Student

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА поводом 12-годишњице смрти Жарка Мариновића

Мишевмћ Раденко:

У суботу 3 oe. м. у 19 чвсова одржаће се на Прввном факултету у амфитеатру V академија поводом 12-годишигиие смрш 1 Аруга Жарка МариновиКа и великог 25-дмевног студвнтског штрајка прогив завођења страже". Реферат са темсм: „Прадратни студентски покрет и борба за аутономију универзитвта" одржаће друг Драго Радуновић, члан секретаријата /нивврзитетског одбора НСО-а После рефзрата биће неколиКо рецитација n'S предрат>:ог студвнтског покрета и хор Економског факултета отпеваће

„Овдв је млвдост народа наших". Дужност je свих студената чланова НСО-а да посетв ову акадвмтују у што в ћем броју. I ! * Пр«да»ање Центрадаог лебапног клуба одржаће се у чет®ртак l-IV-1948 г. у 19.30 часова ва Пра®гЈом факултету у амфитеапру V. Тема: , 0 земл>орадаичк!Ом задругарству у плансмој прнв)реди“. Прадавач Душан Бајалица, секретар Коммтета за задругарство при Влади ФНРЈ.

На одмору

УНЕСИМО ВИШЕ РАЗНOВРСНOСТИ У РАД ХОРОВА

Нашим факултетским хоровима посвећено је много пажње, јер је такмичеше затекло већину факултета са слабим или никаквим хоропима. Требало је налазити и ангажовати људе за тај рад. Међутим, однос неких студената према културно-уметничкгом раду је немаран, неозбиљан. Студенти ветерине говоре да не могу више певати, да су доста певали, (хор је састављен већином од студената старијих година), а сад је ред на млађе студенте. Почела је агитација на млађим годинама, али одзив je био слаб. Дешавало се да на пробу хора дође свега 6 људи. Студенти економије, на питање што не дођу да певају у хору, одговарају да раде у много одговорнијим секцијама. Овакав став показује колико се мало схвата важност културноукетничког рада. Није довсљно извешати плакате (напр. Економски факултет) са обавештешем о пробама хора или пс. за учешће у хору, нп:е ни довољно на општим конференцијама, где се претреса низ других проблема, шжренути питањс омасовљења хора позивом за пријављиваше у хор и обавештењем о пробама (на пр. Правни факултет). Мора се студентима указати, убедити их, да је сг.аки посао који им поверава организација Народне студентске омладине одговоран и важан, да је велика одговорност на сваком учеснику у културноумстничком раду, јер се тек залагашем сваког појединца тај рад може развити, подићи дотле, да буде озбиљна помоћ у васпитању и културном уздизању наших студената. Организација наших хорова била је слаба: хор се није осеhao као целина, као једна радна група. Културно-просветни одбори су организацију хора постављали доста површно: једанпут су окупљени људи, доведен диригент, хор је почео рад и био препуштан сам себи. Агитапије за рад у хору више није било. Није код студената разниЈана љубав према томе раду. И каравно, људе ништа није везало за хор, они су запостављали ској рад. Због тога Је била ре-

довна појава да на пробе долази једва половина пријављених чланова и то сваки пут друта, нова лица. У таквим условима рад Је био сасвим онемогућен. Не зна се каквим се гласовнкм материЈалом располаже и шта сс* може спргмати. Резултат таквог рада и такве организациЈе показао Је хор Медицинскот факултета на универзитетсасој приредби. Хор, који располаже са 120 добрих гласова, који је све доскора имао доброг стручњакадиригента, подбацио Је. Руководство Културно-уметничког друштва овог факултета приписује овај неуспех диригенту. О томе, Хакво Је стање наступило у срганизацији ништа се не говори. Чињеница, што Од 120 чла нсва хора на пробе долази највише 60. затим, што се хор скоро растурио чим се појавила прва прехтрека у раду (одлазак старог диригента), показује да хор ниЈе нп био организационо учвршћен. Квалитет извођења јсдне иоеме свакакб доста зависи од диригента и зато се то питање мора брзо решити. Но и тиме што he Се наћи стручњакдиригент неће се све постићи, док се хор не учврсти, док се дисциплина чланова не иодигне и студенти не заинтересуЈу радом у хору. Одбор, формиран при хору мора испитати сваки случај немарности чланова хора појединачно, указивати на неисправност таквог става и на важност учешћа студената у раду те секције Овакав начин прилажења људима показао је добре резултате на Филозофском и Природао-математичком факултету где Је броЈ редовних чланова хора у току такмичења удвостручен. Тако Пољопривредно-шумарски факултет има сада добро организоаан, масоћан (90 редовних чланова), квалитативно добар хор, Један од најбољих на Универзитету. Овакав начин рада: ангажовање културно-просветних референата група и актива, усмена агитација, * карактеристичан је за Технички факултет који Је поред масовног хора формирао и један октет. Колектив као што Је хор, треба да васпитаса и подиже CBOije

чланове. Код људи који знају и могу да незају треба развити љубав и интересовање за тај рад, да се задужење не би сматрало тер>етоМ, већ да се у њему нгђе смисао. Карактеристично је скоро за све наше хорове да се на пробе долази редовно само непосредно пред наступање хора Ако нема изгледа да he хор ускоро наступити, пробе и вежбе се сматрају непотребнима. Тако је сарадња Државног института за фискултуру и Фармацеутског факултета који разпијају заједно цео културно-у-метнички рад тешња само пред заједничка наступања. Иначе, за све остало време те сарадње Нема, јер студенти фармације не виде никаквог смисла У раду ако с његовим резултатима нећс сутра изићи. Да су увежбавања и непрекидан рад корисни целом колективу, да то подиже како квалитет Јсора, тако квалитет појединих гласова о том се мало говори. Сгудентима се још не омогућује да прошире своја знања из области у којој раде. Треба унети више разноврсности у тај рад, давати приказ неких дела из музичког ствар>ања, илустровати их, користећи снаге којима хор располаже, спремати неке соло тачке и томе слично. Тиме би се студснтима много пружило, такав рад би везао чланове хора И привукао у секцију остале студенте. Културно-просветни одбори факултета морају користити досадашња искуства, тршкити нове начине за укључивање у рад нових људи, како би бројно и Квалитативно ојачали хорове, створили већи број добрих, масовних хорова на Униаерзитету из којих ће и Академски хор моћи да црпе своје снахе. Д. Ђ.

Лакејска каријера Жоржа Бидоа (одломак)

В. ВОЛОЂИН

Његова екселенција г. Жорж Видо - омален, увек елегантно одевен човек с улицканом косом и иlсто тако „улицlк.аним” гласом припада оним савременим политичарима који су свесрдно и не дижући руке од посла радили на претварању Француске у покорног сатеЈГита Америке. Бидо почшве да игра за рачун Вашингтона ону исту улогу коју је Лавал играо за рачун Берлина. Неки дипломатски дописници уверавају да се чудан став Бидоа на важним међународним саветовашима објашшава дејством алкохолног пића којем је он већ одазно и стално наклоњен. Ми не намерааамо да оспоравамо ову чињеницу у суштини. А није мање несспорно и то да Бидо на свим тим саветовањима бива до крајности „опијен“ наредбом својих господара. Овај духовни васпитник Ватнкана усвојио је одлично девизу језуита - „Бићеш послушан као леш!“ ... Ево неколико примера те бес-

прекорне „послушности" месје Жоржа Бидоа. Памте сви да су неколико непсља после љегових мг.огобројних „приватних" састанака са Маршалом, за време заседања Савета миниетара спољних послова у Москпи, комунисти били истерани из француске влзде; памте св ц да је он у лето 1947 године постао хистерични пропагандист „Маршаловог плана“ и да је учинио незграпан покушај да намами СССР и земље нове демократије у клопку америчке ~помоћи“. Незаборавне су и антисовјетске провокацнјс које су децембра 1947 уПаризу послужиле као достојча „акомпоионта” лондокске ко«. ференције Савета министара спољних послова где се Бидо пиново показао као одани лакеј Маршала. А откуда се појавио господин Жорж Бидо на француском политичком хоризонту? Баш као покретом магиског ипапића овај човек је избио на површину једног лепог дана из

полтичког пиштавила. Следећи пскрети тог истог штапића уздигли су га до високог државног положаја. Све до Другог светског рата Жорж Бидо био непознат. Све што смо знали о њему било је то да је предавао историју у средњој школи ,а затим прешао на рад у редакцију скоро безутипајног католичког листа „06“ органа једне скромне католичке фракције у француском парламенту. Између осталог, заслужујепажњу још један дегаљ из предратне биографије господина Бидоа. Према обавештењу француског листа „0-з-екут“, католички свештеници су приморали Жоржа Бидоа да ради на састављању докумената који су се 1929 године претворили у „Латерански споразум" који је оформио помирење папе с Мусолг.нијем. Незапажени наставник средњс школе који је учествовао у састављању најважнијег дипломатског документа папства XX века, наравно, није био обичан католик. Ватикана су овога човека издвојили и одредили му видну улогу, Али римска црква овакве људе врло опрезно искоришћава. Како каже француска пословица, она „никада не улаже сав свој капитал у једно предузеће*‘. Отпочео је Другп светски рат. Тама окупације наднела се над

Фрвнцуском. Када је ослобођен>е поново донело земљи светлост, мали Бидо одједном је постао виђени човек. ВидО а и његови покровитељи не проттуштају могућност у сваком згодном и незгодном случа ју да потсете свет да се рачи о човеку који је у своје време био на челу Савета националног отпора Француске. Алипри томе они, наравно, прећуткују да је једино вероломно коришћење случајног стицаја околности дозволило Бидоу да избије на површину. Они исто тако прећуткују и то, колико је напора уложио Бидо да би укочио замах Отпора да не би допустио експлозију народног гнева, како се трудио да води масе путем „својевремених“ иступа и борбе „која се постепено разбуктава“, а исто тако да на све могуће начине допринесе ширењу скроз лажних и по Черчиловом налогу исфаорикованих легенди о де Голу, као „витезу Француске која се бори“. Ето зашто је Бидо и тада био француској реакцији по вољи и у суштини служио њој а не народу. Изгледа да је Бидоу још онда пошло за руком да прихвати слово ~V“ тај, на свој начин пламени симбол Отпора и победе као неки праоблик знака којим обично на свим берзама света означавају долар! Али ето дошао је крај крупиим данима окупације. Француски народ је победио и духовно

ојачао. И није се оида он сетио Бидоа: њега се сетила реакција. Уследио је први покрет магиског штапића. Жорзк Бидо је изишао из мрака. Од тада су се покрети магиског штапића непрестано понивљали. Њих није тешко побројати. При следећем покрету, Жорж Бидо постаје министар спољних послова генерала де Гола, При трећем партија Бидоа иступајући сада под називом Народно-републикански покрет, претвара се у једну од најутицајкијих буржоаских партија; издаје себе за „партију верности де Голу“. Четврти покрет и та партија добија подршку трусгсва. При петом, када се де Гол одрекао власти јануара 1946, „партија верности“ успева да постави Бидоа на место де Гола. После доношења новот устава долази следећи покрет магиског штапа и Жорж Бидо се појављује на положају министра инсстраних послова. Као и де Голу који је отворио пут „Трумановој доктрини“, Бидоу успева да отвори пут „Маршаловом плану“; то значи да „партија верности“ чува верност, углавном, политици покоравања амермчком експанзионизму. А ко је тај чаробњак који изводи таква магиска претварања? По свој прилици, тих чарсбњака има неколико. Али ниједан од њих у последње време не може, ипак, да кон-

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

БРОЈ 8