Student

Из покрета бугарских студената

Давно гцр€ рата 6op;uw су С€ бугарски студвнти за стварање организациша нацреЈЈИИх студената. Потребна органивовања и сакупл»ан>а указала се ради бо-р-6е против реакцијје на Универзитету која је све више расла подршку тадање власти. Оаа борба почиње 1928 noднне у ареме када излази први студвнтоки лист „Студентска трибуна“. 1930 гошине створен je савез бугарских студената Б. О. Н. С C. f који је ммрао да ради илегално. Касније се он претв!o(рио у организацију студената колиуииста кк>ји су наставили борбу нротив реакцице и фашивма на Универзитету и вв/н њега. После 9 сетттембра, лоласмом на власт Отечественог фронта обновиле су се партије и њихове омладицске сцрганизације. При iobihm омладинским органивацијама форм.ирале су се групе студената као Б. О- Н. С. С. група студеиата комуниста Б. А. 3. С. студената земљоделаца, „Жал Жорес“ група студвнагга ооцијалиста и ррувта пр« партији 3. В. Е. Н, О. Ал« борба против остатака реакције захтевала је удружене онаге. Тако су створеие О. Ф. момшсије по факултетима Ка челу са централним Отудентским О- Ф. комитетом. Међутим н ова форма окупљања студената показала Ce недовољиом. Рада тога jie у мају 1945 подине опроведена аикета kou’oii је 98,5*/* студената изразило жељу за стварање јединствене студентске организације, без обзнра на своја пол>итичка рратања. Јуиа месеца исте годиме одржан ј« оснивачки конгрес у Софији на коме је учеств/онало 248 делегата свих сту. дентоких полнтнчких организацица. Приликом стварања О. С. Н. С. а било је много тешко|ia : Било је гаотребно убедати пркпаднике равличиггик партија да новои бугарскои стварности одговара отварање јединствене оргаиизације. То је и остварено кроз борбу оа противнародним елементкма, и радом на обнсмви земље. У време кадд се одржавао моцгрес већ су у многим местим:а постајале оргаиизације О. С, Н. С.-а мао на Апрономском фамултету у Софиј«, учнтељсмом институту у Дупници ■ др. О. С. Н. С је тад бројао око 3000 чланова.

У току школске 1945-46 год. иаграђивао се О. С. Н. С* на св-им факултетима. Рад је био сп»та»ан тражењем форми рада, а било je случајева да су поједими чланови у централном ру ководству сабопирали рад У летњем семестру помренута Ј« акција против Цанкова. О. С. Н. С. је такође узео учешће у овој акццји и кроз њу он се популарксао и подигао свој ауторитет како код студената тако и мод народаНа II коигресу 2 јуна 1946 годи«е број чланоаа О. С. Н, С. а достнгао је 12.000. Кроз једногодашњи рад руководсгоо је етекло бо/гато иомуство. Путев;и О. С. Н. С-а су били јасни а редоеи очврснулк. У школсмоЦ 1946-47 години главни задатак У тому зимског семестра био је омаоовљење организације, док је у летњем семестру »арочита пажња поклањаша учвршћењу ортаиизације, и дисцнплини. У том циљу спроведеио је такмичење од 16-II до 24-V 1947 год. БроЈ студената крајем овог семестра чланова О. С. Н. G-a попео се на 28.000 или 85% оиих који посећују предавања. Постигнута јс сарадња са професорима. Отклоњени су мнопи иедостаци, проиађене и утврђене нове форме рада, прикупљено оргаиизационо исвд.ство. Тежиште рада преноои се »а отклањање тешкоћа у учсњу ri редовном давању испита. Рад се поставља на планску основу. Са ов*им резултаггима завршена је прошла шмолска годана* За врсме летњаг семестра организација О. С. Н. С.-а извела Је на градњу пруге Пер«ик —Волујаос 10.500 Резултат рада био је веома добар. 640 градател»а иосе назив ударника. СвиСјим радом студенти су уштед-илн држави 54 милиона лева и развида широому активност на ПОЛИГПИЧМОгМ и културиоцросветном раду. Нова школска подина почела је с пр-ипре-мама за 111 кснгрес у веви са стварањем јединствеиог савеза демократаке омладине конгрес се приир-емакз под паролом: „Једииство са р«|лничком, сео-ском и школском омлади»ом“- KotKirpec је одржсгн иовембра месеца и на њему ,е одлучено да се О. С. Н. С. уђе у савез демократске омладине.

На Кокгресу jg одржао реферат првтседаик стуитентскЈе омладкне друг HatHioo Патазов, кјоји Је у реферату изнео да кроз јединственк савез демократске омлао!ине треба уништити оно што је остало од фашизма Кроз Савез демок.рааске омладине треба васпитавати омлади ну у родољубивом ДЈУХу. На мрају реферата друг Папазов ка(глаша®а погпребу разви јан>а веза са студентима Оовјетоког Савеза и земљама нове деМ'Ократије, н а првом месту са отудектима Југослав)Ије. Пут који је прешла бугарска студентока омладииа од 9 септембра до данас јесте пут борбе за стварање једниствене студентоке организациЈе, за њено учаршћење и омасовљење. На организациј)И студентске омладине лежи одпаворан задатак; створити нов тип народног интелектуалца коци ће предамо служити нарор(у. А да he се то заиста постићи гаратцица је јединствеии сашез демократске омладине у коме отуденти зајед«о са остадом омладнном Бугаоске стоје у првим релов.има борбе ка остварење политичких и привреших задатака који се постављају нрвд млајду народну републнку Бугарску-

Јеле„ а НИКШИЋ

ст. екон.

Напредни амерички студенти се боре против ускраћивања права Црнцима да се упишу на Универзитет

Из Оклахоме се јавља да је око хиљаду студената бијелаца одржало протестну скупштину против ускраћивања права Црнцима да се упишу на Универзитет у Оклахому. Управа Универзитета није дозволила упис Црнцима и поред одлуке Врховног суда да им се то право не може ускратити. Да би на симболичан вачин дали израза своме протесту, студенти су јавно спалили 14 амандман америчког Устава у коме се гарантира једнакост свима расама, а пепео су поштом упутили предсједнику Труману као успомену. УНИВЕРЗИТЕТСКЕ ВЛАСТИ У АМБРИЧКОМ ГРАДУ ОКЛАХОМИ ОТВОРИЛЕ ПОСЕБАН ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ И ОДРЕДИЛБ ПОСЕБНБ ПРОФЕСОРЕ ЗА ЈЕДНУ МЛАДУ ЦРНКИЊУ Омладинска комунистичка лига и Национални студентски комитет Комунистичке партије Велике Британије издали су саопштење штампи, у коме се о-

штро протестује због расне дискриминације која се спроводж у Сједињеним Америчким Државама. У саопштењу се износм случај црнкиње Аде Фишер, којој је универзитет у Оклахоми онемогућио далгв студирање на Правном факултету. После тужбе Врховном суду који је одлучио у њену корист, универзжтетске власти су образовале специјални факултет за њу саму, са специјалним професорима, како се не би мешала с белим студентима. Ада Фишер је одбила да студира на таквом „факултету“. У саопштењу се каже да случај Аде Фишер представља „пример расне дискриминације која се широко примењује у Сједињеним Државама и коју демократска омладина читавог света гледа са презиром." У саопштењу се на крају позивају све омладинске организације да упуте протест америчкој амбасади и јавно изнесу забринутост омладине због овог новог доказа расне мржње у САД.

ПРОВОКАЦИЈЕ СТУДЕНАТА НАЦИСТА У БЕЧУ

РУКЕ ШИРЕ, У ЛИЦЕ СЕ ЉУБЕ ... По<водом отварања француско.шпанске границе

*- Једна група студената лежећи на обали реке у Клостенојбургу направила је од својих тела кукасти крст. Аустриска полиција, која је присуствовала овоме чину ухапсила је ове студенте. Међутим суд је про пустио да их прогласи кривим, иако је у кућама неких студената пронађено сакривено оружје. Судија је овај увредљиви инцидент назвао „шалом луде деце“. Други студенти института у коме су ови „луди дечаци" студирали заузели су другачији став према оваквим „шалама“ и успели да учеснике овог „живог кукастог крста“ избаце из школе. Недавно је један од вођа организације аустриских студената примио увредљиво анонимно писмо које садржи претше шему и свима демократски настројеним студентима у вези са избацивашем из института ових „љу битеља кукастог крста“.

Франко: Штета што и фирер није ово доживео.

Гестапо у Америци

У Ажертком листу ,Дејли ВоркерГ\ у једном од децембарских бројева прош ле године, штампан је чланак Ар. та Шилда ,Дувер ствара свој моћни гестапо”, Са незнатним скраћивањем дајемо овај чланак који пружа прет• ставу о томе каквог је замаха добила у последње време у САД делатност тајне политичке полиције, коју води познати шпнјун, крвни непријатељ свега иоле прогресивнога Џ. Едгар Хувер.

У току живота последње генерације феноменално је пораt ххпа тајна политичка полиција Америке. Руководилац Федералног бироа за испитивање, Џ. Едгар Хувер располаже сада са 14 —15 1 пута већом сумом новца, него хпто га је биро имао 1920 год, када је он руководио фамозним „нападима на црвене“. Па ипак он стално обија прагове Конгреса, трудећи се да добије још већа новчана средства. Федерални биро за испитивање који сада угрожава напре.,Јвдаге Американце са новим rrpoгонима, био је непознат нашој републици у току првих 120 година њеног постојања. Вашингтон, Џеферсон, Ендрју Џексон и Линколн живели су без њега. Тајна полиција појавила се истовремено са развитком америчког империјализма почетком овога века. Њу је створио президент Теодор Рузвелт (не Фран. клин Рузвелт) ради испитивања /

делатности чланова Конгреса, које он није волео. Постепено се тајна полиција ширила. Али 1913 год., прве године Вудро-а Вилсона као претседника, годишњи буџет Бироа за испитивање, како се он тада називао, чинио је свега 415.452 долара. То је једва превазилазило један проценат новчаних средстава која данас троше шпијуни, уходећи по наређењу Едгара Хувера „нелојалне“ Американце, и синдикални шпијуни. Када је 1917 године Хувер био укључен у новчану сферу Биро-а за испитивање као његов главни „антирадикални“ агент, ова шпијунска организација располагала је са свега 617.534 долара. Али 1918 године фонд за шпијунажу се утростручио, пошто се појачала офанзива владе против прогресивног радничког покрета. Новчана средства за шпијуна-

жу поново су се знатно повећала 1919 године, када је Хувер постао шеф новог централног одељења за шпијунажу, а А. Мичел Палмер нови министар правде, познат са својих „напада на црпене“. У јеку највсаих наппда аа , : црвене“ 1920 године биро за шпијунажу добио је 2.437.104 долара. У току једне ноћи Хувер је успео да ухапси без налога за хапшење 6.000 радника потрошивши своту која износи свега 7% од онога што рн добија данас. Хувер је скупио стотине хиљада личних карата „радикала“ са „опасним мислима“ и помогао је да се те исте године изведе инсценирани судски процес на коме су били оптужсни Сако и Ванцети. „У току тог мрачног периода, писао је после двадесет година лист „Њу риппаблик“, Хувер је направио списак од пола милиона лица која су осумњичена као опасна због својих ултра-радикалних економских или политичких погледа или делатности. На сваких 60 породица које су живеле у САД био је по један члан унесен у списак... Хувер је за 14 година претходио Хенриху Химлеру...“ Али систем личних карата, уведен од Хувера, тих година се налазио у повоју у поређењу са милионима презимена која се сада могу наћи у његовом досије-у. Али већ тада у његовом списку су била крупна имена. И тада као и сада, сваки либерал био је сумњив Федералном бироу за испитивање. Чак је и Харлан Фиск Стоун, каснији главни судија Врховног суда био увршћен у Хуверов списак о» сумњичених. У реду таквих био је и члан Врховног суда Феликс Франфуртер, који је иступао против прогањања „црвених“ и против инсценирања суда Сакоу. У то време рад тајне политичке полиције постао је толико приметан да је „Амерички савез заштите грађапских права“ 1924 године, под руководством свог прстседника доктора Хари Уорда, предузео да га изобличи. Брошура се звала „Шпијунски систем у нациопалним размерама са рукосодећим центром у минисгарству правде“. У поднаслову је стајало да се ради о „чињеницама које сведоче о огрсмном порасту у последње време владиног трајног полициског система који се бави шпијунажом, застрашивањем, пропагандом и провокацијама“, Осе чиљенице постале су још упадљивије дгнг.с, када Хувер располаже 15 пута већим новчаним средствима. Крајем тридесо~ил прогони радника су се појачали Почетком 1940 године Хувер је издвојио лео новчаних средстава из свог буџета који је износио осам милиона долара за ма-

совна хапшења чланова синдиката рудара, који су дошли на Конгрес синдиката произвођача у Дактаум, где су агенти бироа угушили штрајк. Годину дана пре тога Хуверови људи терали су улицама троита лекаре оковане ланцШМ. Ти људи су били оптужени што су подвргли медиицнском прегледу добровољце који су ступили у шпанску републиканску армију. Буџет Хувера јако се повећао за време рата. Влада је сматрала да је новац неопходан за уништавање фашиста. Али што год је више новца добијао Хувер, све је већи број фашиста избегао прогоне. Главни објекат испитивања, која је предузимао Хувер били су напредни радници. Па и говори Хувера на радиу претворили су се у тираде мржње према комунистима и свим напредним радницима. Фашисти су, разуме се, избегли прогоне. Сада Хувер има 3.800 агената и стални буџет од скоро 32 милиона долара, који се попуњава милионима долара специјалних асигновања. Он је љубимац „Националног савеза индустријалаца“ и предмет хсаљења у фашистичким новинама. iep он руководц садашњом к~'гаањом проверавања ~лојалности“ државних службеника. (Превол из „Литературнаја газета", бр. 8 1948 год.)

6

„НАРОДНИ СТУДЕНТ“

БРОЈ 2