Student

Наши професори одликовани за успехе у раду

Три професора Београдског уннверзитета одликоани су орденом рада за своје залагање на фронту изградње социјализма у нашој земљи. Професор Медицинског факултета др Ђорђе Нешић одликован је орденом рада 1 реда, а професор др Никола Ружичић и предавач инж. Петар Дрезгић орденом рада II степена. Академик др Ђорђе Нешић повнат је студентима не само као одличан наставник и педагог, него и по својим научним радовима- Последњих неколико година проф. др Нешип радио је на изучавању и примени терапије ткивом по методама академика проф. В. П. Филатова. Најбоље резултате добио је академик проф. Нешић у случајевима туберкулозног запаљења ока, то јест баш у оним случајеима код којих је свако друго лечење досада било безуспешно. Због тога ови радови проф. др-а Нешића имају највећи научни, клинички и практични значај. Највећи део своје научне делатносги посветио је проф. Нешић конструкцији електро-магнета, којим је постигао изванредне резутате у погледу екстракције страних тела из ока и орбите. Радећи на усавршавању електро-магнета проф. Нешић је у току последњих година постигао у том правцу велики успех; треба очекивати да ће ускоро моћи

добити електро-магнет са далеко већом привлачном снагом. Др Никола Ружичић, доцент Пољопривредног факултета, на рационализаторско - новаторски начин извршио је реконструкциjy обичне вршалице и тиме ју је оспособио за вршење конопље- Огледима, као и дужим посматрањем рада реконструисане вршалице, доказало се да је, супротно досадашњој пракси, могуће да врхови стабљика конопље и саме стабљике остаиу негштећене приликом вршидбе. На тај начин могуће је употребити стабљику, која је донела семе конопље, и за индустриску прераду. Инж. Петар Дрезгић, предавач Пољопривредног факултета, још од ослобођења као хонорарни директор полЈОпривредних огледно-школских добара залагао се за обнову ових добара и за стварање материјалне базе за научно-истраживачки и школски рад на њима. Његовим личним залагањем било је обезбеђено правилно одвијање огледноистраживачког и школског рада. Применом резултата својих огледно-истражнвачких радова из области агрогехнике инж. Дрезгић је постигао у 1946 години максимални принос кукуруза од 75 мтц по хектару на површини од 15 хектара, и просечан принос од 50 мтц на површинл од 40 хектара-

АкадемиК др Ђорђе Нешић

Интересантан пројекат мотора двојице студената Машинског факултета

Једна од најбољих научних група на Техничкој великој школи је група на Машинском факултету, која ради са моторима. За успех рада ове групе заслужан је пре свега професор Д-р Милан Ђорђевић. Његова брига за стручно уздизање студената, његово залагање и помоћ. усмерени на унапређење рада научне групе, дејствују као сталач потстрек за рад студената уопште, и као покретач рада научне групе посебно. Од тема, подељених на седам чланова ове научне групе, своју тему: „Утицај брзине сагоревања на радни процес“ Слободан Верига је већ завршио. Наводимо теме које раде другови Анте Калинић (Уређај за испитивање тока исплахивања у цилиндрима малих двотактних брзоходннх могора) и Момчило Радотић (Испитивање двотактног дизел мотора) због повезаности са пројектом који спремају ова два члана иаучне групе, а који није без извесне практичне вредности. ★ Већ претпрошле године, могли сте на математици I, уочити два вредна демонстратора: Анте Калинића и Момчила Радотића. Доцније сте исту двојицу могли слушати како својим млађим друговима демонстрирају математику II иотпорност материјала. Три године су демонстратори. Дуго времена је Калинић провео у заробљеништву. Али он није хтео остати у туђини, јер се није определио за став издајица који су остали, да одвојени од сгог народа роваре против изградње њихове срећне будућности. Он је изабрао други пут: пут повратка у своју домовину међу своје људе, пут који води препороду наших народа. До отварања Универзитета радио је у Комисији за ратну штету, а потом се уписао на Техничку велику школу. У приближно исто време уписао се на исти факултет, после демобилизације из ЈА и Радотић. Рад на факултету их је брзо зближио. Обојица су од самог почетка озбиљно схватили студије, приближили се науци и заволели је.

Али, они се нису само завукли на факултет, изоловани од догађаја којима је, после ослобођења, тако богата наша стварност. Нису ишли у раскорак са временом, него живели стваралаштвом наше омладине. Исто тако, као што сте их преко школске године могли срести са књигама, цирклама и цртежима под мишком по ходницима и учионицама факултета, могли сте их и за време годишњег распуста запазити са ашовом и крампом у руци, препланулог и ознојеног лица, огрубелих шака, на летњој припеци поред бистре, хладне и кривудаве Босне. Обојица су за свој рад на изградњи пруге Шамац —Сарајево похваљени. Пруга их је још више зближила. ★ Већ дуже времена раде овадва примерна студента врло интересантан пројект, У оквиру наставног плана на Машинском факултету раде се пројекти из мотора. Калинић и Радотић су дсбили задатак да израде пројект малолитреног двотактног мотора велике специфичне силе и великог броја обрта. То, што идеја за пројект потиче од катедре не умањује вредност њиховог рада. То је само доказ колико је важна помоћ

професора студентима за правилан одгој наших стручних кадрова. Узели су као основу разне моторе страних фабриката трудећи се да од свнх пронађу оно што је најбоље, најпозитивније, посвећујући спсцијалну пажњу испирању. Особености мотора би биле да има врло мали број делова, да не захтева неке специјалне израде, истовремено треба да буде од доброг материјала, и да се одликује великом динамиком механизма. Одлучено је да се ради пројект баш малог двотактног мотора зато што је такав мотор веома осетљив и лако се могу уочити и отклонити сви недостаци. „Мотор је као идеја добар и зрео за остваривање, подвлачи Радотић, али наше данашње производне могућности не би допустиле сериску изградњу оваквих мотора, нарочито подесних за брзе мртоцикле." „Били би срећни“, додаје Калинић, „кад би могли израдити прототип мотора, уколико цртежи успеју“, али овај посао није остварив без помоћи са стране." Пројект у сваком случају заслужује пажњу, а са развитком наше индустрије могао би имати извесну практичну вредност.

С БЕГОВИЋ

НАУЧНА ГРУПА ПОХВАЉЕНОГ АКТИВА

Велики број радова научне групе студената геологије

Научна група студената геологије Природно-математичког факултета врло је добро организована и већ је досада постигла приличне успехе. Она је створена током прошле школске године и одмах су поједини студенти почели са озбиљним радом, тако да је већ у првом зборнику студентских стручних радова, издатог у јуну 1948 године, изашао опсежан рад Зорана Максимовића „О урану и торијуму у земљиној кори“, У овој школској години била је половином новембра одржана конференција са професорима и асистентима, на којој је расматран

план рада и где су били положени темељи плодне сарадње. Данас, свега 4 месеца после те конференције постоји већ више радова, било у штампи или у припреми за штампу.- Два рада рађена у заједници са професорима треба да буду објављени у Геолошким Аналима, а два самостална рада у зборнику студентских стручних радова (Природно-математичког факултета). Даља два рада су готово завршена. Рад научне групе се углавном одвијао у два правца, С једне стране обрађује се материјал у виду приказа кроз које се студенти упознају са стручним достигнућима у појединим областима, или где је тешко доступан материјал, разбацан по многим монографијама и ситнијим делнма, сакупља и сређује. Ту спада горе поменути рад о урану, приказ о хидрогеологији Николе Милојевића, „О бранама“ где се проблем изградње брана третира са становишта геолога, рад о наласку мамута у Сибиру итд. На другој страни имамо приказ „Неколико сенонских актеонелских врста из кречњака села Галишта" који су обрадили Борис Сикошек и ЈБубинка Вуковић* затим заједнички рад професора Петковића и Оливере Милетић, у коме се описује налазак, првипут на територији Југославије у Кошутњаку баремских Амонита. Ови и други су потпуно нови радови за које црпе студенти материјал и податке из својих посматрања током путовања по терену. Група засада броји 20 чланова. Ово може да изгледа мало према броју уписаних студената, али треба узети у обзир да је већина другова на млађим годииама и још нису учествовали на екскурзијама које студенту геологије пружају потребан материјал за рад. Постоји тенденција да се број повећа приливом младих снага, који би, у непосредном додиру са старијим друговима, стицали потребну умешност и сналажљивост. Жеља стручног руководства и руководилаца групе је да се убудуће што више узимају у обраду и теме непосредно практичног значаја са нашом привредом.

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У СССР-У

НАУЧНИ СЕМИНАРИ

Познато је, какву су истакнуту улогу у науци увек играли «а-учни семинарн. Они су помагали не само стварању научних колектива и, сме се рећи, научних школа, већ су и васпитавали омладину, калемили укус према науци, љубав према научној критици, развијали стваралачку иницијативу. Ми смо и покушали да организујемо наше студентске семинаре по принципу научних семинара ове врсте. Прво предавање обичо се посвећује причању о улози семинара у науци и о задацима које семинари обично решавају. Затим руководилац предлаже студентима попис реферата са списком литературе, који се и деле међу учеснике семинара по принципу добровољног избора. Наравно, руководилац укратко карактерише сваку тему ради тога да оријентише студента како треба. Догађа се, да поједини студенти на своју иницијативу предлажу тему реферата, руководеђи се својим личним интересима, Семинар Иl-ђе године претставља собом прву етапу, на којој студенти спремају реферате о релативно једноставним темама, као што су, нпр., светлосни притисак и његово мерење, проналазак броја Авогадро, тачно мерење елементарног електричног пуњења. хидромагнетске поЈаве и сл. У овоме случају су у центру пажње основна питања

класичне физике, описивање одговарајућих експерименталних метода који прелазе границе оног граднва што се учи обично на предавањима. У процесу припреме за реферат студент мора да проучи извесне чланке и монографије. На првој етапи он се обично задовољава само једним литературним извором. Студент саставља коиспект реферата, који претходно прегледа предавач. Ово је врло важни елемент у раду студента. Пракса показује, да најчешће студенти не знају да састављају кратке и уједно исцрпне по садржају конспекте. Ми сви добро знамо, како је важно за научног радника да зна да укратко записује садржај литературног материјала који је прочитао. Ето зашто ми обраћамо на ову страну велику пажњу. После реферата студента спроводи се под рукководством предавача дискусија. Обично је ова дискусија врло живахна и при влачи студенте. На крају дискусије предавач строго критикује референта, наглашавајући све позитивне и негативне стране његовот реферата. То је такође врло важни део семинарског рала. Ми учимо студенте да излажу своје мишљење, учимо их ctpoгом и кратком научиом одговорности замисли које иска-

зују. Пракса приказује да је студенту потребно у овом погледу на првој етапи солидно руководство. Крајем Ш-he и почетком IV-те године, у вези са извесном стеченом праксом у раду, семинар се донекле мења. Студенти већ читају прегледне реферате, користећи прегледе у совјетским научним часописима, а понекад и иностране. Ово последње је врло важно, јер ми постепено учимо студенте да се навикавају на читање иностране литературе, при томе на потпуно самостално читање. Навешћемо неке теме ове етапе семинарског рада: електрона емисија другог реда, инфрацрвени зраци, ултразвуци, итд. Најзад, у IV и V-тој години семинар опет добија нов облкк. Овде студенти већ реферишу оригиналне научне чланке, широко користећи кностране часописе. Обично сваки студент у току годиен има могућности да поднесе просечно 2 —3 реферата и на основу тога добија оцену. У последњој етапи своје делатности, семинар добија питпуно одрећени карактер. који одговара датој струци На пример, стуленти са специјалношћу топлотне физтке полиосс рефспате о темама: методе мерења зрачне

енергије, методе мерења температуре, нове теорије турбулентности, механизам мерења капи, итд. На тај начин семинар игра важну улогу у погледу избора специјалности за студента старије године. Често се избор теме за дипломски рад одрећује праецем рада студента у семинару. Искуство рада за последње две године сведочи иам о изузетној ефективности ове методе рада са студентима. Можемо смело да тврдимо, да сви други облици рада не решавају тако овај облик. Ето зашто ми сматрамо за потребно и корисно да изнесемо наше искуство које смо добили. Ми сматрамо да је. потребно укл»учити семинаре овога типа у наставне планове других факултета и Вузова, у случају да их тамо нема. Не треба мислити да је такав семинар потребан само за такве факултете, који, као физикомеханички, спремају специјалисте истраживаче. Очигледно је да су они потребни и чисто техничким факултетима који могу да са успехом користе семинаре за развитак код студената љубав према њиховој специјалности, да развијају мећу студентима иницијативу, да их науче да правилно користе литературу, да укратко, тачно и писмено записују потребни материјал. (Искуство у раду физичко-ме ханичког факултета Лењинградског политехни':ког института „М. И. Калињин")

6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БроЈ 4