Student

(Наставак са друге странр) двнцији стручног рада појединаца итд. Они покушавају понекад да пишу по коју бедну пароду онде где им је још једнно остадо места, или поцепају по који графикон. Задатак је наше организације да открива такве елемснте, да ux разобличује пред осталним студентима и да их избацује из Народне студентске омладине, ако су се ту црикрили да бн заташкали свој злочиначки рад. То је данас нарочито важно када је наша земља изложена не само притиску и клеветама од стране империјализма, већ издржава и неоправдане оптужбе и бесомучну кампању неких одговорннх д,уди и народних демократија. Многи заклети непријатељи и Совјетског Савеза, наше земље и народних демократија, иступају данас под видом присталнца резодуције Информбироа и служе се њеним аргументима у борби против наше земље, против изградње социјализма. Алн постоји известан број студената, који још није усвојио идеодогију марксизма-лењиннзма, којн може да подлегно разнни штегним утицајима. Наше организације ие смеју одбацити те људе. Треба бити упоран, тактичан и стрпљнв у настојању да такви изграде свој идеолошки лнк, да усвоје нашу идеологију, јер се тиме одређује њихов будући живот и рад као новог стручњака у социјалистичкој домовини. Да бисмо то постигли, омладинске организације морају познаватн сваког свог члана а код нас није ретка појава да се не познају студенти исте године, па чак и групе. Много чешће него досада наша партијска руководства треба да се баве политичкнм питањпмв на години, отсеку или факултету. Редак је случвј досада био да је се састао факултетски одбор Народне студентске омладине и да је на дневни ред ставио питање политичке ситуације на факултету; а то је била слабост и Универзнтеског одбора Народне студентске пмладиие. Јасно је да је такав став, у крајаој линији став потцењнваља улоге Народне студентске омладине, довео добрим делом оргаиизације до аполитичности. А то је велика опасност. Политичко васпитање наше омладине уопште мора да буде увек чврсто повезапо са праксом, са њенпм свакодневнпм жнвотом, са задацнма који се пред њу постављају. Сваки задатак који ми постављамо пред чланове Народне студентске омладме мора да пма своје политичко образложење и оправдање, мора да буде ја-

сан, треба га повезати са општим циљевнма наше Иартије и наше земље. Да ли смо се ми сдужиди таквом аштацијом која нма пун политички садржај? Ја не бнх рекао да је то било увек. Кад год смо добро подитички придремили извесне акцнје-оне су и успевале. Као на пр.: масован одзив на радне акцпје нретпрошле и прошлв године, масовно .учесхвовање на факултегском сдету н парадн, акција за упис народног зајма, и сл. Док, кад год смо постали самозадовољни, када смо занемарили рад на полнтнчкој припреми задатака, ствари нису испададе оиако како треба. Број студената у радним бригадама бно Ји дадеко већи u свакако бисмо испртили обавезу и поред тога што je 6.000 студената пошдо на праксу и што смо осдобађали оне са заосталнм испптима, да је бидо темељннје политичке припреме од стране организације Народне омладине, да се наши руководиоци нпсу ослањали па административно бпрократске методе у руковођењу. Само са уклањањем горњих недостатака ми ћемо успети да политички ојачамо нашу организацнју, да васпитамо нов лик студената, нови лнк со. цпјадистичке интелигенцнје. Наш Универзитет има светде реводуционарне траднцнје. Мн се поносимо што су са нашег Универзитета пзрасди тојгики руководиоци и хероји Отаџбинског рата, који су своје прво борбено искуство стекли у борбама студентског покрета. Друг Ђилас каже: »Борба за социјализма у нашој зеелљи истовремено је борба за остварење новог човека, човека чија he свест и осећајн бити друкчији него код човека капитализма.“ Оживимо светли лик предратног студента, лнк Иве Лоле Рибара, Рифата Бурџовића, Слободана Нринципа, Соњо Маринковић и нногих другпх. Не допустпмо да се забораве светле традиције студентског њокрета на Београдском уииверзитету који je био пример ~не само великих окршаја, не само добро организованог масовног рада, већ и добро органпзованог теоЈ»етско-идеолошког васпптног рада“. Васпитавајмо наше нове генерације на тим светдпм страницама нашег омладинског покрета. То је велики и частан задатак, који се поставља пред нашу органнзацију на уннврезитету уопште, и пред нашу агитацију и пропаганду посебно.

Иошто је истакао да правилно и успешно васпитање студената омладине не би било могућно ни потпуно vJ iaio развијеног кудтурног и фнскултурног живота на Уннверзитету, друг Пурнћ је рекао: Т« значи да Народна студентска омладина, а у првом реду руководства Народне омладине, поред учења, треба да оорате пуну пажшу развијаu>y идејно-политичког, кулуурног и фискудтурног аЈивота на Уииверзитету, На крају другови и другарице, ради остварења ових задатака треба побољшати и усавршити методе наше! руковођења, треба повећати практичност рада наше органпзацнје. У првом реду треба дати пун садржај рада иацшм осиовннм органнзацијама, гру. пама и активима Народне студентске омладнне и оорити се истрајно и оћ!тро против еваког потцењивања у. логе Народне омладине на Уннверзитету. Нотребно је одржавати редовно састанке група и актива. Те конференицје треба добро припремити, датн им пун садржај, и сматратн нх као васпитно-подитичко срсдство студентске омладпне. Даље, треба се борњ ти за развијање унутрашњег живота основне груне Народне студентске омладдгне, развијати демократич:ност и крнтику. Одлуке ДТЈнесене на групи, активу морају се спроводити. Састанци секретаријата треба да се одржавају редовно, а пленума најмање једном у месец дана. Н то не само када треба пренети неке закључке, илн пред спровођење неке акције, већ они треба да претресају сва актуелна основна питања рада Народ. не омладине на факултету, отсеку или години. Секретаријати треба да се осећају довољио одговорним за свој рад пред читавим пденумом или активом, а своје задатке да црпе из стварних потреба живота омдадине и специфичности факултета, отсека идн група. Одбори Народне омладпне треба колектпвно да претресају поједина општа питања у раду организације, да се боре против чаурења у секторв и укалупљивања. При сенретаријату Уннвсрзитеског одбора Народне студентске омладине треба реорганизовати нека и учврстпти остала одељеља и створнти бројан и јак иуструкторски апарат. Ако се будемо борили за уклањање ових недостатака у нашем руковођеп.у и раду, Народна омладнна ће испуиити частан задатак васпитача наше нове социјалнстичке интелигеиције.

У дискусији по реферату друга Властимира Пурића узели су учешћа друг Никдла Вученов, претставник Комитета за научне установе, високе школе и Универзитет, чланови факултетских одбора, секретаријата актива и др. У другој тачци дневног реда поднео је извештај о резултатима такмичења Народне студентске омладине пред Пети конгрес

КПЈ друг Фазлија Пирић, члан секретаријата Универзитетског одбора Народне студентске омладине. На кјрају је извршена допуна свкретаријата. На мвсто Богдана Богдановпћа и Ане ЈКалнћ, који су алсолвнрали, изабрани су>другови Владан Пантић, ст. права и Жика Крунић, ст. Техннчке велике школе.

Основни план такмичења Народне студентске омладине

Пленум Универзитетског одбора Народне омладине прихватио је план такмичења који је *предложио секретаријат. Такмичење почиње 1 октобра т. г. и траје до 31 јануара 1949 године, тј. до краја овог зимског семестра. Наш Универзитет такмичисе по следећим тач кама; 1) Стручни рад: а) у броју положених испита, б) у квалитету испита, в) у броју научних група и научних радова, г) у броју нових и што бољих демонстратора и д) по осталим стручним питањима. 2) Идеолошко политички рад: а) у политичким партиским курсевима, б) у дебатним клубовима, в) у броју предавања политичко-привредних, г) у што бољој организацији и раду културноуметничких друштава, д) у раду позоришта и свих дилетантских и рецитаторских група. 3) Радне бригаде: а) у броју обухваћених омладинаца у радним бригадама, б) у броју радних часова и в) у ефекту рада. 4) Фискултура: а) у броју обухваћених у гимнастичким друштвима и ванармиском васпитању, б) у броју студената обухваћених у разним фискултурним друштвима и в) у броју положених норми за значку фискултурника. При Универзитетском одбору и факултетским одборима стварају се такмичарске комисије са задатком да воде евиденцију. Као знак признања за постигнуте успехе уводе се; \ 1) Прелазна заставица Универзитетског одбора, која he се једацпут месечно додељивати факултету. 2) Награде у висини од 50.000 динара које he на крају такмичеша Универзитетски одбор поделити у следећем облику: а) Предмете у вредности од 30.000 динара најбољем факултету, б) предмете у вредности од 10.000 динара најбољој групи и в) четворици најбољих отудената по 2.500 динара. Детаљан план ће се разрадити сваком факултету поЈединачно и послати свим факултетима.

ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА „ИСТОРИЈЕ СКП(6)"

Прошло је десет година од како је изишла једна од најзначгф шјих марксистичких књига, од како је изишла „Историја СКП(б)“. Та Је кшига имала и има неоцјењив значај за међународни раднички покрет. Она је путоказ, живо необориво искуство једне револуционарне радничке партије која је у својој земљи изградила социјализам .Она поКазује компартијама широм свијета да Је могуће изградити социЈализам у једној земљи, да Је истинито и дубоко научно учење Маркса-ЕнгелсаЛењина-Стаљина. „ИсториЈа СКП(б)“ говори о големом раду који је обавио Лењин, „највећи мислилац савремене историје“ (Р. Чолаковић), који је одбранио марксизам од напада опортуниста и развио га даље у условима империјализма. Лењин и Стаљин стварају бољшевичку партију, партију која је могла да поведе радничку класу У одлучни боЈ, коЈа је могла да извојује побЈеду над буржоазиЈом. И у „Историји СКП(б)“ ми видимо како је оборена власт

племића и капиталиста, како је створена и одбрањена млада СовЈетска република (од контрарегенерала, од интервената споља, од остатака експлоататорских класа), како су трудбеници подигли порушену земљу и самоприЈегорно, тешким напорима градили и изградили социЈализам. Русија је, од економски заостале и реакционарне државе, претворена у слободну најнапредниЈу државу на свиЈету. Ту, на овоЈ шестини земаљске кугле, практично Је доказано преимућство социЈалистичког система над капЦталистичким. Ту Је, у исти час, побЈедио и стваралачки марксизам, марксизам као руководство за акцију. Ту је на пракси доказано да марксизам-лењинизам ниЈе Чпема коЈа се напамет учи, није установљена мртва догма већ наука која се развија, коЈа се у различитим условима примЈењуЈе у различитим формама. Ту се види да само чврста, монолитна партија, коЈа се непрекидно чисти од штетних елемената, да само таква права револуционарна партиЈа може да води битку за побЈеду радничке класе над капиталистима, за бо-

љи и љепши живот, за социјализам. Са таквом партијом и већ изграђеним социјализмом Совјетски Савез је уништиоуовом рату cjpamfiaaM на европском тлу као војну силу. И Совјетски Савез претставља данас чврст бедем мира, он је чувар своје изградње и изградње читавог низа земаља. Порасла је љубав према њему, према Црвеној армији, према великом Стаљину. Силно је подигнут његов углед у међународном размјеру Совјетски Савез је руководилац табора мира и демократије, антиимперијалистичког табора. „Историја СКП(б)“ је имала и има огроман значај и за нашу Партију. О томе је говорио друг Тито још на Петој партијској конференцији 1940 године: „Наша Партија, као и све секције КПЈ, добила је прије годину и по дана једно силно теоретско оружје, добила је „Историју СКП(б)“. У том дјелу нашег великог учитеља и вође друга СтаљЛна, сажето је, у облику историје, у најпопуларнијем виду, искуство најреволуционарније партије, партије бољшевика. У тој књизи је оцртан читав херојски пут СКП(б), која је срушила капитализам и изградила социјализам. На тој историји се данас учи пролетаријат читавог свијета, на тој историји треба да се учи наш партијски актив и пролетаријат Југославије“.

Чланови наше Партије досљедно су усвојили ријечи друга Тита. Они су се васпитавали и на тој великој књизи, учили се одлучности у борби против свих непријатеља Партије и радничке класе. Борећи се за боље услове живота они rincy никад губили револуционарну перспективу, него прекаљени и већ са извјесним властитим искуством, претстављали видан, снажан фактор у предратној Југославији. А кад је извршен подли, мучки напад њемачких arpecopa на нашу земљу, када је букнуо организовани народни устанак, када је почела да се лије крв, чланови наше Партије су својим херојским дјелима потврђивали велику љубав према СССР-у, првој земљи социјализма. Они су се борили заједно с њом, ма како далеко да је она била, живели њеним патњама, радовали се њеним побједама, јер су то биле њене властите побједе. За вријеме таквих дана два се народа више вежу него у било којој другој ситуацији. И наши чланови Партије могли су бити поносни и били су поносни што стоје на истом фронту са најнапреднијом земљом која им је чврсто стегла братску руку. И тада, када је најтеже било, „Историја СКП(бУ‘ се чувала исто као и пушка, исто као

и властита глава ,Јер је ширила вјеру у побједу, јер је она сама била убојна пушка у рукама нашег борца. И данас, у мирној изградњи, та је књига најпопуларнији уџбеник чланова Партије, наших народних маса. Она је издата на свим националним језицима у 250.000 примјерака. Нажалост, у задње вријеме води се таква беспринципијелна кампања против наше земље, кампања која је заснована на лажним и непровјереним чињеницама. И, наравно, наша јс Партија монолитна, чврста. Она достојанствено, комунистички одговара на клевете. Она тражи да се провјери право чињенично стање. А наша је Партија тако Јединствена, поред осталог, и због тога што се кроз дуге периоде борбе васпитавала и на „Историји СКП(б)“. Ми припадамо сваким својим актом, и у унутрашњоЈ и у спољној политици, табору социјализма, мира и демократије. То добро знају и империјалисти претенденти на свЈетско господство. Јер пред нама Је само један пут пут у социјализам. Б.

Бр ој 23

ЗЛДДЦИ НДРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОИЛАДИНЕ НА ПОЧЕТКУ НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3