Student

Поздрав наших народа другу Титу

Јуче су, у присуству огромне масе света, стигле штафете из свих крајева наше земље које су донеле поздраве и честитке свих наших народа своме љубљеноме вођи маршалу Титу. И ове године најбољи међу најбољима, ударници из фабрика и са омладинских радних акција, истакнути спортисти и омладинци учесници народноослободилачког рата предали су штафетне палице својих република маршалу Титу. Штафету Народне Републике Србије предао је у руке маршалу Титу ВУКСАН БУЛАТОВИЋ, сликар, носилац партизанске спо менице и многих других одличја. Још као петнасстогодишњи дечак учествовао је у диверзантским акцијама Омладинаца из јабланичког и лесковачког краја. После ослобођења постао је члан Земаљског већа Народне омладине Србије. Бави се активно фискултуром, нарочито лаком атлетиком, одбојком и футбалом.

Друг Вуксан Булатовић

Међународни студентски савез пружиће помоћ народима који се боре за слободу и националну независност

На завршетку заседања Извршног одбора Међународног студент. ског савеза у Букурешту упућен је проглас демократским студентина света у коме се позивају на учвршћење међунвродног студснтског јединства, на даље јачање антиимперијалистичке борбе и борбе за демократизацију универзитета, ка пружање помоћи студентима колонијалних и полуколонијалних земаља, као и помагање грчког, шпанског и осталих народа који се боре за слободу и националну жзависност. У прогласу со истиче потреба што тешње сарадње студената са демократским омладинским организацијама, у првом реду сападње Међународног студоНтског савеза

са Свстсзом федсрацијом демократске омладине. Кзвршни одбор Међународног ..удентског савеза донео је на >ају резолуцију у којој се одо-,;аза рад и резултати конференцијо омладикских и студентских организација Источне Азије одржане у Иалкути фебруара ове године. Одбор ће пружити подршку борби источноазиске омладине за националну независност. Он истовремено осуђује империјалистичке поробљиваче због гушења студентских организација и ослободилачке борбе источкоазиских народа. Наредио заседање Извршног одбора Међународког студзнтског савеза одржаће се почетком соптембра ове године.

ИЗ БРАТСКОГ СССР-а

Совјетска виша школа у процвату

Поводом десетогодишњице Стаљиновог говора посвећеног на. предној науци, „Краснаја звезда" донела је чланак заменика министра вишег образовања СССР-а То. пичева под насловом „Совјетска виша школа у процвату": „Пре десет година Стаљин је дигао своју историску здравицу; „За процват науке, оне науке која се не ограђује од народа, која се не налази далеко од народа, и спремка је да служи народу, спремна да преда народу све тековине науке, која служи народу не зато што мора, вгћ добровољно и с во. љом." У свом говору Стаљин је одредио главне задатко совјетске наукеслужење народу, савез старих научних радника са младим, ствара. ње услова за повећање научкмх кадрова, смелост у научном стваралаштву и одлучан раскид са старим традицијама и нормама. У току протеклих десет година читава делатност совјетских виших школа била је потчињена остварењу упутстава великог Стаљина. За то време више школе у земљи припремиле су око 750.000 стручњака за све гране социјалистичке изградње. Број виших школа повећао се од 708 колико их је било 1938 године на 802. У истом периоду број студената се повећао за 100.000. Повећање броја студената у нашој земљи престиже темпо који је предвиђен

у последњој стаљинској пјатиљеци. Према плану 1950 године бро) студеката у вишим школама треба да достигне 674.000. Всћ ове године ова цифра ће бити премашена за 30.000.

Наша земља је за веома кратко време добила велики број вмших школа и научних института. Ово шксле су отворене у местима где је пре револуције скоро читаво становнкштво било неписмомо.

У Иазахстану где су пре револуци;о сд 100 станозника свега двојица били писмени сада има 23 више школе и 87 техникума. Такав развој културне револуције могуће Је само у земљи социјалигде су први пут у историјч све тековнс гауке и културе посгале народна имовина^... На челу са академиком Павловом колектив катедре за металургију у Лењиградском политехничком институту решио је проблем ширења огрезне базе за црку металургију. Истраживања групе сарадника Московског института омогућиди су да се повећа продуктивност Мартенових пећи и да се смање трошкови за огрев приликом плављења метала. Научници пол»оприБредне академије „Тимирјазев“ успешно покрећу напред совјетску агрономију. Списак сли. чних радова могао би се још повећати. За све те радове карактеристична је органска веза са задацика послератне стаљинске пјатиљетке. За све њих је карактеристичан дух новаторства, смелост у науци Они ће тачно савладати нове велике задатке које јс пред њих поставио Стаљин: „Не само достићи већ и у најскорије врзме премашити тековине науке ван наших граница.“

Зграде института Маркса-Енгвлса-Лвн.ина у Тбилисију

ФИСКУЛТУРА и СПОРТ Сутра почињу „Студентске игре 1948“

Сутра у Загребу почиљу ~Студентске игре 1948’’ којо се први пут према предвиђеном кадендару Фискултурног савеза Југославије одржавају у пашој драсавн и трају од 27 до 30 маја- Први пут се састају најбољи фискултурницп студенти Загрсбачког, Београдског и Љубљапског универзитета, сарајевскнх и скопскпх факултета и Внше педагошке школе са Цетиља. Због тога ово такмичеље и претставља не само један од најзначајнмјнх фискудтурних догађаја већ и манпфсстацнју братства и једпнства наших народа. Својом младошћу, еланом, пуни радости шго репрезентују своје универзитете п факудтете студентн фискултурницн показаће још једном високу свест народне омладине у борби за изградњу социјаљизма у иашој земљи, за нзвршеље задатака Петогодишњег плана. Кроз размсну искусуав-а и напора који буду уложени радн постпгпућа што бољих резултата, „Студентске игре 1948’’ допринсће даљем јачању и развнјању фискултуре како иа уннвсрзитетпма тако и у земљи уопште, „Сгудентске пгре 1948’’, на којима ћв учествовати преко 400 најбољнх фпскултурника, допрннеће још већем омасовљењу фискултуре у редовима Народпе студентске омладнне. Кроз разва такмпчеља и припреме, које ће св одржавати током чптаве године, окупиће се хпљаде повпх студената фискултурника, подићи ће се квалитет наше фискултуре, прићи ће се увођењу неразвпјепих н нсдовољно развнјених дисцнллнна које су за наш фискултурни покрет н уздизаље студената од основне вжкносги. То су: партизаискп марш, петобој свсстраносгп, рукомет и друге днсциллнне. Партизански марш је тешка и папорна днсциплина где до изражаја долази истрајпост и упориост. То је днсциплина која показује колектпвност, јача и развија другарство код учеспика којп заједно морају стићи на циљ. Кроз петобој свестраности, који обухвата оријентациону вожњу бнциклом на 30 кплометара, гађаље из војничке пушкс, пдпваље сдободнпм стилом на

200 метара, рвање слободним стилом и крос трчање на 4000 метара наши студентп ће се свестрано развијати. Рукомет, који је отскоро уведен у наше редове, беће тринаеста дисциплина у којој ће се такмичитн упиверзитетске и факултетске екппе. На „Студенаским играма 1948” учсствоваће најбољи студентп-лакоатлетичари, футбалери, кошаркаши, пливачи, одбојкаши и други. Рајко Митић, Мариченкова, Гленчак, Кацијан и други браниће боје својих универзитста. Свп универзитети и факултети из„ршили су потребие припреме. Првек 'тва универзитета су у том погледГ пајвише допринеда прн саставу екипа. Београдски фискултурницн су одржадп неколпко сусрета у футбалу, лакоатлетицп, кошарцп, стрељаштву и другии дисциплинама.

Победничка екипа на ~Студенхскл< нграма 1948’’ добиће пехаре које сј дали Цептрално веће Народне омладац не Југосдавнје, Фискултурни савез Јуч гославије, ергавизације Нродне стуч дентске омладине и др. Победlшчкој екнпи у одбојцн оргаиизација Народнв студентске омладине Београдског унин верзитета предаће пехар, док ће Мич пнстарство народне одбране додедити пехар победнику у Партизанском маш шу. Студептске пгрс, које ће се отсадЛ одржавати сваке године и тиме имап ти градицпона.чан карактер, идућих; година биће још масовније. Поред нан ших студената најбољих фискудн турппка на шима ће учествоват Ж студенти фискудтурници земаља нове демократије, чнмс ће се још вич ше учврстнти веза и гсријатељство свих балканских и срсдњоевропских народа.

Такмичари који ће репреѕентовати наш универзитет на „Студентским играма" у Загребу

Кошарка: Н. Поповпћ, М. Соколовнћ, А. Гец, С. Адагић, Ђ. Лазић, В. Гаћиновић, М. Богојевић, Д. Гоџић, А. Никодић, В. Стојковић, Б. Станков«ћ, П. Косгнћ; Другарице: С. Младеновпћ, Р. Радовановић, Б. Благојевић, А. Гагрпловић, В. Шапнпац, 3. Скрбпишск, В. Јогановић, 0, Станпшић, Л. Касаш, 11. Попара. Одбојка: И, Трииајестић, В. Мидоваповнћ, Д. Солдатовмћ, Б. Стојинов, Б. Марковић, Ж. Зец, Б. Илић, М. Илпћ; Другарицв Б. Јерамазовић, Р. Грујпћ, С, Плавшић, Д. Ђуришић, К. Зако, Б. Марковић, Љ. Христић, И. Илић. Футбал: Љ. Ловрић, М. Петровић, Миомир Петровић, М. Кашапин, П. Ђајић, М. Дракулић, Б. Дреновац, С. Мишков, Р. Митић, К. Томашевећ, М. Шапинац, М. Јоваповић, Дворннћ.

Шах: М. Петропић, Д. Аидрић, Д. Јаношевић, С. Недсљковнћ, Д. Ђаја, М. Трајковнћ, М. Караклајић, Г. Муждека, Ј. Сабадош, М. Костић, Ђ. Ду* дајић. Стојм тенис: М. Давидовпћ, С. Сти. нојевић, М, Грбић, С. Борисављсвић; Другарице; А Јосифовнћ, В. Михајловић, Д. Миловаиовић. Тенис: Т. Лакс, С. Борисављевнћ; Другарице: К. Зако, В. Михајловић Мачевање: Д. Болапћ, С, Живковпћ, С. Куртеша, П. Божишовић; Другарице: Ј. Васић, Р. Јањић Д. Миденковпћ Петобој свестраности: М. Лучић, Р* Јанковић, М. Стефановић, С. Вуковић Стрел>ан»е:Ж. Живковић, И. Прид. кер, Б. Влајић, М. Маричић. Рукомет: Д. Дидић, С. Мплић, М. Аксентијевић, М. Крстонић, Д. Милутпновић, С. Алагић, С. Сокогај, С. Матевски, М. Крњић, М. Стојанов М, Клослав, В. Чипаски, Ч. Татамнров* 3. Зиков, М. Стојановић. I Лака атлетика: Г. Попов, Д, Пошн вић, Љ. Јанковић, В. Зенковнћ, Вц Плић, Д. Петровић, Л. Генчић, Д. Боч жовнђ, С. Хекпћ, Б, Хатпби, А. Радоч вановић, А. Леман, М. ЗКнвковић, С, Булпћ, Ј. Рамач, В. Шкекић, М, Мич лосављевић, Р Јефтовнћ, М. Јелисијевић, Р. Бања, 3. Шабан, Д. Пошн внћ, Д. Божовић, Т. Ранин, В. Ерде-| љан; А, Стефапосић, М. Рачић, 0. Ребула, С. Ленерт, П. Вуковић, Ђ. Сад марџић, Д. Шерчић, М. Ланц („Парц тизан“); Другарице: Б. Јанаћковпћ, Ј. Гриб, М. Зарић, М. Јовановић, В. В|ран, Д, Лукпћ, Д. Стојковнћ А. Гавриловић, 3. Скрибшек, Б. Јерковпћ. ) ДРЖАЗНИ ИНСТИТУТ ЗА ФИСКУЛч ТУРУ ЕКИПНИ ПРВАК У ЛАКОЈ АТЛЕТИЦИ На овогодишњем првенству Бео-! градског уннверзитета у лакој атлет, ци учествовапо је 180 такмичара. Пон стигнуто је неколико добрих резултата: 100 м. Пецел, Петаде, ст. агропомнје 11,4: 200 м. Гриб Јекатерииер, ст, ДИФ-а 30,0; скок у даљ —* Грпб Јекатернна 4,53; 5000 м. —Ранин Тодор, ст. медпцине 18.02,0. Укупап пласман мушких и женскиХ екнпа је следсћн; 1) ДПФ 24.045,2 (Агрошомскп факултет 19.590,3) Дом војних студената 16,531 бод.

4

Одговорни уреднлк Влада Митровић, ст. права. Уредништћо и администрација; Бсоград, Балканска улица 4, телефон 23-464; број чековног рачуна 1-9060014. Штампарија „Омладина“, Београд, Војводе Мишића улица број 19

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БроЈ 1в