Student

ПРЕД ИЗБОРЕ ЗА РУКOВOДСТВO НAРОДНЕ ОМЛAДИНЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ

На V конгресу КПЈ постављено је да се организације СКОЈ-а и Народне омладиие ЈугославиЈе слију у једну организацију. У вези тога Централни комитет СКОЈ-а и Централно веће Народне омладине Југославије, извршавајући одлуке IV конгреса СКОЈ-а, који је потврдио и прихватио одлуку V конгреса КПЈ, заказали су Заједнички конгрес СКОЈ-а и Народне омладине Југославије за 15 децембар. Истом одлуком утврђено је да делегати буду зајелнички за СКОЈ и Народну омладину Југославије. Како се наша омладинска организација тј. садашња организација СКОЈ-а на Универзитету и Народна студентска омладина налазе на понетку школске године пред крупним задацима на пољу подизања високо квалификованих кадрова, то ће она, у духу Статута, за којидан почети да спроводи спајање и уједно бира своје ново руководство. Ово је потребно што пре успешно спровести, јер доцније бирање руководства и извршавање ових задатака омело би активан и систематски рад студената у прилремама за јануарски испитни рок.

Око спровођења избора нарочито су важна два питања; припрема и правилно тумачење пројекта Статута Народне омлаДl«не Југославије и сами избори. Пројекат Статута предаиђа да се нова организација зове: Народна омладина Југославије. Име народна по речима друга Тита ’’■■■ има сасвим други смисао данас него што га је имала некада. Тај смисао има и политичку и идеолошку садржину." „Народна омладина Југославије је самостална, борбена, демократска, јединствена организација. Она прихвата програм КПЈ, као и свој програм и бори се за његово пуно остварење. Члан 4 пројекта Статута Народне омладине Југославије каже: „Народна омладина Југославије претставља резерву КПЈ. Из редова Народне омладине Југославије попуњавају се све масовне организације и све гране државне управе нашим младим кадровима,“ и даље у члану 5: „застава организације Народне

онладине Југославије је црвене боје са знаком НО у средини“. Из ових неколико чланова пројекта Статута нове омладинске организације види се јасно н.ен карактер. Она у себи носи сва потребна обележја комунистичке организације прихватање програма КПЈ васпитан.е омладине у духу социјализма и слично. То говори о томе да је Народна омладина Југославије у суштини комунистичка организација, најближа Комунистичкој партији Југославије. Пројекат Статута у програмским начелима и задацима предвиђа да Народна омладина Југославије усмерава свој рад на васпитању омладине у духу социјализма, руководи у свом раду теоријом марксизма —лењинизма, код омладине развија социјалистички патриотизам и

интернационализам, гаји љубав према СССР-у, совјетској омладини, омладини демократских земаља и читавој напредној омладини света, да развија љубав према ЈА, помаже органе власти, јача братство и јединство наших народа итд. У члану 20 се каже: „Народна омладина васпитава школску омладину да постане права народна интелигенција. Она се залаже да омладина у школама и на факултетима што боље усвоји марксистичко-лењинистичку науку, она се упорно бори противу мистицизма, идеализма и свих изопачавања научних истина. Народна омладина се свакодневно бори за побољшање успеха У учењу и за подизање школске дисциплине.“ Овај члан Статута говори о нашим непосредним задацима на пољу науке на Универзитету, на чему организација Народне студентске омладине треба такође упорно да ради. На претстојећим изборима треба темељито и детаљно претрести сва та питања. Зато ови избори имају за нашу организацију велики значај. У циљу што бољих припрема наша руководства по факулте-

тима дужна су да организују заједничке састанке група СКОЈ-а и актива Народне омладине пре самих избора, да се на тим састанцима добро и темељито проради и објасни пројекат Статуга Народне омладине Југославије, говори другова Тита и Ђиласа и резолуција IV конгреса СКОЈ-а. Нову организацију треба да схвати сваки члан СКОЈ-а и Народне омладине као резултат дугогодишње борбе наше Партије и наше омладине. Ми данас имамо масовну, јединствену и револуционарну, у суштини комунистичку омладинску организацију, и велика је част бити њен члан. Не треба губити из вида речи друга Ђиласа на IV конгресу који каже: „Сваки скојевац треба да се поноси, што ће васпитати много младих другова из Народне омладине, да буду као он, а сваки народни омладинац треба да се поноси што је заслужио да га Партија више не разликује од скојевца.

да га сматра младим комунистом борцем за изградњу новог живота, новог друштва, за изградњу нове социјалистичке Југославије." Одмах после учињених озбиљнијих припрема треба приступити избору делегата и избору новог руководства. Стара руководства полагаће рачуна о свом досадашњем раду. У рефератима и извештајима треба подвући уопехе и недостатке наше организације, јер ови избори треба да донесу прекретницу у нашем раду, у даљем развијању Народне омладине, претрести све и донети нове задатке, за датке целокупне омладине окупљене у новој организацији. Тиме би било учињено спајан>е ових двеју организација. На би даље постојала ,Iедна опганизација Народне омладине.

1 Од рада група и актива На• родне омладине зависи целокупна активизација чланства организације. Досадашњи рад организација био је готово свуда слаб, зато га треба добро анализирати и у рефератима обрадити. Актив је основна организација Народне омладине на чијим се састанцима претресају сви задаци дотичног актива. У њему се развија целокупни рад дотинне организације. У руководства и за делегате треба бирати најбоље чланове СКОЈ-а и Народне омладине Југославије, на потпуно демократски начин тајним гласањем. Ј°ш више развијати демократичност у нашој организацији, Борити се против уношења у нашу организацију „дсмократије“, буржоаско-социјал-демократских партија, анархизма и слично. Претстојећи избори нека буду моћан потстрек нашој омладини да појача рад на слремању испита и савлађивању науке, да што више развија такмичење, које је у току, да усмерава и премашуЈе дате обавезе. ~ ' Учинимо све да кроз припреме и кроз изборе за Заједнички конгрес СКОЈ-а и Народне омладине и изборе наших руководстава упорним радом допринесемо остварењу нашег великог задатака, који произилази из речи друга Ђиласа на IV конгресу СКОЈ-а: в да читаву Народну омладину подигнемо на ниво СКОЈ-а, да ненаметљиво, другарски и убудуће се Још строжије чувајући сваког доктринарства и секташтва, сваког одбијања омладинаца због друкчијих „некомунистичких" и „ма лограђанских“ схватања васпитамо младиће и дјевојке наше земље у духу социјализма." Ови избори као и избори за наша партиска руководства који су у току и које ће ових дана бити завршени, треба да све наше организације подигну на виши степен, да их припреме за претстојеће задатке, како би одмах на почетку учинили једну озбиљну прекретницу у стручном раду и активизирању сваког члана Народне омладине на свим пољима наше делатности. ОДЛУКА О САЗИВАЊУ Ш РЕДОВНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ КПС БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Универзитетски комитет КПС, на свом састанку од 5-ХМ94B год., решио је да се 111 редовна партиска конференција сазове 26 новембра 1948 године. На истом састанку утврђен је предлог дневног реда конференцнје: 1. Изпештај Комитета Универзитета о политичком и стручном раду. 2. Извештај Комитета Универзитета о организационом стању партиске организације. 3. Избор Комитета Универзитета, делегата за градску партиску конференцију, делегата за II конгрес КП Србије. Скреће с« пажња партиским руководствима да о свсм решгшу сбавесте све изабране делегате и да их снабдеј/ прсписиим документима. Београд 5 XI-1948 г. УНИВЕРЗИТЕТСКИ КОМИТЕТ КПС

ДАН ВЕЛИКОГ ОКТОБРА

Заједно са народима Совјетског Савеза, читаво напредно човечанство прославило Је тридесет прву годишњицу Велике октобарске социјалистичке револуције, годишњицу најзначајнијег догађаја у светској историји. Велики значај Октобарске револуције састоји се у томе што је она, за разлику од свих ранијих револуција чија се садржина састојала у смени једног облика експлоатације трудбеника другим обликом, по речима ■ друга Стаљина, једина „поставила себи за циљ да уништи сваку експлоатацију и ликви■ дира све могуће експлоататоре . и угњетаче.“ У Октоборској ре, волуцији, по први пут у историји, класа најамних радника, класа угњетених постала Је владајућа класа друштва, и у са-1 везу са осталим радним масама I а под воћством Бољшевичке партије срушила власт израбљивачке буржоазије, организовала нову социјалистичку државу и започела херојску битку за изградњу социјалистичког друштва. На једној шестини земљине кугле почео је да ври нови живот социјалистичке изградње. Кроз велике борбе за обнову и изградњу земље, јуначким радним подвизима совјетских људи, уз усмеравајућу улогу Партије, , претворен је Совјетски Савез из заостале земље у моћну и цватућу домовину радних људи, у земљу најнапредније привреде на свету, вођене законима социјалистичког планирања. Засновани су нови социЈалистички односи међу људима, „односи другарске сарадње и социјалистичке узајамне помоћи произвођача, слободних од експлоатације.“ Постављени су на нову основу односи међу народима, ликвидирано национално угње-1 тавање и сви облици неравноправности и створена братска породица слободних народа. На тај начин Октобарска револуција показала је не само могућност ослобођења радног народа од империјализма, него и пуну могућност изградње социјалистичког ' друштва, могућност стварања новог слободног и богатог живота за све трудбенике. Пробојем империјалистичког фронта, којим је почео слом капитализма, као и успешном изградњом социјалистичког друштвеног уређења, Октобарска револуција је дала велику иницијативу која је служила и служи као светао путоказ експлоатисаним масама у борби против угњетача. Она је „практично показала експлоатисаним класама и угњетеним народима да је могућно свргнути јарам експлоататора и угњетача, да господство капиталиста и империјалиста није вјечно, да л»уди и народи могу и без њих уредити свој живот, управо да живот и почиње ондје гдје престају моћ и сила израбљивача и тлачитеља.“ (Ђилас). За време Другог светског рата, у коме је одлучујућу улогу играо Совјетски Савез, дошло је до новог пораза капиталистичког система, до повог отцепљења низа држава од, ланца империјализма. Земље народних демокргтија после завршетка

чврсто су сгупиле на дут социјалистичке изградње, проширујући фронт социјализма у свету у коме је скоро 30 година, ■ окружен симпатијама радних људи целог света, стајао само ' Совјетски Савез. Борба за социјалистички преображај у земљама народних демократија нераздвојно је повезана са победом Велике октобарске револуције и претставља законити процес даљег јачања социјалистичког света. Совјетски Савез усмерава данас све своје снаге у борбу за извршење послератне стаљинске петољетке, у борбу за изградњу комунистичког друштва, Истовремено он се одлучно бори, на челу антифашистичког табора за мир и демократију у свету, против ратних планова америчких империјалиста. Поред социјалистичких земаља, у борби демократског табора против империјалистичких покушаја да увуку свет у нови рат и против њихових поробљивачких тежњи, боре се милионске масе трудбеника у капиталистичким земљама и угњетени народи колонијалних и зависних земаља. Против злочиначких планова америчких империјалиста стално се мобилишу нове масе радних људи целог света, који у Сов јетсколг’ Савезу гледају најсигурнији бедем мира и најтврђу брану о коју ћв се разбити све комбинације империјалиста. Октобарска револуција није дала међународном ослободилачком покрету само непосредно искуство борбе за свргавањс експлоататора и изградњу социјалистичког друштва. Она је, захваљујући теоретским радовима Лењина и Стаљина, обогатила револуционарно учење, тако да се данас по речима Ђиласа „тешко може замислити досллдан демократски ослободилачки покрет иоји се не би користио великим теоретским тековинама Октобарске револуције.“ Ослободилачка борба наших народа била је тако успешна, великим делом и због тога, што је руководство наше Партије умело да извуче правилне закључке из теоретских радова Лењина и Стаљина и практичног искуства Октобарске револуције и да их мајсторски примени на услове у којима се налазила наша земља у време Народноослободилачког рата. Наше руководство умело је, полазећи од опште законитости социјалистичког преображаја друштва, да одреди оне посебне форме у којима се тај преображај једино могао вршити у нашој земљи и да, исто онако смело, како су то радили Лењин и Стаљин у Октобарској револуцији, користи и развија те посебне форме. Захваљујући таквој стваралачкој примени марксистичко-лењинистичке теорије, у нашојј земљи је и могла са таквим успехом да се изврши народна револуција, наша зсмља могла је у социјалистичкој изградњи да постигне тако крупне резултате. Наша Партија и наши народи су дубоко свесни огромног светско-историског значаја Велике октобарске револуције, која је Совјетски Савез учинила авангардом напредних снага света. Они су свесни огромних заслуга које припадају првој социјалистичкој земљи у борби за рушење капитализма и стварање новог друштвеног уређења и улоге коју она има данас као предводник народа у борби проТИП ЧИГТП**КИХ цопобљив?.чких чланова. Зато су наши н.фсди испуњеии осећањсм ноликог поштовања и љубави према земљи Октобарске револуције. Они су се заједно са њом борили против фашизма у најтежим данима Другог светског рата и заједно с њом боре се и данас за мир и демократију у свету.

СМРТ ФАПШЗМУ _ СЛОВОЛА РАРОЛУ ЦЕНА ј__ ДИНД р А 'Мкфоши _ стц^еми ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМААДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА -БЕОГРАД, 10 НОВЕМБАР Година XII