Student

ЗА БОЉИ РАД НАУЧНИХ ГРУПА У ОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ

i Полавином децембра ове године одржаће се смотра научних радова студената нашег Универзитета и великир школа. Чињеница да нас ни пуна два месеца не деле од ове смотре приморава нас да озбиљно претреоемо досадашњи и будући рад наунних група. Какви су лањски резултати рада научних група, да ли су оне испуниле свој задатак и каква су исгсуства која ми морамо из тог прошлогодишњег рада извући то су пи,тања којих ћемо се у оквиру овог ,чланка дотаћи. Пре свега, потребно је нагласити да је таква форма провођења стручног рада кроз научни рад код нас новост. Оснивању научних група пришло се из више разлога, пре свега јер је то: 1. Најбољи начин да се студенти припреме за сериозан и самосталан истраживачки рад кроз који ће се спремити за озбиљне задатке који стоје пред нашим висококвалифинованим стручњацима. 2. Брло корисна форма за побољшање квалитета учења (нарочито с обзиром на масовност тих група); и један од најважнијих. 3. Форма да се повеже наставни план на УниверзИтету дакле, теорија са задацима наше привреде, са пракоом у циљу помагања ове. Да ли су научне групе испуниле те задатке и како? Укупно посматрајући (и по првим двема горњим тачкама) јесу. Оне су много допринеле продубљавању и осамостаљивању наших студената у стручном раду, оне су већ самим својим постојањем морале утицати на побољшање квалитета учења и то нв само код чланова група. Но то је уопште узев на читавом Универзитету. Посматрај ући појединачно по факултетима видећемо да су неке научне грутге отишле далеко вапред, док се неке налазе још у повоју. На Пољопривредно-шумарском факултету нарочито, а на Природно-математичком и Медицинској великој школи донекле, резултати су били добри. Групе су одмах на почетКу школске године формиране, одмах су подељене теме, убрзано су савладане и организационо-техничке тешкоће и групе су одлично фуккционисале. Насупрот тим факултегима стоје Економски (у првом семестру). Филозофски и Фармацеутски, а нарочито Правни, где је било неколико научних група које су животариле. За рад научних група прве, а нарочито друге групе фагсултета интересантна је ова таблица:

(Треба истаћи да се ситуација до краја школске године није променила осим на Економском факултету где се»рад мало више покренуо У ДРУГС реместру). Код друге групе пада у очи да се Ради о факултетима друштвеноекономско-правних наука, дакле о факултетима код којих би се обзиром на огромне револуционарне промене које су срушиле све реакционарне погледе на друштво, кулТУРУ, право и економију у нашој земљи могло очекршати и највише на пољу научно-истраживачког рада. Много бољи резултати нису постигнути ни на Техничкој великој школи, ма да су се и тамо очекивали. А сада о искуствима. (О искуствимаса Правног, Економског и зофског факултега нећемо ни говорити - јер их није било а и зато што je јасно да за овакво стање сносе пуну одговорност како организације Народне омладине тако и катедре које и оном мадом броју научних група нису ггружале кт:какву помоћ. На тим факултетима је било више случајева да се за руководиоце научних група одреди друг чија је једина „врлина“ била што js имао најмање заосталих испита. Да ли он има вољу и смисла за научни рад често није било важно. О некој агитацији за утгис у научне групе није било ни пс тена). И пор*д тога што је на прошло-Iрдишњој смотри било пријављено око 300 радова, било je доста недостатака и на овим факултетима где су научне групе заиста радиле РаДи лакшег сналажења ми ћемо их поделити на три групе; на оне чисто организационе природе, на проблеме око руковођења научним групама k на недостатке по хтитању

i 1. Организациони проблеми. Ту се, : пре свега, грешило у избору члано: ва група, па је било и мишљења да > У групе могу ући само демонстратоi ри или пак студенти са одређеним високим средњим оценама. Велики i недостатак је био и евиденција као и стихиски и кампањски рад. Еклатантан пример кампањског рада јесте Економски факултет, где је организација тек у другом семестру схватила важност рада на на/ учном пољу и покушала на брзину да исправи нерад из првог семестра. Није редак случај био да су групе при оснивању бројале по петнаест чланова, од којих дванаест није пи примало радове нити долазило на конференције. Радне конференције научних група, које су се показале као врло корисна форма за пружање помоћи студентима који су већ узели радове, преко дискусија и контроле обавеза, на већини факултета одржавале су се нередовно или никако. Нарочито контрола извршења задатака спремања радова била је често лоша и омогућавала је неким члановима група да узети рад уопште не спремају, 2. Руковођење научним групама. Најважнији проблем који је заузимао централно место у раду научних група било је питање руковођења научним групама. Искуство је показало да су најбоље резултате дале баш оне групе којима су катедре дале највећу помоћ. То је питање решено тако што су руководиоци катедре дужни да водерад у научним групама. Док је досад било наставника који су од првог часа правилно схватили своју дужност у научним групама, други су одбијали да пруже било какву помоћ студентима. Професор Недељковић у једном свом реферату о томе каже; „Разумљиво је да су студентске научне групе на извесним факултетима наишле на монополистички отпор извесних професора. Док не стекну пуно стручно образовање, доцирали су ови професори, не могу се студенти уопште бавити никаквим, ни најмањим истраживачким задатком”. Дужност ’ професора у научној групи није само да подели теме, То је тек почетак рада. Професор треба стално да утиче на развој спремања теме дајући стручне савете, руководећи конференцијама итд. Ми желимо да наши наставници схвате да је нама немогуће радити без њихове помоћи ида наши резултати зависе од њихове помоћи и залагања. 3. Избор и квалитет израде тема. Теме пре свега треба поделити на време. У прошлој години било је правило, осим малих изнимака на Пољопривредно - шумарском факултету, да оу се теме делиле краЈем новембра или чак децембра.То нардвно скраћује време рада на теми, па је и то био узрок што је већи број тема имао више семинарски него научни карактер. Лош избор тема била је основна грешка У Раду скоро свих научних група. Овде се морамо потсетити на основче задатке научних група, од коЈих је трећи, како смо рекли повезивање наставе са задацима наше привреде. Активно учешће наших студената и на овом сектору У борби за изградњу социјали3Mai у кашој земљи један је од основних узрока оснивања научних група. Том задатку, међутим, лани је поклоњено премало пажње. На пр„ од 30 обрађених тема на Медицинској великој школи 4 су биле оригиналне, 7 практичне, а 23 теориске. Ове године расписала су разна министарства, установе и предузећа наградне теме и један од основних задатака организациЈ’а У оквиру научних група iecre агитациЈа да се првенствено те теме. Ј * аж «° питање у раду нручних група заузима идеолошко-полиличка зрелост њених чланова, То се нарочито осетило код оних радова лтапЈД. ПОТребна свест Рана примена марксизма-лењинизма, као у биологији, физиологији, неким гранама уметности итд. Најбољи пример за то Јесте чињеница да тему Физиолошки докази дијалектичког материјализма”, коју је дао сор Нешковић, није нико хтео vзети из простог разлога што се нико није ocehao способним да такв\* тему обради, у Ово што је речено, углаваом, је све оно што је утицало на лош рад појединих научних група у протеклој школској години. Ако желимо да се то исто не понови, треба повести борбУ за отклањање свих лањских слабости, користећи се богатим искуством којег смо у том правцу добили. Сва ова искуства а нарочито она организационог карактера треба одмах користити, водећи од првог дана оштру борбу за спровођење плана,

за чврсту дисциплину у научним групама и контролу обавеза сваког појединог члана. Но, све ове мере моћиће да се подузимају само онда, ако партиска организација заједно са организацијом Народне рмладине на факултетима буду пружиле највеhy помоћ раду научних група, само онда ако у првом реду руководства тих организација буду свесна важности коју за наше стручно уздизање и нашу привреду имају научне групе. До прве овогодишње смотре научних група остаје нам непуних два месеца. Боримо се да и ова смотра, и још више него прошлогодишња, буде одраз рада наших студената.

У лаоораторији на практичном раду

Научне групе у зимском семестру 1948/49

УПИС СТУДЕНАТА НА ИДЕОЛОШКО-ВАСПИТНЕ КУРСЕВЕ НАЈБОЉИ РЕЗУЛТАТИ СУ НА ШУМАРСKОМ И АГРОНОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Избори за руководства Народне омладинв на Унивврзитету показали су да јв јвдинство наших рвдова данас чвршћв и монолитнијв него икада ранијв

Овогодишњк уттие студената Београдског универзитета на курсгвв идеолошко-васпитне изградн»е углавном је завршен. За разлику од прошле године, одзив студената био је много већи. Томе је допринела и благовремена агитација партиске организације Универзитета и организације Народне омладине, које су на самом почетку школске године првдузеле све потребне мере, како У избору предавача, тако и теме за курсеве. литературу и друго. Користећи искуства са ранијик курсева Универзитетски комитет је предузео мере да овогодишши курсеви буду садржајниЈи и на вишем идеолошком нивоу од раниЈих. Та. ко је укупан број предавача на свим факултетима и великим школама повећан од 305 у прошлој на 461 у

овој школској години. Од прошлогодишњих предавача задржано је само 71, док је остали број попуњен новим друговима са вишом теоретском спремом. У том циљу, уз помоћ Градског комитета Партије, организовани су семинари за предаваче. на којима се расправљало о томе како треба држати предавање, о систему излагања теза. о начину вођења консултације итд. Да би се повећала контрола проучавања пређеног материјала од стране студената, консултацијама he се ове школске године посвећивати много већа пажња. Контрола редовног похађања предавања и консултација вршиће се и путем књига и евиденције. Најбоље резултате уписа показали су: Шумарски, Агрономски фа-

култет. Техничка велика школа и Позоришна академија. На Шумарском факултету уписани су сви чланови Народне омладине, на Агрономском од 770 чланова уписало се 768, на Техничкој вели к оl школи од 5.614 обухваћено је 4.798 студената, а од 818 неуписаних 118 Још нису дошли на своје факултете, 105 су апсолвенти на Грађевкнском и Електротехничком факултету. У ПозоришноЈ академији упис студената је стопроцентан. Но. на појединим факултетима упис није задовољавајућк. Тако на Природно-математичком факултету од 1.800 чланова Народне омладине уписано је свега 1.116. на Медицинској великој школи. заједноса Фармацеутским и Стоматолошким факултетима, курсевима није обухваћено 1.620 студената. Главни разлог слабог рвзултата уписа на Медицинској великоЈ школи Je у томе што се читав рад препустио одељењу за агитацију и пропаганду, јер се надало да he се на таЈ начин постићи најбољи резултати. Треба истаћи да је упис најгоре прошао на првим годинама. Тако Је на МедицичскоЈ великој школи на првоЈ години број уписаних студената знатно већи. Само на друтоЈ години уписано Је 539, на трећој 447, на четвртој 589 и на петој 669 студената. Студенти Београдског универзитета показују највеће интересовање за курс Историје КПЈ. Скоро 80 пр сто уписано Је на оваЈ курс, На Правном факултету од 457 уписаних чланова Народне омладине 422 при Јавило се за курс ИсториЈе КПЈ, на Е к ономском од 1102 пријавило се 841 студент. На факултетима и великим школама, где је организација била агилнија, предавања на поЈединим курсевима већ су почела. На МедиЦингкоЈ великоЈ школи одржана су предавања из ИсториЈе КПЈ. Квалитет предавања био је доста цобар. Међутим, на неким факултетима Шравни. Економски и други) иако Је било планирано за овај месец, Још није одржано ниједно предаван»е. Б. А.

Основни задатак демонстратора је пружање стручне помоћи студентима

Услед недостатка наставног кадра наставника и асистената још 1945/ 46 године приступило се избору де> монстратора у циљу помоћи појединим катедрама u већ те године на Универзитету има 391 демонстратор. Тада су иако још нису имали довољно искуства, показали ипак видне резултате у помоћи како наставницима тако и студентима и отада, из године у roдину, њихов се број повеКавао тако да их школске 194бД? године има 584, 1947/48 645, а 1948/49 835. Bpoj датих радних часова je врло великн* 1946/47 62.000, 1947/48 83.023, а 1948 49 je дато окф 100.000 радних часова. Ове бројке јасио говоре колвко је организација Народне омладине на Уннверзитету допринела да се помогне поЈеднним катедрама, а преко њих да се укаже велика помоК уздизању cTpvчних кадрова. У Правплнпку о служби демонстрат°Ра на Универзитету каже се: „Демонстраторн су дужни д а помажу професору у настави, а иарочито у практичпвј настави ’. У томе су, углавном, демонстратори задовољили и у њиховом прошлогодишњем раду нма пуно лепих примера помоКи коју су пружили студентима као, ва пр., на Медицинској великој школи. На појединим институтима сав практичан рад пао је само на демонстраторе услед малог ро.а асистената. На Пољопривредношумарском факултету тамо где се указала потреба организован је нзвестан број курсева и консултација на којима ’e обнављано н учвршКивано пређено градиво. На Геодетском факултету демонстратори су, заједно са астистентима, организовали колоквиуме n тиме коитролисали рад сваког појединца. Али, има примера који не би требало да се у овој школској годпни понове: да демонстратори изађу неспремии на демонстрацнје илп пак да висине” посматрају студенте и да им не помажу довољно у стручном уздизању. Што се тиче квалитета демонстратора може се рећн да, су у колико су или Јаче повезани са наставницима и асистентима дотичнот ннститута, билн оољи. Демонстратори из физике на t-лектротехничком факултету потпуно су одговорилн својој дужноств, јер су се ту нарочито иитересовали наставник и асистент, који су им пружили итну помоћ у личном уздизању. На Рударсвом факултету професори су на појединим предметима држали консултаЦИЈе са демоиетраторима пре почетка вежби са студењтима. Таквих прнмера има аа свим факултетима. Али, било Је и примера слабе ппцгцшцц

ђу демонстратора и наставника, тако да су демонстратори билв препуштени сами себи и наравно да нису могли задовољити. Стручно узднзање демонстратора решено је на тај начин што су демонстратори укључени у научне групе. Оно је најбоље решено на Пољоирпвредно-шумарском факултету, где су сви демонстратори укључени у научне групе и свакв је узео по једну тему из оквира планскпх задатака завода, тако да досад имају велики број завршених радова. На Универзитету је у прогалој школској години у научне групе било укључено нешто преко половине демонстратора, ма да бн raj’ број могао бити веКи. Демонстратори треба да буду, заједно са наставнпцима, борци за бољи квалитет испита, да буду главна спојница између студената и наставника. То од сваког демонстратора захтемју школгка управа п организација омладине која иу je поверила ту дужност. Да би заиста одговорили тој дужности демонстратори морају

да стоје добро у стручном погледу, а то Ке иоКи да постигну једино посвеКујуКи више пажње свом личном уздизању. Ради тога треба да постоји што тешња сарадња између демонстратора и наставника. „Професор је дужан да сваке недеље пзвршн припрему демонстратора за обављање демонстраторске дужиости. Демонстратори су дужни да користе савете професора ради бољег стручног уздизања”. (Из Правнлника). Добри демонстратори постаКе нови асистенти који су, као демонстратори, стекли богато практнчно искуство. Ради личног стручног уздпзања и ради боље помоКн студентима потребно је и што веКе укључење демонстратора у научне групе, гдв he они свој практичан рад допунити voperским знањем и тиие Ке отпасти мишљење да су демонстратори само практпчари. Врло важан залатак који данас стојш пред демонстраторима јесте помоК студентима у ликвидацији заосталих испнта. Ту они треба нарочито сада да покажу самоиницијативу. Дешавало

ce да демонстратори не знају колнко има заосталих испита на институту гдв они раде, да се нису интересовали како појединци савлађују материјал и да ли им је поред вежби потребна још каква помоК. Демонстратори су сла> бо били повезанн са стручним руководноцнма актива и група u нису довол>но познавали оне проблеме које стручно руководство актива и група стално третира. Ретко су, или никако, стручни руководиоци година посеКивали са* стаике демонстратора, на којима би им или указали на пропусте или од н>нх тражили помоК у решавању проблема заосталнх испита. Зато је потребно ове године оетварити што тешњу сарадњу студената и демонстратора, што јачу повезаност стручних руководстава и демонстратора. Потребно је да демонстратори познају слабе стране рада студената и л а им укажу помоК. Гдв се осети потреба и где студенти желе, а варочвто тде постоје заостали испити, треба организоватн курсеве и консултације на коЈима Ке се обновити пређено грвДиво, а нарочито објашњавати нејасне партије и ако је могуКе, позвати и наставнике и упознати их са свим проблемима који стоје пред студентима. " ади контроле учења треба дати пуну подршку спровођењу и одржавању колоквиума где год је то могу Ке. Но ове године се појавио и још ieдвн проблем. Он је несумњиво проуврокован недостатком интензивног политичког р.да са Двмонстраторима. има случајева да стари демонстраторн отказују у овој години дужност иотивншући то „презапосленошКу”, „презаузетошКу втд. утичу Кин ва су намеравали примити се те дтжностн. мГт~Г ИЛ ° Д * Планови *«ДРо»а двмонстратора ннсу нспуњени скоро ви на јсдном факултету. Када се звв д* Ј* сврха институције демонстратуре, сто 3 “ Р,Д На фа *У ЛТеТ У’ (■■• тако и да то залужење ие оиета ИНДИН лни рад п) «d.to„ • С ” аТаља * ПолоаГ.ј демонje Једва од најчаснији* . „.ј. Нист° РНИ И * Ду * ногти н * факудтету. «нсу узалуд наЈбољн л.у Дв , наНЈоЈш стуленти „заб рани и д вса д. з. тГду У бтд;Ке е А а РвЗЛОГа Да Т ° И * будв ■ и ЛИ Је пот Р ебно Д* ee opraВИј. Народве омладиие и етудевш*чожe**iT Т ° Вајаише »Дше ” по " аал * ен °г плана кадрова иистнтуциј* демонстр.туре. aZJff ’/ ° BOj Години У Вслиии вс пунвти СВОЈ аадагак цртжање ■е помоКв етудеитвма. *****

Станвмар f ашрамовпк

У циљу окупљања младих писаца студената и нових сарадника, редакција листа „Народни студент“ објављује наградни КОНКУРС

за песиу, приповетку и осврт. Песма и приповетка треба првенствено да обухватају теме из студентског живота и рада студентске организације. (момепти из историјата студентског покрета. посете радним задругама, суделовање на ралним акцијама итд.) а долази у обзмр и шира студентска проблематика. Осврт може оити критика филма (домаћег или страног), рецензија иа књигу £ ли разрада ког другог проблема нашег културног живота. Најоољи од примљених радова биће објављени у листу и награђени следећим паградама: ПЕСМА: Прва награда 1.500 дннара Друга награда I.СOO динара Две треће наградс од по 500 дин. ПРИПОВЕТКА: Прва ваграда 2.500 динара / 1 Друга награда 2.000 динара 1 Две треће награде од по 1.000 динара V, ЈЈ ОСВРТ: Прва награда 2.000 динара Друга каграда 1.500 динара Две треће од по 800 динара Радове треба слатм п*д назнаком „за наградни коиктрс”. са Редакције лмста „Народни студент” Београд, палканска 4/IV. Рок слања рукопмса је 1 јануар 1050 године.

§*РТ ФЛШИЗМУ СЛОБОД4 Н4РОДУЈ ' ОРГДН НО СРБИЈЕ НД БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНД XI БРОЈ 24 БЕОГРАД, 24 ОКТОБАР 1949 ГОД. ЦЕНА 3. ДИН.

s X s S в* л а о X X 1 о s >. « Ct св ч О « V с n № CQ e р р, И и d ffl о d Ј ffl о. 1. м. в, ш. 15 179 106 2. Пољ. и шумар. 15 105 98 3. ГГрир. мат. 7 87 54 4. Филизофски 11 100 7(!) 5. Економски 8 96 1 (!) 6. Правни 5 32(!) КО