Student

ФЕСТИВАЛ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Млада Црногорка у народној ношн»и

ДАНАС СЕ ЗАВРШАВА ФЕСТИВАЛ

Данас се завршава Фестивал омладине Југославије, на комеје учествовало око 3.000 омладинаца и омладинки из свих наших република. Фестивал омладине Јутославнје претставља највећу омладинску културно-уметничку манифесхацију, која ће, по ономе што је показала, по искуству које су сви учесници стекли, бити од изванредног значаја за даље културно уздизање наше младе генерације. Фестивал омладине Југославије је видљив доказ бриге наше Партије за брзо културно уздизање наше омладине, за даље развијање стваралачког полета омладкне у искоришћавању, за процват наше културе и уметности, свих могућности које пружа наша социјалистичка стварност. На фестивалу је видног учешћа узела и Народна омладина нашег Универзитета. У јакој конкуренцији, где год је наступала, била је међу најбољим. Многи колективи (позориште, хор, фолклор) и појединци (студенти .Музичке академије, Академије ликовних уметности, драмског студија и др.) освајали су прве награде.

УЧЕСНИЦИ ФЕСТИВАЛА ФОЛКЛОРНА ГРУПА РУСАЛИЈА

Бивало је то у оне прозебле дане јануарл, Под ударцима махниггог „вардарца” болно су јецали стари дудовм и беспомоћио се превогјале смокве. Бивало је то у дане између Божкћа и Б:огојављења, када у собама мирмс дуња замен.и дим од печених кестена и наута. Тада је на улице ЂевђелlИl]е долазио празнкк излазиле су русалије. Деведесетпетогодишњи старац > —ђевђелијокој деци добро знани деда Риста, пекар, који Је умео да гарича много лепих прича « историјских цртица из живота народа свога мраја, гоаорио је о русалијама: „Народно веровање је да у време од Божићд Шјо Ботојављења у те такозване „некрштене” дане, по свету иду и пакосте Лз/удкма зли дуои. И тада, да би онемогућили њихово штеточииство, сел>аци из околних села напуштад? саоје зимске послове, облаче свечано „руоалијско” одело (врачање наррда), узимају „калчке“ (мачеве који се сматрају оветим оружјем) и крећу од села до села и граова да ратују и растерују неман”. Народно предање тако објашњава постанак русалијских обредних игара. Колико је све ово тачно засада ое још увек мало ана. Али, поред овот чисто верског карактвра, игра русалија сиадболише и обаћује »еме историјске моменте ив борбе маке донског народа. Зато је најбољи пример коло „Тодор биро капетан” (изведено на фестивалу). Оно је везано за живот и борбу ком!итско(г војводе Тодора, који је постао славан у народу, а страх за Турке због с&ог јунаштва. Коло пр'Иказу.је поједине моменте из те борбе. Игра русалија и<ма и св<\ју со цкјалну намену. Новац мој-и се скупља за време извођења нгре обичио се дели као пкжоћ сиромашним породицама, или се пак од њета подижу чесме, шхоле итд.

Док гародсирии гаисак „зурли” и ударци „тупана” (бубњева) и!М!пр'o'Вlиl3lују старииске народне и црквене песме, или пак песме

о вековној борби поробљеног «а-рода, русалије почињу своју игру. Почињу је лаггашш кораком, *да би само неколико тренутака после, уз псхјачани такт чудне музике, њихови покрети нагло оживеле претсказујући да се пресудни тренутак 6лижИј, Подскакујући, брзим морацима, оии се час ближе замишљеном нешријатељу час повлаче. Ти покрети се обично повазљају неколико пута. За то време темпо музике достиже свој врхунац. На једном почиње мачввање, почиње борба са непријатељем. Ови покрети и кораци карактеристични оу готово за сва мола било да се ради о обредној игри или о моментима ив националне историје. * Због своје лепоте, ботатства ритмитике и покрета, цусалијске игре постале оу чувене и ван наших гр-аница. На многим фестивалима у бившо-ј Југославији оне су биле победнице. 1939 године група русалија из села Миравце, учествlo'вала је на Међународном фестивалу у Лондону. Кирил Басов био је један од учесника на том фестивалу. Иако је земљорадник, Басов се већ годинама бави проучавањем русалијских игара. Он прича: „Мно го смо аплауза добили. Интересо вање ва нас било је велнко Али је нама ипак У Лондону нешто недостајао. Гушила нас је мемла и плашио онај стални мирис влаге и осећад неке необич(не хладноће. Хлазан и беживотаи је камени Лондон, хладни и туђи су људи нитде осмејка, нигде тооле другарске речи, Ми смо за њих били само „интересантни „Балканци.” Кирил Басов наставља своју причу: „А ето, погледај сад на овом фестивалу, колико разлике! Прилазе нам Срби, причају, и осећаш, брате, из њихових речи да је наш успех и њихов успех, да је читав овај фестквал наша заједничка победа и радост. Ех, све се изменило.“ Данас више русалипе не издазе да својом ипром растерују не. мани, јер немани је за навек не-

сталб. Макеишашја слободио дише, нема гурсшх силнитоа, нема велико-срlш:мих пендреш ни фашикгткчке окупације. Мнрил и његовм другови несметано раде на својим плодним н>ивама ђевђелијске котљине. Ваља земљи даги много памука, o(Дlга.#ити много свилених буба, заоадити много сезама и афијона. Сељани Миравија знају то. Борба за План је смисао њиховог рада, а русалијске игре служе за разоно ду. Окупе се сељаци на своЈе радне договоре конферинције, закључе о будућ|Иlм за|Дацима и сумирају успехе, па онда, задовољнм победом, одlИгра!ЈlУ по неко русалицско коло „мерака” ради, молико да се »е заборави оно што је од „старих” остало. Бивало је то у дане кад својом снежном белином Кожух потсећа на седог старца. За залеђвним прозорнма деца би неумешно цртала оммљене животиње или облнке с&ојнк играчака. Тад су русалке излазиле да терају немани. Али све је то не. кад било, живот се изменио, постао срећан.

И. БУНУШЕВАЦ

Изложба радова ликовне и примењене уметности Омладине Југославије

У оквиру Фестивала Народне Јуlг:ослав.ије, свечаж) је от&орана у сали Прве женске гиlмнавlи*је изложба радоза лико®ие и примењене уметиости омлади.не Југослатаиие. Ово је прва излшкба на ваједнички излажу своје радове студвнти и ђаци св«х А|кадемl»ја и уметаичких школа у земљи, а која ј)С нгкјбоље показала широхи фронт, рад, борбу и напоре наше омладине да и на пољу уметности аде путем који јој указујс Комlунистичка партија. Са првим ар.ипlремама за о®у излснжбу п-очело се Још концем шрошле школше подине. Ових дана објављени су задњи радови уз учес.Тlвовање делегата из саих народних републмха. V изложеној сали палају у очи ле. пе и педантно спремљене слоааначке % графике, на чеоиом зиду од улаза Загрепчажи су изЛОЖИЛ.И део велике скиде за задлу слику. Жир.и кснји су чинили наши лозлати сликари и критачари Ђорђе Андрејевић-Кун, Ото Би»хаљи-Мер.ин, Браико Шотра и Мархо ЏелебановиФ похвално су се иаразили о квалlитету и уметничкој висини радова. Изложени радови шоказу.ју оз&иљиост м,ладнх будућих мајстора и правилно схватање уметности у нашо.ј новој држави. Ова изложба обећава генерацију нових уметнкка која ће нашоЈ уметности дати иуно новог. На изложби је излпжено неколико стотина радова ликовне и IПlР«мењене умеиности уље, цртеж, графика, плахат, мозаик, графнш, огарема књиге и Iиџгуlстрац»ја. Сваки рад на овој изложби дохуменат је напора наше омладиле и наших народа у савлађив-ању тешхоћа ка. лепшој социјалист.ичкој будућвостл. То дохазуЈе избор тематике кр:оз ко.ју младји уметници приказују нашу ства(р'ност, на реалан начин, тр|удећи се да потпуно одбаце декадентна и формалистич-

ка срвдства, објашњавајући реалан живот на рсалистички начнн. Поред овега, ова изложба је и велики дошрииоо ближем и бољем контакту младих уиетника свих нароДних република, до* ПIр:ИНOС још гтриснијкм одвосима бољем међусобном уиовнавању. она м«ого зиаши у погледу измеие искустава у самим занатсмим знањима, што ие исто тако од велнЈке важиости за будуће маЦсторе. У ишгожбеној сали пада у очи велики мозаик (скице) што показује да се млади не задржавају на уобича.јеним техникама, већ траже нове м!огућли> сти, погодније и ближе друштвеној средини у к01,1*0.1 живе и чиц*и они треба да буду одраз. Скоро на свакој слици, сватоом цртежу и скулlптури видимо забележена препнућа и барбу коју су водили и коју воде наши народи. Ту су рвпистровани сви напори и велике победе за остварење плана Омладинска ируга, Аутопут „Братсто —јединство”, Нови Београд, фабрике, мостови., градилишта. Темпо реалиог живота осећа се у с&аком куту ове излоокбе. Ова изложба је домаа негсоколебљиве свести младе уметнк(чке генерације, њеног оддучиог става, њене љубави гарема новој држааи и њеном руководству под мојим оу постигн нути поред осталих и ови огромни резултати коц‘е маиифестује на фестивалу омладина вије а између коЈих је и ова из-ј ложба. А. Т.

МИЛЕ КОМБРЕНОВСКИ: Девојка у народној ношњи (Снимио С. Рабреновић)

ПРОСЛАВА 70-годишњице смрти Ђуре Јакшића

Лгтграрна секција Београдоког универзитета приређује свечану академију поводом 70-годишн»ице смрти пескика Ђуре Јакшића у сали Техничке велике школе 15 ов. месеца у 20 часова. На протраму је, поред предавања, музички и рецитаторски део. Приступ слободан.

УСКОРО ИЗЛАЗИ ИЗ ШТАМПЕ „ПОЛЕТ“ часопис Омладине Србије за књнжевност и културу

У циљу унапређења културнопросветног и уметничког рада наше омладине, у циљу помагања младим талентованим људима, у склопу борбе за усвајање културе од стране омладинских маса, за проширивзње културких видика, за буђење стваралачких тежњи међу омладином Земаљско веће Народне омладине Србије покређе издавање часописа за књижевност и културу „Полет“. Појава „Полета" долази у дане кад омладинска организација појачава напоре у извршавању задатака које јој је Пети конгрес Комунистичке партије поставио у смислу васпитавања омладине у духу социјализма. Зато је његова појава још значајнија Зато се пред часописом поставља и зада-

так да поведе још одлучнију борбу пртив буржоаског наслеђа и утицаја, који још живе у свести једног дела наш*. омладине, а којима имперпјалисти покушавају да трују душу наше омладине. Излазећи поред централног омладинског књижевног часописа „Младости“, часопис „Полет“ треба да окуш! још много шири круг сарадника: младих уметника, критичара и публициста, да још много већем броју младих људи да могућност за развој стваралачких тежњи. И тиме, и редовннм и будним праћењем омладинског културног и уметничког живота, конкретним критиковањем и помагањем омладинских културних друштава, ђачкихдру-

жина, лртерарних секција и клу- бова и целокупног тог рада, часопис „Полет" има услова да постане значајан чинилац у животу сваког нашег младог човека. Зато је пред омладинском организацијом, а нарочито пред културно-уметничким омладин• ским колективима и младим умет[ ницима, задатак да популаришу свој нови часопис, да му осигурају сарадњу из најшкрих кру. гова омладине, да се побрину за ■ његово успешно растурање међу ’ омладином. Рукописе и наруџбине за часопис „Полет" треба слати на улицу Интернационалне бригаде број 11.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 28