Student

„ЧЕТРНАЕСТ ДАНА ПРЕ ОБАВЕЗЕ ПРЕДАЈЕМО ПРУГУ И НАРОДУ“ ОД ВАС ТРАЖИМ ОВДЈЕ, ДАНАС, ДА ДО МАКСИМУМА СВЕ МОГУЋНОСТИ 3А УЧЕIВЕ

Рекао је маршал Тито у свом говору приликом пуштања у саобраћај Омладинске пруге Шамац —Сарајево

Пред ћепрегледним мас-ама омладинаца, радника и сељака којк су нриликом доласка У Сарајево првог воза са Омладинске пруге, присуство валп величаиственом митингу, маршал Тито одржао је овај говор: „Другови и другарицс, омладинци и омладинке! Другови и другарице, гости, иоји присуствујете овђе! Овог момента претставници омпадине поднијели су рапорт да су извршили задатак који сУ пред њих поставили наша влада и наши народи. Одлично cy извршили свој задатак. Наша славна омладина сјајно је извршила своју дужност: изградила је велику жељезничку пругу која широким трачницама спаја Босну и Херцеговину с остапим нашим федералним јединицама. (Снажно клицање: Ура, Ура, Ура! Тито, Тито, Тито!) Наша омладина је извршила једно херојско дјело и наши народи и наша влада изражавају јој своју најсрдачннју и најтоппију захвалност. Овај огромни објекат, који сте извршили ви омпадинци градитељи нове и срећније Југославије има, у економском погледу, огроман значај за даљи развитак норе Југославије, (Дуготрајан аплауз и клидање: „Живела нова Југославија! Хегој Тито Херој Тпто!“) Ова пруга има огроман значај за цијепу нашу земљу, за све наше федералне јединице, за наш Петогодишњи ппан и његово извршење, Богатства која пеже у овој дивној земљи Босни, постају са овом пругом приступачнија за све наше народе. Она не постају приступачнија за поједине капитаписте, него за наше народе, за народ, за трудбенике, за оног који ради. (Дуготрајпо одобразање)- Ова пруга има огроман значај за федералку јединицу Босну и Херцеговину, за њен даљњи свестрани развитак. јер се она овом пругом повезује још тешње са осталим дијеловима наше земље, Ето, то је огроман економски значај ове пруге објекта ноји сте ви. другови омпадинци, хероји рада у Југославији, завршипи V једном невјероватно кратном периоду. Зато вам хвала и бпагодарност свих наших народа за труд који сте уложипи! Омладииска пруга има исто тако и огроман политички значај. Она има велики политички и морапни значзј за наше народе унутар земље и ван њених граница, Ваш рад, другови и другарице омладинци на овој Омладинској прузи и проune године на прузи Брчко —Бановићи, одјеккуо је широм цијелог свијета и ви сте својим радом, својом пожртвованошћу дигли углед наше земље на такву висину на каквој он никада није био, Ви сте дигли угпед нашој земљи у очима цијелог свијета и све клевете које се шире како је каша земља земља немира, како је наша земља земља неслободе и шта све ја знам ви

сте срушили вашим крамповима, вашим радом и показали цијепом свијету да је Југоспавија земља мира, да ради и гради да би се дигла из рушевина у које су нас бацили ратна катастрофа и ратни злочинци који су и данас ратни хушкачи. Ви сте својим радом показапи примјер другима како треба радити. Ви сте, омладинци на градилиштима железничких пруга, на градњама других наших великих објеката, као и радници у фабрици онај носилац радног стварапачког елана који потстиче све што поштено мисли v нашој земљи на нове подвиге, на нови рад. Према томе. градња ове пруге, ваш рад, ваше пожртвовање имају огро* ман морално-васпитни значај за све наше народе. (Од.ушевљено клицање: Братство јединство, Братство-једипство). Другови и другарице, кад смо ми поставили пред наше народе тешке задаће које су у вези са Петогодишњим ппаном, били сте први који сте се јавили за извршење тих планова. И до данас ви ств у извршењу Петогодишњег ппана дапи свој orpoман допринос. Нећу да набрајам све што сте до сада учинили. Учинили сте много. Прошпе године смо славили једну вашу побједу на пру зи Брчко —Бановићи. Ове године другу вашу вепику побједу славимо овдје, на прузи Шамац —Сарајево, на којој сте савладапи све тешкоће. И на многим другим великим привредним објектима, наша омладина свакога дана показује све већи и већи елан и остварује све веће побједе. Апи, ја бих хтио овом припиком да истакнем овдје спиједеће: бипо би с наше стране неправилно ако бисмо тај ваш елан, ту вашу спрем ност на жртве, на упоран рад, искоришћавали и тјерали вас да стално игвршавате оно што је скоро немсгуће. Ви сте досад и сами доста показапи шта можете и шта жепите. Миспим да овакви огромни радови изискују надчовјечанске напоре од наше омладине и да постоје границе преко којих не смијемо. Наша омпадина претставља за нашу земљу најдрагоценије што имамо. То је наше богатство, неизмјерно богатство које посједује наш народ и ми ту омпадину морамо чувати. Ми морамо терете који су у вези са изградњом наше земље и извршењем Петогодишњег ппана расподијепити подједна ко на све граћане наше земље. Ви, омладинци, треба да у раду показујете примјере како треба радити! (Клнцање: Хоћемз! Хоћемо!) Ви треба и у будуће да показујете својим примјерсм како треба да се ради! Али, ми нећемо да једни сједе спожених руку, а други исувише напорно раде. (Одоиравање). Ми смо дужни да водимо бригу о аашем васпитању физичком и

умсгвеном. Према томе, када убуду->„ fce будемо тражили од вас извршење ове ипи оне задаће те задаће морзју бити пакше него што је то био случај до данас. Ви сте веК ударипи темеље новог односа према раду, показали сте како се може радити кад се хоКе да ради, али ми Кемо тра* жити да свако да свој припог у раду. Не раде сви, другови и другарице, како би требало радити. Има много наших грађана који сједе по страни, једни сједе и чекају да се промијени ово што данас имамо и да дође старо, а други сједе по страни и диве се, тобож, каио ви радите, говореКи: „Апал им вјера како раде“. А они не раде ништа. Они сједе по кафанама и причају међусобно, воде „високу“ попитику, критизирају и тако даље или се баве по заједницу штетним посповима. Ми међутим мислимо да је дужност сваког грађанина наше земље да даје свој допринос овом општем напору наших народа, да рзди, а~ не да сједи. Јер сви се спуже тим успјесима, резуптатима радних успјеха које постижемо кад градимо железничке пруге, кад градимо фабрике, кад грздимо путеве и тако даље. Сви то користе ипи Ке користити и према томе сви морају да раде. Онај ко неКе да ради нема право ни да резултате рада другога користи, да се користи напорима, које ви улажете за добро наше заједнице. Омладинци и омладинке, ваша је прва дужност да учите. (Хоћемо! Хсћемо!) Ми постављамо пред нашу омладину важне задатие, апи запамтите за вас допази на прво мјесто учење па онда рад. Ви треба у шкопама да стичете знање које Ке вам омогуКити сјутра да још више користите својој земљи. Треба исто тако кад сте спаби ипи још недорасли да физички ојачате, да би сте могли издржати све напоре у раду за добро наше земље. Зато од вас тражимо да учите и сваки онај који то занемарује показује да не разумије дух нове Југоспавије. Нова Југоспавија хоће да има умно младу генерацију, свестрано васпитану и шкоповану. ВеК сте показапи да нова Југославија има младу генерацију која је спремна и на највеКе жртве и тиме сте много задужили своје народе. Помагање у изградњи наше земље допази на друго мјесто, иако Кемо вас ми позивати увијек тамо гдје Ке би-

ти најтеже, тдје ‘Се ; неКе моКи • без младапачког попета у стваралачком раду. У томе је ваш хероизам, у томе је ваш нови патриотизам који мањка многим нашим грађанима. Патриотизам који ви носите у својим срцима и својим главама треба да задоји сваког грађанина Југоспавије, И зато, омпадинци хвала вама, иоји сте тако брзо схватили дух нове Југославије испсљили на дјецу свој нови патриотизам коме се диви цио свијет. Другови и другарице, омладинци и омпадинке, ми изграђујемо нашу земљу и имамо свој Петогодишњи план. (Усклици: Живео ПетогодишЊ7l план!) Овај први Петогодишњи план извршава се до данас невиђеним темпом. ВеК досад учињено је много. Нсмам намјеру да вам набрајам шта смо веК постигли, апи морам реКи отворено да смо ми, ако не више, а оно постигли бар онолико копико смо cs могли надати. У много спучајева смо постигпи и више. Ево, на примјер. на овој Прузи, као и на прузи Брчко —БановиКи и тако даље. То је оно што је плус у нашем Петогодишњем плану, што је. тако реКи, премашило сва наша очекивања. И у погледу животног стандарда ситуација се у Југославији све више поправља. Многи зпогуки „пророци“ говорипи су како Ке Петогодишњи план смањити животни стан дард нашег народа. Ми Кемо настојати да се животни стандард наоЈИХ радних људи не смањи, него да се, напротив. пове Ка. И веК ie у много чему остварено побољшањс. СмањиКе се само животни стандард оних који неКе да раде. (Дуготрајно олобравање.) Ми смо у своме раду веК постигли такве резуптате да видимо јасно перспентиву и прокрчен пут у социјализам у нашој земљи. А шта значи социј'ализам? Социјализам значи створити за сваког грађанина услове живота достојне човјека. Социјализам значи створити много нових фабрика, значи индустријализирати земљу, значи оотварити електрификацију земље, значи створити нове школе, подиКи земљу на највиши технички ступањ. Ми смо код нас национализирали фабрике и извршили аграрну рефор-

му, - одузели- великопоседницима земљу и дали је сељацима, а радницима, тј. народу фабрике. Али то још није социјализам- Са застарелом техником у индустрији не може се градити социјализам. Социјализам захтева примјену свих резултата човечјег ума на корист народа, подизање и техничку рационапизацију наших предузећа и наших рудника, како бисмо с мање труда могли дати BKiue продуката. Неко fce можда рећи: „Па ево, и у Америци и у другим земљама техника је на високом ступњу, па ипак тамо нема социјализма.* 1 Да, али тамо је техника у рукама појединих кзпиталиста, тамо су магацини и дућани у рукама појединих трговаца. Дућани су пуни: дивота је погледати унутар и видјети разне костиме и другу робу и храну. Апи гладни сиромаси марширају крај тих дућана, јер за народ нису приступачни. Она висока техника и оно обиље у капиталистичким земљама служи једној шаци људи и њиховом нечувено високом стандарду живота, на несрећу широких народних маса. А овдје ће техника електрификација и индустријализација, служити сваком човјеку, широким радним уасама. Код нас дућани можда неће бити увијек пуни. Зашто? Зато јер ће се све одмах давати народу, јер ће народу бити приступни производи које он ствара, јер ће продукти бити у првом реду приступни онима који раде и производе. Наши магацини не треба да буду пуни, него народ треба да има све што му је потребно- (Ciiaiiaio и дуготрајио одобраваље.) Стварање социјапизма, индустријапизација и епектрнфикација наше земље захтијевају огромне напоре. Ми смо све што је било најбоље у земљи, а вас омладину у првоме реду ставили у покрет, ставипи смо у покрет поштени труд наших људи. Али то још није доста, јер ми морамо из иностранства добити оно што немамо. Нама су потребне машине, а за машине морамо дати оно што сами имамо. Ми имамо руке наше да њима из њедара земље ваднмо богатства које она има, да бисмо за њих добили машине. Доћи ће вријеме кад то све нећемо морати да дајемо, него ћемо га овдје прерађивати и утрошити. А сада морамо дати. (Наотавак на другој странн)

Свечаним кораком бригаде про пазе испред маршапа Тита

Маршзд 'Tftro за време говора

сШЦЦФ* * il№ ■; м ј«> )Лмr>i м ; 1и мžн%H i i; i =м i i/‘ ® ГОДИНА XI - БРОјУ 3« БЕОГРДД, 21 НОВЕМБДР 1947 Х} № -gj** ЦЕМА