Student

ПOВOДOМ ТРОГОДИШЊИЦЕ „НАРОДНОГ СТУДЕНТА

Прошло је три године од изласка : првог броја „Народног студента” у ослобођеној домовини, Тај период с револуционарног темпа развитка з наше земље и посебно развитка на- ( ше организације даје нам могућност Ј и обавезује нас да оцијенимо улогу • I нашег листа У овоме збивању и из- 1 вучемо искуства за његову будућ* ност, Ј „Народни студент” је у новим у- ( словима продужетак доратног листа , напредног студентског покрета на ] вашем Универзитету. Борба бео- ] градских студената против полициј- < ског режима монархије за аутоно- з мију Универзитета и напредну науку, за побољшање услова живота и ( студија, окупљање и васпитање сту- ; дената У том покрету, борба коју је • одражавао и помагао студентски лист исковала је моћан слободарски 1 покрет студентске омладине, прони- ( јела му славу широм свијета да се < коначно слије са оружаном борбом < наших народа под руководством < КПЈ у побједоносну народну Рево- 1 луцију. 1 Богате револуционарне традиције * одражене у студентском листу има- ■ ју велики васпитни значај, па јо 1 стога евоцирање прошлости напредног студентског покрета прихваће- 1 но као драгоцјени садржај нашег листа у социјалистичкбј домовини. У изграђивању комунистичког ли\Џ нашег студента, у развијању жвог социјалистичког патриотиа*а, у мобилизацији наше омладше за изградњу социјализма, у развијању љубави према нашој отавној Партијџ, у свему томе напе револуционарне традиције и ве.'ики примјери наших најбољих у Iрбшлости служе, и треба још да •жуже, као неопходно и моћно по*- Ј|тичко васпитно и педагошко средство. Стога је потпуно исправпракса и стални је зддатак „Народног студента” да користи та редства. По нашем схватању васпитни каштампе њезина је прворазсЗдна ознака. Орган наше организамје као васпитне организације тим грије мора да има ову ознаку као пешну. Стога „Народни студент” тЛба да помогне студентима да сагЖдају чим јасније сву величину ■ жовина наше Револуције и сву гфијалност руковођења наше Паргппе. Приказујући живот студената у капиталистичким, поробљеним, завт(сним и колонијалним земл»ама, Шф-псазујући све невоље којима су о*l изложени у капитализму, а с дгуге стране објашњавајући све пждности, које имају наши студентијпод бригом Партије и народних вл|сти; помажући да те предности ст жлно расту уз критику неоправдавиж пропуста У економском збрињавДу студената, у снабдијезању Кгт.»гама, у рјешавању станбеног п "гћња, у осигурању доброг одмора нашим студентима и сл., износећи дакле, такав садржај „Народни студент” је у прошлости и још ће ВиЉ у будућности играти своју васпидау, организаторску и мобилизатор|су улогу у нашој организацији, , Јародни студент” треба још више Џ стално да информише студенте о|вим значајним побједама нашв соцЈјалистичке изградње, о херојима Iада, о проналасцима радника и стр.фњака, о новом, социјалистичком односу према раду и према друштбУ новог човјека, који се масовно јав.-ла у нашој социјалистичкој изградњи, Такав садржај треба и по свом стилу да надахњује, одушевљава, развија енергију и радни полет, да развије до краја свијест како је данас мјерило вриједности човјека његово залагање и његови успјеси у социјалистичкој изградњи. А за нашег студента мјерило вриједности, мјерило свијести је његов рад ма овладавању науком и културом. Учеше јр наш прворазредни задатак у социјалистичкој изградњи, па према томе и најважнији политички задатак наше организације. Учење као наш основни задатак треба схваћати много шире, свестраније, него просто стручно усавршавање! Наша земља очекује од нас не само стручњаке, него добре стручњаке новог, социјалистичког типа. Из тога произилази ширина и разноврстност тематике нашег листа, којом ће он помагати у испуњавању овог задатка. У томе је до данас „Народни студент” у основном успјевао и поред недостатака, које морамо сви отклањати не остављајући то искључиво редакцији. Не би требало пропустити ниједан број Лl!ста без добре и смишљене анализе из подручја стручног рада. Такви прилози до сада су понајвише бивали информативни или пак критике аљкавости појединаца. Овдје треба нашироко отпочети са преЈлозима, дискусијама о организацији посла, са приказом доброг метода рада, катедри, наставникд, кружока, научних група и појединаца који су постигли најбол»е Р 6-

зултате. Нарочито стручним дискусијама треба обухватити широки број студената. У таквој анализи узрока и посљедица добрег или слабог рада треба истицати добре појединце и колективе, опомињати и критиковати слабе и оштро жигосати нераднике. Посебно питање У борби за правилан метод и напредну науку је борба против самовоље неких старих „педагога” и буржоаских, ненаучних и других нама туђих заоставштина не само У настави, него и у схватањима студената. У тој борби прије свега треба јасно прецизирати тактику имајући стално у виду основни стратешки циљ, што досада у неколико објављених и необјављених радова није био случај. Појава фразерског критизерства Ј е штетна и удаљава од тог циља, а добронамјерна критика треба да исправља износећи добро провјерене фанте, а не Да напакости. Да би се овај задатака правилно ријешио наш лист треба друкчије да помаже идеолошко-васпитни рад у нашој организацији. Радови, који су досада објавл>ени о томе имали су искључиво карактер организационих инструкција, а врло мало се писало о квалитету изучавања • теорије марксизма-лењинизма, мало је или никако лист реагирао на разне слабости у том погледу, разјашњавао нејасна или погрешно објашњена питања. У будућем I>аду, дакле, „Народни студент” треба да пажљиво и озбиљно приђе овом задатку. То ће се остварити у различитим формама: прикази књига, прикази појединих радова (или поглавља) из класика марксизма-лењинизма, радова вдших руководилаца, самостални чланци и прилози наставника и студената, цреводи са руског језика у виду фељтона и слично. Културна и фискултурна рубрика досада су такођер билр испуњене информативним чланцима или организационим упутствима. Рјеђе су штампани оригинални књижевни прилози, а још рјеђе критике тих радова, прикази књига, филмова, позоришних дјела, приредби наших друштава и сл, Млади критичари и умјетници, фискултурни стручњаци и руководиоци треба да попуне ову празнину, а ваши дликари да са своје стране поиогну у дотјеривању кашег листа. Лист треба да одражава живог и рад наше организације, али не да 'одражава пасивно, него да подучава, да помаже као орган организације. Као орган наше организације »Народни студент” треба и у погледу сарадње да постане такав. Неправилно је схватање, које живи у нашој пракси да је дописништво задаћа искључиво дописника. Наши руководиоци и сви студенти треба много више да користе лист као средство, помоћу којег ће помагати у раду својој организацији. Ако се пише искључиво „по задужењу” тешко да ће један лист бити довољно актуелан и конкретан а оадржај добро и студиозно обрађен. сталних дописника треба да наилази на делеко веће разумијевање и помоћ наших руководстава, него је то било до сада. Ваљаност дописиика не треба цијенити једино по броју посланих или штампаних дописа, што је чест случај, него по избору праве теме у право вријеме и њезиноЈ обради. У обрађивању дописа још увијек се треба борити против двије основне слабости: суве информативности и „разорно-критикантског односа према слабостима, недостацима и погрјешкама” (Ђилас). У нашем листу те слабости су још увијек честе. Прва се очитује или у простом обавјештењу или у фразерском теорисању, које олако „рјешава” све тешкоће. У тежши да се отклони та слабост, да се листу даде критички карактер, карактер трибине наших студената и жигосања неваљалих појава, у тој тежњи често се запада у другу крајност: у неодговорно критизирање свега и свачега служећи се (у дватри случаја) и произвољним „фактима”. Од такве „обраде” дописа треба чувати наш лист, а ако се такав садржај прокраде У листу треба га искррггковати у самом листу. Истина као први одлучујући услов за ваљаност штампе не смије да буде искривљена никаквом „обрадом” ради некаквог ефекта. У свом трогодишњем излажењу „Народни студент” је много напредовао. Он је постао омиљен међу нашим сгудентима и та чињеница говори доста У његов прилог. Његова улога у животу наше организације заслужује високу оцјену. То кам говори да ово неколико претходних напомена наш лист може ’ потпуно остварити у најскоријоЈ будућности. Нови формат даје такођер у том погледу извјеснс могућности и тражи већу бригу у опремању листа.

А. КРЕШИЂ

ПРЕД ТРЕЋИ КОНГРЕС НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ

Учење и стручни рад мора се повезивати са свакодневним задацима и потребама наше привреде, просвете и културе

Из реферата друга Браика Павнћевића на конференцијн плеиума Увиверзитетског комитета Народне омладине

10 марта одржана је Универзитетска конференцијз Народне омладине која је изабрала делегате за Трећи конгрес народне омладине Србије и претресла неке основне задатке, који стоје пред нашом организацијом у наредном периоду. У реферату о неким основним задацима стручног рада и учења Народне омладине на универзитету и Великим школама, друг Бранко Павићевић претседник стручног одбора Универзитета. између осталог је рекао;

Наша данашња конференција има за циљ да изабере делегате за Ш конгрес Народне омладине Србије и да претресе неке основне задатке, који стоје пред нашом организацијом у наредном периоду. II! конгрес Народне омлздине Србије се одржава у условима кад наши народи под руководством КШ постижу све веће победе У социјалистичкој изградњи наше домовине. Захваљујући правилној политичкој линији наше Партије, постиху се све већи успеси нз свим секторима политичког, привредног и културног живота. У области привреде, све више ступају у живот закони социјалистичке економике, док се закони који карактеришу капиталистичку економику из дана у дан губе. Ово нарочцуо важи за нашу социјалистичку индустрију, која је у свим гранама превазишла предратну продукцију. Да би ликвидирала противуречност која постоји између темпа развитка индустрије и темпа развитка пољопривредне производње, као и да би изрела наше село из вековне културне и економске зао-

сталости, наша Партија данас прелази на реконструкцију наше пољопривреде на још веће ограничавање и потискивање капиталистичких елемената на селу. како би што боље припремила општу офанзиву на капиталистичке елементе, уништила капитализам и изградила социјализам на селу. У оваквим условима се састаје 111 конгрес Народне омладине Србије, да разради одлуке П конгреса КПС, који се односе на омладину. Трећи конгрес ће још више допринети организационом учвршћењу и јачању организације Народне омладине Србије, пред којима стоје крупни задаци у овом периоду социјалистичке изградње наше домовине. У резолуцији II конгреса КПС по основним наредним задацима КПС, у одељку који говори о задацима Народне омладине стоји; „Пружити већу помоћ раду омладинских организација у школама и на Универзитету у вези са побољшањем успеха у учењу”. Затим је друг Павићевић говорио о јануарском испитном року.

Стручни рад

Основна слабост у нашем досадашњеад раду лежи у томе, што се стручни рад нарочито на неким факултетима одвајао од свакодневног политичког рада са студентииа. Код многих наших руководстава и читавих организација постојало је погрешно схватање, да је стручним радом довољно да РУководе само стручни руководиоци. Не би било потребно много говорити о оваквом схватању, па да св види сва његова штетност. Јануарски испити су нам баш показали, да је успех добар и могућ једино тамо, где су се у стручном раду ангажовале читаве организације, где се он није одвајао од свакодневног политичког рада са студентима и обрнуто, да је добар успех немогућ тамо, где таквог рада није било. Зато је дужпост свих наших организација, да се боре против оваквих схватања о стручном раду и да питање учења студената сваки наш члан Народне омладине схвати као крупно политичко питање које се не може и не сме одвајати од свакодневног политичког рада у Народној омладини. Учење и стручни рад се мора и ово ће се без сумње повезивати са свакодневним задацима и потребама наше привреде, просвете и културе на датој етапи. социјалистичке изградње наше земље. Ово обележје мора да има свака наша конференција

о стручном раду и сав наш агитациони рад у вези са учењем. Наша агитација уопштв, звучна и графичка посебно, морају да у свом раду посвете нарочиту пажњу питању помоћи нашим основним организацијама у руковођењу стручним радом у спровођењу нових мера које предузима наш Комитет у овоме семестру. Пошто је истакао слабост у руковођењу стручним радом у прошлом семестру и нов начин узимања обавеза са јунски и септембарски испитни рок, друг је рекао: Да би обезбедили потпуно извршење узетих обавеза, наше групе Народне омладине ће крајем месеца на својим састанцима претресати рад сваког појединог студента на испуњењу обавезе како Је и колико је дотични члан Народне омладине савладао одређено градкво, на какве потешкоће наилази и т. сл. У поређењу са претходним годинама и са прошлим семестром, ново у нашем раду јесте то, што наша омладинска организација у овом семестру мора разним мерама, политичко-васпитним у првом реду, ликвидирати немаран, небрижљив и некомунистички однос појединих чланова Народне омладине према обавезама, учењу и стручном раду и школи уопште.

На кога пада највишм део терета г за извршење овог задатка? У пр- < вом реду и највише па групу 1 Народне омладине. Група Народне омладине јесте оеновна организаци- ' ја, која је дужна да непосредно спроводи у живот све наше мере, да спроводи у живот линију Народне омладине и по овом питању. И од тога, какав буде политички и васпитни рад у групи, од тога у првом реду зависи какав ће успех показати на испитима чланови Народне омладине и најзад, од тога добрим делом зависн, какви ће стручњаци изићи са вашег Универзитета и колико ће они бити одани социјалистичкој изградњи наше земље. Група Народне омладине мора васпитавати све своје чланове да се боре против сваког нарушавања линије Народне омладине у вези са дужностима и обавезама студената према школи и СТРУ" чном раду. Не сме остати ни један студент а да га не прожима дубока свест о томе, да он ради и да се бори на овако важном сектору социјалисткчке изградње као што је наш Универзитет. Зашто ми данас можемо да пређемо на овакве мере, на овакав систем у раду? У првом реду зато, што је порасла свест код наших студената, чланова Народне омладине. Даље, организације Народне омладине су се учврстиле, нарочито од спајања СКОЈ-а и Народне омладине. Наше организације добијају све више и вишб она обележја која су карактерисала СКОЈ. Учврстило се, најзад, политичко јединство студената нашег Универзитета и Великих школа. То јединство треба и даље развијати и учврћивати, Јср је оно залога свих наших даљих успеха у борби за стварање високо-квалификованих кадрова. Нема сумње, да има још иако врло мали број студената који неће просто да схвате сву озбиљност стручнот рада, који неће да охвате шта значи изврцгавати основне обавезе у једвој комунистичкој организацији као што је Народна омладина, у конкретном случају што боље учити и струсе усавршавати, како би се што пре изашло као добар специја! листа са Универзитета, па се пред таквима мора поставити да бирају: или да извршавају своје I дужности и обзвезе које им налаже Статут Народне омладине или ће једног дана иепастн из њених редова као људи који не иисле на г заједницу, који се не усхићују чињеницом, да их је социјалистичка домовина одредила да се што боље , изграђују у школи, да би што пре изашли као добри стручњаци. Затим је друг Павићевић, говорио . о помоћи коју факултетска руко, водства треба да пруже првим го. динама и неисправном гледишту о критеријуму испита појединих ру; ководилаца и студената. * У наставку реферата друг Павићевић је говорио о раду научних

група, потреби боље сарадње наставника научним групама, помоћи коју омладинска руководства треоа да пруже групама, учешћу демонстратори итд.

Борба за чнстоту науке

Како су код појединих наших диугова постојали непречишћени појмови, а код неких и неправил на схватања, у вези са питањем форми борбе за идејност у науци, то ћемо укратко у овом реферату дати извесна припципијелна објашњења. Што се тиче наше линије у вези са овим питањем, она је јасна, њу је јасно формулисао V конгрес КПЈ. Отступања од те линије нема и не може бити. За спровођење те линије у живот ангажују се данас и студенти и професори нашег Универзитета, са малим изузетком оних којима није на срцу социјалисдичка изградња наше земље. На нашем Универзитету и Великим школама, нарочмто од V конгреса КПЈ на овамо, предузето је низ мера у вези са борбом за чистоту науке. Појавило се низ публикација, приказа, рецензија у „Универзитетском веснику”, „Народном студенту” ■ стручним часописима,; већ су наши професори одржали и неколмко јавних дискусија у вези са овим питањем итд. Али, то је само почетак, јер одлучна, систематска борба за чистоту пауке на нашем Уккверзитсту тек претстојл. Но, у вези са овим, постојало је код неких студената схватања која су, благо речено, туђа нашој организацији да у борби за м ' дејност у науци ми водимо и борбу против професора у чијим уцбеницима постоје извесне ненаучне поставке, без обзира ва то да лм професори хоће да усвоје нову марксистичку методологију и да одбаце стара, нематеријалмстичка схватања у науци. Такав став је у основи неправилан и њега су често протуралм разни непријатељскм елементи на Универзитету. Ми не водимо борбу против професора који, у огромној већини, хоће да усвоје нову методологију у наукама, него борбу против ненаучних схватања и ненаучних теорија. Ово никако неће значитм нехи компромис, јер њега у идеолошкој борби не може бити. Друг Ђилас у вези са тим каже: „Радм се о томе, да се против тих схватања води борба, да се свесно ради на томе да она буду потиснута. Између двеју идеологија (пролетерске и буржоаске) нема средине ни споразума. Сваки споразум у тој области значи пораз за пролетаријат, значи кочење његове борбе, тровање његове свијести”. Друго неправилно схватање, поје су често протурали опет људм који немају чисте преставе у идеолошкој борби или разни реакционарни елементи тиче се тога, можемо ли водити идеолошку борбу у науци одвојено од наших наставника. Не, ни у ком случају. Она мора да буде заједничка. То мора да буде удружена борба и студената и професора протим свих антимарксистичких концепција, протмв схватања туђих социјалистичкој школи, борба која је у ствари саставни део борбе за мзградњу социјализма код нас. Зато је погрешно одвајатм пријатеље социјалистичке изградње од те борбе. Друг Ђмлас баш у везм са тим каже: „Свм они који раде на идејном пољу, ако су стварни прмјатељи радничке класе и њене | борбе за социјализам, ако су стварни прмјатељи свога народа ■ своје земље, морају искрено помагати и победу идеологије радиичке класе, у свим областмма.” Даље, постојало је нзвесних нејасности у вези са јавнмм дискуI сијама и предавањима, као формом борбе за чистоту науке. Нема I сумње да је ово Једаи од најефмI каснијих облика борбе за чистоту I науке на Универзитету. Студеитн самм нмсу одржавалн досада ан * једну овакву днскуснју, просто заI то што бм било неправилно водитм I овакве дмскусије само у оквмру студентске организадије (после коI Јмх бм се вероватно увућивале иетицмје и резолуциЈе професорима I ит. сл.) баш нз разлога коЈи су I малочае наведенм. У колмке је смтуациЈа таква. да студевтн мораЈу да дају ннмцмјатмву млм да прмI преме овакву дмскуснЈу. онда м | свакако треба да буде рађсно у еарадњн са односном катедром. На краЈу реферата друг Павжи ■ ћевић )е гоморио о припремнма »

Студенад Хехаолошког факудтета ш цракт* чном роду у лабораторијк

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДA НАРОДУ! ОРГАН НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА

ГОДИНА XI БРОЈ 5

БЕОГРАД, 14 МАРТА 1949 ГОД.

Учвње је наш прворазрвдни задатпак у социјалистпичкој изградњи, па првма тпоме и најважнији полишички задашак нашв организације.

■ ■—г~=Д ЦЕНА 2 ДИН-