Student

Шаста.вак са ггргв стоане) Мм мграмо, можда, и од наших животних намирннца у ирајњој нужди да дамо да бисмо добили машине. Апи, мм чинимо то тано да то иаш иарод иа осјвти сувишо тешко на свзјим пвђима. Ми морамо извршити наш Пвтсгодишњи ппан, iap je то гарантија нашвг опстакка и даљег рззвитка наше земље. Ми нећемо да будеио заостала земља, јер заозтат.е уаијен туму и сваки ђззо xot.e дз их пороби. Једна напредна звмља са високом техником, са социјалистичким уређењем. снажна je земља KOjy иикаква с.нга нс може разбити. Есо лримјер Совјетског Савеза. номе непријатељ ништа није могао од нако је остварен социјзлизам. Другови и другарице, предалено би ме одвело да вам причам о свима тешиоћама на које наилазимо на пу ту изградње земље. Можда би сс не ко и зарадовао над бих то изнео. То су они ноји нису наши пријатељи. Али треба да вам кажем, да вас само потсетим на то копико је још потребко налора наших људи. наших жена, вас омпадинаца да бисмо све твшноће пребродипи. Можда понекад неће бити овог или оног. Али то Ке бити само за моменат. У кратком периоду ми ћвмо етворити што је потребно. Има непријатеља у нашој земљи који сада искоришћују иеђународну ситуаци jy да би створипи психозу нзо да ђе сутра доћи до рата. А шта то вначи? Оии причају по каванама, дошвптавају се, петајно шире лажнв рвсти. Кажу: Дмврика }е најјача земља на свијету; она ђе проммјвиити стање кгд нас на старо итд.; овамо ђе дођи мгђународна ргакција са огромном војском и атомскии бомбама (смех) и све ђе то слистити. То су фантазије. Али, такве работв тих људи прилично су штвтнв jep рнм хоће да ствсре у народу несигурност, да поремвте овај наш jeдииставни, дисциппинозани напор за изградњу земље и дз код људи створе увјврење да нв треба радити iep ђе, тобоже, сутра све бити сру-

шено. То је врло рзфиниран начин демобилизације наших људи. А ја, другози и другарице, иажем еам оадје овзко; рата иепе бити тако лако. Прозокација може бити. а што се тиче разних ратних хушкача, мсрам да подвучем да би 6aift они требало да cs боје рзта, јзр тешко н»има да до!>е до рата. Ксд нас у Југоспавији нема нијгдне тано ду боке рупе у коју би се они могпи сгкрити и доченати победу којој се они надају. Боље би бипо да мопе свога бзга да рата не буде. (Одобравање и смрх). Ми нећемо рата. нити смо ra икаДа хтјели Али ми знамо колико нас крви и људсних жиоота кошта наша земља. Оно што ie најдрагоцјекиЈе а то су људски животи, дато јв за нову Југославију и ми ћемо сви, аио то бул.в требало, стајати чнрсто као стијена на њеном брзнику. (Олушевл>ено клпиаље новој Лугославпјн, маршалу Титу и братству п јединргву). Непријатељи треба да знају. и ми ћемо им то сваком приликом казати, да не спавамо Нека не мисле да не знамо за њихове зпочнначке намјере. Нсиа нико ке миспи да иароди Југославије у своЈим капорима. у сзојим тсшкоћзма при изградњи земље, радећи на побољшању живот нрг стандарда, не воде у исто вријемв и бригу о својој безбједкости. Водв они бригу и о томе. и у том погледу нема опасности, Ратни хушкачи и оки који прижељкују рат овдје у земљи и У инозтранству, нису спремни на жртве- Они би хт]епи да се други жртвују за њих. Апи данас је радни свијет у капиталистичким земљама довољно паметан да ке воли ратовати за туђе интересе. И због тога нема опасности да he бити рата. Не дозвслимо им, другови и другарице да рзакција сво?им причањем о рату оствари те своје жеље и омете нашу изградњу, да угрози наш мирни развитак. Другови и другарице, ја сам додирнуо питање ратних хушкача због тога, јер је у посљедње вријеме псстапо врп мсдерно да се разне тешкоће у Организацији Уједињених нација исноришћавају као знан да ће сутра бити рата.

Међународна реакција. ратни хушкачи пуштају гпасина « рату, а наша реакција Је то прихватила и шири даљв да тиме унесе згбуну у народ- Ратни хушкачи својим причањем о рату плаше свијет, а нарочито народе демократских земаља. који теже за трајним миром, и то све у намјери да на тај начин остваре сзоје империјалистичке жеље.

Првд нама, другови и другарице, сипадинци и омладинке. иао што сам већ мапо прије рекао, стоје ве» лиии и важни задаци. Од вас тражим овдје, данас, да исиористите до максимума све могућности sa учењв, јер су нам потребни кадрови способни за извршење вепиких зздатана. Ми ћемо вас позивати увијек можда не више на тако крупне, ве-

пике и тецЈке, али ипан на важне жара и влана у раду за оств* рвње Н аше љвпшв и срећнијв буд* ности! Нека живи наша дивна, хвројсг ожпадина, која гради нову н бог маршада Тита г здрављен je бурицм и дуготрајн влицањем и ацлаузон.

Последњи »авртњи

Добили су Орден првог реда

„Beh чвтири и по мвсецз води се битка за изградњу oaor нашег највећег задатка у Петогодишњем плану. Народна омладина Југославије јуриша и побеђује извршавајући обећање иоје је дала маршалу Титу да ће Омладинска пруга бити изграђенз у новембру ове године. Наши напори за ова че тири и по месеца уродили су плодом. Иза нас се налазе ве лики резуптати. Ови постигнути разултати нам јасно говоре нанва дјела може да оствари Титова омладина која непоколебљиво иде налред ка изградњи социјализма у нашој земљи". Наша Омладинска пруга је јасан доказ да ћемо ми влаетитим снагама изградити срећан живот нашем радном наРоду*. У свом даљем говору командапт Омладинских радних бригада Батрнћ Јовановпћ је рекао: Обраћам се вама, градитељима београдске Седме студентске бригаде, У последњем такмичењу ви сте освојили заставицу Главног штаба на којој пише: „Најбољој бригади". Ви етв другови сјано извРшипи својв дужности, ви сте доказапи да можете достојно носити име Иво—Лола Рибар. Ви ете се показали достојним студентима Бсоградског универзитзта који су се у току Народнооспободипачког рата борипи и гинули за спободу нашИх народа. Ви сте високо пребацили званичнз норме, тако да ваша бригада може да служи као пример свим бригадама на Омладинској прузи и сзим нашим бригадама у читавој земљи. На свему томе ја вам се у име Главног штаба захваљујем**. Из говора Barpnha Јовановића прпликом предаје прелазне заотавице Главног штаба Сригади „Иво Лола Рибар”

да TT>eha „мтгнерстса" чета (тако су >е звалв остале чете v боигади) уопсва. на опште дидљетве свнх околних бпигала да пообаии hopmv за 400%. Та-

кв, номандант трипут ударнв Седме студентске бригаде, одликован Орденом рада 111 реда

ко и.з дана v лан Свдма студентока бригада Ино-Лола Рибат> побољшава како квантитет тако нарсучато квалнтет свога оала- За првих 25 дана правплним руковоћсњем штаба 6ригаде и великнм залагањем самих гралитеља. бригада ie успела да часно зваље ударна освош лва пута. cv велнки успеси али само то шге довољио“. често ie сво : .им бригадирима говорно командант бригаде. Живојин KpvßHh- Hama делатност мора се осећатн како по суседним брнгадама тако и v околтшм селима овог културно заосталог KPaia. Зато треба поћн v бригаде и обллжља села и rv. на Tepenv пренети наша рална и kv.ttvpho просветна нскуства." Радна no.Moh Koiv су бритадирн Гелме студентске бригаде пружили околним селима. ocrahe v врло приi.iTHOM сећањт становништву овог јелног од најлепшта кра ева Босне. Велики 6poi одтжаннх часова. na аналфабетским курсевима v Лруго' височкој као и помоћ v културно просветном раду koiv cv укалалн градитељи Седме студентске брнгазе гпалитељнма Шесте минерскв. ТТпве баштоваиске. Осме фискултгрне брвгаде. била је такоће воло ефикаснаУ брнгети ie био врло добро органиоован културво пробветни гад. Ли-

летантсва свкди'а је тжазала видне ревулгАте. Хо»р и квартет. добри по квалитету свог састава. пршатно су разонодилн како брогадире Оедме тако и све остале околне. радиитко сељачке бригаде на логорским ватрама које су бркгадири Седме прирећивалн скоро сваке суботе. Велпки број иностралих оадних бригала Koie cv учествовале на градњи наше Пруге знале су за брнгаду Иво-Лола Рнбар- Не само ла cv знале већ су је и врло често посећивале. Свака њкхова посета значила ie корак напред ка зближавању напреднв омладине света. Младн Канаћани као и омладннци из Прве интерна-IШона.лне ралне брпгале данас редовно nnrav из својих земаља друговима нз Селме студентске тви пута Тлаоне бригаде ИвотЛола Рнбао. Исто тако важлн задатак градите.ља ове студентеке најбоље бригадв био ie снремање испита- Бнлн cv свесни да поред великнх vc-пеха на радилишту Mopa'v такоће постићи још јелан положити заостале нспите. Рали лакшег савлаћнваља п>адпва. поред иlидlГВидуа.тног рада радило се и на рртжопима и севима- ..Лалас на гаду. сутра v шко.ти служићемо свом народу“. то је бил а п=>рола која ie поносно cra-

јала на највшшијем месту v њиховом логору а ко : е ое дожао сваки бовгаднр Седме студентоке бонгаде. Читаланке гоупе а наоочито часови политкчких кнформапија одожавали су се редовно- Преко њих су се градитељи тпознавали са стањем v земл>и и иностранству- Прочитана дневна штампа као и ..БоРба“ коlа ie излазнла на Омладннској нрузи 'ош истог дана ia слата преко кури ра на села. Оваквнм радом Седма београлска студентска радна бригада Иво-Лола Рнбар оправдала ie поверење руковолства Народне студентскв омладине Беотрадског упи.вераитета кој© oi ie она указала дајући ioi име руковолиопа омладинског покрета и народног хероја „Иво-Лола Рибар“. Ово име требало ie да нос.и на : боља студентока брлгада на Омладннс®соЈ прузи Шамац— Capa'eeo. Освајањем звања три пута удаоне бритале, добијањем двалегетодневне прелазне заставипе Главног штаба од врховног омлалииског руководства на Пруви н добиЈањем Ордена рала првот реда од Презилијума Наподне скупштине ФНРЈ бпитада ’e чаоно испунила свој задата-к.

Бор, МРАКОВИЂ

Бор. МРАКОВИЂ

ЖИВОЈИН КРУНИТн студент техни-

Графикон показу.:е радн*и учнвак брнгаде v току Једног десетодневног налога

Ка voesv иопред Орлине оадила ie Селма студентска бригада. Правилним ставом бригаде. mh првог радног лана по деонипном нвлогу бриг&ла ie аабележила внлне псаултате. Уместо 310 ктГбтгих метапа земл>е треће категорије радни еФекдт ичносио ; е 320 kv6hka. ТТосле ппвог ралног лана дана пРебапивадл норме и приман.а бпигадне обавезе. бригала : © сва.ким даном плда. c»oi па.тки учинак- Ппвог дана норма ie пр(тЛачепа за 10% aovror да 32°/«. Tpeher за 53% а четвртог за f '%. тако ла ie норма ппосечно ппебиигвана за 42*/* v првпм оомоаневном Радном налогу. Извршивши друри лесетолневн и гглпн н.гтог са пглсечнам прсбаии'•аг.ем норме за 132*/» бпигада ie ппимила HO'B иал« и тзела нове о<)авеое. Гал по четама поново ’e реопганндован. обзиоом на ппичент падних нскУств* и Промену твпана; Пошто rv земљани Ралови већим делом били завпгаени на улазно* и мзлазно: гттапн Туиела Орлине. то ie тпеКа чета ппешла на пад v сам тунел ко: и »е Iедтн ол четиси најваж.нпта и на тежа об*окта на Пр-узи. Оиа е ту зЈМснПла лве мннерске чете- Нопма по nc’e.lnHuv нч раловима v тучелу Рг-мчт имнрснла ie 0.37 кубн.нх меrira ј»* г и прзвнткс.м оргттиздпијом г •■'л'и уи<lГ"‘‘Гт «м Н"вих Форми па-

2

КАРОДНИ СТУДЕНТ

БроЈ 23