Student

Наши факултети У ПЕТОГОДИШЊЕМ ПЛАНУ

На метеоролошку групу треба да се упише што више студената

Природно-математички факултет даће струч њаке које чека један од веома одговорних задатака. Он не ствара само кадрове тогико потребног наставног особља за средње школе већ и стручњаке који ће моћи директно да се укључе у привреду. Недовољан упис студената на неке групе овог факултета показује да се мало зна о овим групама, о њиховом значају за подизање наше земље. Као пример може послужити и метеоролошка група овог фа култета. На Природно*-математичком факултету основана је пре две године метеоролошко-климатолошка група. Због тога што број стручњака којима располажемо не може да задовољи потребе хидрометео*ролошке сгужбе, очекивало се да се знатан број свршених матураната упише на ову важну и такође интересантну групу. Међутим, до данас број студената на тој групи је врло мали. Разлог томе свакако је непознавање теориског и практичног значаја метеорологије. Велики број је познавао метеорологију само преко прогнозе времена, из штампе и преко радија. ★ Без уређења метеоролошке службе не да се ни замислити ваздушни ни поморски саобраћај. Метеоролошки извештаји о времену који се примају из цегог света (о ваздушним струјама итд.)_ чине ваздушни саобраћај сигурним. Ти извештаји су исто тако од велике важности за народну одбрану. Агро-метеоролошка служба је од огромног значаја за нашу планску пољопривреду. Данас се не може замислити планско обрађивање зе-

мљишта без тачних прогноза за дуже време и без климатског испитивања могућности гајења појединих култура. Најзад, данас се не придузима ниједан крупнији грађевински подухват без детаљног проучавања климатских и метеоролошких услова места. Метеорологија има огроман значај и за заштиту народног здравља. Метеорологија је релативно млада наука и има велике перспективе за даљи развитак. При савезној управи хидро-метеоролошке службе при влади ФНРЈ

формирано је научно истраживачко одељење коме је потребан велики број младих стручњакаметеоролога. Да би подигла кадрове неопходних стручњака за све побројане гране метеорологије, Савезна управа дала је и даваће стипендије студентима метеоролошко-климатолошке гру пе. Матуранти треба да се у већем броју заинтересују за ову значајну науку, која има широко поље рада; ово тим пре што плански упис на овој групи већ две године подбацује.

Пета офанзива ОДЛОМАК ИЗ ДНЕВНИКА

ВЛАДИМИР ДЕДИЈЕР

После два сата стигосмо до села Бабића где се налазио једа« део Врховтшг штаба и штаб Друге дивизије. Поред Олге су две болничарке, а ја сам се попео до штаба дивизије да добијем даљи правац. Пеко ми је одредио 12 другова из Пратеће чете Дивизије да носе Олгу. Причекао сам да они ручају, па да кренемо. Било је око пет сати кад смо пошли низбрдо ка Олги. Ја сам био на челу. Кад смо дошли на ледину испод Селај, запраштали су митраљези изнад наших глаеа. Појурио сам ка потоку где је била Олга. Одједном се проломи бацач поред мене, осетих нешто топло по образу, од силног залета како сам трчао низбрдо и од експлозије, претурих се преко главе и треснух у неки поточић. Остала ми је у глави слика Олгиних носила прекривеиих белим ћебетом_ која сам тренутак пре експлозије видео како брзо прођоше низ поток. То су је они другови Далматинци пренели, ладна вода ме је освестила. Подигао сам се. Све је кључало око мене. Поред мене су пројурил стари Рибар, Вицко Крстуловић са децом и другарицом, чика Јанко. Пошао сам уз суседну падину. Митраљези су се-

кли грање изнад нас. Рибарев бели коњ бно је одлична мета. Вицко је муку мучио с децом. Није могао обадвоје деце да носи узбрдо. Узео сам малог Вибора из његових руку. Малишан је вриштао, ја сам га пољубио да не плаче. Дете је још више завриштало. Образ му је био крвав. Тада сам приметио да сам рањен у главу. Моја крв је умрљала Вибора и дете се уплашило. Митраљези су нас стално тукли све док нисмо прешли гребен. Одједном сам почео да малаксавам. Докторка Станојка Ђурић ми је превила рану: Изгледа да ти је рана ДУбока! рекла ми Је. Чика Јанко ми је дао свог коња, крв ми је из ране непрекидно текла. Помог/ и су ми другови да дођем до штаба Друге далматинске бригаде. Један курир Друге пролетерске дошао је и јавио ми да је Олга извучена из оног потока. Далматинци су је били склонили у једну воденицу неколико стотина метара где сам је последњи пут видео, а после је наишао Љубо Ђурић и наредио да се пренесе у болницу Друге бригаде. Недеља, 20 Јуни Покрет. Прешао сам у Медаковиће. Температура ме је мучила —♦ 39 степени. Митар ме о-

ко подае позва у страну. Видим да хоће нешто да ми каже: Олги је врло тешко. Даћемо ти коња. Иди одмах до ње. Предао ми је писмо које је написао Крцун: „... другарица Олга је на самрти...“, а затим је рекао: Знао сам ја то још јуче. Ампутација је закаснила. Доктор Па влетић је рекао да је у 95 в /о случајева смрт сигурна... Два пуна сата ишао сам с ГоЈком Николишем на коњу. Сусрели смо Другу пролетерску. Олгу су носили на носилима уз Романију. БиЈ:а је сасвим свесна; Јуче је било страшно. Чула сам да си рањен. Јеси ли узео инјекцију против тетануса? И морао сам да примим инјекцију. После је дошла Станојка Ђурић да Олги да камфор- инјек цију. али је Олга одбила: Немој, Станојка, трошити драгоцени лек. Чувај га за другове којима ће спасити живот! Другови су спустили носила да се ма/о одморе. Олга ме је позвала поред себе: Чувај Милицу. Лепо је васпитавај. Нека буде лекар, у војсци. Кад дођеш кући, кажи јој да се угледа на своју маму... То су биле њене последње речи. Требало је наћи нове другове који ће носити носила. Пошао сам до команданта батаљона. Олга је умрла после десетак минута, свесна до пооедњег тренутка. Стајао сам на ивици Романије, у стенама, на стази која води од Стојна —Медаковића за Мокре. Ноћ је већ па/а, ветар је хујао и свијао огромне смреке. Копали смо гроб за Олгу шакама. ножевима, јер ашова нисмо имали. Са мном је био један вод, заштитница наше колоне. Сви остали отишли су напред. До села је имало два сата. а У њему су већ вероватно Немци. Олга је лежала увијена у бело ћебе. Њена црна коса покрива/а је скоро цело лице. Ветар је све јаче свијао смреке, а рудар Лаза, родом из Шековића, борац из Србије још од 1941 године, грабио је шакама земљу: Владо, дођосмо до камена... Последње прегршти земље вадио је један друг кога је Олга оперисала; Мени је живот спасла. Сви смо је волели... Положили смо је у плитки гроб. посгагали бусење, наваљали камење, направили могилу осам метара од изласка стазе на Романију, поред саме литице на југоисток. Скииули смо капе Саша Божовић, Станојка Ђурић. три друга из овог вода и ја. Слава другарици Олги! узвишуо је Лаза, а за њим ми сви остали. Кренули смо у тамну шуму, сустигли један батаљон Друге пролетерске бригаде. У мраку, ћутећи. газњги смо кроз густу, мочварну шуму. Погинула је Олга за свој народ. Погинула је као члан наше Партије. Стезао сам у руци њен сат који сам понео за Милицу. И потекоше ми сузе, једна, две читав поток.

Стручно-предавачка секција Пољопривредно-шумарског факултета испунила је свој овогодишњи задатак

Стручно-предавачка секција Пољопривредно шумарског факултета недавно је завршила рад. Секција је почела рад са малим предавачким кадром; оспособљавањем преко 30 нових предавача, организационим учвршћењем и добром евиденцијом рада она је постигла велике резултате. У првом семестру пре давачи су посетили земунски, панчевачки, старо*-пааовски и београдски срез и пружили пуну помоћ сељацима у кампањи јесењег и зимског дубоког орања. У педесет девет села одржано је 107 стручних предавања са 17.422 слуша/аца и са преко 1.350 дискутаната. Поред тога написано је осам стручних предавања за чланове сеоских радних чета и упућено Среском народном одбору студеничког среза. Велики успех секције је и одржавање

курсева за стручно уздизање пољопривредника у свих 17 села земунског среза. М. О.

Обавештење студентима - самцима

Искуство из 1946/47 године показало је да су многи студенти за време летњег распуста изгубили своје станове на тај начин што су их закупци издавали другоме или што су били блокирани од стране станбених органа. Да се такви случајеви не би убудуће дешавали, станбене власти у сарадњи са студентским станбеним комисијама извршиће обезбеђење свих студентских станова. Зато је потребно да се сви заинтересовани студенти одмах јаве станбеној комисији ради давања потребних података. Такође је потребно да сваки студент регулише закупни однос са закупником јер у противном случају закупник ће имати право да располаже делом стапа изнајмљеног студенту.

Академско позориште пред премијеру

Академско позоркште даје 1 јуна »Поручник Брет« од Џемса Гоа и Арнолда Д' Исоа. ПреТстава ће се одржати у Дому совјетске културе у 20 часова.

Данас у Америци на очиглед правницима који двкламуЈу о моралу, о врлинама америчке фемиде, цвета линчовање на југу Америке као у доба борбз против ропства. »Цим Кроу«, кеписаки звкон Америке о ргсној 'дискриминаци]и, немилосрдно ссуђује својом једином пресудом пресудом линча- Ни ветерани Другог свстског рата који су св храбро борили за своју домовину, коЈи су се вратили са ордењем на грудима увереии у оправданост своје борбе за

[ оспобођење испод робовскег и I полурзбовског положаја, не изузимају оз овим - законом. I »Џим Кроу« је немилосрдан. • Он убија због тога што је цр. нац, убија да се нг би жалио, убија без обзира на то што Је ■ осуђекик невин. Тако је бипо н са поручни• ком Бр->гом, јунаком комада . »Поручник Брет« . Све илузи! је стечене у рату о бољем животу и равноправности црнаца, | разбијају се већ на првом I корг-ку у домовини о амЕ.‘ричку | стварност.

„Спремаш ли се да дигнеш револуцију... реци“

Учешће бригаде култуно-уметничког друштва Универзитета у престојећим радним акцијама

У овогодишњим радним акцијамд узеће ативног учешћа и &ригада културно-уметничког друштв« Универзитета. У састав бригадв, која ће бројатм око 250 студе. ната, уКи ћв најбољи члаови факултвтских културно-умвтничких друштава и секција, ко.и су у свом досадашњем раду показали нај&ише успеха и личног залагања. Задаци који се постављају пред бригаду у току овог лета имају велику важност за даљи развој униве|рзитетског културно-уметни.

чког друштва. Сталан и систематски рад свих секција у току два месеца организационо ће објодинити и учврстити друштво као целину. Културно-уметнички рад бригаде добија ;ош веКи значај и чињеницом да ће се друштво у том периоду припремити за велики фестивал Народне омладинв Југославие на коме ће претстављати Народну студентску омладину. Академско позориште -ке спремати за фестивал комедију »Ман. де« од Марина Држика. У састаг позоришта, које ке бројати 50 чланова, ступике нов.и глумци, сценографи и кереопрафи. Студенти Академије ЛlИковних уметности, студенти филозофије и технике добике на тај начин могукност да корисно употребе своја стручна знања и обогате и* новим искуствима. Хор кв под управом диригента Јосипа ТкалчиКа спремати читаа низ нових пе’ сама домаких и страних компози. тора. Бројност Академског хора попеке се на 150 чланова. Ункзерзитстски фолклор припреми!Ке нове народне игре уз активну помок музичке секције која, Кв се такође попунити са новим члановима. Бригада Ке посетити сва века градилишта републиканског и савезног значзја а затим Ке нзправити турнеју по нашим градовима и индустрисгеим центрима. Том приликом Ке чланови бригадз указивати и практичну помоК културно-уметничким групама по радним бригадама.

Славистичка група дала је „Вече руске поезије и музике “

Студенти Филозофског факултетл, на иницшативу славистичке групе и уз помоћ студената Музичке академије и Дремског студиа, приредили су »Вече руске поезије и музике«. Ово је било прво вече те врсте. Програм је претстављао целину; добро одабране рецитације и музичке тачке биле су солидно спремљена. Сл»вистичка група ангажовала је и студенте осталих група у извођењу програма. То вече је потврд,и>ло, да свака група може, у пуном смислу те речи, да учествује у културном раду. К- В.

Број 16

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3