Student

ПРОБНИ ПИСМЕНИ - НЕОПХОДАН УСЛОВ ЗА ПРАВИЛАН СТРУЧНИ РАД

Пробаи пномент иопити из математнке. сгатике, отпорнести материтала и осталих приппемних ппедмета показали су прошле године добое оезултате. На њима су студент.и џоказали своје право знање тако да 1е струпко удружење твек знало ла Vкаже дџуговнма како тпеба да оаде да би употпунили знање- Воћени су посебии куосеви из тежих паптија. На вежбама су се оадиле искључиво теже стваои. које' студенти самбстаЛно нису могли да оазумеју- На њима су се давали задаци какви се обично ца испитима и ' студенти су могли добоо да контоолипгу своје знање-' Пробни писмени показали су се ка-о фопма рада неопходно потоебна за правилан' стручни ралДасинплина студената V- погледу доласка на те иробне испите, а и на самгњм вспитнма била )е прошле године слаба- Велвкц пронелат другова није долааио на пробне испите бооећи-ое да покаже своје незнање, II наравно. на испиту су падали. Ојш су бнли да је довољно што индивидаално Раде. Њихово самоубећење у зкање. без ичије контроле, довело је до слабог резултата- Пробне иопите су омаловажавали, а баш рад и успех на пробним испитима довооио је уелех и на испиту- Даље, на самим пробним испитима дешавало се да другови преписују гедаи од другога. да. се доlпаптавањем ремети ред и озбиљност. Преписујући они »ису нашкодили само себњ Са празнилама V знању излазили су на испит и разуме се падали. Ове године. нажалост. наши другоеи са прве године отпочињу са истим грешкама. На пробни писмени из сседњошколске математике од 177 уписзних другова дошло је само 109* Тај пробни испит одржан је само оади тога да наш стручни одбор види са кеквим квалитетима располаже наша прва година и да им помогне* Иде се за тим да сви другови доби. ју солидну основу из математике како би доцније могли лакше изучавати остале предметс- Без солидног знања из математике немогуће је темељно савлађивати и остале предмете- За изучавање више математике потрсбно је "обро знање средњошколске математике и баш из тога гради. ва били су . .обухваћени ?ддаци на

пробном испиту. Успех пробног испита био врло слаб- Од 109 студеката ксји су полагали са успехом је положило само 49. Грсшака је било много. Код неких студената се види незнање основних стваои* Али све се то нарЕзнр да исправити ако студенти буду схватили упутствз ксја добијају сд свог руаоводства- Зато је потоебан темељан и упоран рад. Сада ће се. паоалелно са предавсњима г. Пејсвића. држати курс из средњошколске математике под руксводством асистената- Курс треба безусловно да посећују саи сни другови који не знају средњошкол. ску математику*

С друге стране има лоугова кот показују солилно знан>е и тн Дl>\'гови могу нссметано да слушају предавања више математике- Такви су аа пшшео Бмнислав Вељковић. Илија Ваоић и др. П ообн.и п.исмени оус се показали као једна добра Фоома пада и они ће се одржаваги и ове године поема потреби. На те иопите тпеба Да лолазе сви дпугови кпкп бн коптполисали овоје зп.ање. За те иопнте тоеба радити. Iео само озбиљпим систематским оадом постићи ће се успех на пробн и:м. а самим гим и на испитима- Пјаца Петао.

канл- инжењер

Дипломци филозофског факултета плански спремају испите

Скоро сви студенти четррте године германске групв ФНлозофског факултега обавезали су се да дипломирају У току ове школске годпно. Већина њпх је морала ла спрема и поламсе заостале испите, те ннсу могли да посвете довољно пажње главном предмету. Због тога спремање дипломских- испита захтева много труда и озбпљног рада. Да би се на време и како треба савладао огроман материјал из енглеског језпка и лптературе, бнло је потребНо још на почетку ове школске године саставнтц план, распоредлти градиво и радитн систематски. Овн су схватили ла ће им само такав рад омогућити ла добпо нрппреме нспите. С друге стране бнло је потребно успоставити тешњу сарадњу са професором, него што јо то бпло доедда. На зајединчком састанку професора и студената одлучено је да се уведу часови репетиторнја. што није било предвиђено распорелом На ,тим часовима према утврђенбм плану треба до испита ла се претресе дслокупно нспитно градиво. Осам тога, студентл су захтевали да се на самдм часовнма радп ннтензивпије, да, се време правилно исктрп,схи, дд, ер не губ.д. у мање рцвн^т

дисгресијамд или у ду>” ги.\ послова који се могу обавити н ван часа. Тако је решено па се у овој години темељно прорале, преведу н проуче порел осуалог и два Шексппрова најтежа дела и ла се студенти оспособо да сами проучавају овог велпког песннка. Узгред треба напоменути да је у току целе прошле године превелепо само два ипо чииа из Хамлета. Студенти су се обавезали да ће сами лати све ол себе да савладаЈУ оно што је п[>едвиђено. Тако, ако се и професор и студенти буду држали утврђенор плана, успех ће бити спгураи. Студонтпма треће и четврто године нарочнту помоћ пружају асистенти Света Бркић и Вила Марковић на часовима конверзације и правилним научним тумачењем онглеске књпжевностп. То ће несумњиво показаги значајнв резултате. Према томе, нспнтни резултати биће плод заједничких напора студенатд и наставног особља; они ће показати двоструко залагање: стулената с једне и професора. аснстената II лектора с друге стране. Б. Новаковнћ, дипломац германске 6 , -Факул..

ПРВИ КРУЖОК СТВОРИЛЕ УДАРНИЦЕ

На Еконрмском факултету се за* вршнло предавање. Осећа се живост. П п групама, жпво, дискутујући студентн се разилазе... Мнро, идемо на кружок. чуле су се речи другарице Олге Ковачевић која је са Маром Урошевић, Олавком Максимовић и Браном Поповић објашшавала својим колетама да оне већ имају формираип кружок. Нијесу чекале распоред са факултета. Стари чланови коужока су сви на окупу. Данас. то су већииом ударнице са Пруге чијц кружок називају: кружок ударница. У Мариној соби кружок је пре-. тресао пређено градиво. Дискутовало се о првим партијама Политичкв економије. Другарнц а Брана је приступачно и јасно објашњавала иатуралну п новчану ренту и њидов прелаз. На њиховом столу налази се неколико повезаних књига. То је литература. Марксов „Капитал" је приручник од велике вредности ?а наше будуће економисте. То нам пружа велику ломоћ у нашем сп-

стематском и планеком Ралу. Пажљиво сам нх слушао како днскутују, како допуњују Јодна другу. Овдв не остаје нпшта неја* сно. Другарица Брана, која предњачи знањем и руководи кружоком, редом свима поставља питања. То је добар метод. Ннко не напусти кружок а да не научи погребно из пређене партије. 0 томе говоре њихови одговори. А зашто је све то тако? Другарипа Олга, задовољна дрсадашњнм успешним радом дала нам је кратак одговор: Ето н а зиду план рада. По њему се управљамо. Кружоке имамо редовно и ту је постнгнута потпуна дисциплина. На кружок долазимо спремне тако да рмо увек готове за дискусију која нам много корпсти...“ То Је сектор учења ... Олгу Ковачевпђ, Миру- Урошевић и Марију Ракиђевић са њиховим колегиницама често ћете срестп Иа Факултету., Ту су оне увек на послу у секретаријату Народне студенг-

ске омладине где свака од њих даје пример у раду. Олга руков-оди опганизационо ■ техпичком секцијом, Док Мара и Миоа раде на пољу фискултуре. За кратко време поред ударннчке значке са пруге Шамац Сарајево, носиће још по једио признање значку фискултурника. Славка и Брана су љихове најбоље другариде чланавн љПховог кружока. Њихова петорка ће изгледа у исто време освојити фискултурне значке. Остале су им по јелна или две норме које ових дана полажу. Биће то још један њихов успех, успех њиховог кружока којн планскп испуљава дате обавезе.

Сл. Шиндолпћ,

ст. екон.

КРУЖОЦИ НА ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Иако наставна комисија нема Још довољно јасан преглед оада коужока, они су формнрани и V велико раде, Студенти треће г-тдине озбиљно су почели са радом. јер је највећи број заосталих испита баш на овој години. Учење у кружоку нарочпто предмета везаних са вежбама, показало је досада најбоље резултате и зато се они ћормирају свуда где је то могуће. Нарочнто је велики број кружока из анатомије и фнзиологије домаћих животиња. То су уједно и најбољи кружоии. Кружок друга Јове Симоновнћа већ у 6 сати ујутру вежба остеологију V Заводу за анатомију. Круздек има четирн члана који се спремају да У јануару дају све заостале испите. Сви чланови редовно прате поедава* ња и надају се да ће моћи ла полажу и неке предмете из треће године На које стичу ппавл V Iан\-ару. Чланови кружока другарнце Мире И* вановић, поред осталих ппелмета које спремају за јднуар, прешли су

већ једном и физиологнју. Ових дана треба да отпочне курс из анатомије, како бп се омогућнло да што већи број другова спреми овај предмет, јер из њега има највише заосталнх испита. Док студентн старијнх година озбиљно спремају испите. прва голика још није приступнла озбиљнијем раду иако студенте прве године у јануару чека први испит из анорганске. хемије. Уџбенипима су сви снабдевени и На тај начин им је омогућено да уче упоредо са предавањима. Другови асистенти - читавих осам Дана држе репетиториј нз пређеног градива. Репетиториј је показао да студенти слабо уче. Дру говн кз прве године треба да отпочну са озбиљнијим радом. јер не би смели ла забораве ла имају повољније услове од иретходннх генегација. Ради тога се ол њих очекују и бољи резултати. М. Р. ст. Пољ.-шум. фак.

РЕПОРТАЖА ИЗ НАШЕ МЕНЗЕ

Општа студентска менза је корнсв.ч установа. У њој се храии велпки број беорралских студепата. Али већина студената који се хране у мензи не поиаша се увек онако како то доликује будућнм носиоцима наше културе. * * ♦ Чиста је била улица прел нашом мензом. али то ’е било само док менза није почела са ралом. или бар док нисмо почели јести Јабуке Од тога доба. пред мензом. гомила огризака оасте. И заиста није релак случа! ла витите неког будућег лекара, како баиа отпатке ол јабу-

ка преко главе будућем професору илн правнику. Није чудо што је та наша оллика пред мензом постала већ и зпак распознавања. Тако ја имам једиог друга који се мало теже сналази. Кад ме је упитао гле сс налази менза, лао сам м - ; об’ашњење: „Зграла поед којом има највише отпадака од јабук а V Београду. јесте наша менза. Важно је да нађем парк, а олатле су по путу разбацанн огрноци". * • * Пред врапгма су обично редови, бнло на првом, другом или трећем спрату. Али то није страшнс. Много гора ,је ова сптуација, Тч.ман седнем за сто и почнем да јздем. а већ ми неко стоји иза леђа. Док не

поједем до пола, све је још мирно. Тада ми већ онај нестрпљпви стави руку иа раме. Последњи залогаји ми обпчно преседну, јер морам да их прогутам на брзину. Ако идем по додатак често се већ неко „угњезти“ на моје место. Јабуке и колаче, кал нх има, још досада нисам успео да поједем за столом. Наравно, док сто још нијо почишћен. ни тањири покупљени. нови кандидати за ручак већ седе за столовпма. И тада настаЈе помамно чишћење. Ннје ретко да некога ударн понека корппа V главу. а већ да је човек обасут кишом с»л мрг.ппа сасвим је обична ствар. Понешто од ове прашине сигурно одлети и за суседни сто где се Iеде. Јелном је некп друг упитао: „Другарице ла ли чистиш собу нли чистнш сто од ,]ела?“ Треба то радити пажљивије.

Лли криви смо и ми ш]# заузимамо места пре него што се збришу мрзе и тцме ометнмо Рал послугс. Место се иојављују овакве слрке: док ;,една група јеле. другн су већ поређани V вилу шпалира с једне* и друге стране стола. а између ших као јегуље провлаче се келнери и внч.у; „Чувај друже!“ * ♦ ♦ На излазннм вратима увек је гурнава. Ту нека лругарипа чека друга, илн друг друтшцу, налн се иигаоста, а неко просто из љубоппгљивости стане и посматра пРблалнике. Знајућп За овај обичај. мора човск да пусти пуну брзину још са спрата ла бн пробно густе редове на вратпма.

Предложил бпх управи мензе: да пам наоштрн кагаике с јелне стране ношто се и онако служнмо с њима место ножева. Да стави по неку крофнм или Колач за оне другове који долазе прн крају на ручак, јер су то баш већином другови који највише ралв У организациЈама НаРодне стулешске омладние. Нашто баш они да буду погођени? кгп.-; V !*м'ал а,*л. * .* , * Најзал ово што сам навео. не би мооало Ла буде. Потребно је да сваки појели; нац уложи врло мало напова којн се састојн у избегавању оког прастарог питања: „Зашто баш ја да | испр&вљам крнву Дртјну?" Међутим ! више самолнспиплине. вигае пажње и обзира према друговпма, и недо* стацц ђе се уклонпти!

НЕПАЖЊА СТУДЕНАТА ОТЕЖАВА ПРИЛИКЕ У СЛУШАОНИЦАМА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

Слушаонице Медицинског факултета не одговарају потребама студената У садашњем Физиолошком институту провизорно зиданом слу шају поедавања студенти прве и друге године под тешким условима. И највећа слушаовица ј е , об.?и, ром на број сгудената, тескобна. неакустична, мрачна, са једним прз зором на тавану који се никада не отвара, тако да се проветравање врши једино кроз врата која воде V ходник. Ограниченост просгора и нехнгијенске прилике сТвараЈу објективне тешкоће, али их недисциплина студената и непажња особља на инстигуту још V многоме погодшавају. Редовна је појава да се при сале дижу облаци прашине која ће се, по Р е чима тослужитеља, слегнути до почетка часа. Многи студенти и поред сзих опомена непрестано пуше, иако ) е ваздух у сали у којој предавања трају од 7 до 13 ч. без престанка и бе 3 пушења загушљив. На опомене професора студенти одговараш да они без пушења не могу да издрже читав сат, или да пуше да би ублажили главобољу. која је вероватно лошла због загушљивости и дима Мећутим то су будући лекари чији је позив везан за клинику и болесничке собе, Г де је пушење искључено. Осим тога сту-

Д е нти долазе на предавања неуредно, улаз е и излазе за вре М е часа и тиме омета)у наставу много нише него тескоба просторија. Потребно )е да студвнти поведу .» овоме више рачуна тим пре. што ће прве три године морати да слушају велики број предавања у овом инстигу ту. Четврта и пета година слушају

сво[а предавања углавном на клиника.мз, а ‘ледеће генерације доби. ће већ идуће године најмодерни)и кнстит\т на Балкану са хигиlенским и модерним салама. Док се то не оствари студенти не смеју губити у раду. Они се морају привремено прилагодити прилика.ма и учинити са своје стране да те поилике буду што боље. (А. X.)

ЛАБОРАТОРИЈЕ ХЕМИЈСКЕ ГРУПЕ ОСПОСОБЉЕНЕ ЗА ПРИЈЕМ СЕДАМДЕСЕТ СТУДЕНАТА

Ппоблем просторије на Приролно-математичком факулгету није Још решен. јер се нова зграда факултета тек завршава. Највише потешкоћа претставља рад у* хемиским лабораторијама. Постоје трн лабораторије које могу да приме око седамдесет студената. Та.места попунила је прва генерација хемичара која се уписала после рзта и предратни студенти. За хемичаре уписане 1946 год, као и за студедЈте другкх група који треба да раде у лабораторији није било места, посуђа и хемикалија. Лаборагорије су се користиле С амо по подне пошто су се пре подне одржавала предавања и проветравзња Због недостатка лабораторијског рада седамдесет хеми-

чара дипломирало би годину даг.а касније, Заго је Народна студен!ска омладина студената хемиске групе на иницијативу претседника друга Брајковића предложила деканату и I'рофесорима аа се у лаборатори.јама ради пре Ко цвлог дана. Деканат и професори сагласилц су се с тим предлогом. Продужењем рада у лабораторији поставља се низ других питања: недостатак места, хемикалија. недовољно проветравање, а нарочито недостатак асистената. Да би олакшали рад асистенти су се сложили да продуже своје радно време. Студенти су за неколнко дана решили све проблеме тако да се у лабораторнјн већ ради.

Аиђа Ђукановић

студ. хемије

Бр о! 76

НАРОДНИ СТУДЕНТ

7