Student

СТУДЕНТИ У СВЕТУ

СОВЈЕТСКИ СТУДЕНТИ ОКРУЖЕНИ СУ НЕПРЕСТАНОМ БРИГОМ ПАРТИЈЕ И НАРОДА

Свесавезна комунистичка пар. тија (6од>шеаика) и Совјетскг влада показују велику бротгу з< живогг и васпиггање студената Сваке године у зсилјш расте мрежа Вlнссжих школа. Само у о®о. години отворено је 20 универзитета и инотипута. Сада у Совјетском Савезу има 802 виооке школе у тјтла се школује 730 хиљада решовних и 270 хиљада ванредних студенагга. Сооиетомим студеитима обезбеђени су с&и услххви потребин за добре резултате у учењу. Тако, ва гаример, Московоки институт *Ј. В. Стаљин“ има три факул,тета; металургиски, технољошки и физичlко-хемlИlЈски. Студенгшиа су стављене на растоложење 22 пракрасно уређене лабораторије. Катедрама института, ко-I>их има трвдеоет, руководе п>ознати совјетоки научнивди. Студенти слушају предавања и раде у лабораториlјама под руководством таквтгх научннка као што су: академик Бардин, дописни члановн АЈкадемиие наумка СССР-а: А. Самарин, И. Павлов, Б. Старк, А. Брошски и др. У многим институтима образовава оу студеитска научна друштва и кружоци. У њима будући специјалисти дубље изучавају изабрану тему и обављаЈу самосталан истраживачки рад. Руковсндиоади института брижљкво ххрате рад студентских ндучних друшггава 1и кружока. Угараве инстктута именују најбоље и најауторитативlније профеооре за каучне руководиоце друштава. Чланови друштва редовно се састају да би оценили научне радове студената. Недавно је управа научког студентског друштва на Московском медицинском институту сазвала осм« са_ станак друштва. На њему су узели учешћа претставници научинх студентских друштава са медицинскик института из Лењин. града, Одесе, Иванова, Ростова на Дону, Самарканда, Смоленска, Јарославља, Риге и Ковна. Совјетоки студенти показују отроман интврес за друштвекн живот. Карактер будућих стручњака не формира се само међу аидањима факултета, него и кроз широко развијен друштвени рад, „Ми не бисмо веровали у науку, васпитање и образовање, говорио је Лењин, кад би се они ограничили само на школу и отрсли се од бурног живота.“ Памтећи те Лењинове речи, оовјетски студенти се живо интересују за живот свога народа: оии помажу развијању и учвршћењу новог друштвеног система, суделују у обновн и изградњи градова и оела, фабрика и завода. Студенти Моско&ске високе ћехкичке школе „Бауман“ већ другу годину пружају помоћ јед- ] ној од московских пољопривред- ( них области. У колховима тога , рејона током овога лета борави- . ло је преко 300 студената. Они ј су помагали у изградњн хидро- ( централа, оправкама пољопри- ; в,редиих машина и провођењу . васпитног рада иомсомолских ( организација међу омладииом Такав и сличан рад у данима \ распуста обављају студенти многих института. Око хиљаду сту- i дената Московског државног у- i нкверзитета били су у пољопри- i вредрим областима, где су др. жали предавања и курсеве. Дру- j га велика група студената помо- F гла je колхознииима у прикуп- { љању плодова у Зарајскам ре- ј ону Московоне области. q У савјетској држави створени j су сви услови за одмор студена- ! та. Студенти користе беоплатне к упуте у санаторијуме и домове г одмора. У току прошлог лега р само у бањама, санаторијумима \ и синдикалним домовима одмора v боранило је внше ад 50 хкљада у студената. Више ад 8 хиљада \ студената учествовало ie v тури- и СТИЧIКИМ излетима у Грузицу, цр- з вамороко прибрежје Кавказа и п

и јужне обале Крима. Око 2 хиљаде студената провело је ошмор у планиноким пред!елиlма Средње Азнје, Урала, Кавкава, Крима, Алта-ја. Велика група студената боравила је у градавима везаним за револуционарну делатност Лењи. иа и Стаљина. Значајно место у оргаН)Изациј.и .одмора студената припВДа опорту. Сваки институт има свдј спортскк млуб, који окупља велики број студената. У Московоком авиацноном институту обухваћено Је 1750 студената-спортиста. Редовно се спроводе опоргска такм)ичења у одбојци, кошарци, гимнастици, плнвању и футбал j. С гудектима стојн на раоположењу богат опортски инвентар. Свој рад на фискултури они обављају под руководством стручних тренера-педагога. Студентска спортска такмичсња спр.аводе се лети и зимн. Спортомо друштво „Наука“ организовало је ове године Свесавезну студентску спартакнјаду. У такмичењу у одбојци, лакој пливању и стрељању 'учествовало је преко 1500 студената. С насгупањем зиме отпочињу масовиа та!кмичења у свим гранама знмског спорта. Опр»амlну бригу совјетским студентима посвећује Лењински момсомол. Рад сваке комсомолске оргави(зације на универзитетима и високим школама, непрестано се налази у центру пажње руководећих органа комсомола. Совјет Ски студенти окружени су непрестаном бригом Партије, владе, целог народа. И они одговарају на ту одлнчним учењем и славним делима за процват свкхје аацијаииистичке отаџбине.

Сваке године хиљаде совјетских студената проводе зимски распуст у синдикалним домовима и санато ријумима. На слици; студенти Мо-

сковског аеронаутнчког ннститута на одмору.

ТЕШКИ УСЛOВИ ЖИВOТА ИНДОНЕЖАНСКИХ СТУДЕНАТА

21-ог децембра Савет безбедности почео је да расправља о ситуацији која је створена нападом холандских оружаних снага на Индонежанску републикуХоландски претставници на заседању покушавају на све могуће начине да оправдају акције своје владе. Стране агенције из Индонезије јављају о великој жестини холандских напада на Индонежанску републику. * * * У време када је холандска колонијална влада побегла у Аустралију 1042 године, препуштајући индонежански народ, омладину и студенге.Јапанском i|)aшиаму, универзитетско образовање било је тек у зачетку. У Индонезији је тада постојало свега четири факултета: медицински, правни, филозофски и технички факултет. То је наслеђе старе Индонезије земље са становништвом од 70,000.000 љу ди. Ако се узме у обзир да је у то време 93% индонежанског становнlИШтва било неписмено и да су од 1987 студената само 590 били Индонежани, онда је јасна величина задатака пред којима се налазио индонежански народ у изградњи татекосежног просветног системаОд оснивања Индонежанске републике, која је била и која је још увек изложена империјалистичкој агресији, отворено је 22 факултета у три већа града. Број студената ускоро се попео на 3.000. Тешкоће око смештаја набавке техничких инструмената и неки други проблеми који су искрсли из ратне ситуације присилили су индонежанске студенте да прииене политику децентрализације у оснивању колеџа. Важан део иатеријала за обуку и научне тнструменте однели су студенти заједно са професорима са окутиране територије-

Велике тешкоће студената са стоје се у недостатку уџбеника Да би попунили помањкање текста и уџбеника, студенти их са< ми умножавај‘у. Али помањкање писаног материјала уопште отежава им и тај рад. Студеитима преостају библиотеке које не одговарају њиховим студијама. У лабораторијама нема потреб них инструмената и одговарајуће опреме. Услед холандске блокаде економски услови индонежанског народа, а тиме и студената, много су се погоршали. Осећа се помањкање сташова, а нарочито сада, с обзиром на велики број избеглица са холандске окупи ране територије стаибено питање је постало велики проблем. Смештај студената је један од највећих проблема, пошто још нема довољно домова- Студенти сами управљају својим домовима којих има мали број. Ти домови су названи „АСХРАМС“. У њима је велика оскудица у кре ветима, столовима и др. Напади на становништво и студенте у холандским окупираним областима чести су. Када су цивилну администрацију Ђакарде преузели Холанђани, 23 000 републиканских службеника остало је без запослења- Упркос томе 98 по сто одбило је сарадњу са Холанђанима. Две хиљаде школске деце одбило je да посећује холандске школе, Недавно је дошло до штрајка учитеља у холандској окупационој зони Семеранг и Хедан, јер cv холандске власти хтеле да уведу холандски језик као наставни језик. Школске зграде, лабораторијуми и библиотеке су конфисковане. Универзитетско образовање морало је постати илегално у оваквом положај'у. Професори и предавачи одржавали су предавања у својим станови-

ма, уз опасност кућних претреса. Недавио, после напада на републиканске установе у Батавији (Ђекарта), медицински факултет који је био смештен у републиканској општој’ болници, преузели су Холанђаии,, а 170 студената заједно са свим републиканцима имали су да напусте град према наредби Холанђана- Они су оштро осудили овакав поступак и нису хтели напустити град. Поред тога 55 лекара, заједно са свим болесницима који су могли да се крећу и са 1.200 чланова по-моћног особља, напустили су болницу, јер нису хтели да сарађуј‘у са Холанђанима. ПРОТЕСТИМА ПРОТИВ АГРЕСИЈЕ У ИНДОНЕЗИЈИ ПРИДРУЖУЈУ СЕ И ХОЛАНДСКИ СТУДЕНТИ

Холандока агреоија на Индој нежанску репубљику изазвала- је широм свега протесте и негодоВlање. На Цејлону, како јавља Ај сопгиј eto-npetc, штам;па једноду-« шгао оруђује холандску војну а* пресију, називаЈући је „грубом повредсим међународног мира“. У, Макили, главном граду Филилнна, студентске оргакквације п»овеле су акцију нротив холандске arpeCKlje. И у самој Холандији раширио се талас протеста против коло*< нијалног рата у Индонезији. Тако оу многа предузећа у Амстердаму сгугаига у штрајк, док је оргакивација холандских жена упуткла Савету безбедности и Холаидској влади протест npoтив агресивних акција у Индонезији и ватражила да се холандсме трупте сншах повуку. У акцији учествуј|у « напЈредни холандски студенти. Студенти Лајдо.нско(г ун)Иlверзитета, као и универзитета у Амстердаму, Ротердаму к другим прадовнма Холанди.је упутили су претоеднику владе телеграм у коме протестују против колонијалlНlolГ рата у ИидонезиЈИ. СТУДЕНТИ У РИМУ И ТОРИНУ ПОНОВО СТУПИЛИ У ШТРАЈК

На Римском правном фамулте* ту одржан ie састанак студената на коме је размотрена ситунастала после општег штрај|ка студената Техничклг и Правног факултета. Као што је повнато, штрајк је пре две недеље окончан после обећања министра просвете да ће уважи-i ти све оправдане захтеве вата у погледу ревизиlје наста|в-> ног програма. На састанку је Je-f дрогласно усвојена реаолуцјија Ј којој се констатује да Министар-, ство дросвете није испунило да-i та обећања и да се њима жјило само зато да би лакше пот-* копало борбу студената за вилниЈу насгаву. Из т.их разлога каже се у реаолуцији сту-ј денти Рнмоког уаивераитета лучили су да прогласе генерални штрајк ове до коначног усвајања њихоиик захтева. Шграјк j‘e отггочео и пред зградама свих факултета поставл>ене су студентске штра(јкачке страже. У исто вреие стуlП(или су у општи шграјк студенти технике у Торину. На састаику, коме је присуствовало 2.500 студената технике, усвојева је резолуција о проглашењу штрајка у знак протеста због одлуке власти да; ув-еду нове таксе пршшком пријавлЈИвања испитних рокова.

БОРБА ИРАНСКИХ СТУДЕНАТА ЗА ПОЛИТИЧКА ПРАВА

После дуготрајне борбе, многоброиних протеста, митинга н дводневиог политичког штрајка, студенти Техераноког универзитета билн оу приморани да потпишу обавезе које им је наметнула универзитетска управа, Према oibhm обавезама студенти се одрнчу учешћа у полlитиlчком животу еемље. Међутим, борба протав пкжјн шаја да се студентима одузму полит.ичке слободе није престала. Лист „Кијама Иран“ .објавио је ов.их даиа колективно писмо преко 400 студената Техеранског уч нив!ерзитета у коме ое истиче да обавезе, ксцје оу техерански студе.нти под притиском власти морали да потпишу претстављају гажеше грађанокик слобода загарантованих у иранском уставу, ка.о и кршење начела повеље уједињених нација.

Страна 8

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Врој as