Student

ПОВОДОМ ОСНИВАЊА КАТЕДРЕ МАРКСИЗМА-ЛЕЊИНИЗМА О ПОТРЕБИ ИЗУЧАВАЊА МАРКСИСТИЧКОЛЕЊИНИСТИНКЕ ТЕОРИЈЕ

Пети конгрес наше Партије ис•гакао је појачану пропаганду марксизма-лен»инизма како у партисккм редовима, тако и у редовима радних маса уопште, као један од основних наредних задатака. У оквиру извршавања тог задатка основан је и већ ради Институт за друштвене науке, а сада је на Београдском универзитету отворена катедра марксизма-лењинизма. То је још једна мера више, која нам помаже да дођемо до марксистичко-лењинистички образованих кадрова, до социјалистичке интелигенције и до бржег научног процвата у нашој земљи, о чијој је потреби говорио на Конгресу друг Ђилас. Структура катедре на нашем Универзитету биће таква да he омогућити не само изучавање марксизма-лењинизма уопште, на основу дела класика, него и разраду наше стварности, тековина наше Револуције и путева изградње социјализма код вас. Обавештенији и компентентнији другови изнеће надам се на овоме, а и на другим, местима своје мишљење и сугестије о томе, на који ћемо начин и којим средствима најсигурније доћи до тога циља. Ја могу да кажем само неколико речи о потреби и важности изучавања и упознавања марксистичко- лењинистичке теорије уепште, пошто она чини основу читавог даљег рада. Потребу и важност идеолошког изграђивања партиских кадрова и Партијом руковођених маса истицали су како сам Маркс, тако и сви остали класици. „Историја СКП(б)” напомиње нам Марксове речи да „теорија постаје материјална свага када овлада масама”. Маркс нас сам обавештава у гласовитом предговору својој кшизи „Прилог критици политичке економије” да је започео своје велико животно дело изградњу научног социјализма, комунизма, са теоретским студијама и напосе са критичком ревизијом Хегелове филозофије права. Исти тај предговор, у коме je дата класична формулација суштине историског материјализма, говори нам и сам по себи и по својоЈ садржини све најбитније о улози и значају теорије (и идеологије уопште) у друштвеном животу. Општи резултат до ког је Маркс дошао може се најкраће формулисати у исто тамо постављеној— тези; да не одређује свест људи њихово биће, већ да, напротив, друпггвено биће људи одређује њихову свест. То је била руководеђа нит свих каснијих његових истраживања, то Је осдовни принцип читаве теорије марксизма-лењинизма у коме Је садржано решење основног питања читаве филозофије. Тачно је, наиме да, je научна, материјалистичка филозоЉија увек стајала на гледишту да биће одређује свест, али Је само Марксов дијалектички материјализам открио оно биће, коЈе одређуЈе људску свест (а о њој се управо и ради). Пошто Је нашао да се друштвено биће човеково састоји у материјалној производњи људског живота, Маркс је, анализирајући услове те производње, открио њене законе, законе развитка људског друштва уопште и напосе законе развитка капиталистичког друштва. Он Је открио суштину капиталистичке експлоатације, смисао класне ослободилачке борбе пролетариЈата, дао јој научну основу, указао путеве ка остварењу њеног коначног циља комунизма, и повео пролетаријат тим путем. „Филозофи су свет досада само објашњавали писао је Маркс али је ствар у томе, што њега треба изменити”. И његово учење о свету није ништа друго до теориЈа те измеие света, теорија и тактика ослободилачке борбе пролетаријата. Тако Је Марксово решење основног питања филозофије довело до комунизма као свог логичногзакључка и практичне последице. Зато Лењин карактерише комунисте као „практичне материјалисте”. У марксизму-лењинизму теорија и пракса чине једну нерездвојну, у кајвећоЈ мери јединствену, органстсу целину. Енгелс je, напоредо са политинком и економском борбом радничке класе и њене Партије, постављао такође и идеолошку борбу. Лењин је чинио то исто не једном, него стотину пута, истицао важност теорије за раднички покрет и за успешну делатност Партије као авангардв радничке класе. Потреба и важност изучавања теорије марксизма-лењинизма није ограничена само на период припремања револуције. После извршене револуције, у борби за учвршћење и осигурање њених тековина, у борби за изградњу социјализма, потгеба за њом не постаје мања, него већа, у сваком случају шира, непосреднија, масоанија. Ево што о томе каже Стаљин у своме извештају на XVIII конгресу СКП(б), одржаном 20 година после РеволуциЈе, у најпунијем замаху социјалистичке изградње: „Може се сасвим сигурно рећи; када бисмо умели идеолошки припремити наше радрове из свих грана рада и политички их прекалити до те мере, да се могу слободно оријентисати у унутрашњој и међународноЈ ситуацији, када бисмо умели учинити од н»их потпуно зреле марксисте-лењинисте, способне да без озбиљних грешака решавају питања руковођен»а земљом, онда бисмо с пуним правом сматрали да је девет десетина свих наших питања већ решено”. („Питање лењинизма”, превод у издању „Културе” 1946. ћирилица, сграна 595). Ту су, може се рећи, сви коменТари заиста сувишни. Тешко ЈепреЦенити важност и потребу изучавап»а и усваЈања теорије марксизмалењинизма у периоду изградње социјализма. Није могуће изградити социјализам без јасне научне све-

сти о његовој нужности и могућности, не знајући што градиш и зашто градиш и који су најкраћи путеви и најподеснија средства за ту изградњу. • __ Наравно, теориЈа постаје празна, непотпуна, ако се не повезује са револуционарном праксом; наравно, одвајање теорије од праксе, хипостазирање теорије Је једна велика опасност за раднички покрет. Али, та опасност не настаје услед наглашавања важности теорије и услед њеног што дубљег, што потпунијег и што масовнијег изучавања, већ услед занемаривања праксе услед тенденције да се практична револуционарна делатност замени голим теоретисањем. Постоје услови када та опасност може да се појави и заиста се појављивала као реална и велика, али то нису услови у којима су сви кадрови, од највиших до најнижих, заузети огромним практичким радом, као што су то услови наше земље и нашег времена. Напротив, ови услови чине реалном супротну опасност опасност занемаривања теорије. Нарочито Je велика опасност тог занемаривања теорије у научном раду. Она Је код иас велика не само услед појмљивог „практичног” курса на хитно спремање специЈалиста, него Још више услед нетачног схватања да Је научни рад већ сам по себи чисто теоретски рад. Научни рад je интелектуални рад, али то није увек исто што и теоретски, Као ihto наука осветљава пут произвођачкој класи, тако и филозофија осветљава путеве науци. Научник-специјалиста који не води рачуна о општетеоретским, филозофским основама своје специјалности, није вреднији у својоЈ области него шофер који Је, можда и одличаи, али не зна теорију своЈе машине, не познаје Је технички и научно и зато запиње свуда тамо где она, случаЈно, стане. Али ширење марксистичко-лењинистичке свести међу градитељима социЈализма, није само оруђе за изградњу социЈализма као што иипре тога није било само оружје за извођење револуције. Та свест ниЈе само средство за постизање социЈалистичког друштвеног поретка које неће имати касније никакве дал»в употребе. Она Је, у исто толикоЈ мери, и циљ социјализма. Ми морамо заЈедно са преображајем матери Јалне базе друштва, са променом начина производње, изменити и читаву њену идеолошку надградњу, ликвидирати класно-експлоататорске односв и њихове остатке, не само у економици већ и у свести људи. На место посгојећих религиозно-идеалистичких и уопште ненаучних схваташа о животу. и свету, ми треба да изградимо научно схватање света, наместо морала капиталистичког друштва нови комунистички морал. А то је могуhe само на основи учења марксизма-лењинизма. Заузетост кадрова огромним практичним радом у јеку изградње социјализма може, како рекосмо, да доведе до извесног запостављања теорије. А то је опасна ствар, Дотле, док наш рад тече успешно, док се он одвија без јачих заокрета, великих тешкоћа и озбиљних препрека, дотле запостављање теорије можв и да се не oceha као директно штетно, Дотле сви добри практичари и специјалисти било то професори, официри или инжењери итд. или, чак, парт. организатори могу, без обзира на то што „много не маре за теорију”, да бар на изглед добро вршв своЈ посао, да изгледају људи на свом месту. Али штета од неинтересовања за теорију постаје видл»ива одмах, чим промењени услови затраже промену курса, чим негдв „машина запне”, чим избију ма какве мало озбиљније тешкоће. Пракса Је слепа ако себи не осветљава пут теоријом, а на неосветљеном путу лако се изгуби ориЈентација и свака запрека поприма џиновске, фантастичне, несавладиве размере коЈи застиру перспективу, колебаЈу, руше веру у победу. То нам потврђуЈе читава историЈа међународног радничког покрета, а особито, најновија, савремена његова историја, која протиче у знаку бесомучне хајке против наше Партије, у знаку информбироовског ревизионизма, Ко се поколебао услед те хаЈке и услед тешкоћа које она изазива? Само они, који не знају да истину марксизма не могу поколебати ни најауторитативнији и најмоћнији њени ревизионисти. Зашто се није поколебала наша Партија, у чему је њена снага, због чега се она одржала пред нападом толиког броја противника на чвлу којих стоЈе неки, досада толико ауторитативни руководиоци СКП(б)-а? У томе, што она зна да „у радничком покрету никада није неистина могла да победи и неизбежно је увек, на крају крајева, излазила на површину истина, још светлија, још снажнија”; у томе што је „њена пракса у коЈоЈ се она верно држи науке Маркса Енгелса Лењина Стаљина очевидно, супротнасвему ономе, што joj се замера" (М. Ђилас на V конгресу КПЈ). Снага наше ПартиЈе лежи у њеној верности учењу марксизма-лењинизма, које је свесилно зато што је истинито. А слабост њених противника па и оних „најауторитативниЈих" и најјачих лежи у томе што они мисле да у име неких „великих” (руско великодржавних) интереса могу да издаЈу то велико и свесилно учење. _____ Зато изучаваЈмо и усвајајмо учење Маркса и Лењина, уопштеноискуство радничког покрега свију земаља, да би под руководством своје поносне и славне КПЈ увек задржали достојно место у њему!

В. Рибар

Доцент Новинарске и дипломатске високе школ«

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ КЛУБ МЛАДИХ ПИСАЦА У НОВОЈ ГОДИНИ

Одлуку Универзитетског комитета Народне омладине да се Клуб младих писаца одвоји од Културноуметричког друштва „Бранко Крсмановић” чланови Клуба схватили су као правилно означавање његове улоге у културном животу Универзитета. С друге стране ова одлука Је гтравилнија тим више што у самом досадашњем раду Клуб младих гогсаца није имао неку Јачу везу са осталим секцијама дрЈгштва и то, првенствено, због специфичности његовог поља рада. У свом прошлогодишњем раду Клуб је био много више везан за њему слична удружења као на пр. са Удружењем књижевника Србије, са Клубом младих писаца Београда итд., Анализа досадашњег рада Клуба указала је на виз проблема који

ЧЕЛИЋ СТОЈАН:

стоје пред Клубом ове године. Прошла година је утлавном била година формирања и организационог учвршћења Клуба. Из мале, opraнизационо и бројно слабе, литерарне секције која је дотле постојала, требало је створити и учврстити једно јаче, веће и шире организационо тело које ће бити жариште књижевно - уметничке делатности на Универзитету. Нова управа је узела на себе одговорни задатак: решити проблем окупљања и повезивања свих младих литерата на Универзитету, њихово упућизањеу рад и обезбеђење најпотребнијих услова. Мала литерарна секција коЈа је бројала 10 15 чланова прерасла je у Клуб са неколико секциЈа од проко 120 чланова. Крупна новина у раду Клуба, би-

ла Је осиивање кружока филмскопозоришне уметности. Ово Је једна од првих сокција такве врсте у нашој земљи и циљ joj Је био да окупи и васпита све оне који се баве или желе да се баве филмско-позоришном критиком на Универзитету. да развиЈа и јача љубав према филму и позорници, да потстакне и упути младе писце сценарија итд. И поред извесних организационих слабости, овај кружок (који Је ускоро прерастао у секциЈу) одиграо је крупну улогу у вазвоЈу нашег Клуба. Литерарна секција је бнла најактивнија секција Клуба и њени резултати су наЈвећи. Премда opraннзационо-технички проблеми Још нису сасфтм решени, рад се одви Јао у широком замаху, свестрано Књижевне вечери, теоретско-идеоло-

шке дискусије, разва саветованл, гостовања, јубилеји, посете школама, фабрикама и радним задругама итд., све Је то Један, несумшиво, крупан успех, и поред свих тешкоћа. Фестивалски наступ наших младих књижевника био Је смотра наЈбољих годишњих постигнућа. Основии задатак у раду ове године биће; заоштрити питање високог квалитета и идеЈности. Рад мора бити садржајнији, усклађен са борбено-револуционарним законима социЈалистичке уметности и естетике, Теоретско-друштввним питан.и-» ма мооа се посветити наЈвећа пажња. у ту сврху Клуб себи поставља као Један од наЈважнијих задатака повезивање са што ширим кругом наших кшижевних радника, У ту сврху су већ учишени и први кораци ка зближељу и коордннацији рада са Клубом младих кн»ижевника Београда. Известан броЈ чланова нашег Клуба биће организационо везан и за Београдски клуб. имаће сталне пропуснице за све састанке и дискусије и моћи he да иступа са својим радовима на шиховим друштввним вечерима. Исто тако, организоваће се броЈна саветован»а са свим члановима Универзитетског клубв. Заједно са Клубом кшижевника Београда радићв се на што тешњоЈ сарадљи са Удружењем и Савезом књижевника Југославије. ДискусиЈама о омладинским часописп-гма, о питањима савремене књижевне критике, о филму, позоришту, режиЈи итд. присуствоваће такође сви наши чланови. Главни овогодишњи задатак подизаЈве идеЈног нивоа чланова Клуба младих писаца Универзитета и читавог рада постићи he се на таЈ начин што he се Управа, више него прошле године, позабавити проблемима од ширег значаЈа. што he заоштрити критеријум код оцењивања радова свога чланства и жигосати сваку штетну појаву унутар секција. Универзитетски комитет Народнв омладине преко одговараЈућих форума брижљиво прати све проблеме Клуба и активно помаже њего» рад, Ускоро he бити одрбрен знатан буџет за набавку свих потребаних реквизита и матери Јала. Клуб ће добити нове веће просторије, имаће своЈу читаоницу и библиотеку за коЈу Је предвиђено око 100.000 динара буџета. Исто тако биће обезбеђена сала за шире секциске оастанке, за књижевне дискусије, За разлику од прошле године Клуб ове године неће имати музнчку и литерарну секцију. Оне he биги везане за културно-уметничка друштва, Јер је то природније и корисније, а с друге стране, Клуб се, на тај начин. лишава низа организационих проблема чије је решавање често било узрок развучености и расплинутости у раду. Првенствени задатак Клуба ове године је окупљање и омогућавање развоЈа младих писаца и књижевника почетника нашег Универзитета, па било којим се видом литерарне делатности бавили. Поред литерарне и филмско-позоришне секдапе, коЈе he радити у оквиру Клуба, на дневном реду je и оснивање кружока критичапа у складу са директивама ЦК КПС изнетим на састанку са младим књижевним радницима 28 септембоа ове године. Циљ овога кружока биђе систематски одгоЈ младих књижевних критичара коЈима he, такође, бити обезбеђени одговарајући услови рада. Клуб млалих писаца Београдског универзитета стоји пред читавим низом одговорних задатака. Њихо- ч во извршење значиће Један крупан корак у развоЈу опште културноуметничке делатности на нашем

Универзитету.

Љ. Стојановић

ПУМПЕ НА ХИДРОГРАДЊИ (ДРИНА)

Плинска светлост

Плинска светлост у лампи лагано подрхтава, смањује се. Издужене мрачне секке намештаЈа у полумрачноЈ кревет и жена на њему. Њене очи испуњене ужасом уггрте су у светлост која се лагано гаси. Неко је у кући чињеница; светлост се гаси, па ипак никога нема. Жена је узнемирена. Расте сумња у свој сопствени разум. Она се дижв са кревета, корача несигурно. Над главом чује се шум. Неког ипак има тамо горе. Не! Нема никог, разум ми каже: „Ја сам сама у кући”. Одједном жена нагло отвара врата од собе, трчи, избезумљена, крик, пад на ограду од степеница, појављује се, послуга која је умирује. Господин Морис Баре, идеолог буржоазије у распадању, негде при почетку XX века, рекао је: „Наш морал, наша религија, наша национална осећања све је то порушено. Ми од њих не можемо да узмемо никаква животна правила и у очекивању оног времена, када ће наша наука моћи да даје за нас поуздаве истине, морамо да се држимо једине реалности, нашег Ја”. Дакле, јасно и недвосмислено. Ослањање на наше Ја, које расте и пред хојим се све губи и неста Је. То је једина стварност буржоаског назирања. Реални живот је ишчезао »ега више нема, тЈ., буржоаски идеолози би желели да тај реални живот масе не виде онакав какав јесте. Остаје Ја и његова психологија остаје оно појединачно што ниЈе битно ни карактеристично, већ случаЈно, без ма какве везе са општим остаје оно што не може и не сме бити предмет уметничког обрађивања. Међутим, приказуЈући ово појединачно и небитно, буржоаски идеолози постижу своЈ цил>; одвлаче поглед експлоатисане масе од борбе за бољу сутрашњицу, хватају је у канџе мистике, тераЈу Је да дрхти под утиском онога што joj се дај« било z каизи, слици, ва фид-

му, ма где, у ма којој грани уметности. Дакле, појединачно, небитно, индивидуалистичко Ја иако оно не може бити предмет уметничког стварања, јер такав садржај није оно што нас гони напред, што нас чини бољим и припрема за борбу против старог, то није оно што оправдава и даје основни задатак једном уметничком делу. Лепота, савршенство која је предмет уметности, предмет једног уметничког дела Јесте борбени чекић са којим се меи»а стварност; то је оно опште у друштву у чему се испољава друштвени закон кретања напред ка бољем. Наравно да буржоаски идеолози теже за обратним, за заустављањем друштвеног развитка, за скретањем маса са бсрбеног пута. Зато je још један доказ и овај филм, који аоси у себи све карактеристичне ознаке буржоаске демагогије и заваравања. Филм „Плинска светлост” Јесте типични филм капиталистичког дру штва чија култура у распадању не налази и не тражи никакав пут даљег развитка. Тема филма Је убиство из користољубља због пљачке. Погонска снага, садржај су дијаманти који стоје у психологији човека као његов комплекс коЈи га дави и прогања гони на злочин, на преваре, лаж и подлост. Хладна, рафинирана игра једног дегенерика обасјана бљеском дијаманата, психолошка радња злочина, разрађена и дата до детаља, са појединачним епизодама које су маЈсторски режиране и испреплетене са основном радњом, даје садржају веома снажан убедљив и реалан утисак даje упечатљиву и верну слику читавог једног комплекса, може се рећи основаог комплекса читавос буржоа-

ског друштва. Вогатство појединаца, пљачке као први, Једини и наЈвећи циљ за чије остварење не постоЈе никакве запреке. Филм припада филмскоЈ демагогиЈи, типичан Је у тој врсти филмова које сервира владаЈућа буржоаска идеологија Запада, како 6и на тај начин замаглила поглед „малог човека”, преварила га и утрапила му у руке, уместо стварности, којекакве лажне крпе психолошкога Ја, оног ситиог индивидуалистичког и небитног Ја, коЈе Је далеко ол реалности живота. Човек Је постао убица. Узрок тога Јесте кориетољубље коЈв га је натерало на злочин који ствара у његовој глави паклене планове, тера га на лажну љубав и брак, на неурачунљивост и избезумљеност. Питамо се: да ли је користољубље непознатог клавирмсте дошло само од себе. или са неба у облику светлости духа или лзппе и оваплотило ес у том бедном лицу? На ово питање садржаЈ филма не лаЈе одговор. Он га неће и не може дати, јер би морао да покаже ону хладну бездушну и пуну рачу>* на буржоазиЈу у евоЈ њезиној голотињи и прљавштини; буржоазиЈу себичну и пуну похлепе у трци ад ггљачком. она} чисти и голи интерес који Је једном разоушио „идиличне” односе феудализма, оно идолопоклоиство пред богом новцем, коЈе може све, квЈе отуђуЈе чпвека од њега самог и чини га своЈим робом. Када 6и хтео да одговори на постављено питање м да објасии користољубље Једног клавириете. филм би морао ва кам покаже rx>задину и наличЈе оие прослављене „слободне утакмице” бизвисмева и аихове гриватве своЈива, орруге п

механизам капиталистичког друштва. Међутим, ои то не може, јер, напротив, служи и треба да служи заклањању свих оних супротности које данас разапињу капиталистички Запад. Филм Је приказао случај, криминални случај приказао тако да не може бити предмет и садржај једног уметничког дела. Јер претставља нешто појединачно, индивидуално, одвоЈеио од оног општег, од основних закона капитализма, коЈи условљавају и криминал поред свих осталих наказности тог друштвеног поретка. Овај филм, чиЈа добра режиЈа и глума треба да му да неку уметиичку вредност, остаЈв само су* рогат и форма из чије добро обликоване љуштуре вири декаде-нтпа и немоћ буржоазиЈе у њеном уметиичком стварању. Савршенетво форме не могу оправдати иепотпчиост и небитиост гпдржаЈа. Још Флобер, Једаи од идеолога млап«г фоанпус«-# буржоазиЈе (чиЈе Је тада вштредче порлеае данашња ииетинка буржгздзиЈа давно олбацила и з»oоравила), расправљао Је о форми и садржиии и рекао Jer ,Ја дрисим облик и сттптину за лва егзистеипиЈе коЈе кикада не могу ла егзиетираЈу Јелно без друге”. Форма и садожина Једног уметничког дела, уколико очо нретендује да заиста буде то, у оп'*м конкретном случаЈу филм јесте ieдна. нераздељива пелина. аиЈалЈктичко Јединство која иам аиЈе иогао дати филм „Плинска светлосг”. и поред своЈе лотеране Форме, и коЈи, гледаи са гледишта марксистичке еетатихе м иас зато м гтретсгев«.а каЈобмчииЈи сурогат. Вм> в? Уистшћ, студ филсоофиЈе

НАРОДНИ СТУДЕНТ ★ НАРОДНИ СТУДЕНТ * НАРОДНИ СТУДЕНТ * НАРОДНИ СТУДЕНТ ★ НАРОДНИ СТУДЕНТ * НАРОДНИ СТУДЕНТ

3