Student

(Настава са прве стране) •&,читаоница, лабораторија, и најевементарнијих учила потребних за •ормално студирање, тако и у недовољном броју наставника, а нарочито асистената. Све ово отежава рад како нашим наставницима, тако и студентима и тражи, с друге стране још веће напоре и самопријегор од свих људи на Универзитету да би под оваквим условима одговорили задатку, који је пред нас поставила социјалистичка из • градња наше земље. Ако се осврнемо на то, како је наш Универзитет испунио планом предвиђене задатке у погледу даваша високо квалификованих кадрова, морамо навести следеће податке: До сада је са нашег Универзитета дипломирало 2.330 студената и то 1945 и 46 године 323, а 1947 године 48 и 49 закључно са септембром 2.007 студената. Овде треба рећи да послератне генерације на ТВШ, МВШ и Ветерини још нису дипломирали, јерна овим факултетима студије трају пет година. Да ли је са нашег Универзитета и великих школа до сада могао да дипломира већи број? Несумњиво јесте. Подаци о полагању испита из прошле године јасно то доказују. У јануару је положено 61*/», у јуну 61% а у септембру 46% од пријављених испита, тако да ми улазимо у следећи испитни рок са 37.000 заосталих испита. Томе треба додати да је око 2.000 студената изгубило годину због немарног учења, тако да ће они касније годину дана дипломирати. С друге стране, ми имамо око 3.000 апсолвената, а нарочито на ТВШ и МВШ, који су по једну, па чак и више година апсолвенти, а иопите полажу споро, односећи се немарно према својим обавезама. Зато узроке за ове неуспехе, а нарочито за неуспех у септембарском испитном року ове године, треба у првом реду тражити у раду наше партиске организације. Све мјере које је доносила наша државна и школска власт од ослобођења до данас као што су нове уредбе о режиму студија, разни прапилници, упутства и други прописи, били су срачунати на консолидацију наше школе, унапређење наше наставе, а у првом реду на испуњење плана у давању високо квалификованих стручњака. Све ове мјере, ишле су истовремено за тим да наши студенти што боље овладају својом струком и што пре ступе у нашу привреду. Али све наше партиске организације нијесу показале довољну упорност у спровођењу у живот ових мјера, Неке џартиске организације, нарочито на извјесним факултетима ТВШ, показале су прилично опортунизма у овом погледу. Оваква опортунистичка схватања често су на тим факултетима узроковала (Машински, Електротехнички) да се студенти масовно супрогстављају појединим прописима школских и народних власти, због чега су се често правила неправилна отступања од ггримене у живот тих прописа. Требз једном схватити, да наше власти у доношењу сваке мјере воде у првом реду рачуна како ће се што боље испунити план стварања стручњака, како ће се унапредити и подићи студије на виши ниво. Таква пракса једино одговара духу наше социјалистичке школе. Зато наше партиске организације морају мобилисати све своје чланство на строго и правовремено извршавање свих обавеза и дужности, којв студенту поставља наша школа. Факултетски комитети и бирои основних организација наставника морају разрадити читав систем мјера, о томе како ће ое бол»е и успешниге споовести у живот поједи-

не одредбе и прописи наше школске и државне власти. Основна парола у нашем стручном раду по факултетима треба да будв борба за испуњење плана кадрова дотичног факултета. У давању задатака појединим партиским организацијама, треба зато полазити од општих задатака. који су планом предвиђени за дотични факултет или годину, Синдикалне организације наставника такође треба да испуњење плана кадрова ставе у први ред својих задатака. На пун и потпун успјех у овом погледу наша партиска организација може рачунати тек онда ако не остави по страни ниједног члана НО а да се активно не заложи на извршењу планом постављених задатака. Активи и групе НО као цјелина, морају тачно знати и разрадити задатке у вези са испуњењем овога плана, на својој години или групи, уносоћи све више такмичарског духа у рад међу активима. Не може се дозволити да темпо рада на овако важном сектору социјалистичке изградње наше земље изостаје иза темпа политичке, друштвене, привредне и културне изградње наше земље уопште. Зато треба уносити такмичарски дух и развијати такмичење међу групама и активима у овој великој борби коју води наш Универзитет за ислуњење свога задатка у нашем Петогодишњем плану. Основни недостатак у раду наших партиских организација по овом питању састојао се у томе што су скоро све наше организације препуштале руковођење стручним радом појединцима или пак стручним одборима. Није се значи, рад на извршењу ових задатака схватио као најважнији посао, зл чија извршења су одговориа партиска руководства и партиске организације као цјелине, као задатак из којег сви други треба да ггроизилазе. Стручии одбори нијесу и не смију бити никаква руководства, они су само апарат партиских комитета, који спроводе одређене задатке у датом периоду. А за успјешан рад потребно је прије свега мобилисати све партиско чланство. Добар дио разлога за овакве резултате лежи у недовољном раду партиске организације у Народној омладини. Из претходног извештаја смо чули да је проценат положених испита НО много мањи од положених испита чланова Партије. Ми морамо, према томе, рад У НО постављати тако да не буде киједног студента, који неће учити систематски, стално, преко читаве године, а не на брзу руху, непосредно пред испите. Читава наша агитација, даље, мора да носи обиљежје борбе за испуњење ових задатака у стручном раду. Нема, даље, ниједног питања из нашег политичког, привредног, друштвеног и културног живота у нашој земљи, који се не може у политичком раду са НО повезати са нашим задацима на извршавању планом предпиђених задатака. Посебно мјесто у раду наших партиских организација треба дати раду са првим годинама. Позната је ствар да је огромна већина наших студената учила средњу школу у нередовним условима, или непосредно после ослобођења, кад им средњошколска настава и колико је негде нормално функционисала, није могла пружити много, тако да су они дошли са врло слабим предзнањем за факултетске студије. Добар дио таквих студената са таквим знањем и данас долази на наш Универзитет. Ми морамо да рачунамо са том чињеницом још за неколико година. Зато наше партиске организације морају преко разниХ курсева, консултација, кружока и других колективних форми рада да пружају сталну и свакодневну помоћ студентима I. година

Треба В9ДКШ сталку борбу за лнквкдкрање завсталих испита

у савлађивању њиховог градива из појединих, а нарочито главних предмета. Овај се задатак у најоштријој и најозбиљнијој форми поставља пред комитет ТВШ, јер студенти I. годипа не знају најосновније ствари из математике, често пута ни најелементарније математичке радње. Комитет ТВШ поред ових форми треба да задужи потребан број чланова Партије са својих факултета, нарочито оних који добро познају математику, који ће стално помагати студентима првих година и руководити њиховим радом на спремању испита. Посебан значај у нашем раду треба посветити раду апсолвената. Њих сада на Универзитету и великим школама има око 3000. Овај број се знатно повећао у јуну ове године. Основна слабост у раду апсолвената прошле године, која се донекле и данас провлачи, била је спорост у полагашу испита, тако да добар дио њих излази са Универзитета са великим закашњењем. Нема сумње, да велику кривицу за ово сносе наше партиске организације апсолвената. Нешто је у овом правцу прошле године урађено, али све то није довољно. Наше партиске организације и деканати, треба да остваре потпун увид у раду сваког апсолвента и свакодневну контролу како сваки апсолвент појединачно полаже испите. Партијске организације морају помоћи деканатима да изграде детаљан преглед о томе шта претставља сметњу за благовремено дипломирање сваког апсолвента појединачно. Наши ректорати и деканати, поред несумљивих успеха, које су постигли у сређивању наставе и подизању система школе, ипак нису у довољној мери прилазили питању плана испуњења кадрова, онако како то диктирају потребе наше социјалистичке домовине. Ми још нисмо довољно успели да

на питању испуњења плака кадрова покренемо све снаге* на Универзитету. Универзитетски савети и савети великих школа мало су кад претресали питање рада на испуњењу плапа кадрова, и борби против свега онога што смета да се тај задатак испуни. Функцију ректората и деканата у овој борби треба схватити тако, да ректорати и деканати заиста претстављају установе, које ће руководити радом на испуњењу плана кадрова у одређеној струци; установе, које ће све своје мере које доноси, било преко појединих наставника или катедри, ценити по томе колико ће та мера побољшати рад на испуњењу тог основног задатка. Наши наставници треба да воде борбу против неправилних схватања појединца, који мисле да се њихова наставничка функција састоји само и искључиво у предавањима. Улога наставника у социјалистичкој школи битно се мења. Поред свог научЛг рада и рада на подизању квалитета предавања он мора да води бригу о томе како ће што више допринети да са наших -Фдкудтегз, на црсме изађу дггц 0.0љи стручњаци. Држећи се ових основних принципа, којима треба да се руководимо у раду, ми можемо у вези са јануарским испитима поставити следеће задатке: 1. Водити сталну и свакодневну борбу на спремању заосталих испита, којих сада на Универзитету ’и великим школама има нешто више од 37.000. 2. Свим оним студентима који теже савлађују одређено градиво обезбедити пцтребну помоћ преко разних колективних и других форми учења. 3. Посветити пуну пажњу спремању испита студената *. године на тај начин што ће се од чланова Пар-

О НАРЕДНИМ ЗАДАЦИМА

тије са других година одредити потребан број људи за рад са њима. 4. Не испустити из вида испите на које се стиче право у јануару и остварити пуну контроЛу на спремању ових. Протекла година нашега рада карактерише се поред осталог и појачаном борбом за идејност и научну принципијелност на нашем Универзитету и великим школама. Али не можемо рећи да смо у том правцу постигли резултате који нас могу задовољити. Нагтротив по овом питању одлучна борба тек претстоји. Удружење универзитетских наставника, које је прошле године развило пуну активност у овом правцу, ове године треба да одигра исто тако крупну улогу у борби за чистоту науке, у борби за окупљање и мобилизацију свих професора на овом и другим питањима нашег рада на изградњи квалификованих кадрова. Потребу за упорнијом идеолошком борбом у науци, за борбу против разних буржоаских схватања, за партијност науке, повећава чињеница што данас напредној науци, револуционарној марксистичкој теорији, пријети озбиљна опасност од нових ревизиониста у лицу руководилаца ЦК СКП(б), и неких других партија. У борби за идејност у науци главни терет рада пада на наставнике комунисте. Али било би неправилно да се ова борба сведе само на њих. У тој борби треба активно да учествују сви наши наставници. Треба схватити др ми не водимо у идеолошкој борби, борбу против наставника, који у огромној већини хоће да усвоје нову марксистичко-лењинистичку методологију у науци, него борбу против ненаучних теорија и схватања. Зато би било неправилно одвајати пријатеље наше Партије и наше социјалистичке изградње од те борбе. Друг Ђилас у вези са тим каже:

• „Свш овш који раде ва вдејвов пољу, ако су стварвв прајатељв радвичке клџсе а њеве борбе ва соца • јададаи, ако су стварва пријатељв свота варода в своје земље, ворају вскрево помагатв и побједу вдео • лотиЈе радничке класе у свам обла■ стима ”, Ова борба нарочито на пољу друштвених наука мора да има и она ће имати обележје борбе против разних буржоаских схваташа и најновије ревизије марксизма-лењинизма. Треба унијети више смелости у разобличавању појединих ненаучних, антимарксистичких концепција, којима је пуна не само буржоаска литература и уџбеници, него и најновија совјетска правна, економска и филозофска литература, која допире до нас. И даље, треба поклонити пуну пажњу у развијању дискусије међу наставницима, не само о уџбеницима код нас, него и о свим проблемима и догађајима који се дешавају на пољу свјетске науке, било позитивним, било негативним. „Универзитетски весник" требада буде огледало живе и жилаве идеолошке борбе у науци на нашем Универзитета и великим школама. Из овога не би требало схватити да наши студенти активно не учествују у овој идеолошкој борби у науци. Ако наставницима ту припада водећа улога, то не звачи да се студенти оглушавају о ту борбу. Факултетски комитети треба да су у току читаве ове борбе, да разрађују заједнички са наставничком основном партиском организацијом план рада у овом погледу. Организација Народне омладине у овој борби може да учествује преко семинарских радова, јавних иступа научних група и других јавних дискусија. Једно од најважнијих питања у нашем раду на изградњи нових (Наставак на трећој страни)

Резолуција Четврте партиске конференције Београдског универзитета

Четврта партиска конференција Београдског универзитета, великих школа и академија одржана 15 и 16 новембра 1949 године, на основу Извештаја о раду Универзитетског комитета КПС, Реферата о наредним задацима и дискусије доноси следећу РЕЗОЛУЦИЈУ т Конференција усваја Извештај о раду Универзитетског комитета КПС, у целини одобрава његов рад у периоду од Треће партиске конференције до данас. Конференција констатује да је партиска организација Универзитета, великих школа и академија спроводећи у живот одлуке Треће партиске конференције, Одлуке Другог пленума ЦК КПЈ и Другог пленума ЦК КПС као и Одлуке Треће послератне партиске конференције Београда, постигла знатне успехе у свом раду и то: 1. Развијањем интензивног идеолошко-политичког рада у партиској организацији знатно је подигнута свест партиског чланства. Партиска организација се још јаче учврстила и успешније мобилисала како своје чланство тако и масовне организације у спровођењу линије Партије. Као резултат тога наставници и сту*енти много боље су упознали прилике у нашој земљи, развијеније је интересовање за дубље изучавање социјалистичке стварности у земљи. 2. Партиска организација је стално јачала јединбтво својих редова чистећи се од разних капитуланата и случајних сапутника и примајући у своје чланство нове. Партији и народу одане људе. 3. Партиска организација на тај начин успела је да још јаче и шире активизира организације Народне омладине и синдиката. што је допринело даљем учвршћењу и развоју ових организација. 4. Благодарећи томе постигнут је приличан напредак у испуњавању свих задатака које пред све школе и факултете поставља наша социјалистичка изградња, иако у погледу стручне спреме и броја свршених стручњака има Iош доста пропуста и заостатања. 5. Школска руководства, наставници и асистенти у огромној већини схваталњ су сву озбиљност рада на одгајању високо квалификованих стручних кадрова и са више воље, плана и успеха залагали се у свом раду. II На основу досадашњих искустава, Реферата и дискусије. Четврта партиска конференција Београдског универзитета, великих школа и академија, поставља пред све своје партиске организациlе следеће задатке: 1. Мобилисати партиску организадију и све чланство масовних организација на побољшању резултата учења и полагања испита. на подизању стручне спреме студената и на редовном завршавању студија. У том циљу предузети следеће мере;

а) Највећу пажњу у поли+ичком Л другом сзакодневном раду усмерити на стално политичко објашшавање задатка учења као основног задатка студената и настзвника у социјалистичкој изградњи. б) Партиска организација и организација Народне омладине треба да обезбеде помоћ студентима са заосталим испитима и да поведу особиту бригу о помоћи студентима првих година и о што бржем дипломирању апсолвената (преко група за учење, помоћи демонстратора, консултација итд.). ц) Енергично се борити за спровођење уредби о режиму студија нарочито у погледу уредне посете предавања, спремања семинара, практичних радова, летње праксе и свих других обавеза према школи. д) Развијати кроз научне групе, стручне часописе, семинарске и дипломске радове, кроз смотре и конкурсе интересовање за научноистраживачки рад међу студентима, повезујући га са практичним задацима науке у нашој социјалистичкој изградњи. е) Много смелије развијати живу борбу за идејност у настави и науци уопште особито на факултвтима и школама друштвених наука. У овом раду пружити што већу подршку наставницима и што шире ангажовати студенте. Чешће организовати јавне дискусије и јавна предавања о научним проблемима, о уџбеницима и слично. ф) С обзиром на велики значај рада катедри марксизма-лењинизма које треба да одиграју важну улогу како у марксистичко-лењинистичком образовању студената, тако и у борби за идејну чистоту наставе и науке на нашим катедрама, партиске организације дужне су да им у свему пруже што већу помоћ. 2) Даље учвршћивати јединство партиских оргакизација кроз упорну борбу за испуњавање свих залатака које пред нас поставља социјалистичка изградња домовине. Енергично се борити против сваког покушаја разбијања тог јединства и будно чувати партиску организацију од класног непријатеља, у каквом било виду се он појављивао. 3. Брижљиво одабирати и примати у чланство Партије и У кандидате оне студенте и наставнике који у свакодневном раду доказују своју оданост Партији и делу изградње социјализма и достојни су да носе високо звање члана Комунистичке партије Југославије. У овом задатку нарочито обратити пажњу на студенте првих година и на оне који ускоро завршавају студије. 4. Стално радити на побољшаљу система рада основних партиских организација и у том циљу предузети следеће: а) Пружити што већу помоћ бироима основних партиских организација (саветовања, семинари и друге форме помоћи), како би они самосталније и успешније радили на побољшању рада својих основних организација. Са више бриге припремати састанке основ-

них партиских организација, боље изабирати и разрађивати проблеме, доносити одлуке, остварити контролу спровођења тих одлука и упорно се борити за њихово остварење. б) Сва партиска руководства и основне организације треба да воде сталну бригу о раду партиских одељења и група како би ова постала што самосталнија и оперативнија у спровођењу одлука основне партиске организације. ц) У циљу што успешнијег рада и васпитања чланова Партије развијати конструктивну критпку и самокритику рада руководилаца и руководстава и здраву, другарску критику и самокритику у организацијама на питањима рада и живота чланова Партије. д) Упорно се борити за доследну примену Статута Партије о дужностима и правима чланова КП и ликвидирати појаве аљкавог односа према задужењима, неоправданог изостајања са партиских састанака и слично. 5. Стално усавршавати метод руковођења факултетских комитета и пружити им помоћ како би они потпуно постали политичка руководства. У том циљу предузимати следеће: а) Плански подизати политичко образовање чланова комитета, проширити и учврстити апарате при комитетима, завести као обавезну праксу тромесечне планове рада итд., упорно отклањајући на тај качин практицизам и кампањски рад. б) Због веома великог значаја уредних дневних информација за добар преглед стања у организацији, за благовремену и ефикасну помоћ и интервенцију и за што потпунију контролу спровођења задатака, посветити највећу бригу како редовном информисању тако и што бољем садржају ових информација. 6. Универзитетски комитет, факултетски комитети и основне партиске организације наставника треба да пруже што већу помоћ ректорима и деканатима у спровођењу свих мера за унапређење наставе и школе уопште како би наши факултети и школе испунили своје задатке у социјалистичкој изградњи. 7. У циљу што успешнијег агитационо-пропагандног рада у масовним организацијама треба ликвидирати појаве потцењивања и запостављања овога рада. Партиски комитети треба да боље користе агитпроп одељења, руководе овим одељењима, стално им постављају задатке и стално контролишу њихов рад. Агитационо-пропагандни рад треба да постане стална брига оснозних партиских организацнја и партиских одељења. 8. Организовати планску помоћ и контролу у ндеолошко-политичком и опште културном образовању руководећег партиског кадра (чланова комитета, апарата, бироа основпих партиских организација и бироа одељења). 9. Озбиљну пажњу посвехити разним формама идеолошко-политичког рада, а нарочито квалитету рада идеолошко-политички«* курсева као и што бољем изучавању и коришћењу „Комуниста” и других партиских органа. Основне партиске организације и активи Народне омладине треба да воде сталну бригу о учењу својих чланова на идеолошкополитичким курсевима. 10. Партиски комитети треба да пруже директну помоћ бироима основних партиских организација у припремању редовних политичких информација у партиској организацији и у масоваим организацијама како би се отклониле све слабости овога рада.

Избор Комитета и ревизионе комисије

Пошто је конференција усвојила у целини предложену листу кандидационе комисије, извршен је избор Комитета и ревизионе комисије. У изборима је учествовало 362 делегата. Резултати избора су следећи: 1. Богдановић Јован (302 гласа). 2. Бојић Миленко (362 гласа). 3. Булајпћ Жарко (362 гласа). 4. Ђурић Душан (362 гласа). 5. Живковић Нада (355 гласа). 6. Ивановић Драгиша (362 гласа). 7. Јовановић Владимир (361 глас). 8. Крешић Андрија (361 глас). 9* Крунић Живојин (361 глас). 10. Максимовић Радивоје (362 гласа). П. Матић Велимир (359 гласа). 12. Медеиица Милија (362 гласа). 13. Михајловић Љубодраг (362 гласа). 14. Мујбеговић Вера (358 гласа). 15. Олушки Велимир (362 гласа). 16. Павићевић Бранко (362 гласа). 17. Пантић Владан (360 гласова). 18. Пирић Фазлија (362 гласа).

19. Пурић Данило (362 гласа). 20. Радовић Вукашин (361 глас). 21. Струјић Душан (362 гласа). 22. Сучић Зора (362 гласа). 23. Хасанбсговић Газо (362 гласа). РЕВИЗИОНА КОМИСИЈА УНИВЕРЗИТЕТСКОГ КОМИТЕТА КПС 1. Мујбеговић Вера (359 гласова). 2- Недељковић Душан (360 гласова). 3. Петковић Миомир (361 глас). 4 * Радоваповић Непад (362 гласа). 5. Родић Смиљка (362 гласа). 6 - Увалић Радивоје (362 гласа). 7. Стијовић Милосав (362 гласа). БИРО УНИВЕРЗИТЕТСКОГ КОМИТЕТА КПС Секретар: Данило Пурпћ; Чланови бироа: Хасанбеговић Газо, Булајић Жарко, Крешић Андрија, Ивановић Драгиша, Пирић Фазлија, Крунић Живо јин, Бојић Миленко и Пантић Владан. Бвро Универзвтетског комитета изабрав је ва првој седници Универзитетског комитета КПС, одржаној 18-Хl-1949 годиие.