Student

НЕКЕ НАПОМЕНЕ ПРЕД ПОЧЕТАК РАДА ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКИХ ВАСПИТНИХ КУРСЕВА

Борба наше Партије против информбироов ског ревизионизма, не само да је организационо и политички ојачала Партију, још јаче везала широке масе трудбеника за линију Лартије, него је силно повећала интересовање у масама за дубље упознавање наше револуциоварие стварности, за изучавање историје наше Партије, за изучаваше марксизма-лешинизма уопште. Отуда и нарочита брига Партије коју она посвећује идеолошко-политичком васпиташу трудбеника у масозним организацијама, уношеше све савршенијег плана у изучаваше марксистичке теорије. Захваљујући тој бризи наша Партија је могла да суцротстави контрареволуционарној хагјци диригованој из Москве монолитно јединство наших народа збијених око Партије у масовким орга- ' низацијама. У огромној васпитној улози Партије, коју је она играла у прошлости и игра данас, у њезиној руководећој улози у нашој Народној револуцији, у успјесима наше социјалистичке изградње лежи одговор на питање зашто је баш КПЈ могла да узме улогу првоборца у међународном радничком покрету у ово вријеме када су највећи досадањи ауторитеш дубоко забраздили у ревизионизам. Зато потребу изучавања марксистичке мисли све више сазнаје сваки наш градитељ ооцијализма и зато је марксистичко образовање у I>аду наших масовних организација све организованије, све масовније и интензивније. Сасвим је природно да је овај рад изузетно важан баш међу студентском омладином из чијих редова излазе нове хиљаде социјалистичких стручњака. Ради тога се и посвећује првенствена пажња идеолошкополитичком раду у нашој организацији на Универзитету. Не може нико бити добар ооцијалистички стручњак, без обзира на специјалност, ако његово стручпо знање није засновано на солидној бази марксистичке науке, ако његова љубав према струци није истовремено љубав према социјалистичкој домовини. Стога би наш студиј данас био непотпун, ако стручна диплома не би означавала и одређени минимум знања из марксизма-лењинизма. Пошто наше катедре марксизма-лешшшзма још нијесу у стању да обухвате све студенте који нијесу прошли тај курс, дужонст је организације да омогући идеолошко-политичко образовање студентима ван катедри. Тај задатак рјешавамо у првосм реду радом идеолошко-политичких курсева. Двије године рада ових курсева пружају нам богато искуство за организацију, руковођење и рад у овој години. За то вријеме рад на идеолошко-политичком образовању постао је нераздвојни, саставни дио жгивота наше организације и међу огромном већином студената створено је сазнање о неопходности организованог изучавања како марксизма-лешинизма уопће, тако и револуционарне историје наше Партије као посебне примјене марксистичке теорије на нашу праксу и њезиног новог обогаћења. Захваљујући томе сазнању ттрошле године је учило на курсевима близу 14.000 студената, а ове године је сасвим реална парола; „Сваки члан Народне омладине слушалац на курсу!“ Ако све организационе и агитациоттрипреме буду правовремено и Зфедно спроведене ми у овј години можемо достићи цифру од 19.000 на курсевима. Опће-политички услови, изнесени раније и организационо-педагошка искуства из досадашњег рада диктирали су овогодишши нови план и програм учења. Од 4 курса колико их се осшша, најважнији и најмасовнији ће бити курс „Историје КПЈ“, па ће му организације и приликом уписа и приликом рада посвећивати нарочиту пажњу. Ради планског изучавања појединих курсева с једне и изузетне важности овог курса с друге сгране, на курс „Историје КПЈ” уписиваће све сви студенти свих година који досада нису завршили курс (.ЈНародно-ослободилачке бор6е” они који су курс „НОБ”-а завршили у 1947-48 школској години такође се уписују на курс „Историје КПЈ’). Тек по завршетку (тј. положеном испиту) из овога курса студенти ће се редом уписивати према утврђеном плану на остале курсеве. Курс „Историје КПЈ“ на овом мјесгу истичемо у први план и ради Тога што ј# потребно да организаци» у цјелини, а руководства напосе, Осхведу одмах на почетку енергичну борбу против свих слабости и недосгатака у досадашњем идеолошво-политичком раду, ко)е су се профекле године најизразитије испољавале на курсу „Народно-ослободиЛачке борбе“. Навешћемо неке од oвс недоотатака; 1. Не улазећи у то колико су се псцЈедине организације, рЈтсоводства

и активи Народне омладине бринули о раду курсева, та брига се искључиво сводила на организациона и техничка питања. Квалитет предавања, консултација и самосталног учења остављен је у други план или је сасвим био запостављен, С тога су били недопустиво ријетки случајеви када је руковдство или актив Народне омладине интервенисао на прилично честа скретања, понекад и свјесна искривљавања у тумачењу појединих питања. И Једне и друге врсте скретања бивало је и У предавашима и у дискусијама. Многа значајна питаша остала су неразјашњена, а по нека злоиамјерна „тумачења” остајала су на курсу непобијена. Наведене појаве особито су биле карактеристичне за курс „Народно-ослободилачке борбе” и У толико су горе и штетније. Њима ћемо се у овој години супротставити не само на предавању или на консултацији, него још више на састанку актива или руководства гдје ћемо чешће да подвргнемо смишљено критичкој анализи рад појединих курсева, предавања и појединаца. Свакако да ће руковођеше курсевима и помоћ предавачима и курсистима бити организована друкчије и боље него раније, овдје отклонити многе слабости, али то Је мало да се оне ликвидирају, ако им се организација у цјелини и свакзи курсиста посебно не суггротставе савјесним радом и учен>ем. 2. Због идеолошко-политичке заосталости, неки студенти схватили су курс ,Јlародно-ослободилачке борбе” као „ствар више мање познате“, па да би се привидно одужили обавези учења, уписали су се на таЈ курс. То су, обично, понајслабији ђаци и нерадници у организацији, коЈи су одмах униЈели скриптапгки метод у учењуз задовољаваЈући се само биљешкама са предавања. Такво схватање треба ове године на самом почетку потпуно разбити, тим прије што је овогодишњи план и метод рада срачунат баш на самостално спремање и изучавање обилније литературе. Сви курсеви ће трајати само Једну школску годину и да би се курс завршио у плакираном времену предавач ће морати да се задржи само на наЈважнигјим моментима своје теме. Уствари, он ће само помоћи курсисгима да правилно искорнсте сву предвиђену литературу. То значи да је тежиште посла у самосталном учешу и консултацијама, које ћемо користиди за разјашшаваше и провјеравање онога што Је рстало нејасно и пгго је научено у индивидуалном раду. Једино тако мали број предавања из оскудице времена неће ићи на штету студиозности овога рада, и у борби за квалитет морамо се прије свега изборити за такав метод учења. 3. Као велику и врло штетну слабоот прошлости, треба отклонити мртви шаблонизам и извјесну догматску ускост у предавањима и учешу. Она се огледа у предавашима крЈа су само голо ттрепричавање теза из програма, без дубље анализе и оживљавања материје актуелним примјерима, првенствено из каше револуциоиарне праксе. Она се огледа у књшпком „учењу“ кад курсиста зна да одвергла по неколике апстрактне стах>е фразе без сваке везе са жишш животом. Ова слабост се, на пр. очитовала у шаблонском преношењу хтримјера из совЈетске праксе на нашу сгварност, тако да су напр. на курсу „Историје СКП (б)” курсисти у стању да потврде опште принципе лењинизма само примјерима коЈе су прочитали у „Кратком курсу”. Наша револуција Је у својим условима исто толико класична као и она- у Русији, па Је за нас тим важније да користимо наше прим Јере и марксистички анализирамо нашу револуционарну праксу. На сличне грешке ггредавача су наводили и прилично застарјели програми, што ће ове године бити отклоњено, или никакав програм не може у поЈединостима обухватити појаве стварности која се стално развија. Стога ће и ггредавачи и курсисти самостално настојати да стално освјежаваЈу своја предаваша и градиво новим моментима, првенствено из наше стварности. Поред осталих организационих и других мјера, ово неколико напомена треба да нам користи да на самом почетку, користећи многоброЈна осгала искуства из прошлих година, видно побољшамо рад идеолоихко-политичкмх курсева.

А. Крвшић

У ОВОМ ИСПИТНОМ РОКУ НИЈЕ ИСПУЊЕН ОСНОВНИ ЗАДАТАК

Септембарски поправап вспитни рок 9авршен је аа миотим факултетима, а па осталим се вавршава ових даиа. Први утисак, добијеи аиалидом и упоређењем статистичких података, обавеза удетих у прошлом семестру и статистичких података испу • њења тих обавеза, број подожевих испита, јасно говори да ортаииза • ција Народие омладине, уопште узе.вша, на читавом У пиверзитету, ии]е испунила свој вајважиији задатак. Одустајање овога пута узело је ведике размере. Падање је, такође, масовпо. Тако је у почетку испитиог рока на Медицинском факудтету било дана када је положено света 20°/в од прпјављенпх испита. Велики број одустадих среке се и иа Агрономском, Ветерииарском, Екоиомском, Правном факудтету. Миоги су узроци довелм до овог стања. Има их и објективве и субјективне природе. Од свега тога најважније је да су студентп зп време одмора и на иракси, не коитродисаии од страве ортанизације Народне омладиие, мало пажње посветили учењу. У аарилу, мају в јуиу организације су, утлавном, брииуле о успеху у јувском року и уигав рад је био јремерен па ово питање, а септембар је био задатак од другоразредног значаја. Да би ово отклоиили, учењу треба, убудуке, као што је то већ мното пута ватлашево, посветити пуну пажњу и усмерити та у том аравцу да се учи ие од рока до рока и за рок веИ пепреставо и систематски.

пех од онпх којв су били на праксм или на летовању. Ипак, ■ ту је поетојала једна сметња. Када су радили Ј поподневвој смени, студенти гу изјутра билв свежи и добро су користили она три сата која су била одређена за учење. Када су радили пре подне, умор вије дозвољавао бригадистина да се после подне сконцентришу на стручни рад. Било је слабости в у прављењу распореда полагања. Деканат је аа пример, покушао да круто и бирократски стрпа полагање свих нспита у десетодневви рок. На тај начин бв појединм професори морали да испитују педесет и оише студената дневно. Затим се још десило да су неки студенти непосредно по повратку са праксе, већ првих даиа одлазили пред испитну комисиЈу. Питање термнна полагања је врло важан проблем и зато је неопходно потребно, да би се убудуће избегле разнс несугласипе и измене у „последњем иоменту” да постоји иајтешња н потпуна сарадња Деканата и организације Народне омладпне. На крају ј'ош која реч о Ј'едној. нездравој тенденцији извесне групе студеиата, који покушавају да за своЈ - е досадашње неуспехе окриве најновији Правилник. Тачно ј'с да је тај Правилвик касно објављен и да по питању распореда предмета и рокова постоје извесне нејасности које озбиљио тантирају неке године на факултетима, нарочито с обзиром на следећи условни рок. Али то су питања која ће одвојено да се расматрају и о којииа ће благовремено да се пруже објашњења. Септембарскв рок је са својс стране само оно што и сваки други рок отледало рада и успеха студената, на који ни у ком случају ниЈ‘е могао да утиче Правилник објављен пре неколико дана. Они, дакле, који желе да своје неуспехе оправдају пред другима (а можда и пред собом) ва такав начин штете само себи. Така#' етудепт, затварајући очи пред реалношћу и тражећи фвктввне разлоге, одузима сам себи могућвост проналажеша новог и бољег пута у свом раду. Т. М.

Узроци неуспеха на Медицинској великој школи

Нрема досадашњвм подацима о полагању испита на Медицинској великој школв резултати незадовољавају ни по броју ни по квалитету испита. Истина да се проценат положеиих попео од 20 до 30% првих дана на 47% крајем прошле недеље, али ће впак према процени стручног одбора од 5.400 пријављених испита бити положено свега око 250. Директну последицу оваквог стања претставља иогућност да већ сада понавља годину око 150 студената, а • у јануару би ситуацвја могла да буде и далеко гора, уколико св взванредним напорои то стање не измени у току зимског ееместра. Стручни одбор, наиме, рачуна с могућношћу да у јануару преко 600 студената понове годину. Овако стање категорички захтева детаљну анализу свих узрока и последица којн су условилв овакво стање ствари. Та анализа треба да се изврши самокритички, искрено и што пре, како би даљв рад иогао одмах да се користн стеченим нскуствима из прошлости. Треба Започети са зимскви семестром прошле годвне. Тада су касно решена питања органнзационог учвршћења в касно тек крајем зпмског ссместра почео је систематски рад. Затим, када се стање консолвдовало, пришло св више непосредном циљу јунском року, а изгубљена из ввда даља перспектнва, или бар није довољно обраћана пажња на њу. Тако се даиас често среће студент којв на прсте рачауиа како му остаје још само четири иесеца до јануарског рока, а он мора да полаже патологију која треба да се учи бар шест иесеци; он због тога неће моћи темељито да се припреми итд... То нису, каже, предмети који могу да се науче за месец, два као на нехим другии факултетима. Оп је можда у праву, али на то је требало да мвсли већ у апрнлу, или током прошлог јануара илв још раније када су почела предавања из патологије. Потребно је да се једном већ престане са употребом такввх појмова као што је „вреие потребно за спремање испита” или „комбивовања рокова”, већ да сс приђв студврању: редовном праћењу предавања и паралелном утврђиваљу градива. Тада ће бити довољно времена за савлађввање програиа и то је

једвнв начив да се у корену уништи ногућност нових „катастрофа” ва испитвма. Треба, дакле, гледатв унапред в планпрати на дужи рок. То је дужност како појединаца, тако в стручвих руководстава н секретаријата. На то нас наводв в сама структура Правилника о полагању вспвта. Тамо се говори о редовном, поправном и условном року једне школске годвне, о низу вспита који се времевски протежу кроз више од пола године. Не иоже се зато говорити на једној конференцији о јуву, а не мислити и говрити уједно о септембру и о јануару. Не сме да се деси да неко у стручном одбору Медиппнске велвке школе запита; „Да ли је праввлно када се правв септембарски биланс да се одиах рачуна колико ће студената да понавља у јануару? „Да, потребно је да се предвиди за колико студената постоји опасност да понови годину, ако се са радом вастави као в досада. Са тиме треба да се упознају сви студенти, не преко понекад злонаиерних разговора по ходвицима, већ на састанцима, стручнвм конференцијама, где би вм се одмах предочио баш тај момеват због кога треба још више да приону на посао. Да се тако поступало пе би се дешавало да људи оду на праксу в за то време не уче ништа, да оду ва летовање, а да тамо не мисле на »спите и да, када се врате, изађу на испит тоталво неспремнн, или се провлаче са веким бедним резултатима. Медицинари треба да воде рачуна о свом успеху можда више него иноги други студенти. Они су будући лекари којима ће да се поверавају људски животи. Поред питања перспективе потребно је да се обрати пажња ва неке даљс моменте. На целом Медицннском факултету најслабија је садашња трећа годвиа. При том је упадљив један паралелизам: на тој истој годвии срећемо руководиоце који стручно слабије стоје од свих осталих руководилаца на школв. Јасво јв да један слаб студент нема моралног права да апелује на своје другове да уче боље, јер ће и такав апел увек да провзведе слабо или никакво дејство. Студенти који су били на раднви акцијама показали су релативно бољи ус-

ОДЛУКУ

УНИВЕРЗИТЕТСКИ КОМИТЕТ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА И ВЕЛИКИХ ШКОЛА НА САСТАНКУ ОД 24 О. М. ДОНЕО ЈЕ СЛЕДЕЋУ

Да се у времену од 10 до 15 децембра 1949 године одрхи Друга смотра научних група студената Београдског универзитета и великих школа. Комисије за преглед и мзбор радова образоваће факултетски комитет Народне омладине уз сагласност и сарадњу наставника. Радове за смотру научних група треба предати комисијама, најдал>е до 5 децембра ове године. Стручно одељење при Универзитетском комитету Народне омладине треба да извршн све организационо-техничке припреме за ову смотру. Универзитетски комитет Народне омладине Београдског универзитета и великих школа.

Саопштење ЦК Народне омладине Југославије поводом хапше&а наших студевтских претставника у Софији

Наша је јавност већ упозната са грубом провокацијом бугарскв полкције, која је 14 септембра брутално истерала претставнике наших студената у МеђунаlХ>днам савезу сгудеиата из Софије. Читаву ведеА>у дана бутарска штампа и радио, нису објавили ни једну реч о том догађају. Тек после седмодневног ћутања бутарска агенција „Булга“ објавила је једно саопштење у коме се тврди да наши делегати који су дошли у Софију да учествују на заседању Савета Међународног савеза студената уопште нису студенти, назива их се „Титовим агентима“, . ,провокаторима”, који су тобоже „ушли ка бугарску територнју без дозволе бугарске владе“. Даље се у саошнтењу без икакве веза са поменутим хапшењем прелазина понављање познатих измишљопиа Ово саопштење показује да су бугарске власти биле присиљене да како било оправдају свој срамни недемократски поступак ггред студентским претставницима, који се налазе у Софији, као и пред међународном јавношћу уопште гдв је тај поступак изазвао осуду и оггорчење. За делегате наших студената тврди се да они нису никакви студенти нити студентски претставници, иако студенти У многим земљама и руководиоци Међународног савеза студената добро знају, да 1е Милорад Пепшћ заступао Студентски савез у делетацији која 1е посетила Латинску Америку, да је Нијаз Диздаревић изабрани члан Извршиог комитета МСС-а а Рајко Томовић и Марко Шарић члакови Савета МСС-а, који су учествовали на многим његовим заседањима. Такође ни тврдњама да ггоетставници наших студената тобоже ,дшсу имали дозволу бутарске владе за улазак на бугарску територију“ не може се обманути јавност. Наши студенти прешли су границу на основу потпуно ваљаних путних исправа издатих од Министарства унутрашњих послова ФНРЈ, са каквим исправама редовно путују и бугарски држављани из Бугарске у Југославију. Ваљаност путних исправа наших студената најбоље пбтврђује то што су их бугарски погранични органи прооустили у Софију, као и чињеница да су органи бутарских властц приликом њиховог хапшења у Софији категорички и грубо одбијали предлоте претставника Међународног студентског савеза да Извршни комитет Међународног студвнтског савеза прегледа исправе наших студентских претставиика како би се могли проверити наведени разлози њиховог хапшења. На тај начин, измишљотинама и клеветама бугарске власти хоће да некако загладе и приирију огорчен.е и протесте које је брутално хапшење наших студентских претставника изазвало међу многим иностраним студентским претставницима који су дошли у Софију на заседан»е Савета Међународног студентског савеза. Међутим. сва та настојања не могу да опрандају нити да прикрију дрску провокацију бугарских власти која је уперена не само против југословенске омладине нето и против Међународног савеза студвната.

ЗАГРЕБАЧКИ ВЕЛЕСАЈАМ смотра успеха наше петолетке

Седамнаестог септембра отворен је загребачки Велесајам на коме, поред иностраних излагача, учсствују наша привредна предузећа са својим продуктима оствареиим у првој половини Петогодишшег плана. Хиљаде нових производа коЈе свакодневно стварају радни људи Југославнје, показују брзи темпо социјалистичие изградње у нашој земљи. Поред великог броја трудСекика из читаве земље, загреба«тки Велесајам посећују ових дааа к иашег Унииерзитета. Поеете су колектнвне и оргачизују их факултеиски комитети Наролпе омладине. Јуче је отпутовала група сту;:?:lага * Правног факултет*

До— врмподк шшшх трудбеетка

I ФАШИЗМУ СЛОВОДА ПАРОДУђ .мм И5 С Д Д Р Ж Д | А; ™ " Ш~Ш Страна прва: Страна друга: Страна четврта: 4. #ДжУДИЖЖД Неке напомене пред почетак рада Укл>учиван.е студената у рад Претварање Мађарског са^за Ш Ш идеолошко-политкчких васпитних фронтовских организација студената у оружјс Ннформбироа ■ ЛшЖЛШ к ,. ш .. ва Преглед септембарсних нспита * зроци Саошптеше ЦК Народне омладине стпака трећа* Јесеше првенство Београдског Југославије поводом хапшеша р р уннверзмтета _ _ _ . .. _ _ _ _ л _ .. _ н . _ .. ~ _ _ _ . - ... наших студентских претставника Наша летовалншта од Будве ОРГАН НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ »<**-* » НА БЕОГРАДСНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИНИМ ШКОЛАМА ■ ГОДИНА XI БРОЈ 20 БЕОГРАД, 26 СЕПТЕМБАР 194» ГОДИНЕ ЦЕНА 3 ДИН.