Student

ЗАСЕДАЊЕ ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ ОУН ДЕЛЕГАЦИЈА ФНРЈ - ПОБОРНИК ПРАВА МАЛИХ НАРОДА

Мтот мали народи су до недавШо, ХШМО вегде док неки совјетски рутсОводноци, нису скинули социјауисшчку и марксистичку маску и показали своје контрареволуционар■о и шовинистичко лице гледали Су гвЏ Оовјетски Савез као на свос Иаштитника, као на светао пример иесевичне борбе против империјајгисггичккк агресија или аспирација црема малим државама, као на свеТионик који им показује пут ка слободи, као ва гарант њихова просперитета. И право су имали, некада. Али ово као да је заиста доба силних перипетија и обрта, које безг Мало потсећа на буран ХУШ век, у коме су и људи и идеје почесто били сатирани звекетом оружја, а и вероломством и преваром, а револупжжарнв владе ништене и гушене монархиском рестаурацијом. Можда Је пресмела компорација, но за шу Лшје тешко наћи и веома опипљиву основу'. Само, док се тада радило о револуционарним и, насупрот њима, реакционарним снагама унутар Једне државе, рецимо Француске, данас се ради о државама, о народима коЈи, нажалост не само од данас или пре годину-две, постављају питање својих међусобних односа у његовој најоштриЈој форми. He треба листати старе, већ похабане странице историје, да се нађе оправдање за постављање тог гоггања. Римски Цезар, фанатички Арабљанин Омар или Наполеон, неко he их се сигурно сетити, истина, били су агресори, али идеје које су понеле човечанство њих су дазно згазиле и прекриле тешким спојем прашине. Ближе, много ближе, па и после фирсрско-дучеовсхих дана, налазимо саблажњујуће сличности са походима ових ратника. Ми сви скупа били смо, а понегде смо и данас сведоци варварсхог мешања и натурања свог господства малим народима од стране западних, у првом реду америчких империјалиста. Грчка, Кцна, Индонезија, Бурма и низ других колонијалних и полуколонијалних земал»а пружају нам речите потврде. Но борба народа тих земаља за слободу, независност, суверенитет и низ других, некад садржајних поЈмова, била Је потстицана заиста демократским ставом Совјетскот Савеза и источно-европских земаља, ставом искрене одбране малих, неравноправних и подјармљених. Морална псдршка коју су Совјетски Савез и источно-европске земље пружале подјармљеним народима у њиховоЈ борби, имала је заиста неоцешив значај. Сазнање да имају пријатеље, да уживају симпатије у тој борби, да се о тој борби зна, говори и пише джром света значилр је једну од несавладивих покретних полуга, која је ту борбу развијала, а код појединих народа утицала и на извојевање победе, Па када је још 1946 године на заседању Генералне скупштине у Лондону панамска делегација поднела предлог да се пропише декларација о правима и дужностима држава, која 6и била основа за регулисање њихоних међусобних односа, сви заинтересовани народи сматрали су да Је учињен нов корак у борби за њихов суверенитет и интегритет. Ту су ти народи опет наишли на свестрану подршку баш совјетске делегације и делегација источно-европских земаља. Но, као што се десило са низом друтих за империјалисте непоћудних предлога, и оваЈ Је остао само предлог на папиру. Став делегација западно-империјалистичких сила, да се разумемо, није зачудио свет. Он је само могао и Јесте појачао отпор у редовима демократских маса у свету, који су из године у годину, са заседања на заседање императивно захтевале постављање и решење тог гштања на Гецервлној скупштини ОУН. Под тим притиском и на овогодишњем заседању Генсралне скупштине ОУН је, преко Комисије за међународно право, постављено ово ритањв. А сада се десило оно што многи и нису могли очекивати. Делегација СССР, а за њом, наравно, и остале око ње које имају право приетупа у овом форуму, направиле су заиста акробатски салтомортале. Предлог који су до Јуче бранили и због одбране којег су међу осталим стицали симпатије у демократском свету, данас су не водећи рачзгна о појачаном притиску империјалистичких сила на неразвијене земље, презреле и успротивиле се њсговом стављању на дневни ред Генералне скупштине, наводно због тога што питање није сазрело. Очигледно је да се не ради о забуни. Делегација СССР-а је већ низом примера показала на Четвртом заседа»у да сасвим Јасно зна шта xohe. Она је јасно изразила своју спрвмиост да усваја и искључиво актидемократске мере, само ако се оне противе предлозима Југословенске делегације, са чијим гласом не жели „да се сусреће глас Совјетског Савеза* 4 како је то свечано кзволио изЈавити совјетски делегат академик Владимир Корецки. А шта се иза оног стереотипног „сазрело крије, нијв тешко погодити. То је чедо назови резолуциЈе, једног акта, коЈи Је имао „чисто унутарпартиски карактер“ или боље и тачније плод досвда нечувеиих и невиђ*них, и најопаснијих ревизионистичхих скретања у револуционарној теорији. А и како би доутачија могла да поступм јадаавлада, ноЈаЈе«огдоЈумезашњег савезнмка као фашисту лостављала на оотуженичку клупу само зато што. водећи рачуна о незавЖЈности своје земље и равноправиости своЈих народа. ниЈе ттео а* се повије њеној аатсолутистичкоЈ самовољи? Зар 1е Совјегска у»шиа могха а да се и формално н*

одрекне до Јуче њених главних адута у борби против империјалиста, када Је на пракси у односу на једну малу државу, показала толико свирепости, диктата, самовоље и надутости’ када се организирањем и потстреком непријатељске пропаганде и саботажа, гажењем и отказивањем савезничких уговора, концентрацијом трупа и изазивањем пограничних инцидената, купо-продајним мешетарешем и многим другим атацима поистоветила са делатношћу западних империјалиста и практички заједно са њима створила фронт против малих и незаштиђених народа. И као што је некад, у XVI веку Је то било, прва међу свима, поред велике Енглеске, срранцуске, Немачке и ИталиЈе, мала Холандија, истина не тако мала као данас, устала да уништи шпањолско-католичке феудалне и инквизиторске окове, тако је и сада мала Југославија не само у Организацији уједињених народа, већ и у читавој својој спољко-политичкој пракси не по сво Јој оружаној сили, него по свом моралу и демократским принципима поставила се на чело борбе малих народа, на чело борба демократских маса за међународну солидарност, за мир, за путем економске културне сарадње несметану изградшу бољег живота свих људи, колико припадника малих толико припадника великих нација. Такву улсхгу Југословенска влада тумачи више нето икада пре, баш на овом, Четвртом заседању Генералне скупштине, борећи се истовремено против два вида једне те исте појаве, указујуђи на грубе тенденције Совјетске владе да у својим односима са осталим народима на делу погази безброј пута декламиране принципе димократије и социЈализма. Свесна тежине и одговорности задатка којег се примила, делегација ФНРЈ, верна својим демократским и мирољубивим начелима, у часу када Совјетска влада и у пракси и са трибине Генералне скупштине напушта одбрану малих народа, дигла је свој глас и на питање права и дужности држава, подносећи нов, стварним потребама малих држава одговарајуђи предлог Декларације о правима и дужностима држава. Двадесет пет тачака Декларације резултат су тешких искустаза малих народа, њихове борбе за независну и пуноправну егзистенцију, онесуизраз њихових тежњи да једном за свагда ударе темеље, новом заиста демократском, а међу социјалисгичким државама заиста социЈалистичком односу међу њима. Право на самоопредељеше народа, на постојању његове суверене државе, право народа да одређује облик свог државног и друштвеног уређења; обавеза сваке државе да се не меша у унутрашњи живот друге, да спречава сваку активност усмерену против друге, да се суздржава од било каквих по мир опасних блокова и пактова као и прекомерног наоружања, н>ена обавеза да ce суздржава од претњи, пресија или употребе силе у односу на другу; право сваке државе да склапа међународне уговоре, да отказује све оне силом наметнуте, да у случају самоодбране употреби силу, као и дужност да свака од њих беспрекорно и доследно извршуЈе своје међународне обавезе то је суштина предлога ДекларациЈе југословенске делегације. По својоЈ демократској садржини, претстављајуђи заиста тежње свих демократских људи, ова ДекларациЈа је наишла на велико интересовање међу делегациЈама на Генералној скупштини и у широкој јавности. Са предлогом Декларације о правима и дужностима држава, ЈУгословенска делегација Је Још једном доказала холико су њеној Блади блиски и Једино прихватд.иви принципи демократије, независности и равкоправности. Ти принципи били су до јуче управо руководећи и за Оовјетску владу, али, судећи, по досадашњем ставу совјетске делегације на садашњем заседашу Генералне скупштине, светска демократска Јавност не може очекивати да he у овом случаЈу претставници СССР-а заступати њене интересе. Заслепљени ревизионистичком политиком свог партиског и државног руководства. они ћв као и досада, сем ако се не деси чудо, рађе прихватити све па и оно што иде на директну корист империјалиста, само ако ће се косити са предлогом, гласом и ставом Јутославије. Но, колико год се трудили совјетски и остали под њиховим скутом скривени делегати, да крштењем југословенских предлога шведским, холандским, цеЈлонским итд., називањем наше земље „чудовишном" и директним устајањем против демократских предлога наше делегациЈе, сакркју истину о нашој земљи, о суштини спора, о њиховом недемократском и агресивном ставу према источно-европским земљама и ФНРЈ, напор ће мм остати узалудан. Точак историЈе се не да зауставити то и они сами говоре! Борба за равноправке односе међу државама и народима, коЈу је повела Југославија, развија се и против њихових настојања. Она he се м даље разнијати и, несумњиво, завршити победом. А став оних коЈн, и данас имају образа да се бусају у прса као косиоци прогреса и демократије биће забележен у историји радничког покрета на његовим најцрњим страницамж, као наЈсрамније и најогавниЈе дело контрареволуције и регреса.

ОВЕ НЕДЕЉЕ

IКОШ А Р К А Мушке екипе Стадион „Црвене звезде" на Калемегдаиу: 18-Х-1949 Г. i у8 ч. rpaheß*® olol Д* s ** ЕС> Ј НИХ i студената i у8 ч. Машмнсхи Рударски i у9 ч. Пол»опри»р€ДНО-шумарсхи i природно-мат ематичзси у 9.30 ч. Електротехнички Фипо! зофски 1 уll ч. Ветеринарски Архитек! тонски 1 уll ч. Правни Технолошки i i Играпиште Државног института i за фискултуру: i 18-Х-Ш9 г„ У 9 ч. Државни институт за фигкул! туру Медашиноки у 9 ч. Академија ликовних уметно! СТИ Економски IоДВ О Ј К А [ Мушке екипе Игралмште државног института за фискултуру: ј 16-Х-1949 Г. i у 8.30 ч. Државни институт за фисi културу Академија ликовних уi метности i у 8.30 ч. Медидински Фармацеутi 10 ч. Рударски Природно-маi тематички 'i уio ч. Електротехнички Ветери] i нарски Игралиште „Црвене звезде* i на Калемегдану: 'l 16-Х-1949 г, ]i у 8.30 ч. Грађевински Виша пе-1 дагошка школа 1 уlO ч, Машински Архитектокски i Игралиште у Земуну: 16-Х-1949 Г. У 8.30 ч. Псллпривредно-шумарски i Правки i уlO ч. Техколошки филозофскм

Фискултура и спорт. Активан рад студентског планинарског друштва »Копаоник«

Народном револуцијом и социј алиетичком изградн»ом наше земље дата је мсгуКност широким студентским масама да се данас активно баве фискултуром и спортом уопште а посебно извесним фискултурним дисциплинама којима се доскора нису бавили. То су планинарство и смучарство о коЈима се у прошлоста Београдског универзитета веома мало зна. Било Је ту и тамо организованог рада али само онда када су у управу Српског планинарског друштва успели да УђУ напредни студенти као што су били Мирослав БукумировиК „Букум” и сестра му Срби Јанка. Саламон Анаф, Иса Барух и други коЈи су као борци и руководиоци Народноослободилачког рата, погинулм у току Народне револуциЈе. Прво самостално планинарско друштво на иашем Универзитету, под новим условима, а у част петогодишњице ослобођења Београда основано Је 17 марта ове године од студената коЈи су гаЈили љубав за оваЈ спорт и другова коЈису прошле зиме били на смучарским курсевима на Копаонику. У спомен првог организованог одласка на смучарске курсеве прошле зиме на Копаоник смучарско друштво студената нашег Универзитета добило је назив „Копаопик”. За ове курсеве коЈе Је завршило 230 студената, Гимнастички савез ЈугославиЈе утрошио Је 300.000 дин., те се на таЈ иачин и омогуђило да студенти Још више заволе смучарство и планинарство. Од свог осниваша па до данас друштво се показало врло активно: у разним турама, маршевима, успонима и излетима учествовало је 345 студената коЈи су прешли 395 километара- Многи од њих, на-

лазећи се по први пут на оваЈ начин у планини, учили су се од другова коЈи су већ стеклм извесну рутину и познавање у кретању по плакиноким, тешким и разноврсним теренима. До данас друштво Је организовало одлазак у Злотску и Боговинску пећину, успон на Ртањ, излет на Гоч, маршуту на Тару и поход на Копаоник. Преко годкшњег распуста неколико група студената у петоркама и шесторкама обишли су наше наЈвише планине и то: Триглав, Дурмитор, Ловћен и др. Почетком ове школске године организовани су излети на Фрушчогорски Венац, Сврљишке Планине (Преконошка пећина и Сићевачка клисура). До почетка смучарске сезоне планинари предвиђаЈу излете, туре маршеве и успоне на Фрушку Гору, Радан, Суву Планину, Бесиу Кобилу, Рудник, Острвицу, КосмаЈ и Букуљу, као и Један сплаварски спуст Дрином. Уочи 20 октобра,у част петогодишњицв ослобођења Београда чланови „Копаоника” направиће масовни излет иа Авалу где he приредити свечану логорску ватру са програмом, воћити под шаторима у шумм учећи ce брзом руковању склапања и расклапања шатора. На сам дан прославе чланови друштва ће заЈед-

нички обићи места и положаје борби за ослобоћен>е нашег главног града и на raj начин се упозиати са значаЈним историским местима на којима су Јединице аугословенске армиЈе водиле жестокеборбе за ослобођење Београда и уништење неприЈателл. Тако he оваЈ свечанм датум остати као званичаи празиик студентског планинарског друштва „копаоник”. За што успешниЈи рад, планинарско друштво, планом предвиђеким нредаван.нма, обавезним учењем предвојничхе обуке и радом на терену, има у задатак да створи једну масовну организациЈу која ће на светлим традициЈама Народноослободилачке борбе васпитавати своЈе чланове у духу безграничне љубави и оданости према своЈоЈ отаџбини. Тако ће студенти планинари, сутра доктори, професори, инжењери и др. моћи истовремено да упознаЈу и проучавају нашу земљу, њено становништво и бавећи се својим студи Јама да Још више утичу на културно уздизање наших народа.

Алексавдар БаЈац, ст. филозофиЈв

На радним акцијама положено је 8500 норми за значку

Боравећн на радним акдијама студенти нашег Универзитета су се активно оавили и фискултуром. Кроз разне форме фискултурног рада били су обухва!*ени сви бригадисти. Сваког јутра су одржавани часовп јутарже гимнастнке а преко дана одигравале су се спортске утакмице, одржавала такмичења у вишеооЈу и полагале норме за значку фискултуриика. Фискултура Је учинила да су оригадисти постајали Још чвршћи и ткме стицалн снагу за даљп рад, што се нарочито огледало у свакодневном преоацшању радних норми. Резултати постигнути од стране наших бригадиста на пољу фискултуре значаЈни су. Најбоље резулгтате дало Је такмичење' за значку фискултурнмка. Положено Је преко 8300 норми. НаЈвени успех показала Је бригада Ветеринарског факултста „Миладин Поповић” гдв Je

положено 1723 норме. У бригади студената Пољопривредно-шумарског факултета „Соња Маринковић” положено Је 1365 норми и освојено 75 значки, док у бригадама студената технике „Иво Лола Рибар” и „Мирко Срзентић”, на сваксг такмичара за значку долази просечно по 12 положених норми, Поред овог одиграно Је 1289 разних спортских утакмица. Највећи броЈ утакмица одиграле су спортске екипе бригаде Економског факултета „Владимир Перић Балтер /336) и брмгаде „Мирко Срзентић (ИН)Када се овоме дода да Је одржано и 38 такмичења у вишебоЈу, 64 часа општег физичког образовања и да Је скоро свака бригада имала по Један Јавни фискултурни наступ, добија се Још jaснија слика успеха и рада наших студената бригадиста на фискултурном □ољу. (С. А.)

У недељу почиње јесење првенство Универзитета

у нгдсљу почмње Јесење првенство Београдског универзитета и великих школа на коме ће учествовати неколико стотина студената као чланови екипа своЈих факултета. Припреме су отпочеле пре месец дана тако да су у овом периоду све завршене. Систем такмичења у спортским гранама Је такав да омогућава пуно испољавање вредности сваке екипе. Највеће интересовањв код студената влада за футбалско првенство коЈе he се одржати по

систему напшх савезних лига. У свим спојггским гранама учествоваће више екипа него прошле године. Тако he ce такмичити 72 екипе кошарке и одооЈке, док се на прошлогодишњем првенству такмичило свега 58 екипа. Прза такмичења почињу у недељу, 18 октобра, када се играЈу утакмице кошарке и одбојке. Првенство у рукомету почкњв 19 октобра, у атлетици 22 октобра, док ће прва такмичења у футбалу отпочети током идуће недеље.

ПРОПОЗИЦИЈЕ ЦРВЕНСТВА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА I. Фискултурно одељење Универзитетског комитета Народне омладине гранама; футбалу .рукомету. кошарци, одбојци .атлетици, стоном тенису, тенису. гаћању, Факултет коЈи у укупном пласмаHV из Јесењег и пролећњег дела постигне шцвише бодова. _ „ екша у укупном пласману носиће наслов „Првак Ееогпапског универзитета школске 1949/50 године. _____ 6. Право наступа имају сви редовни студенти коЈи нису р Р“ стани у Т ак 3 мичар може учестзовати у три спортске гране. I За време првенства све спорове решаваће фискултурно одељење Универзитетског комитета Народне омладине. _____ 9. Измене л одлагање утакмице може се вршити само уз са сност Фискултурног одељења Универзитетског комитета. 10. Такмичење he се одржати према пропозициЈама. 11. Искључени играч нема право наступа док ј е суспси^ и1 12. Наступ играча коЈи немају право било под тачком 6. или под тачком 11. повлачи губитак утакмице. 13. Утакмида мора почети у одређено време. „„„ 14. Закашњење до 10 минута повлачи казну у виду опомене или укора. а прско 15 минута губитак утакмице. 15. Руководилац екипе мора имати потврду да су сви играчи чланови Народне омладине и исту предати делегату пре утакмице. 16. Жалбе се подносе Фискултурном одељењу Универзитетског комитета Народне омладине у року од 24 часа а капитен екипе коЈа се жали мора то саопштити судији и делегату одмах после утакмице. Прспозиције за првенство у футбалу: 1. Игра се по Једностуком бод-систему у две групе. 2. Групе су формиране на основу пласмана у пролећњем првенству. 3. Првак прве групе Је првак Универзитета у футбалу.

4 ттови и други из друге групе улазе у следећем првенству у прву групу на место д” ™оследње ек£те прве групе, коЈе прелазе у другу групу. Треће пласир ани друге групе игра две квалификационе утакMiTtip v ггову групу са осмопласираним из прве групе, 6. првак Универзитета добија онолико бодова екипа ! свака дал.а екипа по Један Оод маше Првак друге rovne побија онолико бодова колико екипа учествује у овој групи. 7. Судије одређује Градски одбор ФИСАС-а, а аут-судије одређуЈу саме екипе. Пропозиције за првенство У рукотту: __ 1. Првенство се завршава у току Јесени и н Ј Boflvle се и Јелно и друго првекство т*ко што првак у Једном делу бодова од броЈа учесника а свака даља екипа по пола бода ман>е. пма има наl- Првак Универзитета Је она екипа коЈа после оба дела има нзј више 6оД° аа кмичење се спроводи у четири групе по а даље првопласирани играју по бод-систему за прво uecfo. , На исти начин иг oalv Mehv собом другопласирани, трећепласирани и тако даље. pajy су Р че^р Р првипласиране екипе са прошлог првенства ПропозициЈе за првенство у кошарци и одбоЈци: . -_ u 1. Систем такмичења Је исти као за првенство у рукомету, с т<ш оазликом што у одбоЈци има пет а у кошарци четири групе. _ према плаС ману са прошлог првекства. t екипа коЈа има каЈвише бодова после оба д ®^ рв Ј^ В Ј ржавlШ институт за фискултуру изузев шегових утакмица. Пропозиције за првенство у атлетици; 1. Првенство се састоји из јесењег и nponehiber. ______ 2. Бодовање Је по финским таблицама тако да свака хиљада до носи П з oла п £° ана - Универзитета ,е екипа коЈа има наЈвише поена после оба Д ена E^j ina може дз има највише два претставника у Једној дисциплини. Пo Ј единац може наступити наЈвише у три дисциплине и двв ~ За остале дисцицлине пропозициЈе he се одредити накнадно. фискултурно одељење Универзитетског комитета Народве омладине

ЗДРАВИЦА ПРОФЕСОРА НЕШИЋА НА ВЕЧЕРИ ЕКИПЕ ЗА ТРАХОМ У ШАПЦУ

Екипа за трахом састављена од 50 студената медицине, била је на пракси у пет срезова Подриња. Она је имала задатак да у роху од 30 дана изврши преглед читавог станозништва тога краја. Он Је у потпуности извршен и за назначено време прегледано је 203.000 људи и утврђен тачан број оболелих од трахома у овом кра Ју. На завршетку њиховог рада професор Универзитета Др. Нешић поздравио их је, на заједничком скупу, следећом здравицом: Драги моЈи ученици, друтови У заједничком раду.

Данас сте ви завршили једно круппо дело. Завршили сте посао који децевијама нико није имао смелости да почне. Ви сте утопили у Р®цж рада огромне препреке које су вам стајале на путу и са којима се нико иије могао да ухвати у коштац. Ви сте оборнли све предрасуде о немогућности борбе са трахомом код нас, дубоко надахнути осећајем внсоког патриотизма и бескрајне љубави прсма своме народу и нашој социјалистичкој домовини. Ово што сте вн остварили данас некад* је била само машта; ви сте н»У претворили у стварност. Није то био лак посао. Пре 65 годмид. бнвша Аустрија учинила је У Банату покушај у том правцу, али

је тај покушаЈ био врло малих размера и са њим се стало и на н»ему је остало тако све до данас. Никада нико од нас, до данас, нлЈе знао како стојимо са болеснима од трахома у земљи, а када је била реч о распрострањености трахома увек се говорнло напамет и само тако н због тога се могло десити да наша Југославија у Лиги народа у погледу трахомве заразе буде унесена у грУпу незбринутих земаља, О предохрани и лечељу, нарочито систематском лечењу, ниЈе рапије било нн помена. Ако је неко понешто у том правцу покушавао, то су били појединци или приватне установе: Српско лекарско друштво, Друштво за чување народног здравља н томе слично. Иначе сваки се чувао како је знао и умео и лечио када Је могао или био принуђеа да остане без вида. Данашње Мннистарство нароцног злравља напустнло Је старе традиције н креиуло шнроко просеченим путевнма н вашом помоћу, помоћу лекара, помоћу Повереништава за народно здравље, месиих народних одбора итд. заорало Је, као што видите, поред осталог, дубоку нову бразду рада и н овом пољу. У овом погледу Ја нарочнто не помињем н не истич имева лнца најзаслужниЈих за У с mtff завршетак овог замашног подухвата да не би вређао a ” o ® y e 0C n e J" љивост. Уосталом, ви их знате. он су међу вама и зајсдно са вама деле захвалвост становииштва, виших властн чнје сте поверење савссним и преданим радом оправдали. Међутни, лиде овог вашег подухвата нма н своЈе наличје. Наиме, лужности ваших наставиика не еастоЈе се само у томе да вам држе предавања, да вас испнтуЈу и вам диплому, па да се све само на томе сврпш, како то бква на већи* пи наших универзитета. У нашоЈ но-

вој држави наставничка је дужност вишеструка. Они имају дужвост да стварају не само спремне појединце, но добре лекаре у маси, да стварају читаве кадрове лекара и упуте их на рад, а такви кадрови не стварају се у клупама факултета, За њих је потребна још Једва школа: школа живота и школа рада у народу н са народом, који Је у здравственом погледу био занемарен. Ви сте, као што и сами сада видите, неосетно ушли у ту школу, па и сами осећате да сте у њоЈ за кратко време ваправили леп напредак, Ваш одмор протекао Је ове године у корисном раду после кога ћете осећатм такво задовољство какво нс би могли постићи ни на који други начин, Јер у раду, У сопијалистичком залагању, у помагању другима, чо* век Једиио може да осети право задовољтсво И потпуни одмор. Још Једном не заборавите да рад доноси собом здравље, срећу и задовољств о и да се животне радости скривају једино у раду, па зато не губите време и не тражите их на другој страни. Ваш стари професор жели вам да давас будете задовољни u весели.

Студент ветери не на праксм

4

rrvnmr > НДРОДНИ СГУДЕНТ * МРОДНИ ОТДШТ * НАРОДНИ СIУДЕНТ » ОУДЕНТ « НАГОДНИ СТУДЕНТ

етшш Одговорни уреднлк Влада Sar тровић, ст. права. Уреднипгтво и администрација Београд, Балканска улица 4, телефон 23-464; број чековног рачуна 103-9060360 Штампарија „Борба”, Београд, Дечанска 31.