Student

У штампарији

Штампајтв, штампајте другови штампари у нашсм гласу свп се гласи чују, нггамнајте, штамаајте наша ријен не стари, ту борбе и бнтке одјекују. Сложите слова словослагачи нод прстима вашим наш се жпвот с.тно, сложпте, сложите вн чудесии ткачн све што сам ocjeho. све што сам снио Диглп смо земљу својом олагом, аа ведри дан без бора je чело; за црним словима, ко, некад за бисагом, паиријед је пагиуто тнјело. И до!)Н, друже, да чујеш те гласе, да вреле груди поред твојнх ставнм. /Чуша ко оган. запалила се, с тобом xohy празпнк да прославим! И у стнху, ц у пјесми скупа смо ето, и над страном кад нам се леђа савију ја знам, ја впдим, ја ћутим све то у жару нашем цијелу Југос.тавију!

Павао БРОЗ

Осврт на културно-просветни рад Филозофског и Природно-математичког факултета

Културно-просветни рад иа Филоаоф скои и Природно-математичком факултету још увек се иалази у фази формирања. Прошлогодишњи резултати њиховог рада такође нису били омакви какви су се очекивали. Неучвршћен прошлогодишњи рад није могао да буде подлога овогодишњем али могло се учинити бар толихо колико је учињено на осталим факултетима да студенти који су већ бнли окупљени наставе са радом у овој го дини. Једна од сметњи за пуни развој културно-нросветног рада на овим факултетима је то што су они издељени на мноштво група, предавања мсћу групама се не подударају, а чеcio ни предавања по годинама на истој групи. Али ствар није само у овоме. Ова би се тешкоћа могла савладати да се руководство мало више заузело око организовања културно-просветног рада. Масовно учешће студенатћ' на предавањима Дебатног клуба. повсћан број студената који похађају политичке курсеве, дисциплина и учешће у дискусијама све то показујс да се на овим факултетима студенти могу окупити, да код њих постоји интересовање и вфка за радои, чак више него у прошлој години. Агитација за културно нросветни рад спроводи се врло рђаво. На појединим групама студенти чак и не знају ко је на груни одговоран за кул турио-просветнн рад. Најмање се досада постигло у раду на културио-уметничком :io.'by. На Филозофском и Природно-иатематичком факултету још није организован хор. Културно-просветни одбор смат ра да не би ни требало оснивати хор зато што би у њему преовлађивали

женски гласови и што не може да се пронађе хоровођа. По мишљењу одбора било би боље основати неколико певачких квартета н октета. Али, ако би се могли организовати квартети и октети, онда би се могла основати и мања хорска група са сразмерном пропорцијом мушких и жеиских гласова, која би упорним радом постала квалитативно добра и која би могла да репрезеитује ова два факултета. Прошле године на овим факултетима постојала је једна од најбољих фолклорних група на Универзитету. Она је ове године растурена, јер су неки играчи отишли у Академски фолклор. Уместо да је културно-про светни одбор окупио око преосталих играча нове, којих свакако има довољ но међу студентима прве године, он је дозволио да ова секција сасвим замре, 'а чак се не бсећа ни настојање . да она убрзо оживи. Скофо на свИМ' трупама постоји велики број студената који би могли до бро да рецитују. Док су се на другим факултетима рецитатори већ одавно укључили у културно-уметнички рад и систематски вежбају, дотле нг овим факултетимз Културно-просветни одбор и не зна да има гаквих и да је време да се ени окупе. За развој културно-умстничког рада на овим факултетима има доста мо гућности, али због несхватања значаја омасовљавања културно-уметничко! рада и нехата у његовом организовању, оне се још нису искористиле. На групи историје уметности редовно по хађа предавања неколико чланова На родног позоришта и студената Драмскогстудија, који би, ако би се више ангажовали, својим искусгвом мо-

гли у многоме да потпомогну културно-уметнички рад на факултеry, па и рад нашег Академског позоришта. Међутим како се поступило кад је требапо припремитзи приредбу која би се звала „Приредба студената Филозофског и Природно - математичног факултеra?“ Културно - просветни одбор знајући да на групи историјс уметности има услова за то, дао је дирек тиву Културно-уиетничком одбору групе истори|’е уметности да цео програм припреми саиа група. Пошто на овој групи има способпих и искусних студената, програм је врло брзо и солидно спремљен. Али руководство културно-уметничког рада на факултету ниј'с re побринуло ни толико да преко техничке секциЈ‘е обез* ftv- ■ -■ • '• * r. у - ■ ошки »t беди техчичку страну рдог програма, набарку сале и рстадо к тако да се приредба непрестано, све до пре неки лан одлагала. Само овзј'случзј' j’c довољан да прикаже рад и организацију културно-уметничког рада на ова два факултета. Има, дакле, доста могућности, али не постој'н чврсто, Ј"единствено. организовано ру ковођење, нема плана и прегледности у раду. Овако су се припремале прирсдбе у прошлој' години. Ми смо ове године више пута подвлачили како ће се избећи ове грешке и како треба прићи систематском и планском раду. Други факултети су донекле успели у овоие, а Филозофски који бн требало да буде пример осталии факултетима j'oiii ниј'с учинио ништа. Оза пракса да Ј*една група спреми читав програм имала би свој'их врло позитивних страна. Она би значи-

' ла Д а је на свакоЈ* групи толико ома- совљен културно-уметнички рад, а да г С У сс студенти већ толико уздигли и стекли искуства да би сами могли припреиити програм. Али стање ни издалека ниј‘е такво. Ово што j'e са, мо Ј‘една група спремила цео програм, а остале групе не саио да ниj С У учествовале, већ нису ни чуле да се програм спрема, нити какав ће он , бити, само доказује да не постој'и на овим факултетнма устаљен и шире оргапизован културно-уметнички рад } Д а ее ире свега није ни схватио основ . ни задатак овога сектора окупљаj ње што већег 6poj‘a студената у раду . културно-уметничког сектора ради , подизања културног нивоа сваког по . јединца. Овлквим решавањем проблема приредбе Културно-уметнички одбор Фи - 'лозбфског и ГТриродно-математичког > факултета само j'e показао своЈу сла■ бост, свој'у почетничку форму, пуну - прошлогодишњих грешака. Међутим, i ако би се уложило мало више труда у , отклањању ових недостатака и ако 6и се искористило искуство других фа' култета, културно просветни, * кулi турно уметнички живот нарочито, мо • rao би се на Филозофском и Природ■ но математичком факултету врло брзо стабилизовати. i Разграната литерарна секциЈ‘а, веi лики број' студената који знају да : CBHpaj'y, студенти чланови Народног i позоришта и Драмског студија, као н i само стручно образовање студената Филозофског и Природно-математичког факултета су услови, реална под лога за ту стабилизациј'у. М. П.

ШТА ПОКАЗУЈУ САСТАНЦИ ДЕБАТНОГ КЛУБА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

* У првом семестру ове школске године на Правном факултету одржана су два састанка Дебагног клуба: првц, у новембру, са темом „Кколомскополитички значај Омладинске пруге Шамац Сарајево”. и други децембра са темом „Такмичеље социјаднстич.чп начип рада.“ У поређењу са радом Дебатног клуба у току прошле две годпне. ови састанцн редовпо претставл.ају, навестан корак папред како у погледу броја присутних дискутаната, тако и у погледу квалитета вођења саме дискусије. На првом састанку, захваљујући концизностп реферата друга Боре Вујачића, а највише теми која је бпла веома блнска слушаоцнма, дискусија се карактерпсала ширином и конкретношћу: разрађнвапа су врло разноврсна шгтаља, непосредно, са доста чињеница н жпвих примера. Насупрот томе, други састалак Дебатног клуба показао је сасвим друкчију слику: леобично исцрпно излагаље референта друга Вујачића н, о-

чигледно непознавање детал.них проблема од стране ауднторијума orpaнимили су, усредсредили су днскусију углавпом иа дна, чисто теорнска пптања: 1 Питање такмичеља у капитализму ц социјалпзму, и 2 0 улози сввсти у такмичењу. il по једпом и другом питању дискусија сс кретала веома жнво. ..Постоји ли такмичење у капитализму”, био је цептралнп проблем дебатеОштро поде.вена мншл.ења, брањеиа су различитим аргументима. Међусобна борба кашггалиста. иастојање радиика у капитализму да бољим радом задрже себи место, Тершров систем итд., с једие стране и такмичење маса као покрет најширих слојева трудбемика, као свесна борба радннка за повећање продуктивпостн рада, могућа само у соднјалистичкој и народиој држави, с друге стране (парочито подвучени моментом свеспости понекад чак и преувеличаиим) то су углавном би ш елемептп расправе. Међу тим елсментима, а у целини длскусије коју су ohii сачињавали, најважније је било

рашчпстнти следсће (што је у најглавнијнм цртама током днскусије и постигиуто): ирво —не третирати такмачење као неку аистрактну формулу, већ као појам немииовио ве-зан за једиу дату епоху, систем друштва; друго повући граиице између конкуреиције, утакмице и такмичеља, п поставити их на своје место; треће, свест совјетског радника из врсмеиа „субогиика“ кли иаших радиика из ирвих даиа обиове ие иосматратл као заиос лишеи сваке матерпјалне занитересованостн, лишеи матсријалне подлоге, скоро лебдећи у иекој магловитој вери да- његово пожртвовање води борбу, ifero баш као свест да његов самопрегор у борби за повећање продуктивности, водеђн општем иовећању жнвотиог стаидарда, знапн његов сопствепн пнтерес. Другим речима: показати да се не ради о иеком нереатном одушев.кењу у пме „општсг добра”, него о свесиом станању својнх интереса са друштвеШШ- Ако бн се, с обзнром на прва два састаика Дебатног клуба па Правпом факултету, поставило питање: ~Шта су они показали досада?”, могло би се одговорптн: показали су да постоје iioßO.'Kiiu услови да дебатии састаи ци иа Правном факултету постаиу всома живе, интересантне и корисне вечери. Подвуцнмо: постоје условп-., Да ли he они дати жел.епе резултате, иајвише зависи од тога колнко he Дебатии клуб Правиог факултета током годиие добнти у ширини и масовпостп, колнкс he ужи колектив Дебатног клуба добити подршку од осталих својих другова. У вези са тим важно је напоменути још једну ствар: после оба састаика дешавало се да појединци долазе члаиовнма ужег колектива и вео^а. оштро критикују и начнп и садрг.сину дискусије. У тој критици има 95% веома тачиих и веома оправданпх запажања. Непосредно је, на пример, да се у диекусији на првом састанку појавила на махове тенденција нападачког става. крнтизерства, „хватања за реч“ н слично. Исто тако бправдана Је и примедба да је на другом састанку често избијало искоришћавање и маневрисање старим зиањем. па чак и фразерство, у недостатку познавања проблема. Али зпачи ли то да тим дискутантими одмах треба одузимати реч, за шта се категоричио залажу нагаи крктичари? Свакако не- На сличне грегаке треба указати треба их искорењавати, треба учити на њпма, али не оштрим ућуткивањем оних који их чине, највише из слабе, рђаве или никакве праксе Исстепепо тих грешака мора нсстати; али оне пе смеју песта ти зато што he се редовно на Дебатпом клубу дизати да говоре опробанн оратори факултета, већ зато што he научнти да говоре и онн којп никада нигде Кису успели да дискутују. 3- Лриклмајер

Заштитници културе (О д л о м а к)

ИЉА ЕРЕНБУРГ

IlMii IoK г(-млр:<?т година како се сви министри, генерали, банкари. л остали културтрегери. прНжељкујући уништење совјетске државо, >век изговарају својом забрннутошћу за судбину културе. Бранити „европску културу” од бовшевика хтели су и прегсединк челпчног труста Феглер и господа И. Ге „Фарбепнпдустрп”, и Хугенберг, и Розенберг. Што се тнче Хпт.тера, ои је tqm горућем проблему посветно најузбуђеније стране свога „Мајн Кампфа”* Кад бн браипоци „западне културе” посветили ucro толпко пажње историји умстностп колико је посвећују атомским бомбама. оии бп видели да је дух древне Грчке доспео до једиих народа у римском преводу, а до других народа у впзантпском. Последњи гфевод вавда нпје био гори од првог. Фралцускн уметник Матнс више пута је говорпо да старп руски слнкар Рубљов претставља врхунац старог сли карства. Стваралаштво Рубљова је блиско стваралаштву ста рих мајстора Охрпда или Бојапе. Опо што сам рекао о ликовној уметиостп може со pehn и о првобитним изворима кљи* жевности. позорпшта. иауксБило је миого заједпичког у жнвоту свих народа Бвро пе, а мпого и различитог. У овој илп опој епосп, један нлп другн парод крчио је пут или ,је ишао позадп. Прва штампарија појавила' се у Црној Гори, дзгледа дре uero у Енгле-

ској. Алн Црногорпи ие тврде сата ла Енглези испадају иа заједничког развитка европске културе. У XIX веку. када je идеја заједнпчке културе дошла до широких слојева друштва, немогућно је било замислити Квропу, одвојену од Руса, или Русију одвојепу од Европе. Руси, које су неки икостранци прнказнвалп само као ђаке, исговремеио су били и ђаци и учитељи. Ми зпамо како се сливала поезија руских романтичара са романтизмом у дру гим европским земљама, илн како је узбуђивала руско напредио друштво револуција 184S године, npßif западни социјалисти и почетак нове епохе, осветљен пожаром парпске Комуне А тешко he се међу браниоцнма „западне културе” наћи иезналица који he се дрзнути да пориче утицај класпчног руског романа или руске музике на Европу и Амернку. Кад Хариман жели да одвоји западну културу од ру ске културе, он не мисли па развнтак наука. ни на књижевпост нити музику. него па доларе и крв- То је потпуно природно за мииистра трговине државе која свој биланс гради иа мору људске крви ,и оие која је већ проливена, и опе коју би било добро просути. Алн да лк су професори, позпаваоци кљнжевности. историчари, естетичари помислили иа то што оии раде. проповедајући идеју „западне културе”? СвимаЈе позпахо како се Хптлер раЗјрачунавао с-првт-

ставницпма немачке културе: на ломачама које је он при редио гореле су кљиге Хајнеа и Мана, Маркса и Ајнштајна, Али интересантно је сетнти се чему је довела „културна аутархија” коју су прогласили нацисти. покушај ослобођења Нсмаца од тобоже смртне опасности „иеарнјских” „источних” или „западних” утицаја -Нацисти су избацили из музеја и галернја дела француских слнкара, отпочели су офанзиву против руског, енглеског и француског романа. У Немачкој је некада постојала дпвна музика и прекрасна поезија. Али Немачка никада није имала нити доброг сликарства, нити доброг класичног романа. Уништивши везу с „несевериом културом”, нацисти су духовно опљачкали свој сопствени народ. Оии су лишили немачке сликаре и писце високог обрасца, а просеч* пом Немцу одузели праву уметност. Фраицуски лист . Комба” саопштио је педавпо својпм чптаоцима да смо тобоже ми, совјетскн људи, одлучили да „грдпмо и одбацујемо све велике културне вредногти запада”. Наравно, ако у „велике културне вредностн запада” спадају новинарп „Комба” који се подједнако заносе Маршаловим планом и глупим испадпма последњих надреалиста, оида нх ми грдимо н одбацујемо. Ми грдимо и одбацујемо сваки ниски фалсифнкат велнке вредности. Не грднмо ми културу Запада, него његово поднвљавшБе. не одричсмо ce пи Игоа ни Рембоа, кего оних лоших писаца којн сада славе широкогрудост америчких зеленаша и „дубоко хуманистпчки” карактер атомске бомбе. Мн, не само да не грлимо п пе одбацујемо велику прошлост Европе, него смо ми најнесебичннји иајчвршћи браниоци тог наслеђа. Али кулгура, то нису само музеји, то су и школе- Култура нису старе књнге у библиотекама ,то су деца која ће сутра постати писци- То није cauo прошлост. То је пут у будућност. У току тридесет година господари капиталнстпчког света противстављали су своју културу нама. Имамо права да паправимо сада неки билапс. Када се родила Совјетска Републпка, немачки топовп су још уништавали готику Ремса, још се пролпвала крв почев од Ламанша до Солуиа. Сада, после тридесет година, пролива се крв у Грчкој и Кини, у Внетнаму и Индонезији. Може бнти ,у паузама између ратова, капиталисти нису рушнли већ- градиди? Не, опи су н у мнрно доба унншхавали машине-

8

Н А РОЛНИ СТУДЕНТ

Број 43—44