Student

ОДРЖАНИ СУ ИЗБОРИ ЗА ФАКУЛТЕТСКЕ ОДБОРЕ НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ

Нвсумљпво да кајзиачајнији дзгађај на нашем унпверзнтету претстааЂају нзоори коЈп су одрнсанн пр »шле неде.хе. Према показаним резулгатима јасно је да he озе конферопднје доприпеги да идућа упиверзнтетска конферепција да низ познтивннх резултага, донесе закључке неодходпе за чигав рад организацнје Пародне студентскв омладннеОно што је карактеристично за све копферепције што |е прожимаio сваког студеита. jecie дубоко осе!шње да су сви опн подједнако сакгавни дво великог петогодншњег плана, да су свн онп подједнако одговорни за извршење тог велпког задатка. II оштар кршичкп став.који су студенти заузели препа свпм својпм досадашњим неуспсспма, учпниће да" овв конферелције буду прскрсгиида у раду појединаца и организације. Организација Народне стулечтске омлЛдине је показала да је једино она стварни руководилац у решазању нашнх великих задатака u да he успети да реши к тај који је нарочлто истицан у недељу слаб однос’ према раду Ciirvpno је да ће прдзндан стаа којн су студептн заузелИ према учењу, са чврстом одлуком да ликвпдпрају са свим оппм uito баца на Л.ИК нозог студента* homoLh да обавезе дате у неде.тБу на врсме <туду нзвршепе. Полојклти заостале исните. уредно поссћивати нредавања, учествовати на семнкарпма, кон 'ултапијама, вежбама, ro су задаци који he, испуњенп у потпулостн, уч игптн да паш Уннверзитет буде свестрана школа, која he редовно и на време давати нашој државн нове u способнв кадровеИсто тако. на свпм конференцпјама подвучена је потреба за сваког студента да, поред стручпог усаврша.вања, настоји свпм снлама да буде н полнтачкн високо уздигнут, да no uiaje науку маркспзма-лењшшзмаIlciHHa је да свако мора бнтн добар стручњак, алн он је у исто време штур. непотпун. ако ту своју стручИост не примењује онако како то за хтвва постојепв друшгвено-екопомско стање, паша данашња стварност, ако не изучава и у своме раду не примењује теорију марксизма-лењпнизма, ако не користн формс васпитцо политичког рада на нашнм факултетииа. На конферепднјама се говорпло и о културно-просветном и фнскултурном раду и констатовано је да они нису задовољилн и поред повољних услова за њихов развој. Активнзирати све своје чланове, искључити могућност да неко буде на папиру члан наше органиааније, воднтп сталну контролу и евиденцију, то he битн најглавнијн задатак групе као основне једнннце. На крају. и поред неких недостатака, као нпр мали број посетилаца иа неким факултетнма (Фармацеугски), наше конфереицнје су показале успех- Оне су извршнле постављешг задатак. Сада, на почетку године, јасно и недвосмислено троба ошинуги по свим грешкама и пропустима, оштро критички напасти аљкав и пездговорап однос према и раду, поставити пред све студепте нове задатке, нове обавезе, KOje he бити огледало стварних могућности и појединапа и органнзације, које he осветлнти још јаче лнк новог народног студента.

ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Наша нова индустрија очекује од студената технике нове стручњаке одане народу и држави

Изборној конференцији Техпичког факултета која је одржана на Коларчевбм народном универзатеТу нпнсуствовали су иоред студената и Кирнло Савнћ, мннистар без pecopa владв ФНРЈ, Никола Вученов. начелник Комитета устапове Универзитет и внсоке школе НРС. велики број професора, нови декан инж. Зађина и претставпици Министарства нндустрије # и рударства ФНРЈ и НРС. У свечаном делу конференције коју ,ie отворно друг Мата Павловић говорили су декан Техничког Факултета. начелник Комитета Вучепов, помоћник министра иидустрије НРС. претставнинп мшшстарства нндустрше ФНРЈ. члан управе удружсња иижењера и техиичара. Сви гсворишш су v својим излагањима истакли да данас наша нова индустрпја очекује од студената техтшке новз стручњаке, одане народу и држави. . После поздравних говора претседаBaivhn ie дзо г»еч лругу Жнвку Јованбвићу кој- је цоднео нзвештај о прошлоголшањем раду. Друг Јозановић је између осталог рекао: „У току године »*и смо дапи поједкначне обавеее у гогледу попагањз испита и аавршетиа гргфкчких радоза и то

како за заостале тако и за оне на које стичомо право. Током целе годиие настојали смр да развијемо такмичење међу отсецима, групама, кружоцима и појединцима. Ако погледамо резултате и упоредимо са предратним, видећемо да смо коракнупи напред. Али кад погледамо резултате и упоредимо са обавезама, а поготову са стварним стањем испита, онда видимо да смо дапско од задовољавајућег стања. У шкопоку 1946/47 годину ушпи смо са 7.564 заостапих испита. У току године стекпи смо право на полегање 23.989 испита, значи имали смо право на полагањв 31.553 испита. Сд тога js пријављено за полагање 21.570 или 68,3*/». Попожено је 14,862 испита или 47,2*/* од укупног броја испита на иојв смо имали право, Г2,B°/« пада на пријављене одустапе и пале. Из свега тога излази да смо ллан испунили за 47®/e. У погледу косећивања прелавања друг Јовановић је нагласио следеће: ..У оквиру извршења задатака учења. Народна студентска омладипа је v току читаве годпне имала да савлађује појаву недолажења иа предавања. појаву која је штетила многим нашим друговима и условила, j

већини случајева, слаб успех. Проценат посетилаца на иоједишш отсекима и годинама падао је за 10% а са малнм изузетком. и преко 60%. Један од главних услова за успех је правилан однос студената према Учењу. Поједипци нису изменили своје односе према школи од пре рата. Онн сматрају да је ствар полагања испита њихова лнчна ствар. Ма тај начин код нас се ствара слабо квалифнкован стручин кадар који he по изласку са факултета. уместо да се уеавршава. морати попово ла учи опо што је требало да научи овде.“ У даљем излагању референт је истакао потребу пдеолошко-нолитичког узднзан.а сваког појединог студента. констатујући да пико не може да буле добар стручњак уколнко није упознат са науком марксизма-лењшшзма- У дискусији по реферату истакпути су још једном задаци као и начин како да се сви задацн успешпо реше. На завршетку конференције акламацнјом је изабран за претседпика Народне студентске омладине друг Радивоје Марковић, а у секретарнјат су изаС-рана још 23 друга.

Изборним конференцијама присуствовао fe велики 6poi професора

ЕКОКОМСКИ ФАКУЛТЕТ

Кажите колико економиста по плану треба да изађе сваке године са нашег факултета и тај 6poj биће за нас задатак

На почетку конференције је декан Економског факултета д-р Радивоје Увалић поздравио све присутие у име наотавног савета и изразио наду да ће сви студепти битн обухваћенн онпм повим ставом према учењу, новим ставом према раду. Органнзација Народне студентске омладине треба у томе да им помогне. Старнх навика морају се ослободити и студенти и професори.,, Вп знате, рекао је д-р Увалић да су економистн стуб наше дланске привреде, н зато треба тежити да уђете у суш* тину науке и упоанате нову науку. да у производњи кадрова не нзостанете за осталим предузећпма у нашој земљи.“ Референт Милинко Шћепановић изнео је наше успехе и неуспехе у току прошле године и констатовао да су осетни неуспеси билн на пољу стручног узДизања- Говорећи 6 rtojeдиним методама рада нагласио је да многи студенти нису схватили прави значај кружока тимв што су долазили у кружоке да уче, а не да после индцвидуалног рада проконтролишу своје знаље. То ce одразило у броју положених испита. Од септембра 1946 до новембра 1947 пријављено 16.389 испита од којих су студента положили само 9.791, пали на 2.301, а одустали са 4.297 испита. Ако упоредимо ове цифре са датшх обавезама. онда ћемо видетп да je резултат врло слаб и да обавезе нису реално даване. То значи да има још студепата који студијв схватају врло олако и мисле да предмет могу спрематн за неколико дана. Даље. као узрок овако слабо положепих испита је и то што велнки број студената није посећнвао предавања уредно или их уопште ннје посећпвао, н са овом цраксом убудуће треба прекинути. Култу рно-просветни. фпскултурни и идеолошко-васџитни рад није показао онакре резултате какве јs,требало да покаже. Није се до макснмума користио рад многих другова који нхају способноети за један од тих секхооа

Друг Шћепановнћ је нагласно велики успех који су постнгле две бригаде Економског факултеха на Омладнпској прузи Шамац —Сарајево. Једна од њнх је проглашепа три пута ударпом, а друга два пута ударном. За ударпике је проглашепо 98, а похваљено 90 другова и другарица. Орденом рада одликовано је пет другова. На завршетку реферата постављенн су новн задацн: прошлогодпшње форме рада нису потпуно задовољиле својим задацима из разлога што се тежиште рада пребацило на секције, на окупљање студената у њима, тако да се целокуппи рад сводио на многобројне састанке са великим бројем учесника, а стварни резултати рада нису билн задовољавајући. Такође гломазност наших актива

који нигу бплп подељени на групе условила је да се све постављало декларативло. а пије омогућена евиденцнја рада сваког нојединца. Ово свв захтева извесну реорганизацију тако да he се сви проблеми постављати и решавати преко године на састанцима груна. Цолокунна делатност наше Народне студентске омладине треба да буде усмерена на упорно савлађиваље свих препрека и планског обједиљавања свих сектора рада. Кроз дискусију неки другови су се обавезали да he положити заостале испите у јануару, а у јуну ликвидирати наредну годину. На кра.ју је изабран секретаријат са претседником другом Александром Манетовићем.

С изборне конференције студената технике

ПРИРОДНОМАТЕМАТИЧКИ—ФИЛОЗОВСКИ

ФАКУЛТЕТ

Обавезе су испуњене само за 29%

Изборној канференцији Природноматематичког н Филозофског факултета ирисуствовали су u делсгати напрвдне омладине Индије Тара Јагњек, капредие омладине Палестине Аврам Паган са другом Ратком Крунићем, делегатом Унлверзитетског одбора Народце студентске омладипв. Реферат о прошлогодишшем раду поднео је друг Богдаи Дамјаповић. Он се у реФерату осврг/уо па немарност, аљкавост студената у извршавању нихових иајосиовиијнх дужности у нашој организадијн. Нарочито је подвукао неправилан став студената према учењу, посећивању предавања. „Цифра 29% исПуњења обавеза најбољв нам говори да паши студенти нису схватили озбнљно свој најважии.јп задатак учење. У Петогодишњем нлану нашој држави са уииверзнтета потрвбно је око 20.000 стручњака, од тога добар део долази па наш факултет. Да бисмо испунили тај задатак морамо ликвидирати све заоетале испнте, ностати добри стручњаци да би смо преноеили своје зиање на друге" завршио је друг Богдан.

Пошто je завршено са рефератом отпочела је дцскусија. Претходно је другарица Тара Јагњек поздравила наше студенте у име надредне сту* дептске омладине и народа Пнднје. Између осталог она је рекла да се индиска студентска, раднпчка и сељачка омладина упорно боре за незавионост и слободу Индпје. Аврам Наган је такође поздравио наше студенте и рекао: —Ваша борба за еконочску кодсолидацију земл>е, ваш Петогодпшн>и плап је пајбољи ударац светском имперпјализму протпз кога и ми водимо борбу стога је наша и ваша борба заједничка. Наши студенти су топло позлравдли речи другарице Таре и друга Аврама кличући братству и једпдству демократске омладине читавог света. После поздравне речи другора настала је дискусија кроз коју су лругови показалн да твићају своје грешке, да су спремни да их отклоне. да систематски приђу сваком раду и задатку. После дискусије пзабран је акламапијом за претседника друг Голуб Доираиишовић. борац-ипвалид. са 25 чланова секретарнјата.

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

Што пре ликвндирати 4.000 заосталих кспита

конференпији су прпсустровали продекан Медицннског факултета д-р ЂорНевиН са професорииа. У име наставнпчког колегијума коиФеренцију ie позлравно продекан ТзврЈчевиН. Милвш Килибарда. студеит IV године рефернсао Је о раду Народпе студеитскв омлалине у протеклој 1946/47 годпнп. Из прочитаног реферата се види да је Иародна студеЈттска омладина Медшшнског фанултега у прошлој години постигла знат не успјехе како у стручном тако v евпм секторима нашега рада. Економсцо збрцшаваљв и обилна помоћ народипх власти прнпомоглн су да ови наши venjecH бгду броши и већн. Ио и порел овшс vcnjexa. речултатн су подбанплп према стварнпм могућностима и обавезама које су дате апојединачно и плански. 4.000 зао Ст-

ттх пспдта су најбол-тг доказ нездравог односа студената медицине према учењу. И данас ката на Медицинском факултету има 1.200 степеилиста та.ј се проблем пред све поставл>а у најоштријој формп. Задаии који се поред струлног уздизања пост?«л>а.ју у цнл,у ошптег образовања медиппнара као будућпх пнродних лекара. прелвићени су у свестраном и широком обиму. Иарочито је подвучепа потреба ширрког полптичког васпитпог рада. После чавршетка реФерата п лисK.vcnie прешло се на бпрнп е вуководства. У pvKopoicTßo cv нзабраии паЈбол.и на Факултету којп су н добрн члановп иаше органпзацпјв п врло лобрп Напи. За претсјелника акламапијом ie изабран друг Килнбарда Милош.

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БроЈ 39