Student

Овако постављена научна делатност служиће прогресу и срећи наше Републике

(Наставак са прве схране) Плзна. Српска академија науна. научкици и њихови сградници, читава кгша наука дсбили су овнм планом стромну могућност за свој рзд, да насгаве трздицију каше науке, да сбсгате нашу нзуку новим крупним научним радоЕИма, да рззвијгју даље радсве и тргдиције наших научника Мике Петровића. Цвијића и ЖујОБића и да их усмере ка испитмва. њу богатстгва наше Републике, пронгл:м(ењу нсзих метода за њихово исксришћгвгње, д а многоструко раз. вијају своју научно.истраживачку делбтност. Петогодишњи план обезбедиће најпотребније зграде. средстава, ичституте и лабсраторије. На то ће се инвестирати 300 милиона д^нарз.« На крзју је Митра Митровић рекла: »Нзша Српска академија наука, са сесјкм оснсвним институтима и уз сарсдњу института појединкх минксарстава, учсствсеаће у даљем по. расту индустрије и пољопривреде. Наш нгучни живот већ је прве нораке учикио у томе правцу. Планови нгших научних института и постављају се на тој основи. неки научно. испитивгчки радови већ се врше. Наша наука мора дати научну осно. вицу нашсм Плану, а План мора бити оснссица њене научне делат. ссти, Делатнсст институа ићи ће у!

прзоцу испитивања и коришћења маших богатстава. Институт за металургију радиће, на пример. на мобилизгцији кинералког богатства, исучаваће начине кско да се ° ни претвсре у металургиске продуктз, проучгваће исксришћавањ а рудаче живг, коришћењу арсенових рудз и таио дгље. Његсво одељење за рзци. окализецију индустриске произгрдње испитиваће на научној бззи про. блеме Епата, њихових облика, примене, и слично. Инстнтут за телекомуникације проучаваће најнозије метсде телекомуникациоке службе и низ других прзблема како би се створили што псвољнији телекомуникациони и сгобраћајни услови. Физички институт имаће крупзн зздатак да достигнсмо савремени ииво у тој области; хемиски да испита богатства Источке Србије. све могућкости кскоришћазања бакарних ру. да, количину 'руднот богатства, коришћење руде цинка и так o даље. Институт за испитивање материјала сршмће, на примср, лабораториска кспитивања тла. могућност произеодњв плзстичких маса, проучаваће легуру алуминијума; Географски ин_ ститут оргбнизозгће научна испитивања из хидрологије и биогеографиЈе, а игмеђу осталог проучавање Ба. натске пешчаре ради њеног привредног исксришћавања, проучавати проблсм мелиорзције кршких тере.

на, Суве планине на пример. ради њихоцзг пригредног развитка, проблем планина серпентинастих ма. сива у околини Београда ради техничиих ргдова на том простору и тако даље. Заеод за физиологију проблема јаровизације културних I биљака, помоћи рзјонизирање на. ших областн, хидробиолошка испитиеењз плазног терена Дунава и слкчно. Врзтимо се на прзо питањв: неке ли све оео, сеи задаци које постављамо и они које решава овај Први пстогодишњи план значити огромзн рззвитак и националне културе СРПског народа, њен успон какав има дз доживи уз овакав привредни и технички успон наше Републике? Зато ће наши уметниЦи на пољу сеога рада са своје стрзне доприне. ти јсш и више рззвоју наше националне културе. Ово доба стварања новог лика човека, херојског лика удзрника и новатора, невиђеног полета нгрсдних маса. потстаћи ће и већ потстиче наше уметникв да осековече те херојске ликове, да опегају ово доба изгрздње социјали. зма, да прикажу на свој, на убедљив уметнички начин ту љубав за слo- то рзсположење и полет народа и да истовремено својим уметничким делима одушеве рздне масе, раднике,* омладину на нове подбигс.« (Танјуг)

291 професор и асистент нашег универзитета пријавили се за одлазак на Пругу

Саоадњу професора и студената. њихове зајсдничке напоре V остварењу задатака Петогодишњег плана, диктирају потребе наше земље, диктирају је велики захтеви наше изградње. Та жеља за сарадњом. која постоји код наших професора, жеља за што конкретнијим облицима те саоадње, жеља да та сарадња измеНу студената и професора постане што ефикснија и што боља, манифестовала се V много, било колективних било појединачних, примеоа. Она се одразила у бесплатном уступању рукописа за штампзње уџбеника, она се показала прошлогодишњим боравком и радом поофесооа и асистената на Прузи, она се показује у статистичким по. даџима о броГу ванредних часова, семинаоа и курсева и она се, најзад. показује и данас овако велаким бројем пријављених професооа и асистената за одлазак на Пру. гу и боравком у студентским бригадама својих факултета, којима ће V слободним часовима држати поедавања и курсеве из области својих предмета. Доносимо поеглед броја пријављених професора по факултетима за одлазак на овогодишња радилишта: Технички - 72 Медицински 50 ФилозоФски V Пољопоивредно-шумарски 31 Природно-математички 29 Економски 23 Ветеринарски 21 Правни 16 Фармацеутски 13 Овако велики одзив професора и асистената. који безмало, значи

300 високо квалификованих стручњака и научника. примили су студенти са ‘искреним задовољством. То је и разумљиво, јер ће помоћ коју ће нам професори и асистенти пружити у стручном раду по бригадама, бити за нас заиста драгопена. што ће нам та помоћ, V виду предавања и курсева, омогућити планско и благовремено давање испита на јесен. а заједно са овим и испуњење наших обавеза V првој петољетки.

Пре лва меседа почео је са радом шоферски курс на Техничком факултету кога је организовао огранак Аутодруштва Београла на Техничком факултету. За овај курс вла-

Било је и таквих случајева ља су се поофесори члји су слушаol& већ положили њихове предметс, ипак пријавили за одлазак на Поугу изоажавајући жељу да на Прузи буду бригадири, као и њихови студентн, Благодарећи оваквом одзиву сдожаваће се курс скоро из сваког поелмета. уклониће се многе пре. преке у нашем стручном раду.

М. Влајнић,

ст. технике

аало је велико интереоовање, што показује и број уписаних слушалапа. Курс су пород великог броја студената, посећивали другови радници и средњошколци.

Прги практични рздови на шоферском курсу

Међууниверзитетско саветовање руководилаца издавачких секција

На иницијативу Акционог одбора одржаће се 29 о. м. при Сту» дентском оделу Централног већа ИОЈ. саветовање руководилаца издавачких. секција свих Универзитета, самосталних факултета и Високих школа Југославије. 1 Састанку ће прису)ствовати, поред руководилаца издавачких секција, по један наставник као претставник Универзитетског наставничког савета. Ово ће бити веома корисно по даљи рад, јер ће се на тај начин наставници детаљно упознати са закључцима овог саветовања. То значи да ће се омогућити тешња сарадња измећу наставни• ка и студената на овом значајном и одговорном сектору наше делатности. •?

Ниј« узалуд рвчвно да јв Пруга свестрана школа наше омпадине. Поред многих аналфабетских твчауева, рада у дилвтанстким и читапачким групама, за бркгадире који кмају смисла за вајарство, формирани су н а Прузи, у току прзе оменв и пиковни кружоци. У њима су чланови кружока упознавани са начином рада са глином, израдом фигура и рељвфа. Кроз рад ових кружока, кбји су талентоваиим бригадирдма пружили много помоћи. иопољио се талекат многих младих грздитеља. На слици се види, „Стражар,“ рад друга Јоже Лапника из Цвљске бригадв.

УКУПАН РЕЗУЛТАТ ИСПИТА УПОРЕДНИХ ПРЕДМЕТА НА МУЗИЧКОЈ АКАДЕМИЈИ

Колоне значв: пријавило, положило, пало, одустало, 5,4, 3-

НЕКОЛИКО ЧЕТА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА УЧЕСТВOBАЋЕ НА СУЗБИЈАЊУ МАЛАРИЈЕ У МАКЕДОНИЈИ И ПРОУЧАВАЊУ АСТМЕ У БАЧКOЈ И БАНАТУ

И поред тога што је се педесет професора Медицинског факултета пријавлло аз одлазак на Пругу, професори и студеитн Медицинског факултета предз'зеће у току лета следеће акције: 1. Организоваће и послаће јеДну екппу студената, кој а ће радити на проучавању и сузбпјаљу маларије у Македонији под руководством д-р Чедомира Симића, а прем а плану Комптета за чување народног здравља; 2. Једну екипу у Космет, на тражеље адравственог отсека те области и 3. Једну екипу з а прзучавање астме у Бачкој и Банату нсд руководсгвом професора д-р Владимпра Спужнћа.

Изишле су нове књижице синдикалне стручне библнотеке

Спра&е за обраду метала, Ин:к- Ненад Зрннћ. Изнесена су ооновна начела рада справа за обраду метала. Обраћено 1в економско нокоришћааање. стезање и намештаве предмета у самој слрави, Приложене су табеле ливених ~В“ и ..Л профила Цена је 6 динЕлектролучно заваривање. Стеван

Раћеновпћ. друго долуњено издање. Чнталац се упсзиаје са елевтрлчним луком и држањем за времв заваривања. Врло прегледно су дате електроде које се данас са ознаком Фпрме. Затим долазв разне врсте заварених шавова и заваривање осовина и профилисаног гвожра. Цена 5. — дпн.

Позивају се сви претседници огранака да подигну фискултурну опрему за бригаде

Секретаријат друштва је на својој седници од 12 мсрта 1947 године донео решењз ла сс од свзке наше утакмице Сзвезне пиге одвоји 10% за куповину фискуптурних рвнвизита ради обсзбеђења радних бригада са потребном фискултудном спремом. Висина тога фонда до првога мзја износила је 30.С00 дин. Осим тога Униворзитетски одбор Народне студентске омладине дао је суму до 60.000 динара за набавку фкснултурних реквизита. С обзиром да на Београдском укиверзитету има двадесет и седам бригадз, то је наше друштво обезбедило следеће ствари за сваку бригаду: 1. једну лопту за одбојку; 2. једну лопту за футбал; 3. једну мушку и једну женску ку-

глу; 5. један мушчи и један жокски диск и 6. пет бомби. Гсрње ствзри делићв се на дзн 28 јува 1947 године у друштвеним просторијама на Ма* пом Калемегдану од 8 до 12 часова. Позивају се сви претседници огранзка Да дођу истог дана са већ готови-м реверсима који ке носити печат Народне студентске омладинв са потписима претседника и секретара огранкз. Уколико на неком фа* култету има више бригада, то троба навести у реверсу и следовати ствари за све бригадв факултета. Исто тако потрзбно је да претседници огранзка извр\ие прззилмо расподелу дресова, гаћица и патика по бригадама. Напомиње се да се све ствари морају чувати и вратити натраг, јер ће за исте бити задужени огрзнци.

Како се уча у кружоку

Међу најбоље кружокв прве године Економског факултеха спада кружок Душан а Станића. Тај кружок је на испитима у овом року постигао одличан успех. Поред друга Станпћа. у љему су и Бане Вујадиновић, Хаџић Мухамед, Куртовић Азно, Махмут-Бфеџић Абас и Муфтић Ајрадин. Сви су положили политичку економпју с а просечном оценом 9,33. Основе уставног, административног и међународног права полагала су до сада четворица са тгросечном опеном 8,5, а из статистике двојица су добилн 9 и 10. Најбољи су Станић и Вујадиновић. Они су дали четпрп пспита са 10 и добили само једну деветку. Кружок се обавезао да ће у овом року полагати четири илп пет предмета. 0 томе су онп постпгли добре резултате. Станић каже; .Редовно с*о посећивали сва првдавања, семинаре и копективне часове. Радипи смо индивидуално долазећи на састанак спромни и кроз дискусију користипи рад у кружоку само као допуну и контролу свога знања.«

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

бро! 30 г

Интснација 1 53 51 2 22 16 13 Хармонија II 31 31 — 15 15 1 Науна о инструментима 32 29 3 23 6 Резултати осталих предмзта 335 285 10 33 108 112 65