Student

НАШ ЛИСТ ОТВАРА НАУЧНУ РУБРИКУ

Да би „Народни студент * био што потпунији одраз рада и живота студената нашег Универзитета, уредништво листа одлучило је да отвори научну рубрнку. Она има за циљ да користи студентпма у њиховом стручном и општем научном образовању. Научна рубрика ће објављивати успешне сомостал •• не радове студената или краће изводе нз читаних у научним групама и на дебатним клубовима. Поред тога за научну рубрику долазе у обзнр прикази. Њихов предмет могу бити поједини чланци из наших стручних часописа или приказ часописа V целини. Прикази могу затим да обрађују новије значајније догађаје из научног живота код нас, из Совјетског савеза и из других земаља. Предвиђени су још и кратки прилози о новијим резултатима и проналасцима из свих поссбних наука.

Физичка својства радара и његова примена

Радар је стграlва која се ослања на извесне оообине врло кратких електро-магнетских таласа, који су по своме понашању блиски с г, с Они се крећу пга волинијски и пробијају слојеве Јокизонане виооке атмосфере («е рефлектују се натраг на земљу). Могу се емитовата у узаном сно пу и жељеним правцем, а одбијају се од предмета на моји наиђуПошто им знамо бтзнчу (брзинч светлости) можемо из времеиа које протекне од њиховог одашиљања и пријема у пријемник после извршеног одбијања израчунати одстојање предмета од које се талас одбио. Интензнтет одбијеног таласа аависи од каквоће материјала, о који је одбијање извршено. Сличие оообине има и обична светлост, али радарови таласи имају извесне предности. Н>ихова таласна дужина је дужа од таласне дужине оветлости, па мање гштлеж'/ дифузно.ј |рефлlексији4 Пробијају се кроз дим и маглу, а уједно су невидљиви за људско око. Конструктори су згодно искористили све ове особине. Прво је радар у свом ндјпримитивнијем облику заменио рефлектор. Отпремник шаље талаони сноп (сипкал) црема авиону (или прупи авиона), а при|јем'Н'ик га цреко орбијеног талаеа не само „ввди“, већ -из угла под којим се талас шаље и времена за одлазак и повратак израчунава одстојања однооно висину. Касније је такав радарев сноп крстарио, покретан погодним механизмом, по небу и регистровао одмах свако приближавање авиона ма из ко-г правца. Велики корак наиред била је симбиоза ирвобитног простог радара и тзв. Браунове цеви. Првобитно је Браунова, цев нашла велику гпримену код каподног ссцилографа и у телевизији. У њој електронски зрак удара на флуоресцентни штит, и на тај начин бива В|иаљив. Тај зраж се подес: ним уређајем повореће тако, да за свв'ки дел!ић секмнде прелети тачку по тачку целу плочу на којој треба да изиђе слика. Ако се интвнзитет зрака мења тако, да тамнијим местима предмета, чију слику желимо да путем телевизије пројектујемо, на штиту у Брауновој цеви одгавара зрак слабијег интензитета, светлијим местима јачи дгбићемо : а плпчи тачку по тачку веран лик предмета. Пошто се зрак креће великом брзином, а од свих појединачннх тачака наше омо је стекло утисак целине. Конструктори су такву Браунову цев унелн у апиои и уместо да се прима талас какве телевизиске станице, врши се примање одбквеног раларевог таласа. Он се шаље из авиона да „опипава” терен испод њега, Пријемник прим)а одбијени зрак и шал>е га у Браунову цев. Пошто зра/к пролази преко <н»е-хlомогеноо' зсмљишта, одбијени талас стално мења св!о(ј интензм. тет. На плочи се могу разлнжовагпи водене пов!ршинlе од копнених, шума <хд лрада н т. д. Навигаггор на гт*л*у утаоређуце та.

да ко/нтуре на плочи са огаим на геопрафоким картама и на та ’Ј гаачин одређуЈе гачан положај авиона упркос невремена. мрака. Радар је током рата инсталиран поред митраљеза у репу авиона. Ту је премало простора за смештај човека који би бранно авион од напада ловаца с репа и зато је радар преузео ту улогу Чим би се његов зрак одбпо о непријатељски ловац који би дошао у опасну бливину митр*аљези би аухоматски ступали у дејство. Коначно је принцип радара омогућио ефикасне покуша;е одбране од немачкгах тајних У= оружја током овог рата. Као што се апарати за изналажење подморниц/а данас успешно употребљавају при потери за ројевима риба, Тиме се потпомаже риболов н радар је у после* ратно време наишао на најразноврсније примене. Ево једне интересантне примене: На подручју науке радара је врло успвшно примењвн у адарономији. Поред испитивања месечеве површине и апсолутно тачног мерења његовог одстојања од земље, постигнут је још једа« значајан успех. Први пут је успоста)вљена редовна служба осматрања или боље рећи, регистровања матеора. Око и фстографска плоча су могли да посматр-ају само «оћу, а « тада је милпо било Iлрегг , штено случгИ-у. Тешко је павити на цео небески свод једнов!рlемено на-д се зна д-а се метеор може сваког транутка да појави на ма ком месту велике тамне полукугле која опкољава впосматрача и да при том пружи свега који секунд за посматрање. Сада радарови зраци даноноћно крстаре небом и тачно реагују на оваки прелет метеора. Радар је премостио једну тешкоћу у техници астрономског посматрања.

М. ТОДОРОВИЋ

ст. Пргар. мат. факултета

Борба за испуњење плана

ПОЧЕЛА ЈЕ ПРОЛЕЋНА СЕТВА

Са почетком пролећа почело }е у АутономиоЈ Покрајини Војводини пролећна сетва. Наши труд&еници на селу улажу све своје снаге за остварење и премашење сетвеног плана. Према непотпуннм извештајима на територији 19 срезова V ВоЈводини поорано је до 1 марта неколико хиљада катастарских јутара, а велике површине нађубрене су стајским ђубретом.

Засејане су веће количине јарим Јечмом и овсом. У јеку је сетва поврћа а нарочито грашка, кромпира, лука и крмног биља. Почела је исто тако сетва индустриског биља. У току прошле године машинско-тракторске станице поорале су веће површиие, што ће не само олакшати сетвене радове него ће обезбедити и бољи прннос.

На слици: Чланови Једне сељачке радне задруге у Војводинц на послу ♦

Према изв п иlгајмип о бстварењу плана, текстилна индустрија НР Србије остварила }е свој производни план за месец фебруар са 108%. У такмичењу угљенокопа НР Хрватске у току прошлог месеца најбоље резултате постигао је Голубецки угљенокоп . Просечно испуњење плана производње рудника угља НР Хрватске износи 101%.

УАП ВОЈВОДИНИ БРИГАДЕ СУ ОБУХВАТИЛЕ 90% ОМЛАДИНАЦА

За изградњу 225 задружних домова у АП Војводини организација Народне омладине већ је учинила последње припреме организрвања Р&дних бритада. Од укупног броја чланова Народне омладине АП Војводине за радове у току овог лета пријавило се 90%. Извесан број бригада већ је спреман за полазак на изградњу Но. вог Београда и ауто-пута ,ЈБратство-јединство ** Београд—Загреб — Љубљана.

КОНФЕРЕНЦИЈА ФИЛОЗОФСКОГ И ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА

„Било би нам необично лето без радних акција..."

У вези са акцијом за формиран»е радннх бригада на нашем Универзитету, студенти Филозофског и Природно-математичког факултета одржали су ових дана заједничку конференцију по овом питању. Реферепт Ђорђевић је у реферату „ГТетогодишњи план и изградња Београда" у кратким потезима додирнуо прошлост Београда од његовог постанка па све до најновијег времена. Нарочито карактеристично су подвучени моменти у време главних историских прекретница, у који-

ма се Београд, прелазећи из једне у другу, повећавао, попримао други карактер. Истовремено је изнето и политичко и друштвено стање и огколности које су спречавале Београд да се равномерно развија и да прими карактер града који би одговарао животној стварности наших народа. У другом делу реферата обухваћен је план изградње Новог Београда и преуређења садашњег Београда. Из реферата се видела рељефна слика будућег Београда, политичког, културног и привредног центра нове Југославије. На Крају је подвучено, да је Народна омладина Југославије на свом Осмом пленуму узела обавезу да ће и овог лета дати 50.000 градитеља за изградњу аутостраде „Братство и .јединство“, а за изградњу Новог Београда 60.000. У днскусији друг Љубо Ивовић, секретар Факултетског одбора Народне студентске омладине, рекао је између осталот; За сваког члана Народне студентске омладине понос је да носи значку учесника »аших великих радних акција. Свакако да је она лепша од разних крстова и броипева. Пошто Је упозорио руководства група да се користе искуствима прошлогодишњих припрема, друг Ивовић Је завршио: Овога пута, и ннтендантура, н културне, и фискултурне секцнје треба да благовремено припреме све потребно за полазак како би се одмах несметано одвијао рад на граднлишту. Друг Драган Недељковић је у току дискусије говорио о значају конференције која је дала од-

говор на радознало питање; „Где ћемо радити овог лета?“ Нама, једној великој већини чланова Народне студентске омладине, било би необично, када у току овог лета не би било радних акција. А они, који не желе да иду на радне акције, на изградњу нових објеката предвиђених Петогодишњим планом, да живе нсквим животом животом стваралаштва, нису достојни омладинског поноса нити звања омладинца Титовог кова! У далој дискусији подвучен је значај јунских испита У вези са поласком на рад. Морају се спојити те две радње: успех на стручном пољу и рад на обнови. Па ако се и једно и друго позитивно онда је успех потпунији, » ралост већа. Онда можемо рећи да смо испунили обавезе, да смо одговорили задацииа. О значају фискултурних прнпрема говорио је Драгољуб Млљденовић. Он је наговестио да ће се припреме вршити у оквиру крос контриа, телесних вежби, кроз такмичење секиија и такмичење за Значку фискултурника. Последњи је дискутовао М»лан Марковић, члаи одбора Народне студентске омладине оба факултета. Говорио је по питању дисциплине и односу према обавезама оних који се пријаве за одлазак на рад. Не сме се десити рекао I« Друг Марковић као што се то раниЈе дешавало да нзвесии другови, који су се обавезали да пођу нз рад, одустану у пОследњем тренутку. У том погледу читаво тежиште и одговорчост пада на руководство група, на њихсв рад и метод здраве и свесне агитације. В. Ерако&ић

Почетак рада научних група на Техничком факултету

Као и на осталим факултетима, образоване су и на Техничком научне групе при већини отсека, И пре формирања научних група било је другова који су се истаг кли знањем и интересовањем за науку. Засада за рад о®их група не постоје довољно техничкиХ услова лабораторија и института. И поред тога, захваљујући интересовању студената, залагању наставника помоћи Народне студентске омладине, групе су почеле са радом. На архитектонском отсеку образоване су статичко-конструктивна, пројектанска и историска група. На електротехничком отсеку обрађује се теорија електротехнике и атомистихе уз сарадњу професора Драгише Ивановића- На рударском отсеку професор Б. Миловановић води »а-учну групу из области вулканизма и диференцијације магне. На

технолошком отсеку ради се физичка хемија оа дрофесором Тутунџићем. На грађевинском отсеку обрађује се теорија еластнч ности уз сарадњу професора Хлитчијева. Недавно образована научна група на машинском отсеку бројн 17 другова. Они су подел>ени на математичку и механичку научну групу. Професори, Кавданин за математику и Рашковић за механику, пружају овим групама потребну поиоћ у првим почецима њиховог рада. Досада је свака група одржала по један састанак. Друг Алмосино Ото одржао је реферат са темом „Афинорска алгебра", а друг Каленић Анте „Проблсм чигре“ (Ајлерово решење). Идући састанци биће посвећени дискусији јер су тек после реферата сви другови добили радове на проучавање.

Р- Обрадовић

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

БРОЈ 5