Student

Империјалистичке махинације

Умолико се в<ише гариближава 18 април, дан избсјра у Италији, ко»ји треба да покаже вољу и решеиоот италијаиаког иарада да узме судбину у овоје руке, реакцио»арне унутрашње снаге, удружене са онима из ииостранства, истуттају све дрскцје уlпотребљава(ј|\’'ћи фашистичке метоие против демократских маса у земљи. Ства. ран>е и негтрестано јаиање Народно-демовфатског фронта у Италији изазива страх у реакцисхнарним круговима који због тога ие преаају од вајгрубљнх мера проггив сопственог народа. У предизбор. ној борби реажци(ја не бира средства. Она велича „помоћ” из Америке, ко(ја је рад. ном нарснлу Италије донела незапосл егност, глад и оиромаштво, и моја се приближавањем избора претворила у онабдевање полициских јуришних одреда оружјем и оклопким колима. Ово, као и покољ радника у Сан Фардинанду и друпим местима, јасно сведоче да ће реакција учидати све дд сачува власт. Последњи ТрумаЈнов ратнохушкачми пснвор оживео је фашистичке бавде и дао пот. стрека реакцији у њеној безобзирној борби против свега nmo је напредно како у земљи тахо и ваи ње. Америчка мориарица у италијагксхотм лу. кама и ”Маршалов план” треба да им дају сигурност и потпору у борби са демократским снагама. Нарочити гнев и клевете америчке и њој потчин>ене реажционарне италпааноке штампе изазива успешна обпова и изградња аоцпјализма у нсивој Југославији. Они на ов>ами начнн покушашају да изазову мржњу италијанског народа против народа Југославије оистематским до. ношењем лажи о Југославшји и изазивањем прово<каци\ја на граниди. Њкхова штампа пише да у Југославипи има немолнко хиљада заробљеника, да се са њима најгрубље поступа, иако се свн иггал!Ијаиски заробљеиици налазе код својих кућа, да италијакска мањина у Јуто. славији тешко живи, да је изложеш лрО’гања)њима, и да Југославија концентрише трупе на италнјанскоу граиици. Несрећу у руднику Раши, ко_ ју су изаввали непријатељски

страни агенгпи, њихова штампа је искорисшла у цредизборшј агитацији против наррдне власти моја тобоже не води брнгу о побољшању услова рада у рудиицима. На крај(у је дошао предлог Америке, Енглеске и Фрамцуске о ревlизи:lи мировног уповора са Италијом, о томе да се слободна територија Трста припојји Италији. Трст треба да привуче италијашски народ да да овоје глаосиве Де Гасперију, ои треба да послужи као средство да талтатсш народ омрене са пута борбе против им!пер'ијализма на пут шавимlистичке мржње против лрупих народа. Реакција је пок>тшала да разбшје јединctbio Италдјана и Југословена у Трсту. Она овемскгућава, зајвдно са Амер'и(канцима, рад антифашистичмих ција, затвара партпзане и борце против фашизма. Али сви ти остали су без успеха. Претставници Комуиистичке партије Италије раскр.инкавају све маневре Де Гаоперија и америчких империјалиста. Они обЈашњавају кароду смисао њихо/вог прљавог пос.та и указују потребу солидарности свих дсмократоких елемената у Италији. Питање Трста може се решити директним сггоразумом шмеђу и Југославиј<е, као што ј.е изјавио маршал ТигПо. Али томе стоји на путу влапа Де Гаспернја која послуимо служи америчмом им. перијализму и омета решење тога питања, * Италијаиски народ имас је прилцке да се упозна и те камо осети „nOMich” шојј.кх прекаожеанских Он је даиас свестан чему всди последњи маиевар реакције са Трстом, о,н зиа зјко се поведе за њим, да ће му ан доиет.и тешмо и сурово рооство. То оведоче демон. страције народа у разиим местима Игалије против ов.ог предлога. Демократске масе италијансмог народа окупљегс око народао-деМlСlкраток,о г фроита даће достојан одговор реакциј« на дан избора.

САД У ОПАСНОСТИ

Устаните г. Марсу Совјетм демобилншу

Париска комуна

Париска комуна револуција париског продетаријата од 18 марта 1871 г. је први у историји покушај стварања државв радничке класе. Са поонком „бедници, будимо људи“, париски пролетаријат бацио се у борбу против ексшгоататора. Угњетавањв и издаја бнлн су уништени и власт радничке оасе за тренутак се појавила пред пролетаријатом целога света као прва, јасна и светла, у најосновнијим цртама дата, скица будуће државе радничке класе. Маркс je писао, два дана посло пада последње барикаде у Паризу; „Париз радника ca својом Коиуном биће вечито слављен као славни претеча новог друштва“. И стварно, искуства Париске комупе која су анализирали Маркс, Енгедс, Лењнн и Стаљин, дала су поуке које су послужиде као упутства у борби коју је ввдио пролетаријах против буржоазије а за своју вдаст. Париска комуиа је први ударац по капитализму, ударац који је срупшо власт буржоазије, послв кога је, неколико десетина година доцпије, дошао победоносни ударац Ведпке октобарске револуције којом је створена прва држава радннка и сељака СССР. Победом Октобарске револуције Париска комуна је коначно победила и потврдила своје место у историји борбе пролетаријата. Лењин је писао 1919 г. да совјетски покрет наставља дело Комуне, а друг Стаљин je неколико пута указивао да совјети имају свој историски заметак у Комуни. Парискн продетаријат је био руководећа и о-

сновна снага Комуне, он јој је дао свој класни каракгер, тако да је она у историји гарва продетерска револуција. Комуна je разбила буржоаску државну машину, распустила сталну војску и заменила их слободно изабраним и опозивим претставницима народа, јединством законодавне и извршне власти и народном гардом. Судство је учинила одговорним, одвојила цркву од државе и школовање учинила бесплатним. Економске мере које је Комуна предузела биде су израз њене бриге за радни народ, а најважнија од њих је предаја остављених фабрика у руке радничких дружина. Све ове мере изражавају дубоко демократски, пролетерски карактер овв краткотрајне државе пролетаријата. Ади Комуна је направила неколико грешака које су убрзале њен пад. Она није искористила све повољне могућности које су јој се пружиле. Њена тактика била је тактика одбране, она је веровала у моћ убеђивања противника. Отуда недовољно јединство команде и њена млитавост, отуда благост према непријатељу, Комуна је касно забранила непријатељске новине и ухалсила непријатеље; она им је допустила да изнесу новац из Француске банке који je могла она да користи, Вдаст Комуне није била онаква каква треба да буде револуционарна вдаст радничке класе. Нпје било јединства, чврстине, неопходне лрактичности и брзине. У својој борби Комуна се ослањала на професионална и револуцио-

нарна удружења, на широке масе н њихову активизацију, на рад!шк.е, ua женв које су имале и своје оружанв батаљоне. Својим одлукама о киријама и дуговима она је привукла на своје позиције масе ситнобуржоаског становништва. Многи фраицуски градови створили су своје Комуне, али није било могућиостн да се оне уједине у борбн. Париска комуна остада је усамљена. Она није потпуно схватида значај везе са сељаштвом, али је покушала да се повеже са њима и у свом прогласу сељацима пише; ~Наши су интереси исти... Париз тражи земљу за сељаке, оруђе за раднике, рада за све.“ Интернационаллзам је једна од основних црта Комуне. Она се борила за светску републику, и у апелу парисском народу писала: „Комунари хоће братство... Они су прогласили републику и пружили руку свим народима“ н Међународни пролетаријат, преко I Интернационале Адресама које је пин сао Маркс, пзразио је своју солидарност са Комуном. Чланови 1 Интернагцнонале, раднпци, били су међу вођама Комуне, борцн разних национадности, гинули су у редовима комунара, У свим земљама продетаријат је водио акције у знак солидарности са Комуном. У Будимпешти, због радннчке маипфестације која је вођена под црвим заставама, отпочела је ведива „ведеиздајничва“ парница протпв радника* У Србији Светозар Марковић је налисао неволшс.о ватрених чланака у одбрану Комуне, Ђура Јакшић је славио „лештицу Комуну“ а Змај, „Иа цробу стрељаних вомуниста ожалио је њене жртве. У чланву „Успомене на Комуну“ Лењпн је писао; „Као првоборац за социјалну револуцију, Комуиа је стевла оимпатпје свуда где пролетаријат страда и где се бори. У „мајској недељи" Париска Комупа је уништена. Она је израз вукавичдува, прљавштине и пораза буржоазије и светла слика херојства пролетаријата који је „бојрећи се до последњег даха, ваво је рекао Маркс, „јуришао нл небо-“ Париска Комува је морала да пропадне. Недовољна зрелост радвичке класе, непостојање марксистнчке револуционарне партпје, условидо је њене грешке; непостојање везе са сељаштвом, изоловао је пролетаријат од главног савезшка; опсада Париза све је то створило неподношљиво тешку ситуацију Комува није могла да се одржи- Маркс, Енгелс, Лењин и Стаљин увазивали су на недостатке Париске вомуне; исто тако они су нарочито подвлачили оно, чиме је Комуна обогатпла рсволуционарно искуство пролетаријата. Комуна је повазада немиповност слома старе државне мапшн не и практично довазала нужност диктатуре пролетгмрпјата. Она је открила нужност савеза радника и н најзад она је доказала да пјродетаријат може да победи само под рувоводством пстински револуционарне партије. ~Па-> риска вомуна ппсао је Лењин у чланку „Поуке Комуне“ је у Европи усталасала соцпјатистички покрет, она је показала снагу грађансвог рата... и разбила наивну веру у општенадионална стремљења буржоазије. Комуна је научила европски пролетаријат да конкјретио поставља задатвв социјалистичке револуције.“ Ј w mtvnauT.

M. ШАХОВИЋ

Студенти Кине - борци за слободу свога народа

У борби протиз .реажционариих војника Куоминтакга, плаhoniHiKa амернчког HiMincip«‘jаљизма, нар одноослободил ачка арм«ја Киме гтредазђена Комунисгичкрм партијом постиже овак>одневио «о®е успохе. Оиа је успела шд одбије све нападе Чам Kajj Шекових башиита и да п>Ренесе борбу на теритсрију коју држ« влада Куолшнтанта. Глав. на полиггичка основа за те побе. де Демloкратске армнје је чнњеница да она води ро>дол>|убишlи револуционарни рат, због чега ужива подршку нарснда у целој земљи. Борбени циљеви Комунм_ стичке партице Кине, моји сесастоје у ослобођењу земље од страног империјаливма, у конфнскоеању м ofronio листичтоо-г ка_ питала, као и у уништенуу озих остатака феудалне и полуфеу. далне експлоатације, тцривели су на страну демокрагаме армијс огромне масе кжгеоког сељаштва, радничке класе као и ДрУге кстински патриотске елеманте. Поробљеии нгрвди Истока упиру очи у нову Кину која је постала снаж)на браиа mvrnepiHjiaЛIИСТИЧКИМ плановима и крја да. је путоказ за ослобадилачку барбу азирки« земаља, у великОј борби свога народа ггуно учешће узима омладина К'ине која чини ударну онагу Народноослободилачке армије. На ослобођгнссј териториЗи, омладииске оргамизадије пружа. jiy помоћ демократским одборима власти у решавању пр!ивред. них « других проблема. Поред редовног посла, омлазтеа ради на акцијама које обгзбеђују снабдевање фронгга и пол)И\зање земље. Уз киз мера на оод;рављењу и побољшању ноложаца радннх маса у слободној Кини, вел)ика пажња обраћа се културиом уздизању земље. У иово ослобођеним крајевима отмах се приступа отварању школа. Студентима се признају све акал.емске слобоже, док се њттховим друтовима под влатпћу ККтомннтанга одриче прало на слободу школовања. У К|урминтан,гО(ВОј Кивпи! студегнти су изложени глади и пропснима, услед чега стално долази до демонстрација и

штрајкова. Нарочито обимне де. монстрац|ије биле су у мају, јуну и децембру прошле године. Студентски »емири настављају се и у овој гоlД|иии у з»ап<у npioтвста против грађанског рата и крвавог терора којим влашв Ку. оминтакlпа жели да угуши отпор CBOira народа. Огпор студеlната у неослобођеној Киии стално расте. Из њихових редова излазе нови борци који се придружују оружаиој борби нротив не. пријатеља народа, барби која се све више рас.пламlсава и моја ће довести до коначног пораза америчкмх плаћенкка. Студенпи у слободној Кини ■несметано геокађај.у школе и учестшују у обноаи ослобођених области. Само у мовоослобођеној попраиичиој зони Хопеј, у дре школе за обуку офихлкра, налази се око 1000 студената. Кинески студенти и сза омладина у ослобођеном делу Кине су одушеељени борци за слободу свога народа. Својим еланом и борбен(иlм полетом, они доприиосе победама кинесмог народа који под воћством Maio Це Тун. га одлу г чно кида лаице империјализма и огвара нову еру у животу азlиских народа.

Напредни студенти Чехословачке поздрављају Народну студентску омладину Београдског универзитета

Нацишалш савез чехесловачких студената упутио је Народној омладини Београдског универзптета телеграм у коме се важе: „У име свих напредннх студената Чехословачкв поздрављамо југословеноке студенте. Народна демократија у Чехословачкој извојевала је коначну победу и ми, напредни студенти, нредузели смо воћство у Надионалном савезу чехословачких студената. Срећни смо гато сада можемо да успоставимо братске и још срдачнлје односе са вашим студентима. t Захваљујемо вам на позиву да учествујемо на изградњи аутопута Београд —Загреб и саошптавамо вам да ћемо увутити своју бригаду на ове радове.“

★ КРВАВИ СУКОБ ПОЛИЦИЈЕ СА СТУДЕНТИМА У ПАКИСТАНУ Источна пакистанска стуиентска муслиманска лиса прогласила је у граду Дака штрајк у знак протеста против искључења бенгалског језика са листе званичиих државних језика у Пакистану* За време демонстра. ција, 11 марта, полиција је напала на студенте штрајкаче. Рањеш ј>е 30 а ухапшемо 100 лгица. Пооштрени бес реакционара ис. пољио се и у провокаторском иопаду полиције која је у Даку извршила на,па|д на зпрашу месне ортаиазације Комунистичке партије. 8

Птгпгллпнм упешшвк- Влада Митровић студент пра&а. Уредништво и администрација; Београд. Булевар Цр<ве н е армиј е бр. 73, Техн-ички фаиултет, телефон • 41.602, број чековног рачуна 1—9060014 Штампарија ~Омлааина” Београд, Војводе Мишића улица број 19

„НАРОДНИ СТУДЕНТ*

БРОЈ 8