Student
О НЕКИМ ПРОПУСТИМА НАУЧНИХ ГРУПА
С обзиром на тако позитиван значај и улогу коју имају да одиграју научне групе, нарочито у припремању младих научних кадрова на Универзитету, требало је са свом озбиљношћу приступити решаван>у изв-есних прнзблема који су се непосредно постављали у вези са начином организације научних група, избором чланова, планом и методама рада и другим питањима. Своју званичну форму научне групе су добиле тек почетком фебруара месеца 1948 године. Оне су биле оформљене на већини катедри и института факултета Универзитета. Укупно на Универзитету било је формирано 54 научне групе са 429 чланова. То је био добар знак учешћа појединих катедри у активизирању студената у научно-истраживачком раду. Крајем марта и априла месеца ове године на институтским и факултетским научним конференцијама чланови научних група одржали су 20 реферата о извесним актуелним проблемима појединих научних грана и то: на Техничком факултету шест реферата, на Медицинском пет, на Полк>привредношумарском три, на Фармацеутском, Природно-математичком, Филозофском и Економском факултету по један реферат. Осам примљених и најбоље оцењених реферата објавл>ено је у „Зборнику студентских стручних радова“. Ддкле, иако не потпуно, извесне катедре и институти били су заступљени са својим референтима на студентским научним конференцијама. Ове конференције су показале да је интересовање студената веома широко и разноврсно. су исто тако показале да су сту* денти не само кадри да озбиљно приступе решавању извесних научних проблема, већ и да их реше. С обзиром пак на велики значај спремања специ|алиста путем активизирања студената у научноистраживачком раду, студентске научне конференције су исто тако показале да ra је потребно у овој школској годинини систематски спроводити и дати му шири карактер. Међутим, потребно је указати на извесне пропусте у раду научних група, и то у толико пре, што се онИ не отклањају ни ов,е године. Чињеница је да на неким факултетима још увек нису оформљене прошлогодишње научне групе, или нису довољно организационо учвршћене, иако постоје услови за то. Избор нових чланова за научне групе такође није извшршен, Све то показује да стручни одбори факултета, односно руководиоци научних група, слабо поклањају пажњу њиховом раду. Они се обично правдају недостатком „реалних“ могућности, тј. недостатком потребних просторија, лабораторија, не заинтересованошћу студената и незаузимањем наставника. У вези с тим потребно је дати анализу могућности, односно немогућности рада научних група на појединим факултетима. Свакако постоји велики број тешкоћа, али оне нису таквог карактера да онемогућују формирање научних група, бар на неким катедрама и институтима. Такво схватање тј. да је уопште немогућ рад научних група постоји код неких другова, који нису ни испитали могућности за то. Због таквог односа научне групе на неким факултетима (Ветеринарски, Правни, Економски) нису одговориле свом задатку припремању студената за самосталан истраживачки рад, јер нису биле испуњене конкретним садржајем, већ су преко целе" године, тако рећи, само формално постајале. Чињеница да на Економском, Фар.мацеутском, Ветеринарском факултету, на већини група Филозофског факултета, на Техничкој великој школи као и на Медицинској вешколи, теме још нису подељене члановима научних група јасно показују колико су се руководства тих факултета заузела да њихов рад поставе на солиднију основу. Исто тако је чињеница да су на Пољопривредно-шумарском факултету научне групе почеле да раде од почетка школске године скоро на свим катедрама и инсти-
тутима, и да ће чланови научних група своје прве резултате истраживања саопштити крајем овог месеца. Ово, међутим, ннје }едини : случај. Научне групе на Правном факултету, па и на Природно-математичком, ове године су се знатно стабилизирале и почеле озбиљно да раде. Питању активизирања што већег броја студената у научно-истраживачком раду досада је 'најмање поклањана пажња. Број чланова научних група се знатно смањио у односу на прошлу годину, јер су оне формиране махом од прошлогодишњих чланова, или искључиво од демонстратора. На Пољопривредно-шумарском факултету, на пример, научне групе су формиране само од студената четврте године. Неки пак погрешно схватју да је основни задатак научних групаповишење квалитета учења и своде их на семинарске групе. Међутим, упоредо са побољшањем квалитета учења, дубљим изучавањем дисциплине, главни задатак научних група јесте, да привикава сту. денте на самостални научно-истраживачки рад, на упорност и љубав за решавање конкретно поставл>ених задатака. Рад у научним групама навикава студенте на размишљање о извесним научним проблемима, јача њихову вољу и и-1 страјност у раду, студенти стичу могућност да стваралачки расвет-1 ле научне дисциплине и да другима саопште о томе. Позната је такође чињеница да 1 се најбољи резултати постижу када 1 научном групом непосредно руково‘ ди професор катедре. Прошлогоди* шње искуство убедљиво говори о томе. То повећава ауторитет научне : групе, појачава интерес код студената и даје могућност да се научне конференције одвијају на високом научном нивоу и са потребном ди-1 сциплином. * Избор тема је врло важан моме; нат у животу научних група. Он у знатној мери предодређује успех
у раду. Стога избор тема треба оставити самим студентима, али при том треба постићи да студенти иааберу само оне теме које их непосредно интересују и које би могли да обраде. При деоби тема професори треба да упознају студенте са њиховим садржајем. Треба предочити студентима да је основни услов за успешну обраду тема озбшван и напоран рад, да не би било површног гледања и лакомисленог односа према њему. Научне конференције треба увек организовати уз учешће делегата одговарајућих научних установа и предузећа, педагошког персонала, а нарочито уз учешће студената.
То подиже ауторитет научне групе у очима чланова, повећава одговорност референта, упућује да се одабрана тема озбиљно и дубоко обради и утиче да конференције научних група буду садржајније и интересантније. Ако научне конференције имају такав карактер, и ако се систематски спроводе при катедрама и институтима код студената се постепено ствара љубав за научно истраживање. Научне групе постаће стварна школа васпитања будућих научних радника. У овом, првом периоду рада научних група, који је имао више припремни карактер, стечено је велико искуство које има велику научну, педагошку и практичну вредност.
Р. Кантарџијев
Студенти технологије на раду у заводу за квантитативну анализу.
УЛОГА МОДЕРНЕ ГЕОДЕЗИЈЕ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ПРИВРЕДИ
Геодетска служба је сад издвојена из надлежности појединих министарстава, осамостаљена је и готово дефинитивно организована, те приступа извршењу свог основног задатка картографисању државе. Циљ геодетске службе у условима наше планске привреде је да снабдева гране привреде и технике потребном основом за рад у циљу што брже социјалистичке изградње наше земље. Кад се говори о размери, нарочито је потребно подвући да ће се израђивати карте у размери 1:5000 као подлога за решење питања научно-техничке привредне и војне делатности. То, пак, значи да се мора извршити опсежан и важан задатак систематског премера целокупне државне територије у циљу израде такве карте. Овакав задатак се не може извршити досадашњим застарелим методама. Застареле терестричке методе снимања замениће се методом снимања из ваздуха о којој ће касније бити речи. Поред основног задатка, који се састоји у изради карата, геодетска служба има и друге задатке. Из стручне литературе, нарочито из литературе Совјетског Савеза. видимо да се геодезија током последњих година тесно повезује са геологијом и геофизиком. Научна истраживања, чији су резултати досада публиковани. базирају се или на подацима геофизике, или су управљена на проучавања горњих слојева земљине коре. Према томе у наше се доба рађа нова грана гео-
дезије физичка геодезија и гравиметрија. Геофизичка мерења, укључена у геодезију, поред научног значаја имају и огроман привредни значај. Совјетски академик Губкин рекао је: „Геодезија у нашим совјетским условима у првом реду елужи за истраживање и проучавање природних блага нашег Савеза. Геодезија повезује површину земље са горњим слојевима земљине коре, где се крију огромне залихе корисних и неопходних сировина." У наЦЈрј. зсмљм ми таквих мерења немамо. Стога се пред нашу геодетску службу поставља задатак развијања мреже основних гравиметриских тачака (250 —260) на целој територији државе и извршења геомагнетског премера. Извршење овог задатка моћи ће се сматрати као огроман допринос проучавању и искоришћавању производних снага земље и остварењу Петогодишњег плана преобра жаја државе. Сем ових задатака пред кама стоје радови научног карактера међународног значаја, Реч је о радовима на астрономско-геодетској мрежи. Захтеви који се постављају од стране науке у односу на резултате ових радова све се више повећавају, а поред тога постају све строжији према тачности ових радова. Међународна геодетска и геофизичка унија сматра триангулацију првог реда и астрономско одређивање тачака ове триангулације као научни рад и очигледно је да за ово има разлога. Од наредне године и наша земља
приступа радовима на астрономско-геодетској мрежи: мерењу основица, укључењу у државну тригонометриску мрежу опсерваторија у Београду и Загребу, избору и одређивању Лапласових тачака итд. Јасно је да су за извршење ових радова потребни висококвалификовани кадрови геодетски инжењери. Досадашњим многобројним испитивањима и применом методе снимања из ваздуха установљено је у разним земљама, нарочито у Немачкој, Швајцарској и СССР-у, да ова метода рада може заменити тахиметриску у погледу тачности, што су показала и наша пробна испитивања у Поповићу и другим местима. .Пошто је поред тога аерофотограметрија три пута јефтинија од старијих терестичких метода, не рачунајући огромно смањење у броју стручног кадра, она ће и код нас заменити старије методе. Фотограметриска метода омогућава да се теренски радови сведу на најмању меру а да се млади геодетски кадар контролише од стране специјалиста. Фотограметриски институт може, даље, да претставља индустриско предузеће са вишим типом организације производње колективним радом. Карта при изради прелази из једне производне операције у другу, при ,чему наредна операција контролише претходну. (По предавању Димитрија Милачића. начелника Главне геодетске упра ве ФНРЈ Р, Цоловић, студент Грађевинског факултета.) О СТАТИСТИЧКОЈ СЛУЖБИ НА НАШЕМ УНИВЕРЗИТЕТУ
Досадашњи рад статистичких секција на нашим факултетима као и статистичког отсека при Универзитетском одбору није за-. довољио у потпуности. Пре свега на факултетима није добро организована статистичка служба за што, разуме се, одговарају поред њих и факултетска руководства Народне студентске омладине. Тромесечни, месечни и петнаестодневни извештаји или нису достављани у одређеном року или уопште нису доставља-* ни. Пример Музичке академије и АкадемиЈе ликовних умјетности, који ни до данас нису успели да среде своју статистичку службу, иако имају пуну помоћ од Универзитетског одбора, све-. дочи о неодговорнм и немарном раду понеких руководилаца статистичке службе. Поготово када се узме у обзир да Економски и Пољопривредно-шумарски фа-* култет иако далеко бројнији од ових, уредно и на време достагвљају своје извештаје. Нарочито се осећа недостатак у зођењу тачне евиденције о бројном ста-i њу чланства, па се дешава да су извештаји за месец октобар различити од месеца септембра. То је резултат произвољног, непровереног и нетачног састављања података. Иако је новембОр месец, ретка је који факултет Средио евиденцију прве године. Другови из статистичке службе се жале да нису у могућости решити то питање, јер нови студенти не доносе картоне. Тако на Економском факултету од 500 нових студената евидентирано је свега 70. Разумљиво је да при оваквом стању ни задужења нових другова не могу бити успешно решена. Евидентирају се само они студенти који плаћају чланарину, а њу плаћа прилично мали број. Услед тога на спискови о бројном стању не могу бити тачни. Да би се ове грешке на време исправиле и да би се одредио Нo‘ви начин рада, статистички отсек при Универзитетском одбору сазвао је конференцију свих факултетских руководила-; ца статистцчке службе, у присуч ству делегата Градског одбора Народне одмладине. Састанак није успео. Прво, зато што су на састанку присуствовали прет-i ставници само четири факулте-! та. Друго, зато што је састанак одржан на брзину (због одржач вања неког другог састанка)* Треће, што није било освртања на прошлогрдишњи и овогодич шњи рад, што се нису извукла потребна искуства. Четврто, штој су упутства за будући рад, обач везна за све факултете, пренен сена само четворици руководин лаца статистичке службе. Збогј тога статистички отсек Универч зитетског одбора треба одмах да! сазове нову конференцију на којој ће присуствовати прет-* ставници свих факултета. Она мора бити темељито припремље-( на јер су факултети у оквиру; такмичења за заједнички кон-i грес узели обавезу да среде стач тистичку службу. У противном понављаће са констатација да статистичка служба није одговорила, да се показала крајња неодговорност руководилаца статистичке случ жбе итд., а од тога биће малР користи.
М. Шоћ
Културне вести
Културно-уметничко друштво Техничке велике школе „Слободан Принцип" приређује 20 XI 1948 године у 20 часова у просторијама Техничке велике школе Вече словенских композитора. На репертоару: Дворжак, Чајковски, Шопен, Рахмањинов, Глинка и Мокрашап После концертног дела игранка. Улазна цена 15 динара.
6
НАРОДНИ СТУДЕНТ
Bpod 29