Student
Наша пољопривреда подићиће се на висок технички ниво
У нашој Републици Ђе се испуњекм плана удвостручити површине под индустриским биљем, под повртарством скоро удвостручити, а под крмним биљем повећсће се површина за преко 20 пута. Производња жита се знат.но повећава, особито пшеница и кукуруз, као н производња индустриског биља, особито конопље, шеЂерне репе и уљарица. У сточарству план поставља задатак да се надокнаде губитци проузроковани ратом а да се код неких врста надмаши н предратно стање- Тако на пр. број стања у целој земљи повећава се за 71 °/о према 1939 год. а у нашој Републици за близу 90°/о. Знатно се пове-ћава продуктивност стоке што се изражава у повећању производње сточарства. 'Производња меса ће бити близу 2,5 пута већа него што Је бипа пре рата, масти преко 2,2 пута млека близу 2 пута а јаја близу 3 пута. Предвиђају се огромни радови и
у шумарству. План предвиђа да се у нашо] Републнци уреди 600 хиљада хектара шуме и шумског земљишта и да се пошуми око 38 000 хектара голети, биЈучних терена и паљевина. Поред тога, биће мелиорисано око 40.000 хектара запуштених шума н ши. кара. Исто тако биће у току петогодишњег плана отворени за експлоатацнЈу нови комплекси шума, извршиће се механнзациЈа м рзцнонализациЈа рада на сечи шума и у транспорту. Индустријализацнја наше земље одражава се позитнано н у свнм осталим гранама наше привреде. Саобраћај се модернизуЈе и савладаће потпуно све потребе огромно повећаме пронзводње и промета* ИзграђуЈу се нове железничке пруге, новн путеви, јача се поморски и речни саобраћај, путнн и ваздухопловни. Да би се ово постнгло само у саобраћају у нашоЈ земљи бнће ннвестирано блнзу 73 мнлнЈарде динара.
На све страме почнњу да ничу нове фсбрике, отварају се нови рудници, на све страке оживљавају нова велика радилишта* Подиже се фабрнка тешких машнна и алатлика у Железннку. ко]у гради наша омладина, велнка фабрмка кабпова у Обреновцу, нова постро]ења на Власини, Костолцу н Каблару итд. Сва та и многа друга постројсња која св подижу шнром наше земље и наше Републике омогућиће да крајем првог петогодишњег плана производња достнгне веЂ такав ннво који Ђе нас ставити у ред прнвредно развијсних и напредних земаља- Производња угља по становнику повећаће се од 389 кгр. V 1939 год. на 1-031 кгр. у 1951 години, челнка од 15 на 48 кгр., електричне енергије од 71 на 272 киловат часова, а код осталих артикала то повећање у процентима износи: код цемента на 324*/о, стакла на 300%, хартије на 281%, тканина на 223%, обуће на 250%, шеl«ера на 208%. в
Група депегата нашег Универзитета
Планом је обезбеђено подизање благостања народних маса
Разумљиво је да се све то одражава и на знатном подизању материјалног стандарда живота. Куповна снага становкиштва расте. Укупан национални доходак пове Кава се од 132 милијарди динара у 1939 год. на 285 милијарди у 1951 години, што значн да се доходак по становнику подиже од 8*464 дннара на 15.625 дннара. Снижење цена коштања изражава се у подизању реапне надкице. Посебну пажњу Петогодишњи пл&н пссвећује подизању општег културног нивоа народа и здравља. На пољу просвете и културе предвмђа се коначна ликвидација неписмености. Сва деца која су обггвезна за похађање школе треба да буду обухваћена у основним школама а петогодишњим ОСНОВ.НИМ образовањем план предвмђа да се обухвати преко 60°/о деце. Убрзаће се ликвид&ција културне заосталости појединих крајева наше Републике. Подићн ће се великн број школа како основиих тако средњих и стручнмх и виших. Знатно *е се повећати број чнтаоница, домова куптуре, библиотека по нашим гредовима и селима, обезбедиЂе се бржи куптурно-просветнм развитак свих на. ционалних установа. Подиже се наша домаl>а кинематографија, а крај Београда изграђује се филмски град, што ће омогућити повећање потребног броја биоскопа н прмближити филм народу* За побољшање здравствеиих услова и здравствене службе подићи ће се нове болнице н санаторијуми. Из ових наведених цифара из нашег прво г Петогодишњег плака може дз се видн његова величина, његов огроман знача| за даљи развитак наше Југославије а посебно наше Репу. блике Србије. Он нам отвара светле перспектмве и широко поље рада. Борећи се за испуњење свих задзтакс које овај план поставља пред наше народе и нас, ми се истовремено боримо и за срећнију будућност н бољи живот нашег иарода и наше омл&дине* Проглас Централног комитета Комунистичке партије Југославије упућен народима Југославије 1 ма]а јасно указује нг те светле перспективе које се отварају пред нашим народима. »Грађани Федеративне Народне Републике Југоспавије, на овогодишњн празник 1 маја ви отвграте нову, величанствену страницу народа Југоспавије, најлепшу и најславнију после херојске Народно-ослободилачке борбе ви отпочињете битку за остваоење првог Петогодишњег плана изградње нове ЈугославиЈе. Остварење првог петогодишњег плана ће донети привредну независност наше домовине. Југославија ће после тога моћи у свим основним привредним гранама да се сама резвија, не зависећи од нностранства. Народи Југославије неће морати да се одричу нмкаквих својих богатстгва да би дошли до машина, лрерађевина итд. Они ће ући у лериод благостања и свестраног искоришћавања неисцраног богатства земље. Остварење првог петогодмшњег плгна даће све услове да у нашој земљи нестане сваке беде и немаштине. Остварење првог петогодишњег плана не зкачи само остварење благостања широких народннх маса него и изградњг новог друштва, учвр. шћење и победу таквих друштвених одкоса на основу којмх ће се моћи у даљем развитку укикути свака експлоатација н остварити потпуно |едииство свих друштвених слојева* Остварење првог петогодишњег плана ће до кргја економски повезати све земље Југославмје, то ће бити економска основа неразоривог братства и {единства Југославије. Остварење првог петогодишњег
плана омогућиће народима Југославије да нзгргђују нову културу, ко|а ће бити њихова својнна м у чијем ће стварању учествовати најшире народне масе. Остварење првог петогодишњег плана измениће лице наше земље, измениће душе нашмх људи. Наша земљг ће постати напредна и срећна* Нашн људи ће још више волети сво|у слободну земљу и са још више елана се борити за велмке идеале напредног човечанства за демократију, мир н равнопрзвност нгрода«. Да би могле да се претворе у стварност све оне цифре из плана о којнма је било речи и да би на место тих цифара дошле фабрике, рудници, електричнв постројења, пољопривредне машкне и све остало што
је план предаидео, да би он донео бољи живот нашим народима потребно ]е исоунити петогодишњн план у свим његовим тачкама. Осноана парола и основни задатак свих радних људи наше земље данас је постала борба за испуњење н премашењс петогодишњег плана. Основни задатак неше омладннске организацијс јесте тај- Да 6и се наша омладинска орг&кизација могла потпуо укључити у решавање задатаиа петогодишњег ппана, пред нас се поставља задатак што брже и потпуне пресријентације материјапних и кадровских снага, и наше орггнизације на решавање задатака пстогодишњег плана. Потпуна наша ори]ентаци]а на први петогодишњи план, ОСНОВ.ЧИ ]е задгтак наше организације.
Да би наша организација унела сав свој елан и пожртвовање у испуњењу задатака који проистичу из Плана, морамо упознати сву омладину са Петогодишњим планом
Да би се извршила правнлна мобилизација омладинских снага за извршење зздатака Петогодишњег плана и да би наша организација унела свв свој елан и пожртвовање и заложила све своје знање и искуство, треба што пре упознати чмтаву нашу омладину са Петогодишњим планом и његовим задацима. У упознавању омлвдине са планом наше руководство и наше организације треба у пуно| мери да користе образложења која су у Народој скупштмни ФНРЈ дали друг Тито и миннстри Савезне владе. Њихови говори треба да нам буду основица у проучввању и упознавању омладине са планом. Због велике улоге ко|у наша органмзација узнма на себе у упознавању омладине св планом, ми том послу не смемо прићи површно. Популаризацнја плана и упозкавање омладкне са Петогодншњим планом ннје повремени задатак ко|и ће се свршитн за неколико предавањг и конференција о плану, всћ је то сталан задатак наше организаци{е за сво време тра Гања овог планг, до његовог ноначног нспуњења. Кад кажемо да треба раднти на упозиавању омладкне са планом ми мислимо на проучавање плгна, његово усвајање од стране наше организације и примењнвање у жнвот- Зато треба озбиљнмје приступмти прорађивању самог Згкона о Петогодишњем плану, објаснити га свестрано, како 6и омладкна схватила његов великн значаГ а онда нзвућн нз њега оне задатке које може ка себе да прими наша органмзациГа. У том цнљу треба организовати разна предавања са темгма ко|е ће обрађивати поједкне ствари из плана кроз која би се брже м лакше упознао нвш народ и омладнна сг свим задацнма плана. Кроз предавања о развнтку нндустрије, о електрификаци{и, о развитку саобраћаја. рудгрстса и осталих гоана привреде, о разво{у наше пољопривреде и многа друга постићи ће се да се план приближи народним мвсама и омладики и да оне лакше схвате његову важност. Кроз предавање о лоложају нашс земље, о нашо{ истормји и национално! култури. кроз предавања ко{а би упознгла наше народе и нашу омладину са огромннм богатствима којима располаже наша земља а којг ће наша поивпеда свестрано користити, кроз разка упоређења наше земље пре рата, сада и после плана, постмћи ћемо миого на приближава-
њу ппана нашој омладини и народу, Кроз те мере онс многоброј.не цифре у плану неће бити суве> Оне ће оживети лред омладином. Кроз њих ће неша омладина видети сво] срез м своје село подигнуто и унапређено; кроз нове елсктричне и калорнчне централс видеЂе електрифицирано своје село; у новим рудницима и фабрикама место свога запослења; у повеЂању жита, меса и осталог, своје економско побољшање, кроз бсзброј подигнутих нових чнтаоница, библиотека, културних домова и других устакова, места где 1«е
се наш омладинац куптурно уздизати и стицатн нова знања, спремати за нове дужности и задатке. Испуњење Петогодншњег ппана захтева огромне напоре свих наших народа а посебно наше омладине. Бкће п»уди па и омладинаца који I>е нам реl>и да овај План и задаци које нам он поставља дапеко превазилазе наше снаге и мо. гућности, да Је гпупо веровати да се он може испунити. Зато је важно напоменути да ма колико тражн огромнс напоре од свих наших људи, они не препазе наше могућности и потпуио су остварљиви. Наш план је постављен на потпуно реалној бази и ми имамо довољно и спремности и решености, да овај план остеаримо у дело и да га премашимо. Прецењивање тешхоћа и
страх од њих није карактеристика наше омладине. Она се није никада плашила, она им ]е смело ишла у сусрет и савлађивала их. Она *е то и овога пута учинити. Исто тако, испуњењу плана сметала би и појава потцењивања озбиљности задатака ,које нам поставља Петогодишњи план. Задовошити се до сада постигнутим успесима и успављивати се на њима, нсозбиљно прићи извршавању задатака Петогоплен. На нашим организацијама стоји задатак да одлуччо сузбијају појаве самозадовољства и лотцењивања важиости задатака који се постављају пред нас, у оким организацијама где их има, нсто онако одлучно као и појаве прецењивања тешкоћа.
Делегати Југословекске армије
Будност на сваком послу стални задатак наших организација
У борби за спровођење Ппана наше организације ћс нанлазити и на препрске и сметње. Остгци реакције у нашој земљи, непријатељи наше нове Југославије покушавађе на све могуће начине да омету капоре наших народа у испуњењу Плана да успоре брзи развитак наше земље ка бољем и срсћнијсм животу. Ти непрмјагцр>ски елементи неће смети да иступају против Петогодиилћвг плана јер знају како је нов попет изазвало доношвње Пстогодишњег плана код нашег народа и омладине и са каквим су еланом веЂ приступили његовом извршавању. Они Ђе на разне друге начине покушавати да ометају његово спровођење у жи. вот. Они ће се појављивати на селу
као прстивници наше привредне пслитиие, устајати против уредби у откупу жита, планском засејавању свих обрадивих површина, механизације и унапрсђења села; покушавгће да омету пуну мобипизацију наших народа за испуњење фронтовсиих ппанова; покушаЂе да умање зкачај добровољних радних акција ко]е спроводн Народни фронт и наша омладина, појављиваће се као расипници и штеточине ка нашим градилиштима, саботери у нашим предузећима и рудницима, бирократе у државном апарату; раззијаће разне теорије против такмичења, норми и акорда и низу других случајева, све у циљу успоравања развитка наше земље. У школи &е се они појављивати у лицу оних наставника који ће због тога што схватају огромну потребу наше земље у стручном кадру, давати добре прелазне оцене и оним ђацима и студентима који их не заслужују и на тај начин омогуЂити да из школе изађу нестручни људи који не могу да обављају оне задатке за које су требали да се спремају. -Оки ће покушавати да утичу на омладину а одраз њиховог утицаја огледаће се у не> дисциплини, аљкавости, нераду, неозбиљности. На линији борбе за Петогодишњи ппац одвијаће се бсрба против свих тих нелријатсља народне власти н нове Југослав-ије, кроз успешно испуњење Плана, уништнћемо и те бедне остатке регкције и штеточине и отклонити све сметње које нам стоје на путу ка социјализму. По томе колнко се поједнни н а ш грађакин и наш омладинац залаже ка испуњењу задатака које пред њим лоставља План, оцењиваће се његова оданост и приврженост нашој новој Југославији, њсгова вредност и љубав према њој, његова спремност да уложи све своје способноти и снаге за њеиу бржу изгргдњу и напредак. Будност наших организацнја на сваком послу где ради, према свмм тим штеточинским елементима и стална борба за онемогућивање њиховог штеточинског рада јесте сталан задзтак наше омладинске оргакизације у испуњењу нашег Петогодишњег ллана.
Број 27
НАРОДНИ СТУДЕНТ
СТРАНА 3