Student

О значају изучавања Историје наше Партије

Изуч—ии мсторијв Комунисттгчт партиЈв Јутославије од големо Је зивчаја, шггереса и користи у виbe првваца нв само за комукисп чланове Партје, него и за ши< рокв трудбеничке масв ванпартиЈаца. Изучавање исторнје wwue ПартиЈе, изучавање искустава њене борбе, помаже нашим кадровима, а посебно нашим студентима, да пра■илно схватв и усвоје науку мархсизма-лењинизма, да се правилнс цзграђују и оријонтишу у духу стваралачког примењивања науке марксизма-лењинизма. Јер, историЈа нашв Партије, нарочито њена историја послв 1937 године, од долаока друга Тита на њено чело, јеств пример исправног и стваралачког примењиввња марксизма-лењинизма на конкретну стварност у нашој земљи; то је, у суштини, живи марксизам-лењинизам, марксизамлешинизам у акцији, у пракси, у остваривању. Успеси наше Партије и паших народа у Народноослободилачком рату одн. у Народној револуцији и у изградњи социјализма у нашој земљи вајбољи су доказ сфавилиости таквог примењивања марвсизма-лењинизма како га je «шша Партија примењивала и како М цримењује, „као општег путоказа, компаса и конкретне помоћи у свакодневној пракси”. Насупрот томе, неки совјетски партиски руководиоци И њихови теоретичари знаfHßM3ycr и воле да често понављада „марксистичко-лењинистиШа теорија кије догма ни катихиамс него руководство за акцију”, али, каогод што им се и у многим деугим стварима дела разилазе од речи, тако и овде раде супротно од овгога што говоре. Они дају радо друтим партијама и друтим народима рецепте за усрећивање, па проглашују за jepec све очо што од тих њихових рецепата, догми и шема отступа, било да је у питању, као ковкретно у нашем , случају Народни фронт или национализација земље и уопште политика на селу, било диктатура пролетаријата и њене форме, карактер власти у нашој земљи, или наш Петогодишњи привредни план. Међутим, наш ЦК и друг Тито, спроводећи у живот учења марксизма-лењинизма о пролетерској револуцији и диктатури пролетаријата, нису се држали тих учења као мртвог слова. као калупа и крутих формула, већ су у њима гледали заиста директиву за акцију и као таква их правилно и стваралачки примењивали „у конкретним условгма када је земља окупирана од империЈалиста и када je домаћа буржоазија прешла на позиције националног издајства” (Програм КПЈ), као што их и данас стваралачки и гекијално примењују руководећи изградњом социјализма у нашој слободној и независној земљи. Изучавајући историју наше Партије ми, даље, изучавамо истовремено у ствари и исторпју своје земље и народа за последњих тридесет година, а делимично и за раније периоде, Почев од 1918 год! не Комунистичка партија Југославије давала je правац и карактер борби народних маса у старој Југославији. Иако стално у илегалности, иако тешко прогољена од свих режима у старој Југославији, она је успела да се повеже с најширим масама радног народа града и села и да се стави на њкхово чело, да их води у борбу за ослобођење од социјалног и националног угњетавања. И зато, „без историЈе КПЈ. нсмогућно је нв само схватити суштину развитка класнпх и нацтгоналиих борби у староЈ Југославији, којв су под одређеним међународним условима неизбежно довели до Народне револуције, него је немогућно разумети ни сву ону подлу, издајничку игру, на коју Је владајућа класа била присиљена и коју је, захваљујући привременој слабости радничког покрета, успешно могла да примењује. Без историЈе КПЈ; као основе историје народа Југослааије после 1918 године, немогућно је схватити колико је била историски и оправдана и неизбежна Народиа револуција, колико Је за будуђи живот народа Југославије била пресудна борба коју су годинама водили на челу с радничком класом и тако славно и успешно завршили” (М. Ђилас: „Комунист” бр. 1 ; 1949, 73). Још Је значаЈниЈе што, изучаваЈући историју наше ПартиЈе, ми изучавамо истоврвмено и онај најзначајнији, најпресуднији, највеличанственији период у историји наших народа, што се, наиме, упознаЈемо са историјом свргавагва буржоазије с власти и историјом изграђивања социјализма у нашој земљи, којима је са успехом руководила и којима са успехом руководи наша славна Партија. Она је и била иницијатор, организатор и руководилац велике Ослободилачке борбе народа Југославије. Наиш Партија знала је да на лењински начин реши национално питање: од ЈугославиЈе земље завађених и нерввжптравних народа, она Је изградила слободну и братску заједницу равноправних и сложних народа. Наша Шртија знала Je исто тако једагна у Другом светском рату —• да повеже и споји Народноослободилачки рат за ослобођењв од фашистичких окупатора са coirajaлнстичком револуцијом; једино је она од самог почетка рата доследно и одлучно мшла за рушењем старог апарата власти и стварањем новор аварата нове народне власти ол иарадних одбора ло народне скушнт:*не и владе, за стварањем нове иарвдне војскв. И зато Је одвратна клевета и тешка уврвда не само за чламове ваше ПартиЈе и све ворце Народноослободипачког н«гои м све свесне грећане наш« земље, кад руководиоци СКП(б) м Со*

■јетског Савеза негирају нсториску р улогу и потцењују заслуге наше ■ Партије тврдеђи (у писму нашем » ЦК од 4. V. 1948) да ..заслугв иу• спеси, рецкмо, комуиногичких пар• тиЈа Пол»ске, Чехословачке, Мађарске, Румуније, Бугарске, Алба. није ништа нису мање него заслуге . и успеси Југословенске компартиЈе” . и да „...француска и италиЈанска компартија имају пред револупиЈом не мање. него випте заслуга од југо( словенске коптпартиЈе’*. Тако могу да пишу доиста само мржњом пот; пуно заслепљени ревкзионисти магжсизма-лењинизма коЈи су се одвеђ дубоко срозали у блато беспринцштијелности. А наша Паптита i и њена историја ни тиме, као ни товаром дртгих подметања и лажи. не може бити укаљана; у светлости историских чињетптпа и историске гстттне њеиа револупионарна прошлост и њен лттк остаЈу увек чигти и велики, а она сама од свих поштештх људи код нас и у свету вољетта и поштована. Историта напте ПартиЈе нам, даље, и то од каквог је значаЈа за успех борбе ралничке класе и партиЈе имати чвпсто, способно и прекаљено руководство. Комунгстичка паотиЈа ЈугославиЈе 1е у изванпедно повољноЈ револуттиоиаоноЈ ситуаттиЈи непосредно после Ппвог светског оата имала чврсте и прека.љеие оеволтттиочаоне калоове. али слабост и недооаслост воћства 6и.ли су главни разлог nm) тако повољна револуционаона стгптачиЈа ниЈе била онда ткткооишћена. И тек од 1937 године, од када Је ва чело напте лошао друг Тито и иови ЦК. почињу се низати успеси: чишћење ПаотиЈе од бзракционаша, учвошћивање и прошиоивање паптттске ооганттзациЈе. повезивање ПаотиЈе са птиооким масама, а као тгоуна тих успеха: наоолна v суштини социЈалистичка револупита и изградња сошпализма у земљи. Иако су имале исте или сличне обЈективне комунистичкв партиЈе нису у Дпугом светском рату и после њега погтигле нги приближно такве успехе, зато што 1е њихово воћство бттло елабо. недорагло револуцттонапчоЈ гитуациЈи. ИсториЈа наше ПартиЈе novaavie нам тхгго тако како се тоеба борити поотив класног непоитатеља и његовог утицаЈа; она нам показуЈе од колпког ie значаЈа бооба за Јединство а поотив групаштва и тћоактгиЈаштва коЈе Је скоро ттетиаест годича раздттоало втжове КШ. ..ИсториЈа напте ПаотиЈе рекао је друг Кардељ на II конгресу КП Словеније то Је уједно историЈа пораста ревоттцтонарног раднттчког покоега на нантем тлу, истоотНа његове борбв са кластшм неприЈатељеи, његозо борбено повезивање са осталим радничким масама и његовог унутарњег идеолошког Јачања на основу ма рксттзлта-лењинизма. Повптнчи људи, коЈи у историји наше ПартиЈе штсу видели ништа друго до историЈу сђракциЈашких борби, доказали су тиме Јелино ro, да су веома мало wm иимало схватили развитак наптег револуционаоног радничког покрета. Период фракциЈашких борби био Је, лодуше, за нашу ПартиЈу веома тежак и мучан пеоиод, који Је у прошлости нанео ПартпЈи много штете. алм било би потпуно погретпио глелати у њоЈ гамо беспринтгипиЈелне препирке у партттским врховима. Фракпијашке борбе биле су на ЈедноЈ страни одраз туђих класних утицаЈа на револуционариу авангаоду радничкв класе, а на другоЈ страни у њима се, олносно, прави.лниЈе речено, у борби против фоакпиЈапггва одражавао пораст револуционарног Језгра напте ПартиЈе коЈа Је Јачала из голине у годину из борбе у борбу, и све одлучниЈе савлађивала туђв елементе у ПартиЈи, који су били главни и изворни носиоци опортунистичких и секташхих тенденциЈа.” На V конгресу наше Партије друг Тито је подвукао огромну улогу коју Је одиграло Јединство наше ПартиЈе после 1937 године у постизању њених успеха; „То јединство било је у прошлости залога свих побједа, коЈе имаЈу историски значај и ван граница наше земље. Али то јединство ниЈе обично Јединство.које може да постоЈи и у другим парти Јама, па и у фашистичким. То иије Јединство ради Јединства. ради божјег мира или ради неке дисциплине коЈа Је сама себи циљ. Не то је револуционарно Јединстро револуционарне Партије, коЈе омогућава авангарди радничке класе да до краја изврши своЈу револуционарну мисију“. Идеолошко-васпитни значаЈ изучавања историје наше ПартиЈв Је огроман. Славна историЈа наше Партије (а то значи истовремено и историја наших народних маса за последших тридесет година) пуна }e дивнпх примера борбе и одлучности, пожртвованости и смелости, самопрегора и издржљивости појелинаца и колентива. Крваво проготвена у току двадегет година старе Југославије и на ркупирашш подпучјима у тоху рата, наша Партија Је цала небројене примере хероЈства и светлв жртве које надахњују и обавезују нове генерације на нова преmyha. Историја нате Партпјв Је пуна изванредмих прпмерв живпта и делА комуниств непоколебљтгво оданих продетариЈату и своме народу. испуњених дубоком вером ▼ комунжтичко друштво. м ЊИХОВМХ X*-

ројских дел* прв * у току рвтв. На тим херојсккм делима васпитавају ce и васпитаваће се нове генерациJe, васпитаваће се у духу безграничне љубави и оданости гтрема својој херојској Партији и према својој социјалистичкој отаџбини. Ти примери показују komvhhcthmb и свим радним масама како се треба борити, како треба верно служити своме народу и стпари социјализма у свету. Изучавање историје наше Партије појачава исто тако и будност комуниста, будност према пролетаријату и Партији туђим елементима који су у прошлости толико штете наносили снази Партије нарочито у првим двема деценијама н>еног развоЈа и за које је требало много времена и напора да се открију и отклоне. Стално и неуморно појачавање будности и немилосрдно чишћење свих антипартиских, штеточинских и издајничких елемената, такође је задатак који се данас јавл»а као нарочито значајан и комв нас, такође, учи проучавање историјв наше Парти Је. Историја наше Партије испуњава поносом комунисте и све родољубе наше земљв. Наши комјшисти и наше радне масе могу се с правом поносити историјом своЈе Партије, јер је то историја једне славом овенчане Партије, чисте и јединствене, праве Партије лењинског тиша, која је народе ЈугославиЈе довела на пут социјалистичке изградње и даље их тим путем успешно води. Интересовање за историју наше Партије и истовремено љубав према њој код свих поштених људи данас у толико више расте и јача уколико се руководиоци Совјетског Савеза и њима вазалних земаља више на шу бацају блатом клевета и погрда. Проучаваше историје наше Партије само Још више појачава увереност у победу наше праведне ствари, Јер се из ње појављује чист и светао лик наше Партије, мудра и правилна политика њеног ЦК нарочито у току последњих десет година. Таква историја наше Партије, нзучавање те историје, јавља се, најзад, као потстрек да са још већим снагама и са још већим еланом сваки на свомв радном месту упркос свих тешкоћа које je наша Партија увек имала и које је увек знала да савлађује, које и данас успешно савлађује наставимо величанствено дело изграђивања бол>е, светле социјалистичке будућности наших народа.

ДР.

Драгослав Јанковић

Кратке вести са идеолошких курсева

(Од аашшх доашсшшка) Иа Техашчкој велшкој тколш почелш су са радом шлеолотко-васпшгнш курсе• вн. На прввн прелвпањкча аосета сту дената бвла }е шрло слаба. Просечшо, ва евим факултетвма ове школш, пршсустшошало је око 50 •/• арш/ашљешш* студеиата. Нарочшто елабо посекују курсеве студентш арше годшне. На по • следњем аредавању прнсуегшовало ш* је emera 211*1». (С. Т.) *Па Еелктротехншчком факултету приликом агитацвје за упшс ивањв иа идаологпко-васпитне курсеае, ишсу ко • ришНена искуства ид рада курсева у протлој годшин. Због тога иа другој годннн, која нма 259 студената, за иур • севе се арш/авило евета 167 студешата. Поред rorn на првом аредавању ва курсу „Огновш дењиншзма” од 34 уаш• сана студснта друте тодшне дошло вх ]е света 14, а на курсу „Полштичка •• кономвје ” прво предавање }е два пута одлагано, јер предавач иије дошао. * На rpehoj тодини Твхнолошког фахултета свм члановн Народна ошладима уписали ry ср па политичке курсеша• На/вшше студешата уашсано ја аа курс ..Нсторнја Rlir. На ово} тодшиш олр* жоиа су аршш аредам ања која еу бшда добро aoceheua. Студенти су оформи• лш крутока ша шојшма ha заједишчкш про/шНншатш матершјад ш шршарематш ce за шонсултацшју. (3. В.) * Прелавачш аа вдеолошко-васпигнвм курсевмма иа Меднцвнској велико) школи били су врло добро припремљеиш. Међутшм, аосета оших предавања била }е врло слаба. Тако иа аетој ro • дмаш Мелнџмискот факултета од 647 упшсавш* студеиата иа предавања }е дошло ешета 291, а на Аругој тодиим од 539 уашеаншх студената дошло ;e 252. (Н. Ш.) *На Стоматодошком факултету прва предавања ио шдеолотко-васпитншм курсевима вмсу одржана ша шреме. Узрок томе бшо }е тто су се сгручна предавања иа ошпм факултету поклапала са заказаннм предавањима иа курсевима. Руководство курсева мора се побршиутш за отклонн ове недостат ке ш mrn боље организу/е шрема зо олржааање кургеша. ( М, А.) * На Нравном факултвту упшс на шдеплпнlкн-нагпвтпе кургене бшо \е за • довољаша<\Нн Међугшм. eeh нз догада • niner рада mo*e ее закључитн да се сгудентм довпљпо не apnnpeMaiy за дискуешју. Поред rora шекш друговш шередовно nocehy}r предавања. Тако предашање шш куреа „Иеторшје СКП(бГ морало се олложштш због ведовољвог 6ро'/а слуталаџа, (А. В.)

МАТЕМАТИКУ ТРЕБА УПОРНО И СИСТЕМАТСКИ РАДИТИ

На Твхишчкој велшкој акошп ашш етудввтн »вађг Jtm fa шатвшштшка )елав од шајважшшјшх предмета rorom ша сшшм факудтетшма re тколе. Знају ла етудешта, шојш у пршој годнни уепетшо савладају математнку I, шмају мотукиоетш да боље схшате ш обраде градшво шм других предмета (ва аршмер сгатике, мехашшке, дшнамнке итд.) ко)м су везпна за математаку; да етудештш ма, којш математшцш ше посвекују доаољио аажње и ше раде ја онако како треба, аезшање математшке постаје кочншца у раду иа студн/у д рутвх аредмета, Па шпак ее ш» годшне у тодпну понавља велики број веположе шшх шс.пвта шз математшше. Само у тоиу аоследње две r одине шз математшке I пало је 2317 етудената, а одустало од полатања 1.081. У току 1948 тодшна за испшт ее аршјавшо 1.751 етудешт, положнжо је 462, аало 967, а одустало 324. Oae тодшие исашт шз математшк« пршјавило )е 2.606, а аоложило свега 459 студешата. Ове противречаости довеле су до дота д а се аитање математике морало поставити врло озбиљио. Оно данас претставља тежак проблем на свпм факултетима Техничке велике тколе, јер је читав сплет разних узрока учввво д а он поставе јоко сложен, тто аретставља велвку теткоку за његово решење. Редакпија „Пародног етудевга” желв да узме учетНа у ретавању овог пробжема иа гај иачши тто he низом чданака, бвло од својих сарадни ка, бпло од самих сгудеиого ш ваставиш ка Техиичке велшка школв, покушатш д а осветлш све узроке којш су доприн ежш стварању проблема математшке, како би се мотла шзвршита апализа тих узрока ш пронаки мотуИности за што боље решење овот тетког задатка.

Математика је, заиста, тешка ствар за оне који је не познају. Треба упорво систсматгки ралити д« бн се ушло у тајне магематнчких закона. Лли, вко се у томв успе, онда, као н свв друге ствари које изгледају непознате и неприступачне, а када ce упознају давно знале и блиске н математика постаје разумљива и њени закони једпоставии. Но, баш оно што је основно у свсму томс —• уиоран свстематски рад — недостаје многим студентима. Још први слушаоци Техничког факултета вз прошлости којн ннсу студиозно радилв матсматику, начинили су од н>е баука. Гснерације су се смењнвале и овог „баука” предавале једна другој у наслеђе. Такво наслеђе оримили су и студенти технике у новој Југославнјн. Иако су оргапизације Народке омладине уложнле много труда да разбију овакво схватање о математицв, ипак је сваКе године нова гснерација средњошколскнх матураната, која је са собом понела огкудно или чак врло елабо днање средње математике. видела у вишој „баука”. Виша иатемцтика се ве меже схватити нити учити без чврстих основа елемептарнв математике, које дају средње школе. Но, у миогпм средњим тколама још увек се не поклања довољно пажње математици. Ученици гимназија и других средњих школа или се врло немарно односе према математицн или је ие раде довољно систематски, тако да има врло мало свршених матураната који са средњошколским знањем математике могу лако да приступе вншој. То се нарочито јасно показало ва почетху ове године, кала су на Техничкој великој школи уведени пријемни испити на коЈима се полагала матсматнка. Ове испите полагало је 1.055 кандидата, а положило је свега 263. На почетку ове гаколске година полагало је 919, а положило 44б кандидата. Поред тога што се на тим испнтвма утврдило да већина средњошколаца нема оно зпање нз математике које се морало стећи у гнмназијама, поиазало се и то да ученици разних гимнавија вмају врло различито зпање, таво да су из неких гимназија готово свн хандидатн положилн, а нз других готово сви пали на пријемним испитима. То значи да успех из математике у средњим школама завиги умногоме и од спреме, знања и еистема рада појелиних гимназнгкнх професора. Слабо средњогаколско знање чини да су младим студентима непристуиачна предавања нз више матемашке. Ирофесорн математике на факултетима држе се свог програма в од првог дана

предају градиво више математике, без икаквог резимеа средњошколске и увода у вишу математвку. Ове годиие покушало се да се несклад ивмеђу иивоа зпања, који имају новн студеити, в нпвоа потрсбног за вишу математику ублажв на тај начин што су иа свим факултетима одржавани курсеви од иесец даиа, на којима се прелазило градиво средње матеммтике са уводом у вишу. Тн курсеви одржани су од 1 септембра до 1 октобра, тако да је ре» довна настава из више иатематике почела 1 октобра, као и прошлих година. Ово се показало вао врло добра мера, јер се резултати рада тих курсева већ огледају у томе што студенти ове године у великом броју и са интересовањем прате предавања из више математике, која су им сада приступачна и разумљивија. Но, да би се тај несклад потпуно отклонио, потребно је што јаче заоштрити питање математике у средњим школама. После положених пријемних испнта студентима претстоји озбиљан рад иа пишој математици. Редовна посећивања предавања, ираћење иитн тих предавања, индивидуалан рад н многобројне вгжбе све то заједно чинн основу иа којој нестају еве околностн које математику претстављају бауком. О томе речито говоре примерн појединих студената. Јован Запкалик, са Електротехинчког фвкултета, систематски је радио математику током целе roдине и на испиту у јуну добио је 10. Није ои неки посебан талеиат sa математику. Њему је, просто, својствен упоран систематски рад, а о томе сведочи то што је положио све испите иа прве годиие са средњом оценом 9. Такав пример даје и Милутнн Грбовић са Рударског факултета, који је математику положно са врло добром оцеиом и у јуну дао све испите из других предмета. Организација Наролне омладине иредложила ra je ове године да демонстратора из математике на првој години. Има таквих иримера и на дру* гим факултетима, вако још увек мало. У знатном броју преовлаНујУ примери немарног односа према учењу математнке. Не nocehyjy се предаввња, не одлази се на вежбв са демонстраторима, а пред испите почиње кампања учења. Преписују се белешке са предавања, вежбе уче мехакички. напамет, без икаквог повезивања теорије в практичних задатака. Нример таквог рада пружају студенти прошлогодншње првв године Архитектонског факултета. Њих је ва првој години било 270. У првом семестру положило је колоквијум 60

студената. У другом сеиестру колоквиум je поновљен. Овог пута положила оу свега два студента, У јунском испитвом року изишло је на испит 60, а положило свега 24 студеита. У августу je по треНи пут полаган колоквијум. Од 100 студвната положило je 4, а у ссптвмбру 2. У септембарском испитном року имало је право да полаже испит 40 студената, а положили су свега 14. У току целе године од 270 студената испит из математике положило је свеra 38. Студенти Архитектонског факултвта наладе узрок за то у овомв: предавања професора иатематикв сувише су теориска. Таква теориска математика, у којој они не виде практичпост примене у н>иховом будуКем раду, по њиховом иишљењу, није ни потребна студентима Артитектонског факултета, поготову што математика н није основни предмет на овом факултету, већ такореКи „техничко питање”. Колико иемаран одное према иатематици и ваостали нспити из тог предмета претстављају иочницу за даље студије, види се према броју студената који по Правилнику не могу прећи на нову годину, ако у одреН*ном року не ликвндирају све предметв из једнв roдинв. На Машинском факултету, ва примвр, 60 студемата са прошлогодишње другв годипе вратило се на прву, и 60 еа треће на другу дбог математике, 40 студената са треће године губе право на даље школовање. Има студената који схватају значај математпке, желе да је сввладају и труде се да то, заиста, и постигну. Али многи од њих не свалазе се у предавањима и иаилазе на тешкоће прилнком учења. Таквим студентима потребиа је помоћ у раду на математици. Но, та помоћ, коју студентима трвба да даду професорн, асистенти и Двмонстратори, често није била ефикасна. Чак је нгпостојање јвдинственог система рада код њих поиекад и отежавало учење студентима. Аснстеити имају задатак да после нредавањв којв одржи профссор дају студентнма шира објашњсња тих предавања, поткрецљена конкретним нримерима. Дсмонстратори треба да јога конкретнијг објасне пређено градиво, радећи само задатке са студентима. Мсђутим, дсшава се, да се асистенти, умссто да р«арађују прсдавања профссора, уиуштају у теоретисање, од кога студснти немају стварне користи. Демоистратори су често препуштени сами ссби, тако да на вежбе долазе неспрсмии. Добар део студената редовно посећује те часове вежби са двмонстраторнма, но, често се дешава да се ове вежбе своде ва то дв студенти преписују задатке које демонстратори раде иа табли и те залатке после уче напамет, мехаиички, не повезујући их са теоријом, јер им часови вежбе са асистентима нису помогли да уоче те везе. Вежбе са демонстраторима, које су се на неким факултетииа, н* прпмер Машинском, показале врло корисне, привлачиле су велики број студенатв. Зато оргаиизација Народне омладине Техиичке велике школе поклања велику пажњу тим вежбама. Међутим, у томе није иаишла na оарадњу катедре иатематике, већ иа неразумевање, јер ове године чак није расписала ии конкуре ва демонстраторе, објашњпвају! и то тиме да демонстратори сметаЈУ у раду асистеитимв и да њихова помоћ није потрсбна. Колико су демонстратори користилл студентима у њиховом раду покааује пример Машинског факултета, где су демонстратори бар донекле били повезани с кателром; колико је студентииа недостајала помоћ деионстратора покаЗујв пример Архитектоиског факултвтв, гдв je професор иатематике одбио помоћ студеиата и радио сам са групом од 200 студеиата. Слабо средњошколско знање математнкв, немаран одиос према том предмеty и недовољна помоћ демонстратора, асистената и професора основни су узроци горућег проблема математике на Техничкој великој школн. Да би се они отклоиили, потребно Је да се што јачв заоштрв питање математикв у средњим школаиа, да ce у току прве годиие иа свим факултетима Техничвв веливв школв одржавају нолоквијуми, обавезни за све студенте, како би се помоћу њих што бољв спроввла контрола учења студената. Успех са колоквијума уаимао би ce у обзир приликом пола* гања испита. Полагање испита из математике могло би се оделити на два дела увођењгм парцијалних испита у јануару ■ јуву. На тај начин студенти би равномерво и одмах од почетка године учили математику, а у јуну, када ее полажу и осталв игпити, студентима ће бити много лакше ако полажу ноловину градива из математикв. У циљу побољшања наставе потребно је да ee »зврши ревизија програма, али на тај иачин што би он у целнии остао на онои нивоу који je потребан и предзићен за наставу на факултетима. само рлзрвђеи тако да прва преаавања почетком годиие буду ближе срелњошколском грвдиву математике, а каснијв, постепеним прелазом на вишу, да достижу ниво ■ обим прглвнђен програмом факултетске ваставе.

Милева ЈАКОВЉЕВИЂ

Студеити ветерине на практичним вежбама

Нове форме у стручном раду на Универзитету УВОЂЕЊЕ СТРУЧНИХ ДЕСЕТИНА У ПЕТОЈ ГOДИНИ ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА

Пошто Је контрола инливидуалног рада Још увек тежак проблем на мање више свим факултетима, пета година Ветермиарског факултета увела Је иов систем коптролс учења а пружања помоћи снаком поЈединцу. Створепе су стручне десетиие у свакој гругти Народне омладине. Десетине ће бити комби«товапе од бољих и лошиЈих ђака, а најбољи студент у десетини бићв спсцијално задужон да контролише рад сваког појединца, да прати ток његопог учења и пружа му помоћ у случају тешкоће. На састанцпма група Народне омладине постављаће се једном или два пута месечио на дневни ред и рад ових десетина где he руководиоци десетина реферисати о целокугшом раду својих десетина, а сваки члан десетине говориће о свом гндивидуалном раду На тај начин he група и руководство Народне омладине имат-' тачан поеглед рала сваког поЈедтша и моћи he одмах да стане на пут евептуалном неодговорном односу према учењу, лењости, непланском раду. Један чпан десетине имаће за задатак да води рачуна о скриптама, уцбеиицима и осталој стручноЈ литератури. Планском распблелом литературе којом распплажв сваки појединац. омогућгће се свим члановима десетикв да кори<те оне књи ге коЈе су им потрг?бие Поред тога десетине he непрегтат?о либнЈати помоћ у стручном раду од консулта-

ционих група које су формиранв при катедрама. Овв десетине, које су већ формиране могу да се користе и за идејно-васпитни курс на тај начин што ће свака десетнна створити један или два кружока, у толико лакше што је цела пета година на курсу „Историје КПЈ." Систем десетина погодан је и за други рад на факултету. На пример за крос пета година Ветеринарског факултета неће морати да чека скуп група или актива за тренинг, већ ће моћи трчати и по десетинама које су много чешће и у пуном броју иа скупу. Поред тога много је лакше поКренути и контролисати малу десетину него читаве групе или године. Десетине могу добро да послуже и као радна јединица на факутгетским радним акцијама. Овакав начин рада има, поред тога што доноси много користи у практнчном раду, и ту велику предност што тесно збпижује чланове десетине, упућуЈе их Iедно на друго, потстиче на рад, не дозвољаваlући појединцу да из<Јстапе, и што ствара једну монолитну целину. Уједно такав начин рала пружа и много веће могућности за такмичење. коie се може спровести унутар и између десетина.

2

/аа»£М1 н Ј.ж РРР и % t