Student

Наша критика

СЛАБА ПОМОЋ РУКОВОДСТВА лош рад основних организација

Кад се говори о раду Народне омладине Медицинског факултета у току протеклог семестра о раду основних организација, мора се констатовати да су им комитети Народне омладине појединих година поклонили малу пажњу. Не може се друкчије тумачити чињеница да је на пр., комитет IV године у том семестру одржао само један састанак на коме се конституисао, а комитет П године укупно 3 састанка од почетка школске године. Секретаријати актива нису добили скоро никакву помоћ од комитета својих година, јер комитети нису одржавали састанке на којима би се озбиљно позабавили својим најважнијим задатком организационим учвршћењем и радом основних организација и нашли начин да им се што више помогне. Чланови Народне омладине актива бирали су најбоље другове у своје секретаријате. Али, значи ли то да су ти другови одмах способни да правилно руководе активом од 100—150 чланова!? Позитивно се не може одговорити у свим случајевима. Признати ово, а ипак секретаријате актива оставити углавном самима себи, значи потценити значај основне организације као форме активизације чланова Народне омладине, дизања њихове свести, отклањања аполитичности озбиљног недостатка у раду неких организација Медицинског факултета. Тачно је то, да се поред слабе помоћи комитета година, ни секретаријати често нису заложили да у оквиру својих могућности добро припреме састанке актива. Не може се ни одредити нека граница где настаје одговорност секретаријата, а престаје одговорност комитета за лош рад једне основне организације. Али мора се признати да су и овде одлучујућа помоћ, пажња и интервенција руководства. Кад члан секретаријата V актива II године каже: „Ја не могу да заповедам“ и ради све сам значи он не знр како би се могло учинити да не ради сам, а да ипак никоме не заповеда. И њему треба у томе помоћи. Када се у IV активу II године не слажу и не помажу међу собом чак ни чланови секретаријата организациони секретар и културно-просветни са политичким секретаром (коме организациони не да да му прегледа дневнике рада), значи да чланови секретаријата нису схватили, или неће да схвате, да су њихови колективни, сложни напори битни предуслов доброг рада организације, а да се и не говори о њиховом ауторитету и примеру који треба да пруже своме активу. И ту је опет потребна интервенција и по'л?oћ руководства. Све су ово појединачни примери и на изглед ситнице, али у склопу рада једне организације оне добијају свој пуни значај. На пример, човек мора повезати оног руководиоца који „не може да заповеда" те ради све сам, са напорима које улажу руководства организација Медицинског факултета да сваки члан актива добије конкретно задужење да би се више везао за организацију и осетио одговорним. Тако посматран, „пожртвовани“ руководилац директно слаби ове напоре, поред тога што сам страда од много задужења и не развија се као руководилац организатор. Проблем задужења је врло актуелан у организацијама Медицинског факулета. У активима четврте године он се решава доста успешно. (На пример, неки другови задужени су за спремање другарске вечери, други за спремање реферата о стручном раду заједно са стручним руководиоцем и др.). У VIII активу четврте године члан Народне омладине држи реферат по теми са Петог конгреса КПЈ. Секретаријат овор актива је схватио да смелије задуживање још више приближава чланове њиховој организацији, развија се код њих одговорност. Кад Је реч о задужењима, интересантан је случаЈ X актива треће године. Тамо су на једном састанку основане три разне комисије: Комисија за курсеве да испитуЈе случај оних који их не посећују: комисиЈа за село, и за културно-просветни рад. Добро Је приметио Један друг да ће се једном сваки члан овог актива моћи похвалити како је члан неке комисиЈе. Уствари, ове комисиЈе су форма кроз коју се испољава тенденциЈа потцењивања актива као колектива који може и мора сам да претреса и решава на својим састанцима многа питања, јер је то начин уздизања свих чланова актива, оформљења њиховог правилног става према многшф важним питањима (идеолошки рад кроз курсеве и сл.). Ако се ове ствари преносе на разне комисиЈе, како онда секретаријат замишља радни састанак свога актива, садржајни састанак, на коме сваки члан треба да осети да и он ту решава о раду и даЈе своје мишљење о другима, Јер и он сам и његов рад подлежу критици и оцени читавог колектива? Вероватно га замишља као подношење извештаја о раду разних комисија! Али, где Је ту онда иницијатива, заЈеднички напор и брига свих чланова за добар рад актива? Једна оваква комисија, на пример она за курсеве, кочи разви Јање критике и самокритике код чланова Народне омладине на састанку актива. А њих треба у много већоЈ мери развити у основним оргаиизацијама Медицинског факултета На пример, на састанку четвртог актива треће године стручни ртководилап констатуЈе да Је дисциплпина на вежбама врло слаба на то се чак и професор жалио али не даЈе ни Јелан конкретан пример. Актив не даје, нити руководство тражи од њега, да да своЈе мтпљење о овој поЈави кад већ нема конкр »гиих примера. Задржа-

ло се на констатацији, ништа се није одлучило. Исто тако, врло је штетна појава у једном активу четврте године где секретаријат избегава критиковање неких чланова Народне омладине. Сувишно је говорити о неправилности оваквог става. VII] актив четврте године такође показује лош пример одговорности чланова пред својом организацијом. Кад се расправља о стручном раду, пола чланова не дође јер су лоши ђаци. Састанак VI актива треће године почео је без прозивке чланова (а требало је прозвати и секретаријат јер сви чланови нису били присутни). НиЈе јасно како ће се развијати критика и самокритика на конкретним примерима и организационо учвршћивати актив по овом основном питању редовног посећивања састанака ако се нема ни евиденција о посећивању. Овај неприпремљени састанак открио је и друге слабости актива односно његовог секретаријата. Тачке дневног реда (програм КПЈ и културно-просветни рад) прошле су без дискусије. Затим су набачена још нека питања, на њих се касније навраћало. Неки чланови су напушта/ш састанак јер је трајао врло дуго. Чланови овог актива н§ добијају конкретна задужења. Већина њих не плаћа чланарину. Сличан пример даје и састанак IV актива треће године на коме пола чланова не присуствује, састанак тече несређено, неекспедитивно. Дозвољава се појединим дискутантима да јако развлаче састанак и одвлаче актив са битних питања. Састанак VI актива друге године даје сасвим друкчију слику. Он је масовно посећен, кратак и прецизан добро припремљен. Чланови су на њему заинтересовани и иницијативни (дискусија о стручном раду). Из овога се мора извести закључак да готово увек постоји одређени однос између квалитета састанака и њихове посећености, и да је дизање квалитета састанака, њихове конкретности, експедитивности, занимљивости врло важан корак у привлачењу масе чланова Народне омладине на решавању свих проблема, а кроз то и у њиховом стварном решавању. На састанку актива, кроз критику и самокритику и иницијативу чланова, у великој мери се изграђује лик члана Народне омладине лик који се манифестује кроз одговорност сваког члана према његовим задацима. Ове састанке треба и искористити и припремати их са највећом пажњом. Овде ће бити драгоцена помоћ коју ће инструктори Медицинске велике школе и чланови комитета указати секретаријаУима актива у припремању састанака основних организација. Исто тако, с времена на време, комитети година одржаваће састанке са секретаријатима појединих актива на којима ће претресати проблеме и рад једног актива, Ово показује да су комитети годинама поправили свој однос према основним организацијама и да ће им указати највећу помоћ. После свега овога може се закључити да Комитет Медицинске велике школе, комитети година и секретаријати актива морају још много учинити за побољшање рада, својих основних организација, за правилно руковођење њима, за већу обједињеност у раду. Организација Народне омладине Медицинског факултета има пред собом и таквих проблема које можда немају организације многих других факултета (проблем просторија за састанке и дрЛ Али у овој великој организацији Народне омладине има још много неискоришћених могућности за бољи рад. Р. У.

БОР Б А 3 А ЧИСТОТУ НАУКЕ

0 неким скретањима студената архитектуре у пројектовању

е Скретања ко. а су се појавила у правцу формализма, функционализма и безидејности код студената а 111 и IV године, као и код неких дипломаца у великој су већини пог следица несавесног и аполитичког > прилажења пројектовању. Један део студената неозбиљно прилази овом стручном уздизању, слабо посећуЈе > предавања и вежбе, па су, приликом израде својих пројеката, упућенп [ на разне стране, већим делом бур[ жоаске часописе и тиме нехотице падају под утицај капиталистичког схватања уметности, науке и архитектуре. Да би овим друговима помогли да се отргну од свега тога и пођу правилним путем, сматрајући критику и самокритику као моћно средство за васпитање и развој људи, руководство Народне омладине покренуло је и организовало дебатне састанке студената. На тим састанцима студенти у виду реферата и излагања пројеката износе своје мишљење и погледе у архитектури. Предвиђено је да се на дебатним састанцима расправљају и други актуелни проблеми архитектуре као и изградња земље уопште. Први такав састанак одржан је прошлог семестра и на њему су другови Брана Миленковић и Слободан Васиљевић приказивали своје почетне радове и излагали своја мишљења о њима. Ипак, и поред свестране дискусије, нису били донети коначни закључци. Стога је формиран колегијум од неколико другова који су имали за задатак да резимирају дискусију. 9. П!.. настављена је дискусија на бази реферата колегијума. У том реферату је између осталог изнето следеће: „Радови Миленковића и Васиљевића садрже углавном следеће недостатке. Прво: слепо примењивање елемената западно-буржуаске архитектуре на наше прилике и некритично уношење разних новитета у своје пројекте; новитета покупљених по страним часописима а који су створени за људе који живе у другим условима. Они нам препоручују као најбољу станбену могућност „викенд” вилу америчких филмских звезда и финансиских магната. У тим зградама нема оставе, јер друг Миленковић „из принципа” не трпи оставе, које својим малим прозором кваре изглед фасаде. Избацује се из употребе цреп и свуда се употребљава само раван кров. Уместо нормалних прозора, стављају се читави стаклени зидови не водећи рачуна да ће кроз те прозоре поред светлости улазити и кошава и бура, а никако „хавајско сунце”. Све је ово једноставно прекопирано и пренесено на наше услове само у тежњи за оригиналношћу и са убеђењем да је дато нешто ново нашој архитектури. Овим путем уносе поједини студенти, чак и у своје дипломске радове (у тежњи за лажним новаторством), чисто формалистичке елементе. Тако се појављује трпезарија у облику клавира чији се облик не може оправдати ни са које тачке гледишта; вила за научног радника са искривљеним зидовима итд. Сва ова декаденција могла би се упоредити са декаденцијом и штетним утицајем буржоаског друштва умузици и сликарству. Ово не значи да треба избацити сваку новину и да не треба користити стечена искуства и см што је напредно у архитектури,*али зато не треба имитирати и просто копирати. Од декадентне буржоаске архитектуре ми сем технике немамо шта да узмемо и научимо. Архитектура је израз економских, политичких, привредних и других фактора. Она се према њима ствара и развија и логично је да се она не може једноставно преса- ; дити а да се при том не води ра- 1

чуна баш о људима, о начину живота, о њиховим навикама итд. Ми будући архитекти, радећи на станбеном, друштвеном или радном простору никад не смемо губити из вида да ће ту становати и боравити наш човек. Не сме се очекивати да појединац створи за ноћ нешто ново и савршено, зашта би се рекло: „То је оно што смо тражили; то претставља идеалну архитектуру, то се може узети за образац.” Само дугим нагомилавањем искусхава, одабирањем архитектонских облика уз повољне остале услове можемо доћи до савршенијих резултата. Користећи све ово позитивно што смо досад постигли, развијањем и усавршавањем постојећих могућности и стварањем нових које произилазе из условз живота треба да тежимо да створимо архитектуру која ће нам омогућити добар, угодан и културан живот. То значи дати архитектури социјалистичку садржину јер тада она претставља одраз наше стварности. Друго. Следеће што је по нашем мишљењу негативно, јесте начин техничке обраде њихових архитектонских цртежа. Неки су другови видели у томе формализам а неки су то одобравали, гледајући у томе допуштену оригиналност и слободу фантазије, као и ретку уметничку обдареност. Неоспорно је да архитекта треба да буде добар цртач али то није довољно. Све што замисли он мора пре извођења да претстави на цртежу. Смисао за хармонију, осећај ритма и боје једног талентованог архитекте даје могућност да уз друге услове створи дело од веће вредности. Међутим, цртеж не сме да буде циљ, не смеју цртачки ефекти да иду на штету архитектуре и да њено сиромаштво као просторне композиције замењујемо разним цртачким каприсима. Ако је архитектонска обрада добра, није потребно да уносимо разне траке и друге рекламске фантастичне и неразумљиве цртеже, који немају ничег заједничког са пројектом него делују само својом бојом, нелогичношћу и скрећу пажњу са оног главног са решења и стварног изгледа проблема. Довољно је видети основу спаваће собе друга Миленковића, која је претстављена на неозбиљан начин што свакако није последица незнања. Налепљене цртеже, плаве и жуте хартије и станиоли тако су распоређени да вређају смисао и укус, и не представљају ништа. Или на пример, код друга Васиљевића: недостатак у самој архитектури једне зграде која би могла да претставља и обичпу бараку обраслу у коров, отклања се шумом дрвећа која је нацртана вештом руком и оставља пријатан утисак али више као слика него као пројекат. Ако се не жели да пројекат служи као украс у соби или да цртеж претставља једно а при извођењу да се покаже друго онда треба верно и реално претставити своју замисао. Не значи да треба избегавати оригиналности или новине у графичком третирању пројеката. Ми смо за оригиналност само онда када служи да потенцира и објасни неко успело решење. Али, код ових другова оригинално претстављање служи само да би се покрили недостаци у конструкцији пројекта. Представљање које служи само ефекту ми осуђујемо, јер остане само блеф и обмана. Како се долази до тих скретања и у чему се она огледају. Архитектура се углавном састоји из три основна елемента, који треба да чине Једну целину: функција, облик и конструкција. Све ово треба ла

буде заступљено у хармоничном односу да једно не будв потенцирано а друго запостављено. Баш на тај начин што се при пројектовању не води рачуна р том односу долази до скретања која се означују као формализам, функционализам, конструк тивизам итд. Тако се могу срести најфантастичнији облици у архитектури створени не као уметничко уобличавање функционалног простора већ рађени по унапред припремљеним формама, као на пр.: зграде у облику печурке, зграде на два стуба са рампама, и томе слично. Све што иије тако осуђује се као академизам или конзерватизам. Такве примесе се појављују и код наших студената у пројекту петоугаоне собе за студенте са низом троугластих балкончића, као и у раније наведеним примерима и све се то ставља без образложења. Мисле да је довољно одбацити правоугаонике и квадрате као застареле облике и пуштати на вољу машти без икаквих граница. То стављање форме као циља и занемаривање осталих елемената претставља најчистији формализам. Друга крајност је опет скретање. Функционализам је грађење без обзира на спољашње* форме где се функција своди на промет људи у згради и ван ње; где је кућа „машина” за став ’>ање без задовољавања икавих естетских услова. Затим постоје разне теорије о улози материјала у архитектури, тј., каже се, да је употреба опеке, дрвета и камена застарела и да само армирани бетон и стакло одговарају напредној техници и друштву. Тако би се добјрле уједначене типизиране зграде где се позоришта не би разликовало од школе а станбена кућа од фабрике. Социјалистичка архитектура се не може помирити са оваквим схватањима и скретањима. Она не Чрпи никакве догме разних праваца и школа, већ узима оно што је позитивно и у складу са новим захтевима решава архитектонске проблеме, уносећи са новом садржином и нове форме. „Архитектура као сложени вид уметности не користи само практичне потребе, већ својим облицима, својом композицијом изражава сликовитим језиком живот и културу епохе. Изражава претставку народа о лепоти и сама рађа лепоту”. (Архитектура СССР). Студенти, будући архитекти, имајући у виду да се архитектура не ствара за појединце већ за читав народ, морају водити бригу о укусу, животу и мишљењу читавог народа а не да се претварају у папирнате архитекте који не воде рачуна о свету око себе и не иду у корак са стварношћу. Архитектура као уметност ако ствара дела која народ не разуме и не воли, није права архитектура. —“ У дискусији су разрађени ставови изложени у реферату колегијума. На крају су дати предлози за даљи начин и садржај рада дебатних саетанака. Истакнута је важност ових састанака као и потреба да се дискутује и о радовима слабијих студената архитектуре и путем заједничке дискусије и критике указати им на погрешност слабог рада. Предложено је да један од другова, који су учествовали у конкурсу за основне школе, изнесе на следећем састанку читаву проблематику конкурса, поједине скице, као и мишљење зашто је конкурс подбацио. Па тај састанак биће позван и један од од инжењера, чланова жирија да изнесе став и мишљење самог жирија. За касније предвиђено је да : другови који су учествовали у конкурсу за израду споменика нароц- ] но-ослободилачке борбе изнесу сво- ] је скице и реферате. :

ПРОБЛЕМ НАСТАВЕ НА ИСТОРИСКОЈ ГРУПИ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

У нашој јавности је већ више пута истицано да је наша културна надградња далеко изостала од своје економске и политичке базе. У нашој науци има још много остатака идеализма, мистицизма, научног формализма и разних реакционарних схватања потучене буржоаске класе. Такав је случај и са историском науком. Из наше богате прошлости многе ствари нису довол»о, а многе и никако нису обрађене. Као у мало којој ваучној грани, у историји су буржоаски научници многе проблеме неправилно поставили и залутали. Пуно остатака иенаучних поставки, идеализма, мистицизма и осталог постоји у предаван»има на историској групи нашег факултета. Борба на идеолошком фронту у историској науци код нас тек је у зачетку. На том пољу наша партиска и омладинска организација треба Још много да учини. Но, поред тога, на историској групи нису решене ни многе основне организационе ствари. У програму и плану наставе историје на Филозофском факултету има низ проблема који траже хитно решен»е, Јер су неправилно постављени. Према томе програму општа историја новог века почиње са открићем нових континената (краЈ XV века), а не са Енглеском и Француском буржоаском револуцијом. Сличан је случај и са новим веком историје народа Југославије. Према томе програму врло се мало поклања пажња историји осталих народа ЈугославиЈе (осим срског). ТаЈ програм или ниЈе обухватио, или се то само у пракси не спроводи, најновије историске догађаје, тако да ће ове године изићи са Факултета прва геиерациЈа дипломираних студената историЈе, а да ниЈе слушала и-

сторију НОБ, као ни у општој историји догађаје од 1917 године на овамо, тј. најзаначајније епохе у развоју људског друштва. У извођењу овог програма има још и других недостатака. Поменућемо неке од њих, који нису и најважнији. Тако се поједини наставници на извесним питањима, као на пр. Карло Велики, Борба за инвеституру, Германи итд., која нису најважнија у историји, задржавају по читав семестар, па и вцше, дОк се остали део градива „прелети”. Притом се дају објашњења да се оно што се брзо прелази може наћи у сваком, па и средњошколском уџбенику. Овде треба напоменути већ познату ствар да за дубљу обраду појединих важних проблема постоје на историској групи специјални курсеви и семинари. Такође се не сме испустити из вида да Филозофски факултет схгоема поред научних радника и наставнике средњих школа, да је њима потребан систематски преглед и обрада свих историских проблема. Историска група Је једина на нашем факултету, где се градиво не излаже потпуно и хронолошки. Тако се дешава да кад студенти прве године дођу на историску групу, као што је то било прошле године, они на првим предавањима слушаЈу из историЈе старе Грчке о Периклу (V в. пре н. е.), из опште историје средњег века о борби за инвеституру (ХП век), из историЈе ВизантиЈе епоху расцвета византиског царства (ЈХ век), из опште историЈе новог века о Француској бружоаскоЈ револуцији (XVIII век), из историЈе народа Југославије средњи век о ВоЈиславу (XI век), из историЈе народа Југославије нови век о 184б години код нас итд. НиЈе чудо што студенти не могу да

ухвате везу и не могу да добију праву и пуну слику развоја историских догађаја. И овде треба тражити узрок што студенти скоро редовно „лутају” по једанидва семестра док се не снађу у раду. Важност, предност и нужност хронолошког изучавања историје је очигледна. У том смислу донео Је извесне сугестије и закључке факултетски савет, затим Је интерфакултетска конференција филозофских факултета, одржана у Загребу 17 и 18 фебруара ове године, прихватила углавном овај принцип, најзад, о томе је писано и у „Универзитетском веснику”, Против тога Једино стоји историска катедра Филозофског факултета. У погледу плана наставе, у погледу броја и распореда испита ствар стоји Још теже. На историској групи студира сада четири генерације послератних студената, као и известан број предратних студената За сваку од ових генерација постоји посебан број и распоред испита, док предратни студенти опет полажу, разумљиво по старој уредби. Природно Је да Је до ових промена у уредбама морало доћи, но тих промена, те несталности на историској групи има и превише, та несталност Је ту чак и вештачки подржавана и продужавана. Лоше последице те несређености и несталности најбоље су се одразиле при упису у летњи семинар 1948/49. Углавном због тога што није правилно и на време решено питање годишњих испита, постоји опасност да безмало понавља читава II година. Осим слабог залагања појединих студената и пропуста организације, Народве омладине овакво стање на групи Је и узрок слабог резултата у јануарсхом испитном року. Наша истори-

ска група, после романско-германске показала је најслабије резултате: пријављено је 185 испита, положено Је 107, пало Је 18 студената, а одустало 60. БроЈ заосталих испита после Јануарског рока износи 265, а кад се том броју додаЈу и заостали годишњи испити таЈ број се пење на близу 500. Ови поразни резултати говоре да ствари на историској групи стоје лоше и да траже хитно и ефикасно решење извесних проблема. Са оваким програмом и планом наставе, са оваквим бројем и распоредом испита студенти не могу на време да дипломирају. У прилог овоме стоји и чињеница да на нашоЈ групи не постоји ниЈедан студент без заосталих испита. Задатак да ове године дипломира 24 студента тешко ће моћи бити испуњен код оваквог стања. Међуфакултетска конференциЈа филозофских факултета скоро одржана донела Је низ добрих сугестија и одлука у корист решавања проблема на историским групама. Између осталог тамо је усвојен и хронолошки принцип изучавања историје. Затим је предложено увођење нових предмета, међу којим су и марксизам-лењинизам и политичка економија, који су нужни за историчаре. Одлуке ове конференције треба што хитниЈе и правилниЈе спровести у дело. При том треба водити рачуна о неким моментима као што су број испита, план и распоред њиховог полагања, тако да се не би поновиле раније грешке. ЗаЈедничком сарадњом факултетских власти, историске катедре, партиске и омладинске организације таЈ се проблем може решити, в. У. с.

Прва јавна дискусија професора Београдског универзитета о уџбеницима

3 Удружење наставника Београд. ског универзитета организовало је ' 2 марта прву јавну дискусију о уџ' беницима. Предмет дискусије су били уџбеници: Основи општв геолој гије, од професора Природно-Матеј матичког факултета Косте Пет«oвића и Правни положај и правни Пој слови државних привредних преду. зећа, од професора Правног факуд, тета Борислава Благојевића. Ова дискусија је једна од мера к које Удружење наставника предузима у циљу побољшања квалитета . наставе, уклањаша свих слабости у . духу одлука Петог конгреса КПЈ. ; Прегледност уџбеника и њихово подизање на већи наунни ниво, дф [ следност у примењивању дијале# тичког метода, отклањање идеал» стичких и назадњачких концепцгј ја, отклањање механизма у прима њивању теорије марксизма-лењџ низма то су задаци које нагш наставници решавају. У низу чла* нака у Универзитетском веснику г и кроз ову дискусију наши настањ ници су почели систематску борбу за уклањање свих недостатака, за високу идејност и научност својих • уџбеника. Добар уџбеник има да одигра у васпитању студената ве-1 лику улогу. Зато професори Београдског универзитета и поклањају| тако велику пажњу квалитету и са- | држају уџбеника. У овом начину рада огледа се и тежња организације наставника Београдског универзитета да помогне члановима да добро извршавају свој основни задатак: васпитање високо квалификованог стручног кадра, оданог ствари социјализма. Као основ дискусије о уџбенику „Основи опште геологије” послужио је реферат др Петра Стевановића, доцента Природно-математичког факултета. Др Стевановић је у свом реферату истакао најпре добре стране овог уџбеника јасност и приступачност излагања, велики број фотографија и скица, графичких приказа структурних облика У геологији итд. Такође је употребљено много фотографија, скица и профила са наших терена што даје још већу вредност овом добром уџбенику. Но баш због тога, што је овај уџбеник добар дискусија је указала на известан број недостатака кбји би у будућим издањима могао бити отклошен. Аутор је писао сврј уџбеник у току школске 1945/46 године када је био оптерећен целркупном наставом из геологије Ка Природно-математичком факултсфу и када није могао да дође ни до потребне новије литературе. Жеља да се студентима обезбеди материјал за спремање.испита допринела је да уцбеник и поред тих тешкоћа ипзЈс изађе на време. Али је то свакбдо условило да се у њему поред геот< - I шких теорија старијег порекла I е ј износе и новије теорије, првенств но открића совјетских l. Недостатак уџбеника је и неАо тичко изношење појединих застбр лих и ненаучних теорија, неоткр: вање узрока њихове појаве и нед! статак методолошке критике та* • вих теорија са гледишта напред; > науке. У дискусији овај проблем некритичког изношења разних ненаучакх и застарелих теорија није у доузЛ>ној мери разјашшен. Тако да ј* остало нерашчишћено питање дђ ћи студенти треба сами да дола ф до потребних закључака поводом гојединих ненаучних теорија, илк )шу томе треба помоћи дајући у ку исцрпну и правилну методолошку критику сваке теорије и свака цојаве. Изношење напредне научна теорије поред ненаучне неће помог.и, на пример, студенту прве гсдане који тек почише да се упознајејса предметом, да одмах закључи фје су поставке правилне и чиме се §обијају ненаучне. Наставници €и, кроз предавања и кроз уџбенфке требало да до детаља и криг.фки разјасне сваку научну теорију шда на тај начин дубље упознају <тгуденте са предметом. I На крају дискусије професор иетковић је истакао да ће му критика добро доћи и да ће он прилшком израде друтог издања имати у г гду примедбе дискутаната.. У дискусији о уџбенику проЛзсора Благојввића „Правни положај и правни послови државних прирредних предузећа” истакнуто је дјк уџбеник претставља покушај ооимене дијалектичког материјализмаЈ на једну тешку материју и то свеја 11 месеци по објављивању Заs«*а о државним привредним предузеф*** 3 « То кратко време може да опфвда извесне недостатке и нејаснос4*и у првом издању овог уџбеника. I Али, и ДРУго издање је изашло непоправљено. Као општи недостатак уџбеника и у реферату а касније и у дискусији истакнута је недовољна прецизност и систематичност у излагању материје: недовољча прецизност и доследност у примени дијалектичког метода, недовсљно јасна и продубљена анализа основних правних проблема и прарних обележја државних привредЛх предузећа У социјализму. Поред тога у дискусији је изнето још неколико примедби које су пот- * крепљене и примерима. У уџбенику се веома колебљиво и нејасно износи разлика између државних припредузећа у ФНРЈ и у бившој Југославији; недовољно је осветљен принцип и економска основа аутономног привређивsн»а предузећа, суххггина пореса аа промет производа Истичући добре стране уџбеника и указујући на недостатке који су запажен* ова ће дискусија допринети да следећа њихова издања буду много боља и у већој мери задовоље потребе студената Београдског универзитета. 2

Мајиурни сш.'јџеми

Београд, 14 марта 1949 год.