Student

Немци су прошли планином

Ппанино ндша, венче испаша, шт o веђе спушташ сад? Стада ми бепа куга однепа у стран и далек грзд, Где ти је сунце mi злати врхунце, младости твоје вир? Из града varne што небом нагле одузеше ми мир. И све радости наше мпадости завејао је бол, ко цвеће с косе што ветри носе у мрачан, влажан дол. 0, зноју руку што капљеш муку, о зали свани трн! Жита ми жута позоба с пута зпокобни гавран црн. Хлеба заставе пољем крваве иду у далек град... Планино наша, венче испаша, што веђе спушташ саД? Иду синови, са звездом џинови, да свете родни дом Из твојих груди песма се буди да грмне као гром! С а твога чела, поносна. бела, нестаће сваки трн, и жита жута неће ти с пута зобати гавран црн.

Владета Вуновић

Дошли cv делегати из Бнглеске. Индше и са Јамајке. Чудно ie како су оин слабо обавештеети о намаЧула сам о вама ланн за воеме гоаћења irovre Брчко—Банови.ћи. _ каже То-ра. млада ИндуокињаВиди се. драго ioi ie Mehv нама. Наше довојке иду са шима загрљене. Цонад са Јамаке иде испод pvке са белом деволком. А на ЈамаЈни. Тамо ie он беспра)вки ооб- Тамо. oih мо*)а v посебан kvt. да иде посебном страном > 7 лиде. v нарочите оесторане. презрен ie. потлачен- Само зато што ie црн. Заннмљиво ie да се оњи не чуде нама. нашем понашаљу. uaшсм опхоћењу. СматраЈУ да v овој и овакво'l земљи мора тано да буде. Увече палнмо логорску ватру. Никада као данас ниlе она тако гооела. тако значашо горела- Слушамо наше песмо. гледамо наше игре. А за тим пенамо. њграмо ови. Наши гости Внтледи nrpaiv овој наоодни плес. Чудан је њихов плес. II ми некад нграмо с њима. Тора плеше неку нндvc-kv игру. Диена изгледа v ноћи та нндиока игра. Тошше очи се ciajie v бл-еоку ватре. „Јамагка Цим". нашц зо>ву Црнна са Јамајке. пева. неку народну песиу. Братство народл евета Se ту. пред нама. у Беговом Хану. « Наши ov на трећем објекту. а зсмља со тамо адроњава- Вода извнре и пробија крочз бетон. Свн cv ..легли на посас. ..Бурко“. v огоомним чизмама. упада скоро до колена V бетон и воду. Четврта чета ради ноћу. при Фењерима и карбит лампама- Бетои се бана окоро cvx без воде. У проn.vcrv ie вода. Она извире v темељима, „Учила“ полегао по бетону- СкоРО га једе- Остали изглелаЈУ v мраку као отромне сене ко е се крећу..Вратки“ пена индуску пеему: „Раставише иас због маћије...“ Смех људи ком паде- У п onoh чета је заморена- Очви капии cv отсжалн. Колапшновић седи уз лопату и дпема. Јанкп mv трпа бетон на носила. II пита га: Треба ли ioiu? Још. ве.ди сањиво Миро. саме да ioin еедп. Сустали cv већ сви. А та га се Јашсо иење на насип и виче v ноћ: „Хомареп и хроходтл скаска ол Александра П\’шкина.“

А. ЛЕЈТЕС:

КЊИЖЕВНОСТ АГРЕСИВНЕ РЕАКЦИЈЕ Одломак —

За садашњу етапу развоја америчке реакционарне нњижевности пре свега је каРактеристично оасположе ње националног космопопитизма. Часопис „Суботни књижевни преглед" у уводном чланку од 20 зктобра ове године пише: „Ми смо увек поседовали неке цртице империјализма, али тек сада се стварно претварамо v потпуно снабдевену империјапистичку Државу, Све више и више хиљада квапификованих градитеља, адм ини " стративних радника, инжењера и најразличитијих стручњак а пресецзће мора, упућујући се ка Јапану и Кореји, заузимаће одговорне положаје у Немачкој, Грчкој, ТурскоЈ и на свим другим тачкама земљине кугле куда могу бити упућени у будућности. Нино не може тачно да каже хоће ли се јавити у н а ЈбпижоЈ деценији амерички Киппинг да про слави моћ и величину америчног ДР* жавног апарата. Али у сваком спучају пред нама ie откривање и истра живање нових светова." Оснсвну агитационо-пропагандистичну књижевност савременог америчког милитаризма фабрикују првенствено такозвани „писци-фантасти", занатлије пера, подмитљива пискарапа, фабриканти штива. Што се тиче правих америчких уметника речи, већина од њих. гушећи се У атмосфери империјапистичког циниз ма и мрачњаштва, у овој или оној форми час реапистички час гротесно труди се Да одрази' праву стварност Сједињених Америчких Држава. Поштени књижевници САД, такви као Е, Синкпер, Е. Хемингвеј Е. Кодзел. Л. Хелман. X. Фаст, А. Милер, Д. Гоу. А. д Исо и други не могу да не рсете основне противуречености које подгризају савремену америчку стварност. Све се оштрије осећа провапија између расположења америчких милитариста, тих „савремених робовласника" и распопожења америчких трудбеника, у чијим срцима живе друкчије историсне традиције ослободилачке традиције. У низу француских дебелих часописа појављују се v вези са „стварапаштвом" Хенри Мипера усхићени члзнци. Какав је рецимо чпанак Армана Иг а у месечном часопису

„НЕФ“ (децембар 1946). Чпанзк има дубокомислени наслов: „Порнографи ја као један од видова префињене уметности". Такав је чл а на к и Армана Хијерала у: „Нувел питерап“ (јануара 1947). Он је назван „Религија непристојности". На крају, француски дебели часопис ~Фонтен” (новембар 1946) почиње вепиким чланком-декпарацијом самога Хенри Милера, под насловом: „Разврат и закони рг,зума.“ У томечч а нку Хенри Милер брижљиво дсказује да „одрасли сскудевају у немор а пиој књижевности ка л што децз ockVA®" 0 iy у бајкама". Врло је значајан чпанак објављен 22 априла 1947 године у амвричком „Суботни књижевни преглед." Члзнак редакто ра часолчса Хенрија Сајдела имз раскошан паспов: „Проласт чепичне девице." „Сексуалкост, кзо и користољубље, грзмжљивост, љубомора, частољубље и страх, треб а Дл заузму сво је закснито место у књижевкости" говори аутор тога чланка Реакциокарни писци славе зоспошки инстинкте да би оскрнавили и упрљапи човека и онда рекпи: зар се с таквим човеком може изградити i ново, спободно друштзо? \ У тсме и само у томе ie оi сновн а идеја иомада 0’ Heina „Про' давац ледз доп а зи“, који ie Са огром i ном помпом извођен прошле године i н а Бродвгју „Матсријап од кога треба да се i* сагради идеапно, слободно друшгво . то су људи!" патетично виче • јун а к 0’ Нејпа „апи како подићи , храм од смесе блата и ђубрета?" Спикајући човека к а о „смесу бпа » т а и ђубрета" америчка реакција иа■ ља човека, објављује да ie д а љи про • грес немогућ, а борба за бољи живо, бесмислена. Нарочито штетан утицај те књи■ жевнссти јесте у томе што она раз• враћује људе, каља напредне идоје : ставља себи у задатак да унесе разi дор у редове бор а ца за прогрес, да • „взспитава" ренегате и издајнике. Т а се књижевност формално инте■ ресује за раднички покрет, зз пита■ ња друштвеног живот а . узима тобо■ же интересантне теме, а затим под; меће читаоцу из масе необичнс штет не идеје које слабе' његову вољу,

замрачују његову свест. Недавно у енгпеском „Гилберт-журналу проблеми радничког покрета нису били постављени н а поље попитичке економије, sefc психијатрије. Све чешће и чешће буржоаски писци Америке постављају у своме стваралаштву питања социопогије, а решавају их у духу психопатологије. У САД сада има дсст а депа која спикају расну дискриминацију у Америци и тобоже ступају у заштиту угњетених народа. Али, к а ко су Црнци у тим романима и приповеткам а приказани као патолошка бића. то најзад испада да, без обзира н а спољну племениту позу зутора, Црнци никако не привлаче читаочеве симпатије Такве су последње приповетке Риџарда Рајт а . 0 књижевности великог човечјег достојанства сањају напредн и чит а о ци и писци Амсрике. Са огромном снагом је одјекнупо предсмртно писмо великог писца Теодо ра Драјзера, који је кр а тко време пред своју смрт ступмо у Комунистичку партију Америке. „Вера у вепичину и достојанство човека ме је увек руководипа. И сад а ме логика свег мог живот а и рада гони да ступим у редове Комунистичке партије" писао је Теодор Драјзер. И никаквим реакционарним писка Рапима Америке, никаквим тровачима људских душа неће успети да помраче мисао и осећање изражено у овоме писму Драјзера. Многе стотине хиљад а људи v Аме рици са особитим интересов а њем слушају гпас совјетске књижевности, гпас вепике земље у којој је осигурано достојаиство човека, утврђена права и незазисност свих народа, како великих тако и малих. Напредки људи у Америци људи радни и поштени с а узбуђењем, негодовањем и мржњом гледају данас на авантуристичке махинације уображених „бораца за Земљину куглу" који су готови да ради обогаћивања ставе на коцку судбину америчког народа и других на рода света. Прости људи Америке неће да допусте да реч „амеоички" за свет буде синоним подмитљивости, мрачњаштва, реакције. („Известија" 1947

Братство

Страшно примећује Ршпко, руски српски свилајначки све : е помешао. Бшо ieaen хроходнл наставља Јанко- Пошол хроходил v шпа.пцпр. а нашол једин комареп- Хрохо-

дил повикал: Хо. хо. хо а комареп зазујол: Зр. зр. зр--. итд.. итд. ...Усјек се ломи од смијеха- Бетон се смије- Cmih'v се људи попрскани блатом н бетоном- Поново завлада

жжвоег п такмпчење. Чета као да те<к почиње да падиЛлгбно ie радитн у Ho<hn. дибно 'е гралнти са овак.вим друговима- Чи ии м.и се да нема тог задатка ко i и иаша чета ие би могла да иаврши.

Вуксан БулатсЉић: Кроз брцо проћи ће наш пут

Културне ВЕСТИ

Оснивачки састанак питеРарне секције. При Универзитетоком културно-уметшгчком друштву оснива ое литерарна секција. Њен оснивачки састанак одржаће се v недељу 16 новембра на Правном факулегу у 15 часова. Позпвају се студенти којп се баве илн ннтересују књижевним радом и културно-уметничким тштањнма уопшге, д а присуствују овом састанку. Нови број часописа »МЛАДОСТ“. Изишао је из штампе новембарски број „Младости“ оа сле-дећим садржајем: Алексеј Толстој: 0 Совјетској књижевности; Михзип Голодниј: Велики Октобар; Максим Риљски: Лењнн; Апексеј Сурков: Стаљин; А. Лебеденко: Вибороки кварт; ВавилОв: Тридесет година совјетске науке; Владимир Черкез; Позив; Павао Броз: Велики учнтељи; МирсСлав Беловић: Пнсмо нз Лењинграда; Антоније Маринковић: Лпк борца Отаџбинског рата v совјетској књижевности; Мира Алечковић; Станка; Вицко Распор: За бригаду; РаЈко Нинопић: Ја сам момче подом од Мораве; Миодраг Томић: Дечак са пиринчаних поља; Бранимир Живојиновић: На растанку; Милан Нешић: Бригадирки; Радоња Вешовић: Hoh уочи пробпјања тунела Врандук; Славко Вукосављевић: Тунел, Фељтон: Константин Симонов: Савремеиа совјетска књижевност; Зоран Јовановић: А. Фадејсва „Млада гарда“; Душан Пухато: Г. Лукача „ОглеДн о реализму"; М. Митровић: „Адмирал Нахимов“; 3. М.; »Ми продужујемо Француску“; К. Ж.; „Међу људнма“; Божидар Божовић: Културнопросветнн рад на бмлалинској прузн; Јаков Данон: Лист градитеља Омладиноке иругв Шамац—Сарајево „Борба на Омладинској прузи; Уз чланак Алексеја Толстоја; Примљене књиге и часописи.

Ham аонстснг. ветеринар отттшао ie још ранвде да обиће стоку у селу. Ми поолазимо кшгз село. певамо. свинамо. Осећам да нас гледају коо-з поозоое многе очи- На ieaßoM гумиу треба да држнмо приредбу- Долазе дспа. Mii вас много волшмо. тепа нам један мали у прљаво-i газдоље»ој кошуљииги која му дошше до колена. Оп ie го. бос. прљав. али и здпав- Он нас воли, 'еп са пама долави пеома, свирка. жјгоот- Сутоа ће с нама доћи доктор. доћн he жпто. обућа. Старијих iom нема. Они тешко схватају шта ми хоћемо: ..Зашто uac зову. а овас и течам чека“. Долазн први од њих. Некад ie радио у пилањи, а сада ради земљу у брду. Прича полако- Тешко изналази речи за сваку мисао i;oiv би хтео да нскаже. ..Трошна ie ова нагаа земља. Слабо носи. Падне кпша н спере- А кмали омо некад. ioni за Аустрие. и бољу. Доље код пилане. Али дошао газда и узео- Гради п,илану, а нама јавља: ко хоће да прода нека доће да узме паве ,а ко неhe томе he се одузети. Н узеше- Да ie бар дао v храпи-.. Тако ie било пре рата. А за времв окупапи е наставља <ш није се могло живјети. Ено доле. код оне куће. била ie rpaimina четннка и Немапа. Траже храну. Отпмају. воде— Дошло* ми е да покупим ово моје снротиње па да бежим преко света- А куд би овако стар.“ Ми смо нашли затсднички IезикСад Hinie тешко разговарати о свему. Сељана iom нема- Н мп поново улазимо v село. Усред села. тамо. где нас ови впде и чују. Долази неколико жона под заровима. мноштво депе п неколико људи- Осталн гледају из куће, кроз демире- А за то време. наше другапппе прнлазе женама и разговапатУ. Мало по мало нестаie она невидљива преграда, Koia се осећала. На крату програма већ говоре топло и са жељом: „Зашто идете? Доћите опет!“ Из дневника XVI сгуд. беогр. боигаде

8

Одговорни уредник Зпада Митровић студент права. Уредништво и администрација: Београл. Бтлевас Пииене • а бр. 73. Те х Нl lчки факултет, телефон 41.602. идговоlн уред Штампарија Нздавачко-штампарског предузећа „Рад Београд. Скадара.а улнда 33

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 37 '