Student

Из говора Едварда Нардеља

(Наставак са треће стране) Је камуфлмрају, служе се нешто другачнгјим регмстром клеветаи што клеветају вашу земљу м пред непријатељеи и пред пријатељем. Они се истовремено хватаЈу за сваку слабост и за сваку грешку, која се показује у нашем раду, покушавајући да тжие дискредитираЈу велике успехе које су наше радне масе, снажно повезаие у Народном фронту, а под руководством Комунистичке партије и друга Тита, стварно постнгле. Ето, због чега је Јохп поготово важво да још вивде појачамо нашу борбу против слабооти и грешака у нашем раду. Еа крају, хтео бкх да нагла-

сии Још једну чињеницу. Велико дело изградње социјализма у његовом практичном спровођењу није само ствар организационог апарата наше државне управе: то Је дело читавог вашег народа. Треба само потсетити на огроман удео који у тој изградњи доприноси наш Народни фронт. Народни фронт у нашоЈ земљи то је ваша активна народна армија на фронту социјализма, која се под руководством Комунистичке партије бори за лепшу, напреднију и срећнију социјалистичку отаџбину, то је организовани радни народ у борби за социјализам. Треба свестрано поЈачати учешће Народвог фронта, раднич-

ких синдиката и других масовних организација у решавању свих задатака нашег Петогодишњег плана. Истовремено треба боље и шире објашњавати задатке наше изградње, како би их наши радни људи разумели. То се код нас ради премало и са многим недостацима. Треба да учинимо све како би се још више подигла свест нашег радног народа и како би његова стваралачка иницијатива могла у потпуности да дође до израшаја, Не може бити сумње, да ће под таквим условимз наши народи имати снаге да савладају све тешкоће које се постављају на пут социјалистичкоЈ изградњи наше земље.“

Повећање овогодишњег буџета извире из повећања народног дохотка - Из говора Бориса Кидрича -

У *по«у днокусиф, по епоопозеу д{х Обрена Благоцевића, увео је рвч прегседник Гђшвредаог сарета Борис Кндрич ко|ји је иамеђу осталог рекао: —Као што је видљиво из бројки, општедржавни буџет за годину 1948 у упоређењу са извршењеи године 1947 повећава се за 45,2°/о ако не узмемо у обзир прошлогодишњи вишак прихода над расходнма, односно за 33,33°/в, ако поменути прошлогодишњи вишак прихода над расходима узмемо у обзир. ...Одакле пораст народног дохотка? Пораст народног дохотка у привредном плану за годину 1948 извире у првом реду из огромног пораста производње у нашој индустрији, у вашем рударству, у нашој електрификацнји, у нашем шумарству и у нашем грађевинарству. План индустриске производње у најширем смислу речи, при чему су обухваћени такође рударство, производња електричне енергије и дрвие индустрије, повећан је у години 1948 просечно за 61*/» у упоређењу са годннои 1947. План грађевинарства повећава се у 1948 години за 73*/в у упоређењу са годином 1947. Иидекс робног саобраћаја износи у плану 1948 године 196 у упоређен>у са индексом 100 за годнну 1939, 96 за годину 1946 и 134 за годину 1947.

Они који нису способни или неће да верују у привредне снаге наше отаџбине, у стваралачке снаге наших радних маса, наше Партије, нашег Народног фронта, управо ће у поглсду повећања производног плана и влана наше грађевинске делатностн да кажу: иожда су се баш овде залетели; сигурно су препланирали. Као одговор наводнмо следеће, не планиране него већ постигнуте резултате. У поређен>у са годином 1939 произвели смо 1946 године 104»/« електричне енергије, а 1947 већ 132*/«. Угл»а смо лроизвели 1946 године 112*/«, а 1947 већ 153% у поређењу са 100 године 1939. Челика смо произвели 1946 године једва 85*/«, а 1947 године већ 132*/*, у поређењу са 100 годнне 1939. Цемента смо произвели 88,4% године 1946 и 186®/• године 1947 у поређењу са 100 године 1939. Стакла смо произвели 1946 године 103, а 1947 године 191% у поређењу са 100 године 1939. Шећера <ио произвели једва 65°/» године 1946, а 141% године 1947 у поређењу са 100 године 1939 Резане грађе смо пронзвели 140*/* годнне 1947 у поређењу са 100 године 1939. Ако узмемо у обзнр прво, да је пораст који смо постигли 1947 уследио пре свега у Ц полугодишту 1947, « друго, да ове године радиио у скоро свим предузећима пуним капаиитетом у све три смене, док прошле године тога још није било, онда није ни најмање чудновато да прнвредни план 1948 године поставља као просечни пораст опкпте индустриске производње 61%. Уосталом, већ постигнути резултати најбол>е ствари. Оп-

шти план индустрчске производње ми смо у I кварталу 1948 године испуиили стопроцентно. А план I квартала у целини је и у скдаду са статичким и динамичким планом годиие 1948. Намерно наводим пример парцијалног плана где смо у | кварталу због врло лоших временских услова и још неких великих огранмчених слабости подбацили, а истовремено задржали све услове да подбацивање надокнадимо у следећим кварталима. То је план производње шумарства и дрвне индустрије. У поређењу са остварењем I квартала 1947 године ми смо у ФНРЈ укупно остварили 173*/», а у Народној Републици Србији 309%, у Народној Републици Хрватској 195%, у Народној Републици Словенији 141%, у Народној Републици Босни н Херцеговини 192%, у Народној Републици Македонији 600%, и Народној Републици Црној Гори 175%. Као други пример наводим наш извоз. Он Је у I кварталу 1947 године износио 695,567.000 а у | кварталу 1948 5.000,000.000, што значи више него 700% према 100 године 1947. Из свега тога следи да повећање плана производње и грађевинар-

ства није нека фантазија усијаних глава, него да оно има свој чврсти темељ у радном елану и стваралачкој снази нашег радног народа, који окупљен у Народном фронту има и воље и способности да иде под славним воћством друга Тита и Комунистичке партије од победе до победе. Они који Иису могли или нису хтели веровати у стваралачке снаге нашег народа и наше отаџбине већ су били неколико пута демантовани од борбом постигнуте стварности. У овоЈ години, у планској години 1948, стварност

ће их исмејати и са њима обрачунати још горе. Према изложеном, другови народни посланици, повећање овогодишњег буџета резултат је крупних успеха који су наш радни народ и његова славна отаџбина Федеративна Народна Република Југославија постигли у првој планској години и услова који су већ спремили за нове победе у новим планским годинама. Повећање овогодишњег буџета је веран одраз повећања нашег народног дохотка, поаећања нашег националног богатства. Оно Је доказ да смо ми на исправном путу, она је доказ да Титова Петолетка даје већ прве крупне резултате у корист привредне и одбранбене снаге наше земље, у корист животног стаидарда и срећне будућности наших радних маса. Такав је наш одговор на питање одакле оволико повећање овогодишњег буџета. Том приликом ваља подвући политичке и друштвене услове који нашој земљи омогућавају оволико повећање народног дохотка. Ми смо већ неколико пута истакли те услове. Ја их овде понааљам. Прво, у полуколонијалној старој Југославији страни империјалисти и финансиски магнати кочили су како даљи развитак, тако и пуно искоришћавање постојећих производних снага. У новој, не само политички него и економски ослобођеноЈ и незазисној Југославији, тај Је моменат отпао, Друго, социЈално и национално I ослобођење југословенске радне 1 масе које су у старој Југославији 1 морале да мрзе рад, како због класног тако и због националног 1 угњетавања и експлоатације, пока-

зале су у ФНРЈ чудо радног хероизма. Треће, планска привреда сама по себи морала је од самог почетка да испољи у погледу општег подизања производње, као и искоришћавања постојећих капацитета, огромне предности пред капиталистичком анархијом и стихијом. Повећање народног дохотка резултат је, дакле, дубоких, револуционарних друштвених и политичких промена у нашој земљи. Оно је резултат чињенице да су експлоататорске класе изгубиле власт, оно је резултат чињенице да су експлоататорске класе не само изгубиле власт, него да су већ изгубиле већину основних економских позиција, да Је данас индустрија у државним рукама, тј. у рукама радног народа, да Је данас све банкарство без изнимке у државним рукама, Т Ј- У рукаиа радног народа, да смо ми већ прошле године почели систематски, све више и више потискивати приватну детаљистичку трговину и да ћемо је у наредним месецима * до краја ликвидирати, да ће, према томе, бити трговина у целини у државним и задружним рукама, тј. у рукама радног народа, да су ојачале и да ће све више јачати наше опште позиције у борби против капиталистичких елемената на селу. Повећање народног дохотка резултат Је чињенице да се у нашој земљи изграђује социЈализам и да социјалистички сектор наше привреде стално расте, учвршћује се и проширује се у сукобима са капиталистичким остацима. Како далеко Је већ дошао у нашој земљи тај процес доказује чињеница да

су у прошлој години капиталистички елементи учествовали још са око 9°/* у расподели народног дохотка, тј. са око 12,5 милијарди, док ће ове године моћи учествовати максимум са 8,5 милијарди тј. са око 4,б°/в. Упоређујући апсолутне бројке, њихово учешће смањује се за 32»/». У досадашњој историји ни у јед,НO Ј другој земљи, сем у земљи потпуно изграђеног социјализма, у великом Совјетском Савезу, није дошла изградња социјализма и ликвидација капиталистичких елемената тако далеко као што је дошла у Федеративној Народној Републици Југославији. Наравно, изградња социјализма није процес који се завршава са преузимањем власти, него је то процес који тек почиње са револуционарним рушењем старог капиталистичког државног апарата. Изградња социјализма је процес сукоба са капиталистичким елементима и остацима. У тим сукобима могу поједине позиције појединих капиталистичких елемената и остатака привремено и да порасту. Међутим, није основно питање какве су привремене и поједине промене, него је основно питање ко осваја у борби кључне позиције и куда се креће читав процес. Ко осва.ја у ФНРЈ у борби између социјалистичког сектора наше привреде и капиталистичких елемената и остатака кључне позиције и куда се читав процес креће, довољно речито говоре како бројке тако и друге чињенице... У наставку свог говора друг Кидрич је говорио о удози планске 1948 годи. не у Петогодишњем плапу и о животном стапдарду.

Бригада „Иво Лола Рибар“ на радилишту

Наша земља доживљава културни процват за какав није знао ниједан народ Југославије у својој прошлости - Из говора министра Савезне владе Милована Ђиласа -

У наставку дискусије мшш■ стар савезне владе Милован Ђи■ лас, говорио је о културном пре' ображају наше земље, исттгчући следеће принципе на којкма се о«н заснива: прво, култура мора постати својина радних наса, својина народа; друго, све културне тековине морају бити својина свих народа Југославије. Износећи резултате тог преображаја у нашој земљи министар Ђилас је рекао: „Ми можемо данас мирне душе рећи да наша земља, у пркос свих материјалних и других тешкоћа, доживљава културни процват за какав није знао ниједан од народа Југославије у својој прошлости." Говорећи о слабостима друг Ђилас је истакао да се „... да-

нас оне своде на идеолошке слабости“. „ ... ми већ улазимо у такву фазу развитка када без чистих појмова, без празилних идејних темеља, нећемо моћи ни да користимо материјална средства културе како треба, ни да нормално идемо напријед. Због тога је развитак критике, у свим областииа научног и културног живота, предуслов нашег даљег брзог развитка. Та критика мора у првом реду бити уперена против реакционарних схватањз против свега онога што умире, али смета развитак новог. Као наш крупан иедостатак треба истаћи недовољно развијање југословенског патриотизма...“ »Код нас се ради о патриотизму који не води уназад ка капитализму, ка заосталости, него напријед ка социјали-

зму, ка култури. Код нас се ради и мора се радити о патриотизму који критички гледа на прошлост, који се у прошлости ослања на напредне појаве наше и опште историје и који свјесно и смјело води народпапријед. ка социјализму. Ми смо патриоти због тога што имамо тако херојски и дивни народ, кадар да одоли свим ратним тегобама и да у миру сломи све препреке. Ми смо патриоти због тога што наш народ тако смјело и без колебања под воћством Комунистичке партије и друга Тита .окупљен и уједињен у Народном фронту изграђује темеље новог социјалистичког друштва. Ми смо патриоти због самопријегора и одважности наших радника, због рада и љубави према домовини наших сељака, због

смјелости и заноса наше омладине, због вјерности народу наше интелигеиције. Ми смо патриоти што имамо тако дивну и богату земл>у и тако свестрано обдарене и за све способне народе. Ми смо патриоти због тога што изграђујемо социјализам, што се борећи се за своју слободу изграђујући своју срећу истовремено боримо и за слободу и срећу човјечанства. Ето о каквом патриотизму се ради! Тај и такав патриотизам неизбјежно ће се снажније изразити у нашој култури и науци. Уколико наши л>уди буду свјеснији те неизбјежности, утолико ће и свестранији развитак наше земље ићи брже и несметаније". 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 12