Student

Бирократиѕам или неоперативност

Већ читавих шест мессци, сваког дана, у плану рада Финансиског отсека Универзитетског одбора Народне студентске омладине налази се питање Фармацеутског факултета. Број телсфона овог факултета досада су чланови одељења безбројно пута окренули и поновили; „другови, ви треба да донесете покупљену чланарину п . Тако је то било у октобру, тако у новембру, тако Се још увек понавља и у фебруару. Интервенисало је и организационо одељење Секретаријата. Кре, нуо је и инструктор да види шта је то тамо. И званичним актом скренута је пажња.l Па ипак и после шест месеци остало је исто! ,Другови, ви треба да донесете покупљену чланарину “ беспомоћно је понављао, А шта се догађало на Фармацеутском факултету? Њихов случој, просто, напросто личи на невероватну при. чу о бирократизму, односно боље рећи то Је крајња неопе. ративност једног руководства. Друг Магдић био је благајник актива у школској 1946-47 години. На годишњој свечаној конференцији актива, по поновном избору секретаријата, за благајника је изабрана друга другарица. Међутим, другарица Се ускоро разболела. Ето одавде почиње заплет. Друг Магдић не осећајући се више обавезним није се ни интересовао за благајну, Књиге благајне ч додуше, биле су и даље код њега, али он је мислио кад устребају, Секретаријат ће их тражити. А шта је Секретаријат мислиоЈ На то ни сам не уме да одговори. Ето чекали су Да она другарица оздрави (испала је да Је њена болест најкривља), и чекали су још да распуст коЈн је у међувремену настао, прође. Чекали, чекали-чекао стари благајник, чекао Секретаријат, сви једни на другог а месеци пролазили. Најзад је одређена нова другарица. Али чекање се опет за коЈи дан настовило. Односно сад је настало чекање због трчања. Но. ва благајница почела је свако. днсвно да тражи друга са књигама. Час на факултет, час у дом све у круг. А он је за то врсме сређивао књиге, јер досада (за шест месеци) ннје имао времена. И најзад 16-ог фебруара, шестомесечна тешка битка око благајне на Фармацеутском факултету завршена је за непуни сат. Треба нагласити да је ово резултат зва , ничног акта који смо на почетку нагласили. Вероватно да није као последње средство послат, чекање би још трајало. Све само званично то је изгледа био систем рада Секретаријата Фармацеутског факултета у финансијама. Ово }е токо један од наЈочишјнх примера по питању вођења благајни на појединим активима наших факултета. Има и других случајева, који нису овако егзем пларни али коЈи говоре да често руководства на нашим факултетима не посвећују довољно пажње баш овом питању. Други случаЈ Је плаћање чланарине на Правно м факултету. БлагаЈнике група ретко који студент познаје. Јер се чланарина плаћа у секретарнјату актива, односно благајнику актнва! На Економском факултету, пошто су групе врло бројне, руководство је одлучнло да чланарину убудуће сакупљају стручни руководиоци подгрупа! Ове појаве дошле су као резултат небрижљивости и неозбиљног схватоња питање благајне. Мислн мо да Је довољно потсетити дру гове да у Статуту организације Народне омладнне југославије као једно од наглашсних места стоји: да се чланом Народне о младине ЈугославиЈе сжатра онај омладинац који поред осталих обавеза уредно плаћа чланарину. На ово потсећамо другове из поЈединнх руковдстава актива Народне студентске омладине да би правилно схватили тсжину своје џебрижљивости.

Прелазну заставицу добио је други актив II године агрономије

КОНФЕРЕНЦИЈЛ Н. С. О. ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА

На Пољопривредно-шумарском факултету у присуству декана и професора одржана је конферен ција Народне студентске омладине на којој је било присутно око 800 студената. Претседник Народне студентске омладине другарица Савка Хадуза у свом реферату „Петогодишњи плап и задаци Народне омладине” дала је сумаран преглед рада по свим секторима у протеклом семестру. Она је подвулла да је рад на политичком и идеолошком узлизању био бољи него раније, али је обухватио недовољан број чланова Народне студентске омладине (око 70%). У културно-просветном раду активно учесгвује 442 друга. У протеклом семестру одржане су три приредбе за студенте Пољопривредно-шумарског факултета, две за грађанстзо, педесет и четири стручна предавања по селима, два састапка дебатног клуба и сл. Прелазећи на преглед јануарских испита најважнијег дела ове конференције, другарица Халуза је иапоменула да на Пол.опирвредно-шумарском факултету велики број студената прнма стипендије (1153 од укупно 2200 студената) и новчану помоћ (од новембра 238.000 динара), и да постоје сви објективни услони за успех на стручном пољу, Међутим, резултати јануарских ис-

пита не задоваљавају. У прошлом семестру 80 в /| студенага писмено се обавезало да положп 3581 испит; пријављено је 5677 испита, а положено 4095, тј. 72% пријављених. Овде не може бити речи о испуњењу обавезе, јер их многи студенти нису ни узели. Нарочито слабе резултате показала је прва година на испиту из агрикултурне хемије. 746 студената прве године имало је право да полаже овај испит; пријавило их је 562, а положило свега 290. Било је и случајева непознавања основних ствари из овог предмета. Ово су резултати неозбиљног прилажења учењу студената прве године. После дискусије по реферату предата је прелазна заставица најбољем зктиву Пољрпривред-

но-шумарског факултета, поде. љено 25 награда у књнгама, као и 30 похвала најбољим ђацима у јануарском року. Прелазну заста вицу добио је други актив (II година агрономије). 80°/о чланова Народне студентске омладине овог актива дало је обавезе за јануарски испитни рок. Пријављено је 1563, а положило 1118 испита са средњом оценом 7,5. По резултату учења од овог актива је бољи трећи актив (шумари) али његов рад по секцијама не задовољава. На крају конференција је донела између осталих и оае закључке: 1) На првим састанцима група Народне студентске омладине дати појединачне обавезе за полагање испита у јунском року.

2) Долазити редовно на све вежбе и предавања. 3) Оформити што више кРужока за учен»е и објавити такМИЧ6Н>6 4) Проучити закључке VIII пленума Централног већа Народне омладине и сав материјал о реконструркцији наше пољопривре де и о задругарству. 5) Проучити Петогодишњи план изградње Новог Београда. 6) Успоставити тешње везе са селима као и пољопривредношумарским факултетима других народних република. 7) Основати културно-уметнич ко друштво факултета. 8) Организовати акцију прикупљања књига за село. 9) Формирати групе основног физичког образовања.

Од 1290 пријављених испита положило је свега 295

ПРИРОДНО-МАТНМАТИЧКИ ФЛКУЛТЕТ

Зз ;внг/аракм рак нз Пршродно Алатвллатглчкам фамултпеггу гцри(јављвно ј» 1290 иопита. Припрвме за иапитв аточвлв оу нз врвмв, Али н-оаисрвма-паии рад, гкадеига првдллета «а и ~л»№е ва»«ме ,, | ослањање само на ред у кружоцима и мадовољми ицдивидуалми рмвд оадр»азили оу св на реоултатиАла пос. лб|дњвг иОпирног роиоа.

На магвмат!ИЧl«рј прупи шапити из нацрфчв влвАЛангга(рнв пвомвприј© и дифвранчи|Јалчог рачгуна су врло ловршно опрвАлани. Каада ое овоме још доада нврвдовко посеђиваlЊв првдавзња, оцда слаб успвх ио о®их првДАлета н® прататавл»а мимапсво измвиађење. Њјслвбнје резултате нв Природно —математичком факултету далм

су испнтн иа неоргансне хемнје, мо/у су гкзл-вгали студенти прве годиме фивичне, физично-хемиске, геолоиже, мимералошке, и биолошкв групе. Од 414 пријлвљеи их испитв положено је свега 247, дакле са/ио 59%. Одуста/ање је било масовно, а бро/ палих »сто тако еелмки. Једа«н од рвзлога зв оеакав неуспех лежи и у томе што /е уџбеник из овога предмета изишао т-ек у децембру. Ипак, основни разлог лежи и даље у неодговорном прнламењ у испитима. Ова неодговорност /е нарочито нзражена код оних студената, ко/и су при/авл»иввли по некоЛlНко нспнта, па кад би пали нз једног одустајали су од осталнх. Нааупрот овоме идла « доб<рик рвзултата, као опо су нспипх ио рлциомалне механиме и мехвминв негцремкдник рредима на ма(т , емзтиlЧ№ој прупи. зо ове предмеше мурс је водио профеорр Д-р БнлимовшК и на њмма је иопитнвао слушзоце и проазравао њиооово знење. Студеч-пти треКв год/ине биолошке прупе показвли су добрв јер су у в&Кини случаl/в-ва мндивкдуалмо редили и нз муроу ио хеммl;е прх>а©рlавалц зиањв. Кедостата»< урбенима за матвмвтнку и физичму георрафију дооринео >е слабом резултапу из тих пред/лета а и спуденти су оем тога и «е|редовlно посе+миввли предавања. То је омапало у многоме отудвнте да системагтоми прелеое гредиво. Од 1290 при>ављеми!Х исгитга положило је овепа 795,, а пало је 168 студеиага док је 327 одустало. Овзвоо вешики број одусггаlЛих говори да спудекти нису азбиљно пришли уиењу овк>м најеаокнг/ијем згд)зlтку. Миоги оу мислили да опреме за испигг градиво иа брзмну, па кад оу видели да >© немогуК©, одустајаити оу. Куроеви, ко ,: и су ое од/ржали, имоу доволлно моришКемн, а прсед тога пасвКиаањв преде&ања бмло јв слвба.

ПРОФЕСОРИ НАМ ПОМАЖУ У РАДУ

Наш стручии рад носи обележје борбе за план, за кадрове нових стрчњака. У ту борбу поред нас студената укључени су и наши професори, они који нам свако-дневно пружају у раДу своје знање и дугогодишње искуство. Њихова помоћ је велика ако анализирамо све оне видове кроз које се сна испољава* курсеви, консултације, савети и др. На отш факултетима, где постоји сарадња професора студената и где она постаје све чвршћа, резултати су добри. Лепе примере свесрдног залагања дају нам мноси професори Тако, на пример, професор Мандић, потпуковник Ј. А. држао је курс из отпорности материјала за студенте друге го* дине електротехничког отсека. Курс су посећивали и студенти машинског отсека, јер је предавач уложио у свој рад и труда и воље. Курс је почео у децембру и трајао је у току целог јануара до самих испита. На њему је планском расподелом градива професор Мандић обновио са студентима целокупан материјал, задржавајући се посебио на ономе што је битно и важно. Оно што је нарочито привукло студенте и везало их за рад то је што је курс био практичан. Еезброј задатака, ради вежбе, израдио је професор Мандић на том курсу. Студенти су могли, заиста, много да науче. Кад би му се студент обратио за помоћ у решавању задатака, које им је он давао за вежбу код куће, професор Мандић никад није на то штедео времена. Од 242 студента положило је овај предмет 151 а то су, углавном. студенти који су посећивали курс и радили уз његову помоћ. Исто је тако професор Михаиловић помагао студентима. Још почетком новембра почео је са курсом математике I на технолошком отсеку. Раније се догаћало да студенти изићу са недовољним знањем на испит и да испит из математике сматрају за „лутрију“. Ове године професор Михаиловић је основао курс да би студенте припремио, да би им на лак и приступачан начин пружио потребно знање.

Многобројни други часови нису спречавали професора да ради са студенгима. У Јануарском року технолошки отсек је по резултатима из математике I на Техничком факултету био најбољи, али је и на њему било палих 24 и одусталих 17. То је због тога што неки студенти не прихватају сарадњу коју им пружају професори. Сви студенти не посећују курсеве иако се о«и држе за њих, ради њихове користи. Није онда чудно што студенти још падају на испитима, што одустају или излазе на испит са површним знањем и поред свег залагања наших професора: Мандића, Михаиловића, Димитријевића, асистента Алмажана и др. Аlсистент рударског отсека Алмажап уређивао је студентима лабораторију, прибавио је реагенсе, лампе и друго што је омогућило да 9 другова ступи на рад. Да би рад био што боље и што брже завршен, асистент је лично присуствовао вежбама у лабораторијуму, објашњавао поједине ствари и вршио контролу анализа, тако да је 9 другова завршило рад V квантитативном одељењу за 20 дана. У циљу што бржег и ефикасннјег рада другова који ступају у заводе, он је лично прегледао програм и потребе рударског отсека за рад у лабораторијуму. Залагање Професора Анђелића на математичкоЈ групи Природно-математичког фа»култета познато је студентима још ол прошле године када је дрбровол>но водио курс за понављање средњоопколске математике. Недзвно је изишла његова књига „Теорија вектора". У јануару пред испите он је држао консултације са студентима друге године из теорије вектора, предмета који је сам предавао, само да би студенти још боље могли да уђу у суштину предмета. Са студентима треће године професор Анђелић је на курсу прораћивао рационалну механику. Ои је успео. што је необично важно, да се приближи студентима, ла их упозна. Професор Анђелић прати рад сва Ког поЈе-

динца, он зна колико ко ради и колико зна, а на испиту студенг добија у ствари оцену за свој целопупан рад у току године. Међу студентима геологије Природно математичког факултета је скоро увек професор Коста Петковић. Он предаје геологију и стратнграфију (историску геологију) али и поред часова он помаже, упућује у рад, објашњава. -г Помоћ коју су нам пружили наши професори знатно су допринели успеху у јануарском испитном року. Треба истаћи сарадњу професора д-р Бајаловића са студентима Економског факултета која је много допринела успеху испита из привредног права. На испиту је пало само 12 другова док су сви остали добро положили. Професор Бајаловић је пред испите, на молбу стручног одбора Народне студентске омладине, држао консултације са студентима и поделио градиво у три дела. На консултацијама су се претресали најглавнији проблеми из тог предмета. У дискусији су учествовали сви студенти. На Економском факултету чврста сарадња професора са студентима још није постигнута и зато су ову помоћ професора Бајаловића студенти поздравили. На Фармацеутском факултету обавезе нису испуњене

Последице несистематског рада У поређењу са датим обавезама јануарски испити на Фармацеутском факултету су подбацили. Док су с једне стране обавезе биле нереалне, с друге стране испити се нису довољно припремали. Нарочито слаб резултат показали су студенти друге године из аналитичке хемије (овај је испит још у току). Основни разлог неуспеха из овог предмета је слабо п®знавање опште хемије, предмета, који служе као подлога за разумевање аналитичке хемије. Желећи да надокнаде ову празнину, студенти су падали у другу грешку, запостављајући систематски рад оних предмета који се сада предају. Од укупног пријављеног броја испита 90®/» је полагано. Само 10% одговора били су доброг квалитета док су остали средњи и слаби. Одустајања није било. Најбољи успех показала је трећа година на којој је ликвидирано готово 50°/* заосталих испита. Сто деведесет три студента обавезало се да ће у овом испитном року кандидирати, али је обавезу испунило само 45 другова. Лнхтвер Ружа

БРОЈ 3

„наЛдни студент-

4