Student

ОДРЖАНА ЈЕ ГОДИШЊА СКУПШТИНА АКАДЕМСКОГ ПОЗОРИШТА СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Академско позориште једно од најбољих аматерских позоришта

1922 године основано је Академско позориште Београдског универзитста. Још тада у условкма СХС а доцније старе Југославије студенти-чланови Академског позоришта били су напредни борци за ослобођење од капиталистичких експлотаторских режима. Ово позориште је имало и тада као што је и до данас задржало аматерски карактер а главни аадатак Позоришта био је омогућити студентима Беогоадског универзнтета да се баве глумачким радом у својим слободним часовима. Позориште је у својим редовима имало младе талентоване глумце од којих су неки данашњи истакнути Позоришни уметници и радници. Тако је из редгва Академског позоришта изашао друг Мата Милошевић, Раша Плаовић, Љубиша Јовановић, Дара Милошевић и многи други. Упоредо са развијањем напред* ног покрета у земљи развијао се и покрет студената Београдског универзитета. Академско позориште као установа уметничка дружина, исто тако је у своме развоју све конкретније својим радом помагала борбу слободољубивих студената те је услед тога рад позоришта био под присмотром полиције. Значај Академског позоришта у оно време био је велики за студенте Београдског универзитета. Непосредно пред рат Академско позориште спремало је најактуелнији политички програм. Тако је, у то време, спреман позоришни сатнрички приказ 'Минхенски споразум“. Чланови позоришта су узели народну песму "Почетак буне на дахије“ и извесном прерадом напрчвили сатиричну слику Хитлера и његове Немачке. Исто тако припремљен је тзв. политички циркус који је критИковао ондашње политичко стање. Студенти-чланови позори-

шта већ онда су прорађивали марксистичку научну и популарну литературу и покушавали да новостечена знања прнмене у конкретном позоришном раду. У времс окупације Академско позориште прекинуло је са радом. Покушај окупатора и квислинга да се користе именом позоришта и његовом репутацијом у студентским масама пропао је, Већина чланова Академског позоришта учсствовала је у народноослободилачком покрету а позориште је Тек после ослобођења обновило свој рад. По ослобођењу, почетком школске 1945-46, Народна омладина обновила је рад Академског позоришта. Залагањем студената чланова Академског позоришта, упркос тешкоћама, одмах се пришло припремању програма и са успехом су давани комади „На главном друму“ А. П. Чехова, као и одломци из драме „Мати" од Горког. Позориште је такође припремило и комад од Куприна „Фон Плашке" но до приредбе пред публиком није дошло јер њен квалитет није био на висини. Ипак овај први покушај са једним већим делом, иако није дао очекиване резултате, био је веома користан јер је ансамбл стекао драгоцена искуства са којима је одмах отпочео да припрема нову представу „Вече Чехова". После првих успеха, позорнште је наставило свој рад припремајући се за турнеју на радилиштима пруге Шамац —Сарајево. За турнеју ансамбл позоришта је припремио „Комсомолце" од Горбатова, одломак из романа „Како се калио челик“ од Островског итд. На прузи је позориште дало 22 представе и задржало се на турнеји око 40 дана. Ова турнсја на прузи Шамац —Сарајево имала је велики значај за даљи развитак и рад позоришта. Она не само да је популаризирала позориште и упознала са њим широке масе омладине, већ је и васпитно деловала на чланове позоришта, била снажни потстрек за њихов даљи рад. Проучавајући и проширујући свој репертоар позориште је постигло нарочити успех комадом „Поручник Брст“ од Џемса Гоа и Д. Исоа. „Поручник Брет“ даван је 6 пута и он је једна од најбоље играних представа позорншта. Позориште је такође увежбавало и спремало једночинс комаде из живота Совјетског савеза који су играни у програму

културне бригаде Бсоградског универзитета. Широке припреме које су впшене за Фестивал Народне омладине Југославије обухватиле су и Академско позориште Београдског унивсрзитета. За Фестивал је спреман комад „Сумњиво лице“ од Бранислава Нушића. Овом представом која означава нов успех у раду Академског позоришта и која је у нашој штампи окарактерисана као нов начин обрађивања Нушића, позориште је добило на Фестивалу прву награду. Поред тога Комитет владе ФНРЈ за културу и уметност наградио је позориште свотом од 50.000 динара. Један од важних проблема у раду Академског позоришта је свакако питање подизања квалитета представа а то значи подизање и планско припремање кадрова. Иако се често управо по овом питању и грешило, ипак је руководство позоришта успело да спроведе низ мера у том циљу. Тако су били организовани курсеви глуме, рад на превођењу позоришних комада, посете предавањима драмског студија, обрада библиографије позоришног материјала, формирање приручне позоришне библиотеке итд. У исту сврху су организоване посетс генералним пробама и претставама свих наших позоришта. Такође је издат Један броЈ позоришног часописа „Архив“ који Је обухватио неколико чланака истакнутих совЈетских позоришних трудбениха Вахтангова и Гљебова. У циљу припремања позорншних техничара-аматера, а у жељи да студенти технике и Академије ликовних уметности сарађују у техници на* шег позоришга, организоваН је и курс позоришне технике. Но поред горе наведених успсха које Је Академско позориште постигло у свом раду, било Је и недостатака о коЈима треба говорити и указивати на њих да би се позориште исправљајући те своје грешкс и даље развиЈало са што већим успехом. Позориште кроз три године свога рада није довољно омасовило своје рсдове иако му је то један од ОСновних задатака. Омасовљење Академског позоришта чврсто је везано са питањем нових кадрова. Неправилан однос према младим кадровима који улазе у позориште са жсљом да се баве глумом или режијом понекад је онемогућавало да позориште у своје редове окупи и задржи талентоване младе људе који желе да

раде. Често се дешавало да су нови кадрови били искључиво одређивани за технички рад иако су били способни и хтели да се баве глумом или режијом. Са сваквим односом према младим кадровима треба прекинути и политику кадрова спроводити са потребном еластичношћу и ширином. Управа нашег Академског позоришта такође треба да има у виду да је карактер Академског позоришта у првом реду аматерски и да спречава појаву професионализма, чега је иначе у раду било. Академско позориште је досада веома малу помоћ пружало факултетским културно-умстничким друштвима, па је и то један од недостатака његовог досадашњег рада. У даљем раду пред управу и чланство Академског позоришта постављају се озбиљни задаци, у првом реду омасовљење и даље одржавање курсева глуме као важне форме рада. Такођс је потребно да чланови позоришта помогну стварању омладинске лите* ратуре и критике и негују рецитацију. Важан услов за што бољи рад позоришта је успостављање везе са кругом младих књижевника на нашем Униврзетшету. Интензиван и систематски идсолошко-политички рад са чланством, васпигање чланова да не прсцењују а и не потцењују својс способности, као и изграђивање њиховог правилног става према своме позоришном раду уопште, неопходан је услов за успешан даљи рад. Академско позориште које је и досада дало низ младих и истакнутих људи, из његове срсднне отишло у Акадсмију за позоришну >метност 11 другова, а троје је добило аигшкман за Народно позориште, проводећи и извршавзјући постављсне задзтке постаће важан извор и школз нових кадрооа наше позорншне умстности.

По статистнчким подацима наше Академско позориште може се уврстити у ред најбољих аматерских позоришта у земљи, но то још увек не значи да оно треба да се развнја у смислу професионализма него је његов задатак, како је то већ речено, да свој рад усмери у смислу омасовљења позоришта и иозоришног рада и у смислу пружања пуне помоћи културно-уметничким друштвима факултета. Управа треба да предузме мере за уклањање недостатака организационог карактерз, да развија самокритичпост, нарочиту пажњу да обрати млађим кадровима. Са досадашњим резулгатима свога рада, коЈи се 3. броЈкама могу прегставити са 22 представе пред 14.000 гледалаца на прузи и 12 дредстава у 1947/48, Академско позориште даје наде и оправдава очекивање нових и већих успеха.

Миливоје Томић нао Ласуиов у комаду „Јесења досада“ од Њекрасова

Други чин Нушићсвог „Сумњивог лица". Изводе члан Ови Академсног позоришта

Михајло Паскаљввнћ и Ната Јовлновпћ у ДЈ>ами ~Дубоко короње“

ДИМ НАД СТАГОВЊАЧОМ

Над шумом мјесец т?нак као крнва сабља. Огрезла у сјенкама и тишини шума ћути. По снијегу, на гранама, између дрвећа, по широким сњежним плећкма храстова струји магличаста, хладна срма, Тамни клин дивљи* гусака зачасак заклони мјесец и одлеће ка југу. Чу се слаб крик гуске и лак шум грумуљица снијега како падају са грана... Одоздо иду просијеком Рамадан и Сали Ћека; уједначено сршти снијег под њиховим спанцима. Рамадан је умотао главу широком чалмом па му се види само спљоштен нос и укочене од иња веђе. Завукао руке у џепове кратког, прилично очуваног гуња од бијелог сукна, мало се погнуо увученог врата у рамена и граби ситним, брзим корацима пред Салијом. На поткресаним брнима, жуте боје зрелог дувана, нахватале му се клице леда. Мраз је љуто гризао по лицу да су сузе ишле на очи. Салија је као и Рамадан носио дуге бијеле чакшнре са црним шавовима припиј'енс уз бедра. Висок, мршав, уског модроцрног лица са јако испупченим јагодицама и опуштеним танким брцима, ишао је за Рамаданом као да се надноси над њнм. Рамадан обриса надланнцом нос: _ А, пек’ ме ђаво носи, шта ми ово хоће?

Шта кажеш? упкта Салија и брзи шиптарски говор зазвеча у шуми. Рамадан не одгопори. Дугачак просијек губио се пред њима у пепељастој тмини. Салија погледа у његове голе пете и помисли: „Аха, зебе! Кад је човеку тешко он ћути илк гунђа, радост је мајка пјесми... Кад ли ће за нас доћи цјесма, Рамадане? Чивчије смо тешко нам је.“ Он се искашља и обојица се тргоше... Негде се сручи снијег са гране; неколико метарг од просиЈ*ека, крај обореног шупљег стабла, гомила паса растрзала је трупину мртвог коња. Салија се узнемирено обазре. Пођоше кроз шуму св* ређу и ређу, са ониским стаблима чупавих смрека дубоко повијених под снијегом, и изађоше на чистину над упољицом где се у плавичастој сумаглици назирао манастир, опасан високим бијелим зидом. У дворишту су стајала три бора пред зградом крај* манастира, са много ситних прозора. Изнад улазних врата свијетли завесом застрт прозор. Свуда око манастира тншина. Промукло лану неколико пута пас из дворишта кад Рамадан закуца алком. Причекаше мало па опет залупаше. Уз тешко

дисање, које се чуло са ове стране врата, дошепуља неко и стадс иза врата ослушкујући, Отвори! Ко је то? упита женски глас. Ми, Рамадан Л>ош.„ забубња Рамадан. Кооо? отеже плачан глас иза врата. Рамадан н Салија, бре, чивчије Идриз-аге, наљути се Салија. Ох, хваљен ИсуС, камо вас раније? прошапта жена отварајући врата. Чекајући > кухињн док куварица јави фратеру и аги, Рамадан и Салија размоташе чалме, протрљаше прозебле руке и сједоше. Салија се наже Рамадану, погледавши га у уво пуно паучинастих длачица. Јсси ли видио: груди као бисаге, бре! А наше жене као трска конопљс... Ех, од коломбоћ тешко је да се угојиш... Шуј, море, дејуз! 1 ) ућут* ка га Рамадан намргођеп н обрвс му још више поклопише очи. Ои спази бразду воде из опанака по Ј ) Ћутн, )>аволе!

поду и би му нелагоно. У углу су висиле три пршуте обавијене масним новинама. Рамадан погледа у осушене папке везане жицом и извади замотуљак дуванског праха у марамици. Нехотице обојица прогуташе пљувачку. (У Рзнићу, поред Шиптара-муслимаиа живе и Шнптари-католици. Рамадаи и Салија су католици). „Добре пршуте помисли, и Салија откиде парчс иовине да умота дуван. Уто уђе куварица и позва их за собом. Они смрљавише спремљсне цигаре и пођоше лугим ходником за женом. Пред ниским вратима дебела жена се склони држећи фењер у руци, па. се зграну: Ух, цио сте ми патос упрљали с тим проклетим опанцима! Салија заусти да каже: „Ех, женска посла...“, кад га Рамадан муну лактом, а чворуга му скочи међу очи, Мрачно га погледа као да каже: „Не можеш без приче... Ајд, што бленеш?“ и скиде опанке. Ставивши руку на срце, по обнчају. чивчије се лако поклонише улазећи у собу и сједоше јсдан крај другог на ниској клупи до самих врата. Ослоњен на лакат лежао је Идриз-ага на кревету у

бијелој кошуљи са ситним тачкицама, покривен до паса јорганом. Изгледао је прилично млад и поред необријаног лица затегнутог на јагодицама око оштрог носа. У бусену густе косе, над ниским челом, стрчао је бич бијелих власи. При говору је нервозно подрхтавао обрвама дугим и танким, а очима је сјекао час овамо час онамо. На другом кревету у углу лежао је патер-Тома, прислоњен уз два велика јастука, држећи руке на светло зеленој ссили јоргана. У соби је била још једна столица и нова фуруна од модроплавог плеха, Па... како је? А, што сте, море, боси? Ништа ага, оставили смо опанке да се суше... одговори Салија брзо. Аха, а... камо вас, рецимо, оволико времена? Ни увом да мрднете за вашег агу, а? Велнте: док је давао добар је, а сад се због љега може страдати, с љим рецимо у рупу, а? Идриз одједном повиси тон: Мучим се по овој цичи зими већ два мјессца; ћерају нас партизани као алах шејтана, а вас ниђе... бре! Знамо ага, тако је . али... не може се... и Рамадан сави гла-

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Броц 2