Student

ПЕТ ГОДИНА ОД OСЛOБOЂЕЊА БЕОГРАДА

Жад» м 26 октобра 1944 године Цумвкто пронијела вијест широм шаттгг земље да су јединице Југословенске к Црвеве армије ослободиле Веоград, није било човјека у нашој земљи коме није срце заиграло од радости, јер јс ослобођен симбол нове Југославије њен главни град. Оелобођење Београда дошло Је као круна оижх величанствених побједа варода Југославије у току Ослободхлачког рата вад окупатором и довсаћим издајницима. И кад је први ваш војник ступио на тле Београда свима у Југославији је било јасно да Је Београд тек тада постао, уистини, главни град нове ЈугославиЈе, град кога ће волети сви наши вароди подједнако, град из 4ога ће зрачити ндеје братства и Јединства в идеје велике и срећније ЈугославвЈе. И, заиста, Београд Је то и постао. Отада Је прошло пет година, а з* то вријеме народи Југославије, предвођени својом Комунистичком партнјом, озаконили су велике тековиве Народне револуције и сигурним корацима пошли у изградњу оољег звнвота у изградњу социЈализма у вашоЈ землш. Славећи данас 5-о-годишњицу ослобођења Београда, ћгШ' у нсто вријеме, славимо В све оне побједе које су народи Југославије нзвоЈевали за ово вриЈеме. А тнх побједа има безброЈно, оне су извојеване на свим полшма ДРУ“ штвеног хивота. Давас ми имамо Републику, Устав, народну власт, Југословенску армију, Петогодишњи план, национализовану индустрију в трговину, имамо невиђени полет у стварању селлчких радних задруга једном рнјечи нзграђуЈе се социЈализам у нашој земљи. Ову 5-огодишњицу ослобођења Београда прославллмо у јеку борбе за нспуњење треће године Петогодншњег плана, уЈеку невиђеног подета наших радних људи када се мирм у свмм нашим рудницима и предузећнма широкм покрет иаших трудбеннка за високу продуктивноет рада. Чигава наша земља Је давао претворена у радни логор. А Београд, понос ваших народа, дихе ое и гради, да бн својом љепотом уљепшао лијепу и богату нашу зеиљу. И наш Универзитст славм ову 5-огодишњицу у даие када првн напм послератни студенти завршаваЈу своје школовање и одлазе да непосредно приме задатке у нашој прнвреди —• да своЈим радом одухе дуг својем вароду и својој домовинм> Ову 5-огодишњицу ми славимо у вријеме када се на Новом Београду завршава студентски град за 4000 етудената и када се подиху нови факултетн и институти. Али ми ову 5-огодишњицу ослобођења Београда елавимо и у Јеку најхешћнх напада од стране Владе СССР-а н некнх руководилаца информбироовских земаља на нашу незааисност, када се напада на теховнне наше револуције, ва изградњу еоциЈализма у вашој земљи. Тн —»идч коЈе су органнзовали и ннеднрнсали веки руководиоци ЦК СКП(б) у ове даве достигли су врхунац. Вдада СССР-а и владе земаља народних демократија отказале су уговоре о пријатељству н узајамноЈ шшпћн, протерују наше званичне нретставнике у њнховим земљама, бацају ое и дрвљем и камењем ва см оно што је пошем народу поетало ваЈсветиЈе и најдрахе. А шга Је то што руководк Владу СССР-а да организуЈе такву кампању вротнв ваше земље? То Је, прнЈе свега, чињеница да еу неки руководноци ЦК СКП(б) отступајућн од дарксизма-лењивизма, сгали на становиште да друте соцнЈалнетжчие земље треба да буду подређене СССР-у, а њихове партиЈо СКП(б)-у. Наша Партија и наш ЦК ва челу са другом Титом одупрли еу ее гаквом поступку веких руководилаца ЦК СКП(б), Јер се ти

поступцн ничим не разликују од поступака Једне империјалистичке земље. Они су мислили да ће парче хартије на коме је отштампана Резолуција Информбироа разбити нашу Партију и наш ЦК. Али су се љуто преварили наша Партија, радничка класа и сви народи Југославије још чвршће су се збили око нашег ЦК и друга Тита и развили заставу пролетерског интернационализма, под коју ће се окупити свн поштени револуционари свијета за одбрану великих идеја марксизмалењинизма. Но охоли руководиоци СССР-а, да би доказали читавом свијету да су у „праву“, хоће да униште нову Југославију и нашу Партију, да не би остао траг њихове прљаве работе, да не би остало сведока о њиховом анти-марксистичком ставу. Зато су и организовали ову хајку. Почели су прво од тога да се наша ПартиЈа утапа у Народни фронт, да расте капитализам у нашој земљи да би постепено прешли на економску блокаду и хистеричну дреку у нотама упућеним пашој Влади, да би најзад прекинули н уговоре о пријатељству и узајамној помоћи са нашом земљом. Зато им Је и био потребан онај, „процес“ у Будимпешти да се Југославија прикаке као земља која је увијек била агентура нмперијализма и да тако пред своЈим масама и пролетаријатом читавог свијета оправдају своје поступке Но има једна ствар која се не може сакрити, коЈу никаква пропаганДа не да збрисати, а то је: да постоЈн нова Југославија као стварност са својим друштвеним уређењем, са својим Петогодишњим планом, са народном влашћу, са Партијом и масовним организацијама итд., и неће бити далеко дан кад ће иоле поштевом човјеку ван наше земље бити јасно којим путем иду народи Југсславије, предвођеви својом Партијом, како су велики принципи за које се они боре. У последње вријеме пропаганда СССР-а и земаља народних демократија нарочито се окомила ва нашу Народноослободилачку борбу, хелећи да Је прикахе незнатном, ништавном, а после будимпештанског „процеса", и да је она вођена од агеиата Гестапоа. Доказивати апсурдност таквих тврдњи непотребно је против тога је доказ свака чука у нашој земљи и 1,700.000 жртава коЈе смо дали у овом рату, доказ Је наша Револуција н њезине тековнне, наша стварност, ваши радни људи и сваки поштен човјек у свиЈсту. Но има једна ствар о којој треба говорити данас, када прослављамо 5-огодишњицу ослобођења Београда. Ми смо свјесни и остаћемо вјечито захвални јединицама Црвене армије које су дошле у нашу земљу и помогле нашим народима у ослобођењу Београда, а мн добро знамо да н народи СССР-а добро звају за допринос наших народа у Другом свјетском рату. Није потребно наглашавати какву су улогу одиграле јединице Југословенске армије борећи се у окупираној Југославији, да би што мање Нијемаца отншло на Источнн фронт. То ве само да знају народи Совјстског Савеза, нсго су то раније говорнли и руководиоци СССР-а. Ево, шта Је иекада говорио Стаљин у заповести од 1 маја 1942 године: „Сва Југсславија и заузети од страве НиЈемаца совјетски крајеви обухваћени су похаром партизанског рата**. Дакле, Југославија на првом месту обухваћена је пожаром партнзанског рата, па тек онда окупирани совјетски краЈеви. То толнко да се зна и не заборави! То Је било 1942 године. А колико се од тада па до ослобођења разгорела партизанска борба у Југославији. Од тада Је еледовало безброј признања од руководилаца СССР-а народима Југославије ва помоћи коју су указали на-

родима СССР-а. Напоменућемо само оно што се тиче ослобођења Београда. У Стаљиновој заповести маршалу Толбухину 20 октобра 1944 године каже се: „Трупе Трећег украјинског фронта заједно са трупама Народноослободилачке војске Југославије (к-м->, после упорних борби завршхле су уништење немачког гарнизоиа у граду Београду и данас, 20 октобра, ослободиле од немачких освајача престоницу савезничке нам Југославије“._ И даље: „У бојевима за ослобођење Београда истакле су се: .„Југословенске трупе генерал-лајтнанта Пека Дапчевића, геверал-мајора Данила Лекића, пуковника Ђоке Јовановића, потпуковника Милоша Шивеговића, пуковника Милоја Милојевића, пуковвика Васа Јовановића, пуковвика Радослава Јовића, пуковника Марка Перећина Дакле било је, и по њиховом признању, југословенских трупа у ослобођењу Београда па су неке и истакнуте у Стаљиновој заповијести Маршалу Толбухину. А, ево, шта се написало после три и по године у фамозвим писмима ЦК СКП(б) упућеним нашем Централном комитету: „А што фраицуска и италијанска Компартија имају засада мање успеха него југословенска Компартија, то се не објашњава неким особитим, квалитетима југословенске Компартије, него, углавном, тиме што је после разбијања Штаба југословенских партизана од стране немачких падобранаца, у моменту кад је Народноослободилачки покрет уЈугославији преживлаавао тешку кризу, Совјетска армија притекла у помоћ југословенском народу, разбила немачке окупаторе, ослободила Београд и тако створила услове неопходне за долазак Комунистичке партије на власт“. Дакле, по овоме у ослобођењу Београда нису учествовале јединице Југословенске армије, оне су тада биле „рззбкјена одкуд онда ова, горе споменута, Стаљинова похвала Јединицама Пека Дапчевхћа и осталим нашим војним руководиоцима. Ето, до каквих апсурдвих тврдњи и противречја могу доћи људи који су ријешили да у постизању овог прљавог циља не бирају средства. Циљ је прл>ав, па и средства морају бити прљава. Не знамо само како ће московска „Правда” моћи убиједити онецрвеноармејце који су учествовали у ослобођењу Београда, да нису видели војнике Југословснске армије, који су се раме уз раме борили са њима по улицама Беоурада. Вјероватно, кроз који дан ће „Правда** писати да су ти црвеноармејци ималн халуцинације и да никаквих војника Југословенске армије није ни било, већ да су то билн бугарскн, румунски, мађарски или чешки партизани. Кад могу да тврде да смо ми ималн исте заслуге у овоме рату као Бугарн, Мађари хли Чеси, зашто и ово не би могли тврдити. Не само што није остало на миру ослобођење Београда, него је он постао уопште предмет свакојакхх прича радио Москве, Будимпеште, Букурешта итд. Прво се напала његова изградња (каху, да Је неостварива, авантуристичка), па онда да Је заведен полициски час од 18 часова. да се воде уличне борбе, да штрајкуЈу радници у предузећима, да влада терор на Универзитету итд. итд. Тачно је да су се Београђани днгли на ноге, да су се сврстаЛ *У чете и бригаде, да су у свим улицама формирани штабови, да постоје командири х кеманданти, да постоЈе заповестх и да се воде акцнЈе али, на њихову велхку халост, то су радне бригаде, које мјесто пушака носе.пијуке н лопате и које свакодневно јуришају на недовршене зграде, на паркове н Панчевачкн рит н шаљу место рафала телеграме другу Титу о завршетку овог или оног објекта наше Петољетке. Но, „караван иде даље“, Југосла-

виЈа невхђеним корацхма иде напријед, нафта у широком млазу тече из наших извора, високе пећн се мовтирају изградили су их вашн људн, од нашег материјала, конструисали их напш инхењери. Проћн ће брзо, као руком о руку, још две и по годиве и прва Петољетка биће испуњена, а онда, почеће нова, Још већа и грандиознија. Наши народи то добро знају хначе откуда бн били Сиротановићи. Шкобићи, откуда бн био овај полет у стварању радних задруга на селу итд, итд. Но, ми добро знамо да створитн бољи живот није „пјесма", али ми никад нијесмо ни очекивали благодет са стране, слободу наши народи ннЈесу добили на туђим бајонетима, већ су је сами сво Јом крвљу нзвојевали. Сами смо обновили наше порушене фабрике, сами смо изградилк пруге Брчко—Бановићи х Шамац —Сарајево, сами смо подигли Железник н ЛитостроЈ, сами ћемо изградити Аутопут н Нови Београд сами, па било коме то мило или не. А ипак има људи у свиЈету коЈи воле нову Југославију, који воле њене народе н њену омладину. Внти поштен и бити доследан револуционар, а не вољетн ЈугославиЈу. немогуће Је. Ако би бнло друкчиЈе то би био смак социјалнзма у свиЈету, лаж би побиједила истину, а то Је немогуће. Истина је одувиЈек побЈеђивала тако Је било н нхкако друкчије не мохе ни бити.

Ове године прослављамо б-огодишњицу ослобођења Београда и ми на Универзитету заједно са свим Београђанима и свим трудбеницима наше земље, радећи ва испуњењу својих задатака. Тих задатака има доста у првом реду стоји стручни рад. Те задатке савладаћемо исто онако као што смо савладали и оне у прошлој години. Прослављајући 5-огодипш.ицу ослобођења Београда, треба да се сјетнмо ријечи друга Тита упућених Београду, у његовом првом говору одржаном у ослобођеном нашем

главном граду: „Београд, наш главни град Југославије, тек отада заиста, постаје главни град свих Јухних Словена, град који ће вољети сви народи Југославије, град за који су пролијевали крв сви синови Југославије. Одавде из Београда треба да зраче оне идеје водиље које су нас носиле кроз ове тетахв дане идеја братства и једчнства и идеја велике и срећније Југославије“. д. п.

Београд 1944 године

„Одавде, из Београда треба да зраче оне идвје-водизве, хоје су нас носитте хроз ове тешке дане идејг братства и јединства и идеја велике н срећније Јутославије” {И з говора другл Тшга у осжобођеном Београду 1944 тодпше.)

Београд пре и после 20 октобра

Огњем и мачем су туда прокрстарили Сармати, Хуни, Готи, Авари... По квадерима римских зидина изнад цркве Ружице ходао је, некад, римски легиондр и будним оком мотрио на Панонске мочваре, одакле су сваки час могли да искрсну варвари. Око лимеса (си. стем утврђења) и војног логоришта износили су на пазар своју робу трговци и занатлије. То је био римски муниципиум чија се метропола протезала од Народног позоришта уз Булевар Црвене армије. Римљанин је одатле истерао ратоборног Келта који је пре њега ту дошао и подигао на тешко приступачном и за осматрање погодном терену између цркве Ружице и терасе код Римског бунара и Војног музеја своју тврђаву Сингидзгнум. Много је господара од то доба променио Београд, много је пута рушена, об_ нављана и поново дизана тврђава. Огњем и мачем су прокрстарили туда Сармати, Хуни, Готи, Авари... Јустинијан је схватио стратегијску важност тврђаве за одбрану северних граница Византије и обновио је. У великој сеоби нараода, највећем историском превирању, на то место, где ће се много векова налазити њихова престоница, наишла су словенска племена. Угарски, византиски, српски и бугарски феудалци стално су једни другима преотимали Београд, док се најзад није над градским зидинама усталио турски полумесец и звезда. Као што су нови господари поробљивали старе, као да су и тврђаве робиле, надкриљивале једна другу. Остаткв зидина су замениле средњевековне кружне куле. Бела камена коцка Деспотовог града сакрита јв турским утврђењима преко којих је опет озидана црвеном циглом тврђава војводе Савојског. Под Београдом су се гомилали српски устаници да збаце тзгрски феудализам. Али експлоатацију једне врсте сменила је експлоатација друтог типа. Од незнатне турске чаршије почео је постепено, нарочито после Првог светског рата да се развија велики

град, То је доба теразија и јатаганмале, богаташког центра и сиротин*. ских предграђа. То је I. у коме су живели напоредо угледни трговац и беспослени продетер, Сетимо се оних кривих кровова, прозора без окана, зидова са отпалим малтером, зграда без канализације, прљавштине у којој се кретало мноштво голе деце. 120.000 станов. ника је живело у Јатаган-мали и сличним насељима. Стари поредак нам није оставио само Јатаган-мале. Оставио је стихиЈност грађења у Београду, те у њему нема мреже широких и великих улица, простора за паркове, за дечја игралишта. То је много отежало његову данашњу изградњу. Место Хуна на коњу дошао је Хун на тенку. То је био завојевач страшнији од Сарната, Скордиска и других варвара, јер је у рукама имао технику петнаест потоњих ае_ кова уместо стрела и мачева и теорију расизма уместо примитивног народа за пљачку. Често се Београђани сећају тих мрачних дана, срушених блокова града, излоканих улица и потиштености. Било је тре_ нутака нарочитог мртвила када се са улица склањају случајни пролазиици и губе иза капија тражеђи скровита места. Београд као да је занемео, повукао се у себе. Само одјекују тешки кораци патрола које самовласно газе београдски плочник и нешто још много драже од тога; газе слободу. Рација. То сведоче пусте улице; то сведоче укру. ћене фигуре туђинаца, њихова безизразна лица, њихове напете пушкв и урлик, то сведоче пре свега погледи куни мржње иза капака и застора. Али ни вешала на Теразијама ни Бањица нису плашили никог осим ћифта и саможиваца. Зар су чизме и метак уништили жудњу за слободом. Зар није Београд одњихао у својим недрима многе борце који су одговорили метком на ме_ так. То је било доба када се робовало за слободу, умирало за живот. РЕЧ ЈЕ ДАТА НАРОДУ Као што феникс сагорева и поново из сопственог пепела васкрсава,

дизао се увек Београд из својих рушевина подмлађен новим грађешима. Али овог пута он ије само васкрсавао него се и рађао. Почело је ново доба: рен је дата народу. Прошло је пет година од дана када је крај развалина, на улицама пуним дима и ватре ослобОђени гра_ ђанин стегао шаку ратника који јв извојевао слободу. Место рушења заузело је грађење. Нема у Београду данас улице у којој пролазник неће да наиђе на подигнуте зидарске скеле по којима су се размилели мајстори и њихови помагачи. Под скелама дробилмце, мешалице, дизалице и њихови свесни управљачи припремају материјал. На малтер развучен мистријом пријашају нови слојеви цигле, зидови расту. Из безобличне гомиле песка, шљунка и цигала ни_ чу, вешто мајсторовом руком скројене, вишеспратнице. Помаљају св линијв нових зграда. У тим зградама само у току 1949 године планирано је 8.000 нових станова. У Васиној и Дечанскрј улици на Теразијама дижу се палате у којима се већ назире нов архитектонски и урба_ нистички изглед Београда. На улицама се чује бректање бушилица, бетонира и осећа задах стопљеног асфалта. То није чудо кад се узме у обзир да је 260,000.000 динара инвестирано за њихове оправке и реконструкцију у овој години. Радне бригаде и групе са широко развитим заставама песмом влаве рад и својим радом стварају о себи нове песме. Пролазник се окреће, застаје, бива му веселије. Пионирски град, Пионирска железница, Филмски град, Железник, стадион ЦДЈА, Професорска колонија и студентско насеље су весници новог Београда. Ту се сучељава данашша стварност и сутрашњица. > Пролазећи поред некадашњих плавних песковитих утрина између Београда и Земуна сучељава се човек са реализацијом грандиозно* плана спајања Београда са Земуном, наилазећи на нечгтрекидно рац дилиште дуж земунског друма, (Наставак на другој страни)

Студентско насеље у иградњи на Новом Београду (МАКЕТА)

Д* V тт СМРШ ШШМ2МХ тт СДОВОДЛ ВАРOДУI ОРГДН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА |гОДИНД XI ВРОЈ п БЕОГРАД, 17 ОКТОБАР 1949 ГОД. ЦЕНА ДИН.