Student

Учешће на овогодишњим радним акцијама

наш велики допринос социјалистичкој изградњи домовине

И ове године као и досада Народна омладина нашег Универзитета и великих школа ићи he на изградњу великих објеката наше Петољетке. Она he тиме још једном доказати своју високу патриотску свест према своме народу. својој Партији и другу Титу. После деоетомесечног упорног и систематског рада па изучавању својих наука, студенти сврстани у омладинске радне бригаде, у месецу јулу ове године, радиће на изградњи наше социјалистичке престонице, места из кога руководи и у коме живи ЦК КПЈ и друг Тито. Радити и живети у таквој домовини, као што је наша, највећа је част и понос свих нас, а посебно ваше омладине. Тежња за што брхом изградњом социlалистичког друштва у нашој земљи, упркос свих препрека које се чине са стране не могу народе ЈугославиЈв скренути са тог јсдиног правилног пута, који је одабран на најсавршенији и најгенијалнији начин, пута који је много pamije започет и који данас победоносно води све трудбенике наше земље и пашу омладину у бољу будућност. Крчити тај пут и ићи смело ка лепшој будућности може такав народ, таква омладина коју је водила и васпитавала наша Партија и њеи руководилац друг Тито. Омладина Универзитета је 1946 године послала иа изградњу пруге Брчко-Бановићи и Посавског канала 8 бригада са 2500 бригадиста. 1947 год, на изградњу пруге Шамац-Сарајево 26 бригада са 6500 бригадиста. 1948 год. и поред тога што је на праксу пошло 5000 студената, учествовало је на изградњи Аутопута, Новог Београда, Панчевачког рита и хидроцентрале У Маврову 15 студентских бригада са 2500 бригадиста. Овог лета, треће планске године, када се води битка на изградњи социјализма, која значи дефинитивну победу праведне ствари Народна омладина на Универзитету и великима школама не заостајући ни мало од претходних година, окупља се у омладинске радне бригаде, да заједно са осталом омладином гради своју социЈалистичку домовину. Иако he и ове године близу 7000 студената поћи на практичне радове, студенти првкх година и сви они који не иду па праксу већ су се формирали у 13 радних бригада са 3.500 бригадиста. Овогодишње радне акције битно се разликују од свих досадашњих, како -по својој величини и значаЈу које оне имају У изградњи социјвлизма код нас, тако и по жељи наших студената као и свих трудбеника наше земље, да се социЈалиАам у Југославији изгради што пре, јер то значи дефинитивну победу праведне ствари за коју се бори наша Партија, а уједно срамни пораз са све Информбироовске и империјалистичке елементе који су седанас нашлинаистој лииији борбе против КПЈ и народа Југославије. Зато није чудо, што наш народ масовније и интензивније ступа у радне бригаде Народне омладине и Народног фроита и на свако друго радно место где се оијс битка за изградњу социјализма. Да би рад наших бригада овог лета био што бољи и што драгоценији допринос тоЈ ствари. бригаде треба што боље припремити и учврстнти како бн потпуно спремно. одмах првог дана, могле ступити У такмичење са осталом радничком ■ сеоском омладином. ИмаЈући у виду потребу стручжог рада на изучавању својих наука радови ће трајати само у месецу јулу. ЗнзЈући, да ће нам и после овог нсшпгног рока у коме je прнЈављено близу 75.000 заосталнх 1 3i реловних нспнта, остатн блнзу 50.000 нспнта за септембар месец ОМ годнне, када Уредба о полагању заосталнх испита н понављању голжне буде стриктио пркмењена, тл емо свеснм да нас на том пољу очекуЈу наЈтежм задацн, н иалаже

нам да у току радова буде уведен обавезан час од три сата најмање учења за све оне који имају заостале испите. Свим учесницима на радним акцијама од стране органа наше народне власти обезбеђено је бесплатно летовање у крајевима око Краљева и Доњег Милановца. На летовалиштима где he бити више могућности тај рад не сме бити запостављен, него напротив много појачан. Треба најзад схватити да је јунски испитни рок, једини редовни испитни рок а да је септембарски испитни рок поправан и да у идућој-наредној школској годипи неће бити уопште јануарског испитног рока. То захтева од нас наша социјалистичка изградња и то he Једино бити начин испуњавања дела плана, који иа нао отпада. Овогодишњи упоран рад на еавлађивању науке марксизма- лењинизма и спровођење линије оштрог изучавања марксизма-лењивизма и повезивања са својим специјалношћу осгају и даље као наш главни задатак, који смо ми у току ове године доследно спроводили и који нам је донео велике користи и баш зато треба да доследно в продужимо. Наше бригаде које буду на радовима на Новом Београду, Панчевачком риту или било где, треба да буду носиоЦи тумачења и познавања линије наше Партије из области пољопривреде, индустрије и уопште наше социјалистичке изгоалње. Налазећи се заједно са о-

сталом омладином наше земље, по разним местима, селу или градилишту, имаће пуно могућности да Го знање пренесу на друге и да се уједно науче од других, У бригадама треба развити широк политички рад кроз најразноврспије форме,. културни рад, разоноду, весеље и друго. У таквој здравој средини дух такишчеша постаће симбол и метод рада, оно ће захтевати и активизирати и сваког најнеактивнијег члана Народне омладине, оно ће нам омогућити да почетком нове школске године развијемо то такмичење још више и на свим пољима наше делатности. Како се упис Још одвија и како нас још до поласка на акцију дели непуних 20 дана, то су руководства радних бригада дужна да одржс састанке својих бригада, на коЈима треба упознати омладину са задацима бригаде и на истом састанку и једино на тај начин онемогућити полазак на акпиЈу оним ДРУговима који су болесни или имаЈу заостале испите. Ово се може учинити и на састанцима група и актива Народне омладине. Остале ситније припреме одмах и на време сзрпшти, како би што спремнији пришли своме задатку. Овај пут, пут свестраног учешћа у изградњи социјализма У нашоЈ земљи, својствен Је само нашој омладини и она зато у њему наЈмасовније учествује, Јер зна да Је то пут коЈи Је одредила и ког води КПЈ и друг Тито.

Студентске бригаде на раду

У оквиру локалних радних акдија студенти Економског и Медицинског факултета као и студенти Новинарске и дипломатске високе школе учествовали су у радовима на уређењу студентских барака на Вождовцу. КРОЗ ОДМАРАЛИШТА И ЛЕТОВАЛИШТА

HftoAu tu- 5300 стуџенмпа

Ове школске -дине^одоб рсн Ј. ****%£ ,а З^шЈТпоп^авГ^™ високе школе у износу од 4 ’ 800 ,°“ анак ић!l he 5000 аудената. ЛетоваfSZ на Snwy П Задау И Дубротто Салви, Шљанама, ЛучинамГ Преку ЛукоПолмотГнима ВДиноЈ ВеликотГ Извору, Будви, Гамзиграду, Филипјакову и Вивимма Љ?и slSLT пружиће да поред одмора. упознају и лепоте наше земље. ПРиЈатна другарска 3 атмосфера, за*днички излети, другарске вечери и приредбе, пружиће студентима разоноду за време одмора.

у општој бризи организације Народне омладине и народних власти за побољшање здравственог стања наших студената има значајну улогу организовање и отварање опоравилишта и одмаралишта, у којима се пружа могућност многим нашим друговима, исцрпљеним и лакше оболелим, да се поправе и спрече даљи процеси обољења, да свој легњи одмор проведу на мору или у неком планинском крају наше земље. Организовању овогодишњих опоравилишта и одмаралишта наша оргаиизација је посветила озбиљну пажњу и улаже велике напоре да у заједници са органима народних власти искористи све могућности за што успешније извршење овога задатка. Према предвиђеном плану, до.краја ове године кроз наша опоравилишта и одм: ралишта треба да прође око 5000 студената, што значи дв а ипо пута више него прошле школске године.

Сплит

Бока Которска

СТУДЕНТСКИ ГРАД

Наша сутрашњица

Опаљен од сунца, с титовком набијеном на чело, прашњав, млади зидар на великој грађевини одваја за тренутак пажњу од зида и погледом обухвата пространство радилишта. У својој машти он види потпуну и завршну слику града који је почео да се диже под његовим рукама: Ограђене зеленилом вишеспратне, удобне зграде, праве улице, пространи фискултурни стадион, жив, препун гледалаца, велики модерни ресторани, читаонице с богатством књига, клуб... Млади зидар види све велико, пространо, светло, пуно живота, здравља и радости, Машта! Како је она велика код наше омладине, остварљива, машта чији су корени чврсто везани за нашу стварност. Омладинске пруге које је омладина дала на дар своме народу и другу Титу су остварење велике мзште. Али прошлим успесима омладина се не задовољава, она тражи увек нове. И ето хил>аде и хиљале омладинаца дошло је да изгради Нови Београд, своју највећу радну обавезу, да оствари велику машту. У јединству је наша снага Простср између зеленог појаса Бежанијске косе и радничког насеља није више празан. Ту се већ гради студентски град. Када путник прође друмом он мора да се заустави пред лепотом слике. Прави радни, живи мравињак. Хукти машина што гура вагонете, лифт диже сандуке са малтером, горе, зидарима • о:цладинцима, а доле, међу гомилама цигала, дасака, гвожђа и шљунка безброј омладинаца у покрету... „Градимо студентски град“ зна да каже сваки омладинац, омладинка и фронтовац, када их упитате шта граде. А сви су они из разних крајева наше земље из најближих и најудаљенијих градова и села. Има их и младих почев од десетогодишње девојчице пз једне Ваљевске бригаде која се још бори да је не би врати кући. до старог Македонца, шездесетогодишњака из Неродимске бригаде. Сељаци, радници, средњошколци, студенти сви су ту на студентском насељу. Оставили су плугове, раонике, машине и књиге и дошли да подигну град у коме ће студенти имати све услове за рад, за развијање својих способности до макси-

мума које he служити њима народу. Све њих дубоко везује подједнако дубока љубав према земљи, вишегодишњи заједнички напори у борби да се изгради за све њих срећна будућност. Цело радилиште једно срце Брже! довикује омладинац својим друговима у ланцу, „ово је двехиљадита цигла“. И диже је победоносно. „Ура, и данас пребацујемо норму“. Весео је тај ланац омладинаца из Сомбора. Цигла скаче из руке у руку. Ке видиш је. Не прође много њу већ држи у руци зидар Славонац, Иван. И зид расте. „Брже“, говоре и они што мешају малтер, и они који на трагачима преносе цигле, и мешалице, и омладинци који у шалунге" сипају бетон. Зашто сви журе? Зато што сваки тренутак вуче у будућност. Никоме овде није сзеједно да ли he нешто свршити дана,с или сутра. Борба се води за социјализам. И победу хоће сви. Не знаш где пре поглед да задржиш. Гледаш на две Босанке које носе сандуке са малтером, певушећи, а пажњу ти одједном скрену благе речи: Пусти мене. Ти се одмори... И видиш омладинца који спушта своју грубу црну шаку на раме друга који са напрезањем окреће дизалицу. И они се смењују. И шта има необичног у томе што друг смењује друга? Ништа. То је свакодневна појава на радилишту. Али у тим ситницама је лепота која потиче из широке човечије душе која је овде на раду постала још племенитија. Како описати погледе који измењују ова два сељачића Габриша Мијо и Јакопец Степан из Сомборске бригаде, и изразе лица која зраче љубављу. Они су из различитих села. Ту на раду су се упознали, зближили и заволели. И нема жртве коју они не би поднели један за другог. И тако редом. Слика за сликом. Све се оне повезују у једну јединствену слику радилишта на коме осећаш да купа велико срце целокупне наше омладине, велико као њена љубав према народу, Партији и ■ Титу, • Студентско насеље гради око 2.800 омладинаца. Многи су међу

њима квалификовани радници зидари, тесари. Ови омладинци из стручних бригада завршили су„. курсеве још прошле зиме. И ето сада већ зидају постали су баш прави зидари. Радиа акиија је велика школа. Дођеш као сељак, неискусан радник, студент, а враћаш се зидар, тесар, стручњћк. Кад се вратим у село ја ћу да зидам задружни дом, каже зид&е Симић Иван из Јавор«. И сада постоје на градилишту студентског насеља ‘курсеви на којима инжењери спремају омладинце за нове зидаре, армиробетонце и друге квалификоване раднике. До јуче сељачићи који су водили овце на пашу и помагали оцу да оре одлучују се да буду стручњаци. Много је таквих који су дошли неписмени и научили се да пишу. Многи су дошли слаби па су научили да савлађују тешкоће. Многи су били повучени у себе и дивљи, па су научили шта је другарство. Велика школа живота наше омладине почела је још на изградњи прве пруге и она се наставља из године У годину у борби за испуњење све већих радних победа. И велике норме пребацују се овде на градилишту. Проценти радног учинка расту из дана у дан. У сзим тим бројкама је умор, зној, љубав према народу, младости. У планском одељењу Управе градилишта студентског насеља свакодневно се на графикону бележи радни учинак. Црвена линија која обележава резултате рада далеко је изнад црне линије која показује како по плану треба да теку радови. „Окована младост", „штрајк на радилишту" говоре наши непријатељи. Клевета! Овде на градилишту студентског града она се разбија о сваку циглу, што се узиђује у студентски град, о срећне 0смејке градитеља сељака, радника, ђака, кад пребацују норме, о сваки поглед који пред собом гледа светлу будућност. У праву је градитељ бригаде демобилисаних морнара „Разбијачи клевета" на градилишту бр. 9 кад каже; Нисмо само ми разбијачи клевета. Клевете разбијају данас милиони сељака, радника и осталих трудбеника који изграђују социјализам у Југославиш.

Вукица Иваиовић

2

НарАуни сшууенис

Београд, 13 јун 1949 ;