Student

Вести са УНИВЕРЗИТЕТА ЗАГРЕБАЧКО СВЕУЧИЛИШТЕ

CA ПРИРОДОСЛОВНОГ Студенти географије са Природословиог факултета били су у току ноЕечбра на научној екскурзлји у Истри под стручним руководством својих наставника професора Рознића и д-р Рубића, професпра Београд ског универзитета, д-р Боре Милојевнћа и профссора reoгрзфије у Лнлу (Француска) Пјер Жоржа. Том прнликом студентн су посетили већа места у Истри као и све крајеве, који су их због својих географ ских и климатских особина нарочито занимали. Повезивање стручног рада са идејно-политичким радом све се више развија. Биолошка гру па прорађује кшигу „Биологија и маркснзам” од Луја Преиана. Свака година поједииачно прерађује овај материјал, а почетком овог месеца одржан је заједнички дебатни састанак, ко ји је показао добре резултате овога рада. СД ТЕХНИЧКОГ На састанцима група НСО-а »лектричарског отсека редовно се прорађује политичка ситуација. Интерес за овс теме је врло велики. па су сви чланови група колективно посетили Једно предавање Марка Белииића „О империјализму”, СТУДЕНТСКЕ МЕНЗЕ ПОБОЉШАВАЈУ СВОЈ РАД Ове школске годнне бригу око студентских мензч све више преузпма народна власт. Омогућено је да пословаае у мензама преузме плаћено особ ље, те је на тај начин растереће» већи број студената. Расформиранн су управни одбори и њихову дужност преузели су управници, а ускоро ће бити расформирани и шири одбори који су вршили дужност надзирања и скупљања бонова. На родна власт помогла је прехра иу ст.удената и тиме што абонентима студентских мензи даје повећана следовања разних артикала. ПОСЕТА БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА ПЕДАГОШКОМ АКТИВУ, ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА Загребачки „Студентски лист” доноси следећу вест о посети београдских студената студентима Загребачког свеучилишта: „Од 17 до 20 новембра боравила је у Загребу група од 40 студената београдског Филозофског факултета са групом својих професора и асистената. 'Да би се упозиали са радом Педагошког инстнтута. присуствовали су практичном предавању друга Врабеца, у вежбаоници института. О обра ди саме теме као и о критиии коју су после одржаног предавања дали присутни студенти изразили су се другови Бео граћани веома похвално. Такав начин рада претставља за њих новост, јер они поред теоретског изучавања немају хоспитацнја. Осим тога, присуотвовали су предавањима професора Патакија, а затим посетили неколико наших установа. (Све училишну књижпицу, Завод за глувонеме, Школу за одгојитеље. Обданиште итд.). Измена искустава и да ће студенти педагози оба факултата измењати своја скрипга и књиге, ударили су темељ озбиљној сарадњи којој је циљ заједничким радом оспособити напредне педагоге.” ОД 1.223 НОСИЛДЦА ЗНАЧКЕ ФИСКУЛТУРНИКА ГРАДА ЗАГРЕБА СТУДЕНТСКО ДРУШТВО „МЛАДОСТ” ИМА 471 НОСИОЦА ЗНАЧКЕ До 10-ХП- 471 члан ОСФД „Младост” освојио је значку фнскултурника и тако се уврстгто у ред свсстраних и најбољих припадника иашег новог фискултјфног покрета. На тај начин ОСФД „Младост” је јед но од најбољих фискултурних друштава у нашој зсмљи, а од 12?3 носилаца з''ачке до данас у Загргбу ССФД „.Младости” принадз 38%.

ЗА БОЉИ УСПЕХ СТУДЕНАТА ПРВЕ ГОДИНЕ

. Са факултетском гпремом тробаћемо 20.000 више пего што имамо данас. Створити те кадрове то је врло тешка задаћа, али ми је морамо нзвршити.“ (Тито. говор о Петогодишњем плану)

Начин рада и успех у току прве годште схуДИјД од Оигне су ваљиоаа усиешан стручан раавнхак Заостали исииги из upue годшхе, временом се црехвараЈу у заосхале иснихе из друге, псиитн из друге у заостале из треће и тако редом до дцдломског исшхта! Сваком човеку данашњице јасаа је зиичај стручиих кадрова, а нарочиг'o висококиалификованих стручних кадрова, тј. кадрова које дају наши уиикерзигети. Због хога начии рада и успех на првој години студија добија још већу важиост, nociaje управо пи А ан>е од каииталног значаја за даље студије, за исиуњење илаиа стварања стручних кадрова. Uua логична чињеница позната је сваком схуденту старијих тодина који за собом вуче тешко бреме заосталих исхшта, а још впше би требало да буде позната онима којих се oua највише тиче, студеитима ирве године. Ако сваки студепт. сваки члан Иародие студентске омладиие прве године, који се осећа одговорним пред поставл>еиим задацима, схваха ову нстину у пуној хвеној озбнљностн. онда је јасно да he се његов став по овом пнтању одразити на тај начнн што he наместо олако схваћеног, доЈ! Н систематско, свакодневно учење, такво учење, којим се ликвидирање прве најтеже године студија решава у два рока: јуни септембар. Међутим, мора се нагласити да ипак посхоји један део студената прве године који није успео ово да схвати и који је пошао путем старих „искуснијих” студената. Истина је да традидионална „бруцошка” несналажљивост. коју старији студенти врло радо потенцирају, недовољан број уџбеника (на Ветеринарском факултету постоји само двадесет уџбеника из анатомије домаћих животиња за целу прву годину која броји 430 студената) и сл. коче. ометају природан и правилан развој студената прве године. Али има н таквих појава да нови студенти, нарочито из унутрангњости просто „краду богу данв” разгледајући Београд, факултет, претерано nocehyiv биоскопске, позоришне и прпредбе. троше заправо своје слободно време на све друго само не на учење. (Разуме се да је једна од касушних потреба нагаег развитка и прогаиривање нашег културно-уметничког хорнзонта. Мн имамо приличан број другова који су развој у овом правду толико запоставили. да постаје нужно да се и о томе поведе озбиљна брига. С друге стране јасно је да првтеривање и крајност у супротном смислу заслужују исту осулу. поготову зато што ово иде нз уштрб учења). Несхватап.е озбиљности задатак« на пољу стручног рада добрим делом долази и отуда птто стари, „сту"втнскн ветерани”, иегативно делују на своје илађе другове. Овај лош утицај понекад се одражава у потпуно неодговорпом односу према учешу. Ако кажем да на нашим факултетима има и таквих студената (међу њима и стипендиста) који се под „окриљем” оваквих „ветерана" не цојављуту на предавањпма по месец и више дана, тпме нећу циљати само иа изоловане појединце всћ иа једну noiasv Koia ioin увек поvh. Евидепција посећивања пре давања песумњиво he деловати против овакве појаве. али она ипак оста;е карактеристика свести овог дела студеиата. Кат имамо ово у вилу онда. разуме се није никакво чудо што репимо лобар лео мелипинара прве године лолази па факултет у четврт до дваиаест. чека прел вратима ам(ћитеатра да се завршн предавање да би за време прекида између часова из Физнке н хемије ушао у слушаонипу и на тај начин оверио своје „присуство” на свим предавањима у тоkv дана: онда неће изгледати необичтто тти то што неки стуленти техиике не долазе на прелавања из више математике (!) јелноставно зато што час почиње ~рано“ у свдам ча«“ова изјутра. . . . Оваквпм стулентнма требало би ла (•лужи за опомсјту стање у пог.телу заосталих испита старнх студерата. Оно цегумњцво ппетставт.а најтежп проблем пред којим стоје студенти старијих годииа. Сваки од њих

спреман је да то своје стање оправда закашњењем у току прве гол.ипе, Ллн ће мало који од њих бити спремаи да кривииу за то вакашшење прпми на себс. Имамо дакле овакву слику: старији студентн се онравдавају на рачун прве годнне, а један део студелата прве године, кроз лабав олнос према учењу. поотепено долази у оиај исти положај у коме се налази већина њиховнх старпјих другова. Бнло би корисно за те студенте да чују њихове уздахе: Како бих сада радио . . . само да иисам забрч-ao са првом годипом! Ако се сада искобељам то ће бити подвиг! Студенти прве године не смеју ла дођу у сличан положај. не смеју дозволитн да у наредној години врше овакве „подвпге“. Разлика у погледу данашњих услова за студије n оних услова који су постојали раније. било пре рата. било тек у току прве две године рада нашег Универзитвта по ослобођеfty такође говори томе у прилог.

Свакако је јасно да ииједпа генерадија наших студената није имала одмах на почетку студија такве услове за рад какве нма данашша прва годипа. При овоме треба имати ua уму бар следеће чиљенице: IТрво. У овој. школској годиии број -т Eehu је од 7.000. Од тога знатан део oiii. а ua прву годину. (Има факултета на којима је проиенат стипепднста на првој години око 85%.) Друго. Велнка већииа студената (свакако преко 90%) данашње прве године завршнла је средњу школу у ослобођепој земљи, под мпрним условнма, са потпуним програмом. 0ни долазе на уииверзитет без оног прекида у школоваљу који је имала већина студеиата стари.јих година. Tpehe. Данас на већиии нашнх факултета не постоји скоро нн један предмет из прве године за који ни.је изшпао уцбеник. Иако ово питаље још увек није решепо до краја. опо је кудикамо лакше него што ie то било пре две године, ако ни због чега

другог оно бар због тога, што исттред даиашље тцтве годние стоје две генерације студената чије се књнге, белешке и остало могу употребитн. И на крају, почев од оловке и хартнје за писање па све до демонстрагора, лабораторија и радних искустава (кружодн - инднвндуалан рад), студенти прве годппе могу да корцсте далеко лакше него њпхови претходпици. Данашња геиерацн.ј;г прве годипе нма дакле, најбоље услове за студијс од свнх досадашњих гсперацпја, које су проните кроз иаш Универзитет. Прнродно је онда што се од њнх може и мора највпше очекивати, што се мора претпостављати да ће они успети да отклоне досадашње такозване „обавезне“ грешке у раду, да he се онн потпуннје удубитн у пауку, да he они показати како се може уписати друга година бзз иједног заосталог испита из прве, То од њих тражн љихова савест, народ, План!

М. Влајнић, ст. техпике

ПИТАЊЕ СРЕДЊОШКОЛСКЕ МАТЕМАТИКЕ НА ПРВОЈ ГОДИНИ ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА

И ове школске годиие највећу препреку студзнтима прве године технике, чини недовољно познавање материјала нз средњошколске математике. Овде се ипак мора подвућп разлика жзмеђу тог проблема ранијих годића и садл Еећина новоуписаиих студената матурирала је ове године, што значи да је у неколпко већ била упозната са основима више магематике. Врло је чест случај да су н матуранти старијих годишта, којп су били спречени да се раније упишу на студије, сами обрађивали опште појмовв из вкше математике. Нажалост, један број слушалаца до доласка на факултет није имао прнлике за ово. То нарочито важи за сту

депте којн су дошли из Армије, интернације или са разних другпх места и дужносгп, које су их једап дужи период иремсна одвајале од школске клупе. Али, кадд је реч о недовољном знању средњошколске матемдтике, не треба толико мислити на вишу математику која се прелази у впшлм разредима гимназије (увод у инфинитезималнп рачун, аналитпка и сл.); основне рачунске радње, кореновање, степеновање, операције са разпомцима (нарочито!), затим срж математике једначине, трнгономстрија, ето, то су партије из средњоШкблске математиквЈ које чине тешкоће при савлађиваФу више математике. Јасно је, да се без пречћшћених појмова из поменутих области, не може напредовати. Да су ове празнине знат-

не, најбоље је показао пробни испит из средњошколске математике који је у почетку годпне на свпм; отсецима организовала Народна студентска омладина Техничког факултета. Pe-* зултат је био потпуно иезадовољавајући. Може се узети за пример машински и елсктро-технички отсек, гдв је од 150 другова, колико их је дошло на испит, свега њнх 11 успело да изради све задатке, који су били лаки и претстављдли најопштије зиање за једног матуранта, који је одлучио да студира технику. Велики број осталнх правпо ie неома тсшке и грубе грешке, нарочито у техничкој обра,ди задатака. Због if.c, црло често се дешадзд на вежбама да је студент добро схватио задатак из днферепцијалиог, рачуиа, али. је у нсмотућпости да га сам довршп јер не зна, па прнмер, најпростије скроћиваље разломака! У свему овоме пе треба ипак сву кривицу бацити па саме студенте, јер су све ово ратпе генерације које још увек трпе иоследиде передозног школовања за време рата. Гуководство Народне стутентске омладипе је већ првих дапа ово школске године ннсистнрало на предузимању мера којима бн се у најбригем рок.у колико толико отклонили поменути недостаци. У том циљу бно је оргапизован и пробни пспит. а одмах по њему отпочели су са радом и курсеви средњошколске математике. ко.шма руковсде аснстенти, потпомогнути од демонстратФра. Но, мора се напоменути, да је известан број другова схватпо ове курсеве олако, да сматра да их није потребпо посећиватп. Потребно је да свп другови схвате и увиде значај свих курсева и да не досматрају овв курсеве као нешто недохребно већ да у њнма гледају саставни део редовних предавања, помоћу којих ће отклонпти миоге сметње на које нанлазе при студнрању технике.

А. Н. Павичевик, ст. мош. техи.

709 медицинара прве године дало обавезу за ликвидацију испита у јуну

У анкети, коју је спровео стручни одбор, сттденти медицине прве годиле далн су обавезе да he у јунском испитном року дати следеће испите: 709 студената даће сва три исгшта. 114 студената даће по два испита 3 студента даће по један испит. Студенти нису у потпуности правилно схватили потребу редовног слушања свих предавања. Док је слушање хемије готово стопроцентцо, дотле је тај број на физици а нарочито на анатомији, знатно мањи. Међутим, то друговима не смета да слушају последњи час предавап.а. да би се након тога јавили евидентичарима група и, без сумње, свесно изиграли контролу посећивања свих предавања. Што се тиче посећивања практичнлх вежби, а што претставља апсолутну нужност за сваког студента, у цроцентима изгледа овако;

анатомија ...... 70% физика 80% хемија ....... 92% У оправданим случајевпма студентима се пружа прплика да надокнаде изгубЛ)ене вежбе, док извесном броју семестар неће бити оверен. Прошле недеље су одржапе консултације нз хемије вођене од стране асистената, који су мишљеша да је успех углавном задовољавајућп иако је од 975 студената 101 показао непознавање најосновнијих стварн. У фебруару ће се одржати колоквијуми из хемије и физике, чнме се уједно свим студентима пружа последња прилнка да о зимском распусту овладају пређепим градивом из првог семестра.

Милан Бекчић, ст. мед.

Практични радови студената економије

Као и прошле године тако и ове, секција за излете и практичне радове на Економском факултету. показала је већ у почетку године добре резултате. Још на свом првом састанку, секција је образовала пет rpvna. у коју је ушло по шест другова. Ове групе су подељене на адмипистративце и књиговође. По унапред одређеном плану ове групе обилазе различите сеоске задруге, месне народне одборе итд., утврђујући на лицу места грешке у књиговодству и помажући увођењу правилне администрације, једнообразног књиговодства и сл.. На тај начин, студенти допуњавају теоретско знање стечено на факултету и уче да ra практично примењују. Осим прегледа књига, студенти су одржалн и ииз предавања из области задругарствз- Досада су обишли око 15 сеоских задруга и народних одбора.

Радован Кесић ст. економије

Студенти историје уметности

направили су -једиоиедељпн нзлет у Скопље и околину рали упозиавања спомепика наше оредњевековне уметности у овом крају. Овом приликом посећени су скоро сви архитектонски и сликарски споменици Скопља и околине . Поред осталих спомепика студенти су посетили маиастире Младо и Старо Нагоричане, остатке цркве Св. Пстке н манасгир Бањску- На слицн је група сту еиата са професором и асистентом пред маиас шром Старо Нагоричане.

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 43—44