Student

У оквиру прославе Светске омладинске недеље у Београд су стигле делегације омладине балканских земаља

Један од видова прославо Светске омладинске недеље је и раз» мена делегација омладинскиЈС наццоналних организација. У нашој земл»и бораве делегације омладине Бугарске, Албнаије, де_ мократске омладине Грчке, Мађарске и Италије, а делегадије наше омлади!Ке отишле су такође у приџатељску посету омладини балканскнх земаља. Доносимо кратке изЂОде из разговора naiuier сараднпка са претставницима омладине Италтје и Мађарске. На положај омладине у данашн>ој ситуадllЈи у Италији осврнуо ое у разговору Марио Пира. ни, рутсоводилац одељења ~Фронта омладине“ за в.езу са иностранством. Он је нагласио да је читав рад омладпне у последње време па према томе и у СветСlМ)|ј омла-

динској недељи, усмерен на пред_ изборну агитацију. Прославу Саето.че омладинске недеље opra. низује у Италији нови омладински покрет „Авангарда Гарибалдија“, организација која је заказала та!Кl\!Ичење напредвој омла. дими целе Италнје за што већи успех у предизборној кампан>и. Последњи дан Светске омладинске недеље биће посвећен омладини у ©ојсци. То има нарочити полнтички значај. Министарство војске одбило је да омладинце рођене 1928 г. пусти кућама, забранило им да учествују у пред_ изборној агитацији и прослави Светске омладинске недеље-желећи да их и даље задржи у војоци како би их, кад то затреба, могло употребнти против народних маса. После избора омладина Итали-

је органшоваће недељу посвећену омладини аемаља народне декратије. Она he бити радни договор омладине Италије за овогодишње учествовање њених омладинских бригада у шградњи балканских земаља. Ако то прилике буду допустиле, у нашу земљу доћи ће око 600 италијанских омладииаца на градњу аутопута Београд —Загреб. Говорећи о студентнма, Пиранн се осврнуо на реакционарно одељење студентског комитвта за везу са иностранством у Риму. Оно је хтело да успостави односе са студентима-фалангистима Шпаније. што му ниое успело због многобројних протвста и писама демократске омладине Италије. Иначе, живот италијанских студената је тежак, Таксе на унинерзитету су велике, а држава не даје никакву помоћ за научни рад Пре неколико неде. ља повела се кампања да се таксе плаћају сразмарно имовном стању студвната. Факултети не>мају довољно материјала и затворени су за радничку и оељачку омладину, Већина студената приморана је да истовремено ради и студира. Де Гаспернјева овлада У последње време настоји да затвори све срвдње техничке школе у којима се оспоообљавачју радници да би после могли да пређу на факултет. Власти д°звољагза у, да иа Техиичком факултету студирају само они који знају грчки и латински, желећи тгнме да спрече даљње образовање радничке омладине. Против те влаЈДине оддуке одржани су маСОВГИИ LLTTp3t‘MOtBH. Делвгатм мађарске омладине, Иштван Петер и Ференчик Ласло истаклн су у разговору најкруггнији догађај У унутрашшем жлвоту Мађарске сједињавање Социјал-демократске и Комунистичке партије у Јединствену раднбичку патију (комуниста). Као резултат тога Слецшће, у надара. ћем времену, стварањв јединствене омладинске оргадшзацн«јв из пет омладииских организаја: радничк/в, сељачке, средњошколске, студентеке и пионирске, У омви* ру Светске омладииске кедеље у Мађарској су започети радови на изградњи канала Дунав —Тиса на коме he учествовати 12.000 омладинаца.

ГЕСТ „НЕЗАВИСНОГ” ЧИЛЕА У Име иаше „демократије“ и ,дтезависности “ дижем глас!

О везаним ценама

По предавашу друга Гојка Половине на Централном дебатном клубу. Систем трговине по везаним ценама заснован је на повећању робне производше; ои чини целину са новим начином снабдеваша. Његова основна карактеристика je проширеше обима обезбеђеног снабдеваша радног дела градског становпиштва и ствараше повољних услова под којима he сељаци размешивати своје производе за индустриску робу. Кроз нови систем снабдевања манифестуле се побољшаше животног стандарда наших трудбеника, које је омогућено великим напорима наших радних људи и добрим резултатима у испушењу прве годипе Петогодишњег плана. То побољшање указује на светле перспективе које чекају наше народе у даљим успесима на остварењу Плана. Нови систем снабдеваша треба посматрати у развојној линији. Он се развио из система рационираног снабдеваша, као последица пораста робне продукције. Даљи успеси у производши изазваће потребу прелаза од система везаних цена на систем слободне социјалистичке трговине. Систем везаних цена решава питаше робие размене између села и града. Продајући ceoj'e производе држави по везаним ценама, сељацима је омогућено да набављаЈУ индустриску робу по нижим јединсгвеним ценама. Однос цена измсђу индустриске и пољопривредне производње, у новом систему трговине, измешен је у корист сељака. Они ће за исту количину својих производа моћи сада да набављају 12*/• више индустриске робе него пре рата. Иа таЈ начин, кроз систем везаних цена обезбедиће се снабдсвање сељака у довољним количинама и подићи њихово материјално благостање. Снабдевање сељака по везаним ценама допушено је проширењем обезбеђеног снабдевања радника и намештеника у градовима и пуштањем у слободну продају робе које има у довољним количинама. Преко новог система постиже се материјална заинтересованост сељака за повећање поллпривредне производше, тако да он стимулира развитак пољопривреде. Он ће, даље, дати нови полет задругарству у чијим је рукама сједишена размена добара и учинити да се још више сузи могућност шпекулациЈе. Повећањем снабдеваша трудбеника, он уједно даје потстрек и за развитак наше индустрије. Спровођење у живот новог начина снабдеваша захтева вове мере у организацији нашег трговачког апарата и у стварању кадрова способних да воде трговину заеновапу на новнм принципима. Организација такве трговине, која ће се водити не у циљу извлачења профита, него ради снабдевања становништва и која ће обезбедити прекос робе до потрошача најкраћим путем, претставља тежак задатак, Јер се њему супротстављају остаци старих схватања који су живи нарочито на подручју трговине. У остварешу тога задатка треба да учествују радни људи широм наше земље. Н»име треба посебно да се интересују студенти Економског и Правног факултета. Систем везаних цена нема само привредни него и велики политички значај, јер се кроз њега живо конкретизује и даље развија савез радника и сељака. Он чини јединствену целину са нашим привредним системом и значи озбиљан корак напред у извршењу Петогодишшег пдаиа.

ЛИКОВИ ГРЧКИХ ХЕРОЈА

Тежак и славаи ггут прешла је једанспвена прчка омладинска с(ргакlИlзацјИ!ја ЕПОН од свога оснивања 1943 госикне. На гоме путу остали оу м-ноги њени најболуи чланови, али свако њихово место miarTyHiT.To је стотине и хи_ љаде нових омладинаца. Данас више у ГрчкоЈ не постаји квислишпка омладинока ортаннзација, а омладинци који су из још бљто којих разлога у могна|рхофашистичкоу аојсци, масовно о_ дбијају да се боре гфотив једнница Демократске армице, ол(би_ јају да отрељају невине ptouiioљубе зб|С!г чега их депортугју на острво Ма«!рониси «а коме до сада има око 18.000 гЂрогнагн&гх вснјника, Малобројну омладину по градовнма, монаЈрадз-фашисти , користећи се сугекгпијама саојих Англо-амердачкнх госцодЈара, на_ стоЈе да физнчми и П)сихlичlки онеопоообе ва оттаор, увозећи у Грчку велику колнчину дрога и прч>папи[рајућн купозање отИЈУма међу омладином. У ту сврху једна доза опијума нсколиш је пута јефтиније од једног кнлограма хлеба. Као последнна ве. лике беде и глад/и у Грчкрј, по гра(дов<има и селима нема нн 20°/о омладине тотпуно здраве. По статистшш у Грчмој има 800-000 тубсрмулозиих, док

болнмце могу да приме само 5.000. Окггобра 1947 г. ооновата је на ослобођеној териториЦи Грчке, Двмократака омладина Грчке, део Демомрадске армије. Њој припадају .на(јомиљееи|)и али најонссмнји облици рата; сабота. же, миннрања и дубоми nptounoрн у неприl:атељок|у територнју. Њен број у рсдов!има Демократ. оке армице изиоси 75—80%. Ево неколlИ(ко примера из борбе грчке ом.тадине, самупљеких из штампе, paenoetcpa са Грчмим избеглицсма и радио-емионја „Слоборчие Грччое”. Двадесет и .првог априла 1941 године Немци су обесили Хитлерову заставу »а историски спо. меник Амропола тај симбол слободе читаве Грчке. Није про. шло ни месец дана и два смладиица: Мано.тис Глезос и Апостолос Сантас по цену живота прошли су тајиим ходником и попевпти се на врх Акропола, скииули кукасти крст и окачили Грчку заставу. За време боравка Анкетне комисије у Грчкој, мсти студент, Манолис Глезос, поно. во је успео Да се неопажено попне на Акрополис и да на њему засветле велика слова која су изражавала жељу читавог Грчжог народа: „Напоље Енглези из Грчке”. Бесни монархо-

фашисти изпагали су за освету шетајући се иСпред Енглеза м Американаца отсечене главе младих епонита, желећи тиме да застраше народ* Али народ Је непоколебљив; он свакодневно рађа нове хероје. У борби против о«упатора истакла се « слаана Грчка мор. нарица ослобођења „ЕЛАН”. Московска „Правда” донела је чланак Иље Еренбурга у комесе говср« о 16-годишњем морнару, епониту, Палосу који је морем преносио оружје у област Солука. У пролеће 1943 годисте ухватили су га Немци и кзвели пред суд. „Ти си оптужен да си потопио један немачки брод, рекао је претседавајући, али га је Атињаиин прекинуо мириим гласом казавши; „Ви се варате, ја сам потопио три*’. „Да ли ти знаш шта те чека?” уттитали су га, а он Је одговорио: „Зтам, и жалим само Једно; што нисам стигао да их потопим Још више”. Августа 1944 године водиле су се битке у крајњим ,pet;iomtMa Атедие. Један од издајника пошео је бата. Ђон Немаца ка кући на брда Имитос у к<\јој су впоиити крили оружје. У њој оу тада била овега 3 впошмта:

Фолтопулос, А®герис м Тиохменидис. Под навалом 200 Немаца и издајица оии су се борили пујиих седам часова- Непријатељ је успео ту кућу да заузме, тек кад (ју је 6енoинк>м зашалио, ми. траљезом у|пола срупгио и 'мад је њен гиоследњи браиилац пао мртав. Мала кућа ко(ј|У С У порушшги .немачкти митраљези поста. ла је за наро»д свето место. Прослављајући 1942 г. нацио_ налти празник ослобођења од Турака 1821 г., 500.000 грађана Атиие не уступајући пред тенковима Немаца изишло је на улице. Међу демоистрантима налазила се и 17-годишња Епонов* ка Антула Вафопулу која је, кад јој се тенк приближио, скочила на њепа зграбша pesKVLßeip немачког офкцира и поаикала: „Вра тм ое ђубре!” Немац бесаи, бацио ју је гтод г\lсекиц€ теика и прешао преко њеног младог тела. Али тенж није могао да одв даље; маоа охрабрена подвигом омладинке, препречила му је пут. Маиифестација се завршила тек онда када је то хтао народ А_ тинв. Остаће такође незабораваи догађај кад је 10.000 пионира шриим заСтавица!ма и транспарен. тима, под заштиггом наоружаших Егто«нlo(ваца, демонстрирало пред Црвеним Кр<стом у Атини, тражећи обућу, одећу и намирнице. Прошле године монархофапга. сти су ухватшги хероја-борца, студенткињу, Кулу Елефтеријаду и осудипи Је на смрт. У сво.

јим последн»им моментима о«ш је написала следеће писмо: „Моја ће вам смрт сигурно нанети велики ударац. Али в« разумете да је боље умрети за наше идеале, него издати Партију кс\ја рукоооди народом у борби за националну независност и слободу. Поносим се што умирем као патриота, борећи се у ре-ч до»има Комушгстичке па|ртије Грчке. Ја испуњујем своје обавезе и MOiJa ће крз такође поква. сити дрво незЗвиСности народ, ног јединства и слободе. Меци неофашисга који he ме убити* наметнуће вам исве обавезе у даљној борби за политичко, економско и социјално ослобође. ње наше земље. Идите и даље одлучно по путу хиљада и хиљада народних хероја.” Безбројни су привдери хероЈстоа .омладине шод аигло-амери. чком окупациЈом. Млади нораштај Грчке даЈе све своЈе скаге за појачање борбе коЈа ће му донети слободан и радостан живот, без патње и рата. На томе путу он нИје данас сам. Прогресивна омладина и народи света пружаЈу моралну и матери. Јалну подршку народу који се кроз «ад)ЧlСlзечанlске борбе не бо. ри само за слободу своЈе земље, већ даЈе животе како његова дои мовина ке би била претворена у антибалкански мостобран про_ тив земаља народне демократије и у упориште пмперпјалиста у овоме делу Европе.

С. ШКРЕБЛИН

8

уоедггик' Вlада Мнтровић студент права. Уредништво и администрација; Београд, Булевар Цр®е Н € армиј е бр. 73, Технички фамуиггет, телефон д * 41-602, број чежовног рачуна 1—9060014 Штампарија ~Омладина” Беоцрад, Војв(оlде Мишића улица брдј 19

„НАРОДНИ СТУДЕНТ«

БРОЈ 7