Student

ПРЕД ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ САВЕЗА КОМУНИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Десетог октобра ове године навршава се тридесет година постојања рада Савеза комунистичке омладине Југославије. Тај дан обалежава славан херојски пут СКОЈ-а од његовог стварања до данас. Он због тога има огрокан значај не само за омладину Југославије него и за цјелокупну омладину свијета, за социјалистички фронт уопште. Одмах после стварања Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста) 1919 године, створен је СКОЈ. Априла 1919 године у Београду се састала група студената социјалиста из читаве земље, који су под утицајем непосредног уједињења социјалистичких група у Социјалистичку радничку партију (комуниста), донијели одлуку о стварању Клуба студената комуниста на свим универзитетима, чији рад треба да се прошири и на осталу омладину. Октобра мјесеца су делегати комунистичке омладине сдржали у Загребу конференцију уједињења и основали Савез комунистичке омладине Југославије. Тахав Савез комунистичке омладине Југославије стајао је на истој платформи као и остали савези пролетерске комунистичке омладине у свијету. СКОЈ je почео нагло да се шири и већ је јуна 1920 године било омогућено да се одржи први конгрес СКОЈ-а. У својим редовима окупио је преко 3.000 чланова. На конгресу је донесена одлука о ступању СКОЈ-а у чланство Комунистичке омладине Интернационале (КИМ). Тежак' је и славан пут који је организација СКОЈ-а прошла у периоду њеног стварања, па до 1937 године и доласка друга Тита на чело наше Партије. Али се омладински покрет није распао ни после штеточинског рада непријатеља Партије Горкића и Мука, који су распустили СКОЈ. Он је под руководством КПЈ и даље наставио борбу. Студентски покрет «а Београдском универзитету био је најјачи политички фактор из кога је израстао велики број добрих партиских руководилаца. Борба студената Београдског универзитета била је нарочито оштра у периоду од 1929—1935 године, Са нашег Универзитета у то вријеме није се чуо само глас протеста против фашистичких метода (Закон о заштити државе, хапштење и интернирање најбољих синова Југославије), већ је Универзитет претстављао мјесто одлучне политичке борбе против разних експонената ненародних влада бивше Југославије. Напредни студентски покрет морао је да издржи бесомучне нападе ’ полиције и жандармерије, али је он и поред тога у свим окршајима поново носио заставу наше Партије. Тада су на Универзитету руководили студентским покретом другови: Петар Стамболић, Вељко Влаховић, Добривоје Радосављевић, Ђоко Ковачевић, Мома Марковић и други. Година 1936 је такође испуњена још револуционарнијим радом студената нашег Универзитета. Против завођења универзитетске страже, студенти ступају у двадесетодневни штрајк у коме гине за ствар свога народа друт Жарко Мариновић, студент медицине. Јединство студената Београдског још више се учврстило. Злогласни ректор Ћоровић је свргнут. стража је Здсинута. Одбрањена је аутономија Универзитета. 1936 године Лола Рибар предводи нашу делегацију на Међународну омладинску конференцију за мир у Вписелу. У јесен, исте године, на цозив наше Партије полазе студентски руководиоци као добровољци да бране слободу шпанског народа. У тбј борби узели су учешћа Сгуденти: Вељко Влаховић, Ђоко КЈовачевић, Пеко Дапчевић, ЖикиЦа Јбванбвић, Мијат Машковић, Гојко Бједов, Гвидо Нонвејед и мно#и други. Борба студената никада ћије била изолована од огшгге борбв наших народа и цјелокупне оЈшадинв Југославије. О повезаности борбе студената са ворбом наших народа нарочито говоре догађаји из 1939 године. 14 децембар 1939 године био је снажна манифестација радног народа Београда и студената. У крвавим сукобима са полицијом дали су своје животе студенти Мирко Луковић, Боса Милићевић и Живан Седлан. Јединство студената и цјелокупне вмладине Југославије манифестовало се 1941—1945 године и у НародВоослободилачкој борби и Народвој револуцији народа Југославије. Свијетли су примјери хероја ослободилачког рата! Свима нам је пред очЈАма слика младог металског радника Стевана Филиповића, кога су Немци 1942 године објесили у Ваљеву и који са омчом око врата држи говор и позива народ у бор-

бу. Када су немачки фашисти пред вјешалима питали Драга Палавестру из Мостара да каже своју последњу жељу, он је одговорио: „Последња ми је жеља да видим вјешала од Мостара до Берлина и на њима Немце и издајнике". Таквих примјера било је на хиљаде у свим крајевима наше земље. Преко стотину хиљада младих’ комуниста положило је своје животе за слободу наше домовине. Омладинци, радници, сељаци, студенти, узидали су своје кости у те*еље нове Југославије, Из Народне револуције изишао је велики број народних хероја, само са нашег Универзитета 36, партиских и државних руководилаца и генерала наше херојске армије. Данас се, међутим, негира све то, У земљама Информбироа гледа се на нашу Револуцију као на дјело „глупих, високих, горостастних људи, који воле да се „бију’ без икаквог руководства. Тај контрареволуционарни поглед на славну историју једног малог народа може да служи само на срамоту његовим инсценаторима, а у првом реду руководиоцима СССР-а и земаља кародне демократије. Свв лажи и клевете, блокаде, претње, раскидање уговора или било шта друго, не може разбити јединство једног народа који има такву Партију и рукововодство као што је наше и друта Тита. Ни херојска омладина Југославије није остала иепоштеђена од овог нечувеног и непријатељског поступка на славне странице историје нашег народа и међународног радничког покрета уошпте. Информбироовске главешине разбиле су Савез омладине Балкана и данас свим силама раде на разбијању Светске федерације демократске омладине и међународног Студентског савеза. Последњи догађај у Будимпешти, када је нашој делегацији онемогућено учешће на Конгресу и Фестивалу и непријатељски поступак бутарских власти у Софији, које су протјерале претставнике студентске омладине, који су требало да присуствују засједању МСС-а, то логично потврђују. Међународни студентски савез распада се. Јуна мјесеца ове године на састанку Извршног комитета МСС-а у Италији (Болоња) напредни делегати, чланови ИК МСС устајали су и одлучно се супростављали политици руководства МСС-а који проводи информбироовску логику сужавања и ликвидацију МСС-а, крји се данас налази пред непосредним распадањем. Вијеће омладине балканских земаља допринијело је тијесној међусобној сарадњи омладине Југославије, са омладином Албаније, Бугарске, Румуније и Мађарске. Првом конгресу присуствовали су и делегирани чланови ЕПОН-а (Грчка). Те омладиноке манифестације. рад на развијању културних веза, на решавању извјесних заједничких проблема, сарадња на спортском пољу итд. биле су вршене против империјалиста, а за рачун СССР-а и антиимперијалистичког фронта уопште. Међутим, грубо наређење 1948 године из Москве прекинуло је сваки његов даљи рад. Колико је Балканско вијеће допринијело напредном омладинском покрету најбоље се види из оцјена и изјава самих организација чланица виjeha. Делегација ЕПОН-а истицала је неограничену корист за њен плодотворан рад, омогућен Балканским вијећем. Инсценатори разбијања Балканског вијећа и клеветања омладине Југославије били су баш омладински руководиоци СССР-а, који никада нијесу признавали херојска дјела омладине Југославије и којима је сметао сваки успјех постигнут у нашој земљи. То данас показују непобитне чињенице, познате читавој нашој и напредној свјетској јавности. Када су 1945 године престале пушке да пуцају, када је дјело народа Југославије под руководством КПЈ и друга Tnfa коначно довршено и успостављена република, СКОЈ, заједно са цјелокупном омладином Јутославије, први је ступио у битку за обнову земље и изградњу новог социјалистичког друштва. Фашиетичка окупација оставила је народима Југославије гомилу рушевина. Ни наш Универзитет није био поштеђен. Учионице су претворене у преноћишта и магацине,- опљачкани инструменти по лабораторијумима, бомбардовањем срушени дјелоци фвкултетских зграда и сл. На Универзитету се 1947 године дискутовало да ли је због таквих услова уопште могуће почети са наставом. Вјерујући у своје сна& и жељу да се све тешкоће преброде, настава је ипак почела. У студентске клупе поново су похитале хиљаде нових и старих студената. За непуне четирл године рада Народне омладине на Универзитету постигнути су огромни успјеси. Народна омладина Југославије постала је још јединственија, чвршћа и способнија да извршава све задатке које пред њу поставља наша Партија. Она је израсла у комунистичку омладинску организацију О томе говоре резултати рада Народне омладине у протеклој школској години. Контрареволуционарни напади на нашу Партију, њено руководство, наш народ и омладину наишли су у редовима студената на енергичан протест и огорчење. Неколицина бездушника и каријериста који су се мало поколебали,.данас захваљују нашој Патрији што их је искључила из редова омладине и омогућила да се поново врате у њене редове. Испитни рок у мјесецу јуну о. г. био је израз политичке свијести наших студената и њиховог односа према раду и борби за изградњу социјализма у нашој земљи. У јуну је положило 65 0 /остудената све испите. у току године студенти су изучавали марксизам-лењинизам на курсевима идеолошке изградње. Кур cese је похађало 14.000 студената. Фестивал омладине Универзитета био је, такође, снажна смотра снага културно-умјетничхе дјелатности на нашем Универзитету. На пракси 6.100 студената, ка радним акцијама 2.300, летовалиштима 3.540 и на сваком другом мјесту радили су студенти на свом стручном и идеолошком уздизању како би сјутра постали висококвалификова ни стручњаци, одани ствари Партије и народа, спремнида к под најтежим тешкоћама, заједно са осталом омладином и народима Југославије, изграде социјализам У нашој домоиини. Ове године дипломирало је преко хиљаду сгудената. • То је прва генерација студената која се ваопитавала у новој Титовој Југославији. ЦЈелокупна омладина Југославије слави тридесетогодишњицу СКОЈ-а у појачаним напорима за изградњу социјализма у нашој земљи, поносна на све оно што је досада постигла. Народна омладина на Универзитету настаниће и дал>е још упорније на савлађивању својих студија, на испуњењу задатака Петогодишњег плана. * Славан је пут којим је прошао Савез комунистичке омладине Југославије од његовог стварања до данас и коначног испуњења задатка којег му је Партија поставила да сгвори широку омладинску организацију, моћну подлогу Партије, Народну омладину. На том путу СКОЈ је У Народној омладини окупио младу генерацију Југославије у револуционарној борби. Овакве успјехе није било могуће постићи без свакодневне бригеипомоћи наше Партије и лично друга Тита. И благодарећи тој помоћи и правилиој политици наше Партијеи неуморном раду СКОЈ-а, ми данас у Јутославији и имамо такву организацију као што је Народна омладика, која је својим успјесима постала поиос наших народа.

Ф. Пирић

ПРОСЛАВА МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА МИРА НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

БОРБА ЗА МИР И РАВНОПРАВНОСТ ТО ЈЕ МИСАО КОЈА ПРОЖИМА СВАКОГ НАШЕГ ЧОВЕКА

Централном комитету НПЈ и другу Титу БЕОГ Р А Д • Прикључујући се милионима градитсља социјализма у нашој домовини и милионима напредних људи широм целог света, који данас подижу свој глас за мир и демократске слободе, наставници и студенти Београдског универзитета, великих школа и академија, шаљу Вам револуционарном штабу наших народа, пламеие поздраве и изразе дубоке оданости u љубави. . . Међународни дан борбе за мир ми славимо у време када наша социјалистичка домовина носи улогу првог и најдоследнијег борца за мир међу народима. Ми се поносимо што смо грађани земље, која под Вашим мудрим руководством, држи тако високо заставу борбе за прогрес, против сваког угњетавања, хушкања на нова ратна крвопролића и против угрожавања слободе, независности и суверенитета малих народа. Ми смо потпуно свесни чињеиице да је кмперијализам заклети непријатељ истинске науке и напретка и сведоци смо неизмерних могућносги, које развитку науке пружа социјалистичко друштвено уређење. Стога, у име истинске науке и напретка, ми осуђујемо све покушаје империјалиста, који хоће по цени нових ратних пустошења да наметну доларски јарам ропства у свету и који гуше ослободилачке и слободарске покрете у свету. Исто тако енергично осуђујемо свако разбијање јединства и солидарности светског табора мира и напретка, који се данас спроводн под маском Информбироа, а по диктату неких руководилаца СССР-а. Заслепљени интернационалистичким тежњама за експлоатацијом малих земаља, пренебрсгавајући основне поставке марксизма-лењинизма о револуцији и праву народа на самоопределење, они су се срозали дубоко у блато ревизиопизма. Служећи се најгнуснијим средствима у борби против наше социјалкстичке домовине они каљају највише моралне вредности међународног радничког покрета, истину и правду, слабе и разбијају снагу и јединство светског система социјализма. У односима између социјалистичких земаља они су дотерали до најотворенијег непријатељства издајући тежње властитих народа и завет милиона жртава на којима је, највише заслугом наше Партије, било засновано пријатељство међу напшм, совјетским и другим народима. На тај начин они замрачују борбене перспективе опим народима и покретима у свету који се боре против империјалистичког угњетавања, за мир и демократске слободе и за равноправност свих народа. Утолико је узвишенија и значајнија улога наше земл»е, која се под Вашим руководством данас бори против двоструке опасности за мир и демократију у свету и која има највише моралних основа у свету да носи заставу у тој борби. Утолико је и чвршћа наша решеност да заложимо све своје снаге у великом делу изградње социјализма, јер на тај начин ва.јвише доприносимо борби за јединство и јанање социјализма у свету, за победу мира и истинске демократије. Ми ћемо још упорније радити на рћзвијању науке и још брже давати нашој социјалистинкој привреди нове висококвалификоване стручњаке. ЖИВЕО ХЕРОЈСКИ ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ КОМУСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ НА ЧЕГУ СА НАЈВЕЋИМ СИНОМ НАШИХ НАРОДА, ВОЉЕНИМ ДРУГОМ ТИТОМ.

Наставници и студенти Београдског универзитета, великих школа и академија

Јуче је у свечаној и украшеној сали Правног факултета, у присуству великог броја професора и студената Београдског универзитета, одржан митинг поводом Међународног дана мира. Наставници и студенти Београдског универзитета су и овом приликом још једном показали своју солидарност са прогресивним снагама света, своју спремност да свим снагама допринесу напретку човечанства и очувању мира. Митинг је отворио, у име Управе удружења наставника и Универзитетског комитета Народне омладине, друг Андрија Крешић. На митингу су говорили др Стеван Јаковљевић,

ректор Београдског универзитета и великих школа, Данило Пурић. секретар Универзитетског комитета КП Србије и Павле Савић академик, Његови говори често су прекидани бурним аплаузима присутних ЦК КПЈ и другу Титу и протестима против дискриминаторских поступака Владе СССР-а и народних деморкатија, према нашој земљи. На митингу је изабран Одбор за одбрану мира на Београдском универзитету и послати су телеграми ЦК КПЈ и другу Титу и Националном комитету ФНРЈ за одбрану мира.

Из говора друга Данила Пурића

Данас, на Дан одбране мираусвијету, када читаво наттредно човјечанство диже свој глас за трајан мир, трудбеници и сви народи Југославије још једанпут манифестују сзоју солидарност са свим напредним снагама човјечанства, У оквиру овог Великог дана и ми, студенти и наставници Београдсхог Универзитета и великих школа, при-

дружујемо се овој величансгвеној смотри демократских снага свјета, осуђујући још једанпут све покушаје припремања новога рата нове агресије, коју спремају англо-амерички империј алисти. Друт Иурић je Јаље истакао да перијалисти улажу све напоре како 6и кроз штампу в радиостанице створили ратну психозу у свету да се иза ње

могу иесметаво приаремати за шо»в рат, желеки на тај начшв откловштш веминовну економску кршзу ш спречитш развитак демократскот покрета у овету • Освркуки се ва борбу Беотрадсиог у* ниверзитета за мир и демократшју лрут Пурик је рекао: Но није први пут да се овде на Београдском универзитету чују снажни апели у прилог мира и демократије. Од оснивања Београдског ЈЂиверзитета овим аулама стално су одјекивали борбени студентски воклици за демократију за мир, за бољи живот људи у свијету. Још од првог студентског штрајка 1902 године, кога су организозали напредни студенти у знак протеста против реакционарних закона српске скупштине, па све до славних студентских борби у предратном периоду, Београдски универзитет je био луча у борби напредних снага наших народа. Од доласка друга Тита на чело цаше Партије, када се широм Југославије развио снажан антифашистички покрет, предвођен Комунистичком партијом Југославије, Београдски укиверзитет постао је још већв жариште те напредне мисли, упориште борбе за мир и бољи живот. У доба припрема за II свјетски рат, на Београдском универзитету sио је формиран Мировии одбор који је све до рата руководио упорном борбом наших студената за мир а npoгив агресије, за што тlешн»е пријатељство и везу са Совјетским Савезом. Ми никад не можемо заборавити одлазак најбољих студената Ееоградског универзитета у Шпанију да у огн.у шпанског грађанског рата кују солидарност народа Јутославије са међународном борбом свјетског пролетаријата. Ми никад н* можемо заборавити пламене говоре Иве Лоле Рибара и дрјггих студентских првобораца, који су у тргм данима позивали све студенте у борбу за одбрану мира, у борбу за бољи живот и демократију у свијету. Говореки о настојањима Нове Југо • славије да живе у миру и пршјатељ • ству са свим земљама, шарочшто са СССР в земљама вародие демократшје, Друт Пурнк је наставио: Ми смо желели да живимо у миру и братском пријатељству са СССРом и земљама народне демократије а поготово са нашим најближим суседима Бугарском, Албанијом, Мађарском и румунијом. У том циљу наша Владз била је иницијатор склапаша уговора о Узајамној помоћи и послератној сарадши са Совјетским Савезом и земљама народне демскратије. Те уговоре пратили су трговински утовори и културне конвенције. Таквом политиком Југославија ie постала пример демократије и оличење мкрољубиве политикеједне земље која гради социтализам. У њу су похрлиле делегаците из читавог сзјета, почев од Кине и В«јетнама, па до напредних радника из Америке и Енглеске. Слике дру* ra Тита ношене су као оличеше мира и слободе у Индији и Индонезији, а његови говори и чланпи проучавани су у свим земљама свјвта. Једном речју Југославија је истицана као јединствен пример како једна мала земља може да гради себи бољи живот, кад су у њој народи сложни и имају пред собом јасак циљ остварити у потпуности социјалистичко друштвено уређење. Но та слава ЈутославиЈе кије ee свиђала неким охолим руководиоцима СКП(б)-а и Совјетског Савеза, а с ДРУге стране они нису желели равноправне односе међу социјалистичким земљама, сматрајући да оне треба да буду потчињене СССР-у и да је његово право да руководи и командује са њима како хоће. Југославија је била прва на удару и зато je дошла злогласна Резолуција Информбироа. Она је требала да збрише руководство Југославије, да наше народе претвори у послушне извршиоце наређења Москве. Овакав став неких руководилаца СССР-а не само да ie оступање од марксизма-лењинизма него су то кснтрареволуционарни поступци који се не могу разликовати од иазцрњих планова империјалиста. Када су видели да Резолуција Информбироа није имала никаквог одјека у Југославији они су почели са дизљом кампањом против наше зеливе. Иошто је шстакао да никакве репре • салпје ни прекпдање уговора ве могу сжренути Јутославвју еа вутш изтрадње соцлЈалшзша, вштш одшо}шгш Јутосдавш• ly од иапредшот аокрета у евцту, друт Нурпк је peiftao: Борећи се за изградњу социјализма у нашој земљи, ми ћемо с« кајборити за побједу наше праведне ствари, за равноггравне одиосе међу социјалистичким земљама, за JOfp и бољи живот људи у <а««ту.

ФАШИЗМУ СЛОБОЛА ВА РOДУI ЉШаМНШ , |Ж к к к Међунаоодни дан бообе за mujj ј| У време када наша социјалистичка домовина носи улогу првог и најдоследнијег борца за мир ОРГАН НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ међу ■ народима. „ НА БЕОГРАДСНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА XI БРОЈ 21 БЕОГРАД, 3 ОКТОБАР 1949 ГОД. ЦЕНА 3 ДИН. ’