Student

(Наставак са лрве стране) испуњењу тог Hainaf' првог, најважнијег задатка. 3) Нако већина студената правилно схвата своје обавезе према шкоди, постоји прилнчан број чланова Народне омдадине којн уопште не посећује предаваша, семннаре и сдично. Ucкуства многих генерадија на свим факултетнма говоре да су брже u са више знања са факудтета они, који су редовно пратидп наставу. Народна омдадина на Универзитету мора стадно да се бори за редовно похађање лредаваша, вежби семинара, јер су то први услови ва успешно и нормадно студирање. Досада је бидв пракса нв Универзитету да се са учењвм пред саме испите. ћикаквог систематског рада од почетка није било, нити довољно радне дисциплине у том погледу. Такав рад доноси* је и рђаве резудтате. иво је нарочито опасно за студенте прве године. Обично почињу да се спремаЈу испити тек у другом семестру „јер по чему би се онда другом раздиковале студије од гимназије“ мисли наш студент прве године и „математичком - тачношћу прорачунава кодико му треба дана за који предмет, да би положио испит. (Узгред буди речено, таквој ~математици" ra је научио неки његов колега из друге године са заостадим испиткма). А кад се упозна са градивом и његовом обимношћу, а дан испита се примакао, онда почиње посхепено да одусхаје од предмета и тако можда извђе на један испит од три, која је требало да подаже и у нову годнну удази са заосталим испитима, што му правн поремећај за читаве студијЈе унапред и тада се врло често бвца кривица на одлуку о укидашу слободних испитних роковв. ј Народна омладина требв озбиљно да се позабави искорењивањем ове рђаве праксе, сталном и упорном борбом, јер се и овакво схватање студија уврежило код ведиког броја студената, па чвк и код доброг деда руководилаца Народне омладине на нашем Универзитету. Нису добри они омладински руководиоци, као што је сдучај на другој години Медицинске ведикв школе, који од септембра 1947 до јуна 1948 године нису подожили ни један испит. Свака њихова реч о потреби учења претвара ce у году фразу,. која нема никаквог утицаја на сгуденте. Све док се тој штетној појавн не стане на пут, код студената се не може јапљатн масован интерес за науку и продубљавање појединих питања која уче алм то прегставља највећу опасност, највећн недосхатак. Од нас се очекују људи, који ће свуда и на сваком месту унапређују посао, који ће бити способни да стваралачки схватају, примешују па и развијају даље своју науку, који he бити способни да допринесу учвршћењу и ширењу социјалистичкнх позиција. Због тога је за нашу привреду и науку толико важно солидно факултетско образовање на темељима високе квалпфнкацнје, Разуме се да постоје ту и објективне тешкоће као што су недостатак професора и асистената, недостатак сала, института и лабораторија, неусклађеност и др. Све те тешкоће не могу да се преброде одједанпут. Зато треба доста времена и поступностн. Наше шкодске пародне властн боре се са тнм тешкоћама и за ово кратко време учиниле су неупоредиво впше, него што је то учинила бивша Југославија, у стварању што бољнх услова за студирање. У погледу привођења студената са. мосталном систематскои раду у својој струци треба да одиграју крупну улогу научне групе које су створене на иницијативу наше организације. Задатак тих група је да припремају студенте за систематски рад на пољу науке, полазећи од лакше и мање обимне тематике'ка све сложеиијим и обимнијим проблемима. Затнм је друг Пурић говорно о недостацнма у досадашњем раду научних група п даљни перспективама тог рада па је рекао;

Нема сумње да су ове горе помепуте слабости у погледу сгручног припремања ваших будућих факултетско образованих кадрова једним делом и резултат наших сдабостн у политичко-идеолошком васпитању Народне омладине на Универзитету. Не може се бнтн добар стручњак, руководилац у нашој привреди без познаваша. наукв марвсизма-дењинизма. А задатак стоји пред организајом.Народне омдадине да васпита такав стручни кадар који ће не само учвршћивати већ створене соцнјалистичке позиције у нашој прнвреди, већ који треба да буде и способан да на научној основи даље раавија облике и, фо<рмв наше социјадистичке изградње. Само човек који се бори да овлада науком Марвса-Енгедса-Лењпиа и Стаљина моћи ће са одушевљењем да ради, да пз часа у час савдађује једну ирепреку за другом, које неће спутавати његов полет већ које he учвршћивати његову енергију; такав човек ће уиехи озбиљно да прнђе сваком проблему који се појавн у његовом раду, ма које врсте ои био, умеће да га сједини, умеће да га у целини обухвати, а затнм проаналаainpa сву шегову суштину. Само такав стручњак, наоружан марксистичком науком, видеће у свом свакодневном практичном раду оне крајње циљеве за које ce бори КПЈ на челу рвдничке класе и осталог радног народа ■за изградњу социјалистичког друштва у нашој земљи. Тим npe се намеће задатак марксистичког образовања студената, јер су. главне слабости наших школа по речима друга Ђиласа слабости идеолошког карактера.

* „У нашим школама и на универзитетима, каже друг Ђилас још увек се иаши ђаци и студенти трују идеадизмом, мистицизмом ненаучним, антимарксистичким схватањима историје књнжевностп, језика, правних наука итд. Узроци ових слалости у нашим школама и универзнтетима леже у насдеђеном, крнво васпитаном и делимично непријатељском наставничком кадру, дакле у немању идеолошки чврстог и спремног кадра, у помагању мафксистичко-лењпнистичких уџбеника, нарочито из обдасти националних предмета и у недовољној борби неких партиских радника за наставу у нашпм школама на марксистичким идеодошким основама. Посебно треба истаћи као слабост то да на нашим високим школама и универзитетима још увек нема ва све студенте обавезно, као посебног предмета, изучавање марксизма лењинизма.“ Пети копгрес КПЈ поставио је пред Партију као неодложан задатак проблем идеолошког сређивања наших вингих школа и универзитета. Наша партиска организација и организција Народне омладине на Универзитету треба да помогну партији у решавању тога крупног пробдема. То аначи да ми треба да развијамо марксистичко образовање студената у два правца. На партиским курсевима марксизма лењинизма студенти ће се упознавати са општим принципима марксистичко - »ењинистичке науке већ према гранама за које се опре* деле, док he други део тога рада бити везан за стрЈчни род. На дискусионим састанцнма, кружоцима, дебатном клубу треба употпуњавати првзнине које засада постоје у настави, и

борећи се упоредо против мистике и непријатељских схватања која постоје на нашем Универзитету, Овик треба да се позабаве у првом реду организације на појединим групама Фнлизофског факудтета, нарочито када се тиче оцене појава и догађаја из наше прошдости, и организације Ликовне и Музичке академије као и Драмског студија, где се те појаве најчешће дешавају, а где је баш потребна и упорна и стрпљива борба, Задатак је партнске организације и организације Народне омладине на овим фажудтетима и академијама да развијају међу студентима здрава, напредна схватања уметности; да се боре против недемократских схватања ларпурлартизма, против формализма, прогив разних, „модернистичких"* тенденција, противних марксизму лењинизму а које заступају индивиду-ч ализам, песимизам, бежање од ствари запосгављање друштвеног садржаја и друштвене функције уметности. Затим је друг Пурић истакао појаве формалистичких скретања код појединих наших студената на Ликовној и Музичкој академији, Драмском студију, на Архитектонском факултету, о иступању политичких непријатеља на и Филозофском факултету, као и недостатке омладинских организација на Правном и Економском факултету у вези борбе против неначелних поставки у друштвено-економским наукама, па је рекао:

Прелазна заставица додељена је Економском факултету

ИЗВЕШТАЈ О ТАКМИЧЕЊУ ЗА ПЕРИОД ОД ЈУНА ДО СЕПТЕМБРА 1948 ГОДИНЕ

Народна студентска омладина нашег Универзитета на свом пленуму од 20 јуна т. г. прихватила се такмичеша по следе Ним тачкама: а) стручном раду и пракси, б) идеолошко политичком и културно уметничком раду, в) радним бригадама, г) фискултури и д) упис народног зајма. Иако је од тог такмичења до данас прошло ништа више 6д три месеца, морамо одмах нагласити да нам је било немогуће прикугшти све потребне податке да би се дала једна правилна и објективна оцена факултета као целине. Резултати бригада: Од 15 бригада које су биле на радним акцијама једна је шест пута ударна, једна четири пута, три су три пута, седам два пута, две једанпут ударне. Културна бригада је два пут похваљена. Укупно је учествовало на раду 2.366. Укупно на Универзитету 380 ударника и 469 похваљених. Бригада студената економије показала је најбоље резултвте. За свој рад је шест пута проглашена ударном. У је било при поласку 130 а при повратку 112 бригадиста. Осамдесет пет су ударници а сви остали, н»их шездесет четири су похваљени. У бригади су одржаване политичке информације и 36 предавања, више него у свим осталим бригадама. Сви су били учесници у такмичењу за значку фискултурника и положили 1469 норми од укупно 10.166, колиko су уопште положиле наше студентске бригаде на радилишту. У бригади је био свестрано развијен фискултурни рад. Бригада Је једанпут носила прелазну заставицу Главног штаба. После бригаде „Вдадимир Перић-Валтер“, најбоље резултате постигла је бригада студената медицине „Влагоје Нешковић". Ова бригада је четири пута ударна. У бригади је 66 другова добило зван>е ударника а 53 Cj* похваљена. У оквиру политичког рада *одржзно је пет политичких информација. На фестивал омладине на градњи пруге Кучево-Бродица извели су 91 друга. За Значку фискултурника такмичило се 106 другова. Положено је 1220 норми. У овом такмичењу бригада добре резултате показале су бригаде студената економије „Љупче Арсов“, студената гехнике „Рато Дугоњућ“ и бригада студената Природно математичког факултета „Слободан Принцип-Сеља“, која је три пута прогћашена ударном. На основу тих резултата секретаријат Универзитетског одбора мишљења је: 1) да се бригади „Владимир Перић-Валтер“, шест пута ударној додели прелазна заставица Универзитетског одбора, као бригади која је у овом такмичењу показала најбоље резултате и да се, поред. тога, награде свих 112 бригадиста у књигама.у висини од 5.000 динара и једном шах гарнитуром; 2> да се бригади „Благоје ћешковић 1 ' четири пута ударној, такође доделе књиге у вредности од 3.000 динара и једна шах гарнитура. Предаја заставице и књига извршила би се на свечаној конференцији ових бригада.

Више пажње теоретском уздизању

Пети конгрес КПЈ поставио је пред Партију следећи задатак: „појачати пропаганду марксизма-лењинизма у Партији и у радним масама и при томе посветити нарочиту пажњу изучавању марксмстичко-лењинисгичког учења о изградњн сацијадистичког друштва. Ако погледамо постигнуте резултате на »деодошкој изградњи чданова Народне омладнне у прошдој школској годиии, можемо консхатовати да су постигнути несумњиви успеси, Вечерњим курсевнма било је обухваћено 8.427 студената. Проучавали су се следећи предмети; „историја СКП(б), историја народно-ослободилачке бор. бе, политичка економија, основи лењинизма, економика ФНРЈ, дијалектички матернјализам, нацнонално и колоннјалло питање, нмперијализам и теорија државе. Испитн одржани на завршетку рада курсева показади су да су посетноци вечерњих курсева савдадали основне ствари и да су озбиљно схватиди изучаваше марксизма дењинизма. РјЖоводствк курсева, савладавши у првпм месецима тешкоће око рада курсева, касније су се више посветили идејној страни курсева, припреми предавања, начину прорађивању матернјала и сл. У току прошле године уздизало се на стотину нових предавача код којих.се после сваког предавања осећао напредак у начину обраде предавања, избору материјала, прецизношћу изражавања. Међутим, у раду на идеолошком васпитању студената преко курсева показале су се извесне слабости иа које греба указати да би биле откдоњене ове школске године. Прво, курсевц по појединим предментима почели су врло касно, неки тек после другог ееместра, што је довело до пренатрпавања градивом и немогућности да се матернјал солидно проучи. Испити из предмета, проучаваних на курсевима, поклапалп су се временски у јуну са школским испитима те је итло на уштрб и једних и других. Захо би ове године требало одмах прнступити организацији курсева и извршити такав распоред предавања и консултација да се они заврше још у мају месецу. Друго, од укупног броја курснста, броју од 1400 студената није признат курс било због нередовног доласка на нредавања п консултације илн недоласка на испит; а има и таквих,

који на испиту и консултацијама нису показали довољно знање да би им курс могао бити признат, Ово показује да партиска руковвдства и руководства на факултету нису обраћала довољно пажње раду курсева препуштајући сву бригу руководствима курсева. Наше организације нису спроводиле контролу над теорискнм радом својих чданова указујући д& је то равнодушво однотење према свом уздизању погрешно и штетно, Даље, избору предавача, а затим и еамој обради предавања треба посветити много већу пажњу. То тим пре, што ћемо ове године преко курсева, кружока обухватити све члановв Народнв омладине на Универзитету. То значи да ће се предавачки кадар удвостручити а тиме се појав• љује опасност да се смањи квалптет предавања. У првом реду Народна омладина треба да на својим састанцима претресе питање ко може бити предавач и да се hib буде ускогруд, кад треба да се дају најбоЉи чланови предавачи на другим факудтетима. Честа је појава да су наши преда’ вачи онемогућени да солидно припреме предавања, због тога што их организација задужује још по неким питањима рада Народне омладнне, Зато -те другове треба осдободпти 1 свих задужења, а руководиоци и инструктори наше агитацнје на теорис-1 ком пољу дужни су да помогну прс’ давачима у припреми предавања. У току прошде године ми нисмо до( вољно поклонили пажње развијању осталих форми теоретског рада. Ја бих ( овде нагласио потребу стварања већег броја кружока, него што смо их ’ нмали раннје. Кружоцн се стварају ( од оншс другова, који хоће да изучавају’ одређене гране или посебна | питања из науве марксизма-лењинизма која њнх нарочито интересују и која су у вези са њиховом стру\ > ком, а веђ су савладали опште принципе марксизма лењинизма. И на крају требало би ове године . више изучити нашу ств-арност, историју наше партије, историју нашег радничког покрета, Народно-ослободиt лачку борбу и њене тековине и пут изградње социјализма у нашој земљи. Као основ овог изучавања треба да \ послужи материјал са V конгреса КПЈ. Ово би били само основни недоста• ци у раду на идеолошком васпитању , студената ,које треба да савладамо

да бисмо постигди Још боље резудч тате него прошле године. У наставку реферата друг Пурић је говорио о идеолошко-политичком васпитању Народне омладине преко курсева, кружока, семинара, предавања, о политичкој свести наших студената, о развијању интензивног политичког рада, јер је наша омладина изложена свакодневном утицају буржоаских схватања и настојањима непријатеља да створи идеолошку и политичку збрку у главама наших студената. Ми морамо стадно имати н» уму, рекао је Друг Пурић, речи друг* Ђиласа са V конгреса КПЈ: ~У идејно-политичкој борбн посда-i је рата Партија је полаанла а и у наредном периоду треба да полазн од тога да постоје три извора негчтјатељеког идеодошког и политичког утицаја на радне масе наше земље. То су: утицај идеодошког мрачшаштва империјадиста и шихове пропаганде; ■утицај с власти оборених капиталистичких кдика у граду и на селу и најзад, . утицај малограђанске стихије, која свакодневно продире у редове нашег покрета и онамо где нема довољне идеолошкв будности у редове Партнје. Претежна важност првог, другог или трећег извора утнцаја непријатељске идеологије зависи, разумијв се, од конкретних прилика, од ове кли оне конкретне ситуације, али пре свега од тога колику је пажшу Партија посветила борбн за ликвидирање сваког од тих нзвора, који не делују изодовано jeдан од другога, него се међусобно преплићу, налазећи доднрне и ничке тачке. Осим тога Партија је у својој идеодошкој борби полазила и убудуће ће полазити од лењинистичког становишта да се остаци капиталнзма дуго после заузимања вдастн задржавају у свести људи' и да је отуда идеолошка васпитна улога Партије од пресудног значаја за ликвидирање тих остатака." Партиска организација и Народна омладнна морају се руководити овом поставком у свом раду. Потребна је стална будност према раду непријатеља, а да он постоји, иако као једна бедна групица, показују његова настојања да омета одлазак студената на радне акције, да се одупре еви(Иаставак на трећој страни)

2

ЗАДАЦИ НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ НА ПОЧЕТКУ НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 23