Student

Пред јануарским испитним роком

До Јануарског испитног рока има )ош месец даиа. То је време којв студентима може бити сасвим довољио да утврдв ггређено градиво, да допуна већ стечено знање или надокнаде извесне пропусте у учен»у, утолико више што им и школска утгрпва и партиске оргаиизациje и организације Народне омладине пружају довољио помоћи у припремама за овај испитни рок. По завршетку полаган>а испита у септембру анализирани су резултати учења и испита у овом року и на основу тога извучена искуства за бољи и успешнији рад. У септембру нијв испушен основни задатад: иза овог испитног рока остало ie 37.000 заосталих иепита, а око 2.000 студената изгубило је годину због немарног учеи>а. Исцрпну анализу овог неуспеха стручног рада дала је Четврта партиска конференција Београдског универзитета и обавездла све своје партиске органкзације и организације Народнв омладине да раде на побољшању резултата учења и полагања испита и нарочито да обезбеде помоћ студентима са заосталим испитима. Организације на свим факултетима и велигагм школама заложиле су се да остааре овај задатак који им је поставила Четврта партиска конференција. Заоштравање питан>а учен>а оостало je тежиште њиховог рада. ликвидирањв заосталих испита ивпосрвдни циљ, који треба остварити у јануарском испитном року. Због тога овај рок и добија специјалан значај нарочито за студенте који су заостали са испитима, јер пред њима стоји или да положе у јануару све заостале испите и наставе редовно студирање или да понављају годину и заостану 1 у време када читава наша земља снажним и брзим кораком идв у социјализам. Да би се тим студентима омогућило да у овом року изврше свој задатак. то ‘ост да лиКвидираlу све испите :-з ппошле године, обезбсђеиа им је помоћ наставника и асистената, с једке стране, и органкзација омладине, с друге стране. На многим факултетима асистонти су уз помоћ демонстратора оргакизовали разне курсеве, консултацијв и репетиције најважнијих вежби за студенте са заосталим исггитима, како би им помогли да што боље и потпуније савладају предмет. Таква помоћ асистената показала се као врло корисна наррчито ца Медицинском и Стоматолошком факултету, где ове курсеве посећује 100 9 /о студената. Оргатшзације Народне омладине обезбедиле су своју помоћ студентима на тај начин што су користиле разне форме стручног рада и контролу учења, прилагођене епецифичностима сваког поЈединог факултета. На неким факултетигта, као на пример Природџо-математичком, Филозофском, Екокомском, Правном створене су стручне групе чиЈи je основни задатак да контролишу индивидуалан рад сваког студента, на другим. иа пример, на факултетима Техничке велике школе, формиране су консултационв групе, коЈима руководе асистенти или демонстратори и које треба да помажу студентима у току самог учења. И стручне и консултативне групе показзле су се као врло добра и корисна форма стручног рада, нарочито на оним факултетима где је цравилно одређопа садржина њиховог рада и где су оне заиста помогле оргакизацијама Народае омладине у решавању проблема око учења. Али ове стручне групе показале су се и као сметња у раду студената на оним факултетима где им организациЈе Народнв омладине нису пружиле довољно домоћи, тако да су оне остале без икадвог плана рада, чак и без руководнлаца, као што је то случај на Филозофском факултету. Јасно je да за студенте рад у оваквим стручним групама претставља само губљење времена. Но, овај се недостатак с мало више труда може брзо отклонити и до испита може се постићи да ва свим факултетима, на којима постоје, ове стручне групв заиста и изврше свој задатак. Као нову форму контроле и учења организација Народне омладинв т Ветеринарском факултету спровелп je стварање петиаестодлевни* икдивидуалних планова учења. На састанцима група и на консултациЈама коитролише се како ce извршввају ови планови на тај начин UTfo се сваки студент понаособ испитује. И ова мера се показала као врло корисна, jep потстиче студенте на индивидуалан рад који се мора подврћи оцени Једног колектива. Овакав начин рада моглн би убудућв да користв и остали факултети. Но, првд организацијо*« Народне омладине Ветерииароког факултета стоји задатак да за ових месец дана и на петоЈ годиии ов* форма контролв индивидуалиог рада будв спроведена исто тако добро као на трећој и четвртој. У припремама за испите одигра* ли су значајну улогу и колоквиуми, као једна од наЈбољих врст конгроле учења. A*to ce схватв озбиљно, могу да буду и сигурна

гарантија За успех на испиту. С друте стране, колоквиум је користан и за оне студенте који на н»ему падну, јер им указује на празнине у знашу које је потребно да би се испит из неког предмета положио. И најзад колокпиум пстстиче на рад за још бољи успех. У току ових месец дана до јануарскоа 1 рока етуденти који су полагали колоквиум имају још времена да искористе све шегове добре стране. Из свега овога види се да је у току рада на припремама јануарских ислита учпшепо доста да се студентима помогне да изврше сзој задатак. Остаје сада још само опо најважније индивидуалан рзд студената. Сваки студонт узео je обазезе за јануар. На састанцима ie лолџло до иЈраза масовно учецгле члгнова Народне омладике у одре-I>ие*!|»у обапе'4 сваког појединиа, многе обавезе су на тај начин ревидираке и тако је као розултат заједничког мишљења свака обзвеза усвојена као реална. Питаше спести и части спаког члана Народне омладине јо да своју обзвезу и оствари. Испунити обавезу зиачи ликвидирати заостале и положити редорне испите. ићи напрод упоредо с читавом кагцом социјалистичком земљом. И уколико се обавеза боље испуни уколико се не остане само при томе да се исшгги ликвидирају, него и да се постигне успсх, и то добар успех утолико he наш

корак на путу у социјализам бггги складнији са снажним ходом свих наших трудбеника који свакодневно премашују своје обавезе не само за повећање продуктиваости рада, воћ и за побољшање квалитета својих производа. Нска нам у томе свима буду npmiep 80°/* студената треhe године Технолоштсог факултета, који су се обасезали не само да he положити cse заостале и редовне исттите, нсго да he им оцена из полдгања предмета бити преко 8. Ова њихова обазеза није нереална. Све мере Koie је предузимала наша држашха и школска власт од ослобођења до данас водиле су чврстој копсолидацији Унизорзитета, упапређењу наставе, ишле су за тим да студопти што боље овладају својом струком. Пзртиске организациЈе и организације Народне омладч* не у току четири године савладало су мкоге прсблсме у решазагву питања учења и оспособиле cs да у том погледу реше и сваки проблем који искрсне. У таквим уеловима треба и мора се поставити питање квалмтета учеља и резултата испита. А гсада псстоје сзе могућности да се постигну добри успеси на испитима не сме се никако дозволити да истовремено постојо и заосталп испити. У овсм светлу јануарски испитни рок добија још већи зпачај ликви,дттрањо заосталих испита и почетак борбе за што бољи ксалитет учења.

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ СТРУЧНА КОНФЕРЕИЦИЈА - ЈЕДНА ОД ФОРМИ КОНТРОЛЕ УЧЕЊА

Седмог децембра актив хемичара и физиохемичара на Природно-математичком факултету одржао је втворени партиски састанак у вези одлука IV партиске кокфоренције Београдског универзптета. На овоме састанку нарочита пажња била је посвећена заосталим испитима. У том циљу организоване су коисултације и кружоци за учеше заостапих предмета. Њима руководе асистепти. Но и поред толиког залагања организације Народне омладине да помогне студентима у учењу, многи студенти се и даље немарно односе према свом осковном задатку, тако да су ове консултације посећене свега са 50*/ei У Биолошком активу за сада иај-sоље ради ковсултациона групаиз предмета „Наше биљке” ва тређој годики. Та група ради од почетка годике и 90*/» студената је посећује. На другој години, поред коксултационв групе из физике, која већ ради, у току ове цедеље треба да се организује и копсултзциона група из хемије. Овим групама рукозоде студекти. У математичком актнву, когсудтацијв из заосталих испита одржавају се само на другој години. На осталим годцнама контрола учења спросоди се преко стручних конференцчја које се одржазају једакпут месечно. На тим конференцијзма студоати са заостзлим иетктииа обазсзују се да ће до идуће кокференције прећи одређеки део гралива и уједно поднети изаештај о тоие што су прешли, У геолошком актртву донсултациЈе се одржавају на другој и тролој годиш!. Групама руководе сгудептл. Исто Jo и са миперолошкти активоч. Иа другој годипц се одржаваЈу коксултације које су врло слобо посећене, око 50 9 /*, иако сзи студенти имају заостале мепито. На трећој и четвртој гвдиди где има »рло м»ло заосталих испита, студонти раде сзмостзлво. (С. Т.)

РУДАРСКИ ФАКУЛТЕТ Недостаци у учељу пред јануарским испитним роком постепено се уклањају

Студвнти другв године Рударског факултета дочекују јануарски тхук са 410 неполозкених испита. Само из математике има 175 неположених испита, Јер ie у два испитна рока од 199 студената положнло свега 23. Разлог таквог craita је у томе што су студенти ттади потреи т ан став према умен>у. Он се огледао у неуредном долажек>у на предавања и Ивжбе, као и ип консултатшЈв. Често се дешавало да студетзти учв оно што је од ман>е ваксности, илј* оно што ттрофесор нијо предавао, тако да је то претстављало губктак у вреквну пре и за времв нспитних рокова. Осим тога и органтлзација Народне омладиив нијв ce била дово.љно заложила да ce одмах преузму обавсзе, да ce створи план у раду, Обавеsa су биле нереалне, Јер су многи студенти дали таквв сбавезе којв нису могли иепуиит Прштремв за Јануарски испитни рок студенти су почели мкого pemije и са више искуства. Организација Народке омладине поклонила Je много ввћу пажи>у контро.ли учоња студвната, постарала се да се на времв ггреузму сбавезв за испкте и opraнизовала 13 консултацконих група на којима студенти зајвднички проређују градиво и контролишу рад сваког поједикца. Међутим показало ce да Јвдан део етудената долази aeепремаи на re консултацијв, сматраЈући да све треба научити на групи. То Је пвгрсшна Матери Јал треба ранија припремити, а на групи дискутовати о нејасшш стварима. То пи-

тање са покретало на кшференцијама, али у многим групама није показало задовољазаЈућо резултате. Пород тога на ткм групама организовада јо и помоћ студенпша од странс демо«етратора као и професора, који поново тумаче ствари нејасне студентима. На конфоренцији Пародиа омлддине студената друге годино усвојоди су продлози којкма со прадвиђа тачан датум полагања у јануарском року. (С. Ш.)

ЕЛЕКТОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ Консултативне групе успешно делују

Нз Елактротехничком факултету је питање заосталих испита најтеже на Ш годипи (249 члзцова Народпе омладине има 687 заостзлих испита). Свсга двадесетак другова јо бгз зассталкх исЦита а ско 50 ЦЦЏ једзн или два исппта Јовд полагати. Пма случајева са 5—6 заосталих исшгга из II године. Оргакпзација Кародне омлздпнг пришла Је озом питању правилно. Осисзаме су консултатизие групе из математико, елоктромеханике и дшгачшке, којо су углавног* дсбро псссђепе. У том погдеду црсдњачи Г£ труг.а отсека телекомуникације, коЈу поеећуЈе око 95°/e студената. Рукозодиоци консултација поде е»идвнциЈу и прате успех појединаца ка коисулташЈЈама, Уколико има неправилног однсса према консултацијама са стране појединих студената такво случајеве расправља група Народне омладине. (Д, X.)

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ На другој и трећој години више сд две трећине студената немају заостале испите

На П, 111 и IV години Правног факултета више од три четвртине студеидта имају здоогале испите. На IX годинц 75*/e студената »piajy 230 заосталих испита, на ТП години 45 студената 134, а 119 студената IV године ifMa 646 заосталих испита. На конференциЈама Народнеомла дине које с.У по том питању одржаке, студенти II и Ш годино обавезали су се да ће у Јануару ликвидирати све заостале иопите. а студенти IV године обавезали се да ће положити 493 заостала исгогга, М. К.

НА ГРАНИЦИ СТУДЕНТСКОГ НАСЕЉА Бригаде „Едвард Кардељ" и „Вељко Дугошевић" два пута ударне

Прошло је више од двадесет дана од коио Оригаде „Едаард Кардељ" и „Вељко Дутошевић” раде на дозршен>у стаибених зграда на студентском насељу. То су две нове студвнтсме бркгаде, али многим бригодисхима Норгшарске и дипломатске високе школе као и бригадистима Више педагошке школв иије ово прва радиа акција на Новом Београду. Борећи се данас на радилишту за извршеље оператизних планова оне хористе и своја искуства и искуства четири студонтских бригада којв су се вратило пр® досетак дана као пет пута ударке иносиоци Ордена рада првога реда. „Новинари he писати али шта ћв дипломати на радилишту?” питали су се зачуђено странци приликом посете бригадама. По њиховом шгшљешу студектима није уопште место на радилишту, н>ихов посао није да малторишу, зидају, постављају слепи патос или да прикивају трску ка плафон. Наши су студенти градитељи своје земље и мисле друкчије. Њима није тешхо да приврвмено сставв кн»иге, напусте своје семинаре и амфитеатре и да помогку изградшу земље. Тако су учикили и сада. Bek трећег ка стручтш послозгша Радови ка стакбеиим блоковима блпгке се крају. Они захтевају стално пребациваље бригадиста с блоха на Слок, с јаднвг радиог места на друго. Уместо по декадним планоркма као раније, ради c© само до дневним налозима. Све то није лако за бригадисте, али oim се спалазе, навикввају на рад и испуњавају и пребацују своје норме још од прсог дана. f . . Студсити Новинарске и дипломатске сисоке школе радили су у почетку на помоћним грађезииским радозима али већ трећег дана су доЗили струнне послове; малтерисање, ухирашс трске, постављањв слепог патсса... и испунили норму са 204%. У заповести 6р. 3 пише између осталог; „За овај постигнути успсх има се захвалити залагању и похсртвованрсти свих другова...” али се одмах уочавају недостаци како ои се што пре отклонили: „Нврационално се користи материјал, не »о-ди се рачуна о чувању алата”, И кедостаии се отклањају; на увек Ввзим задацима овлађује се послом, стиче искуство и успех је нвминован. Првих шест дана студенти Новинарске и дипдрматске високв Школе испушавали су норму са 167,8*/e а седмог децембра када су радили по првом декадпом налотУ 193°/e. Следећег дана они су добили ков количцик: пл»д по коме су реаећл три дана успедт« да омалтеришу финим малтером 2.254 м* уместоlBoo кзко је планом предвиђено и 1.414 м* грубим шта је у односу на план испуњеао ca 119,5 e /e итд. Поред плака постављено je и 430 м* трске и 594 м* скелр. Пссле ових успеха бригада је проглашена по црви пут ударком. Прва декада је била као у свим пашим бригадама само почетак ве-

ликих постигнућа. У н»ој бригадисти много кауче. У црвој декади су студе(нти Новинарске и дипломатске високе школе формирали стручне групе, овладали пословима, учили се малтерисању од бригадиста из бригаде „Драгица Правица” који су постизали рекорде, отклан>али недостатке. И после н>е дошла je друга декада у којој су забележени крупии резултати. Цустимо да о томе олет кажу цифре; омалтерисано грубим малтером 6.480 м*, финим 3.487 м* а чок малтером 878 м* постављено трскв 832 м 2 , лета»а 430 м* скеле 2.027 м 3 , озидано преградних зидова 201 м 3 , масивних зидова 19,7 м*, постављено слепог пода 155 м*... Заједио са дипломом по други пут ударне бригаде, бригадисти бригаде „Едвард Кардед,” Новинарске и дипломатске високе школе добили су и десетодневку прелазну за-

ставицу Главног штаба као најбоља бригада. Неће заборавити бригадисти тај дан — 22 децембар. Из руку команданта заставицу je примио Шпиро Караџииновић. Ibera сви сматрају за најбољег бригадисту. Још 16. XII пред стројем бригаде похваљена је његова група јер је за једаи дан омалтерисала чок малтером 106 м 3 , а то јв 330V* норме. Дли није група другз Карациновића једина коју ваља поменути. Бригада има 40 малтерџија. Сви су они noдељени у двојкв од којих је свака већ забвлежила добре резултате. На пр. Југ Гризељ испув>ује норму са 230®/«, затим бригадисти Драго~‘љуб Контић и Тихомир Кондев или Душак Раос и Вошко Богдановски. За групе тршћара заменик команданта бригадв каже: „Сви су се истакли: и група Драгомира Т>окића и Вјекослава Козјака“... Оне поставе дневно по 40 м 1 и више, а то је 150—250*/* норми. Исто толико пажње заслужују и бригадисти, другарице које раде па транспорту материјала и постављању слепог патоса. Да узмемо само један дан и то последше треће декаде — 22 децрмбар. Н>их осам је поставило 90 м 2 сдепог пода, а то је 150®/# норке. И могу се дуто на нитаве странице исписивати цифре које говореорадиом учинку бригаде „Едвард Кардељ’’, Али сва онв гоаоре једцо: „Волимо сврју земљу зато и радимо, и псбедићемо!” Речи су ове Једноставне, оне се могу прочитати ка свим лицима ових младих л>уди, у њиховим очима које далеко виде... ttCsa желв да су тамо где пајвише могу двтв” Нису фраза речи; радна акциЈаје ввлика школа. Њих потврђују чињекице; неписмени вауче да пишу, слаби научв да савлађују тешкоће, омладинци са села постају квалификозани радници, студепт научи да зида, малтерише... И студенти из бригаде „Вељко дугошевић” су брзо постали стручњаци. Они су озладали малтерисањем и тесарсхим пословима и сада већ раде на свим блоковима сем четвртог. У npsoj декади бригадисти су радили по декадиом плану. Већ после четвртог дана у днавнику бригаде је записано: „Ззвршнли смо декпдни ттлан. Прпог дана иорма Је испуњена са 146*/*, другог са 167*/*, трећег cs 216V# iw " и проценти су расли заЈедно са залагењем бригадиста, са стицашем све већег искусгва. Дохада

је завршена нормом испушеном са 322*/t. И даље у дневнику стоји: „Омалтерисано финим малтером 3.269 ад*, грубиад 3.915 м* направљено малтера 230 м*, постављено трске 348 м*.,.” После прве декаде бригада је постала ударна. Звуче поносом речи коаданданта: „Сваки је бригадист стручљак за један посао”. У црвој декади 90°/* бригадиста бригаде „Вељко Дугошевић” су радили на стручним пословима. У другој декади бркгада је радила без двкадног плана на II и Ш блоку, на свим радним местима где је то било потребно, свуда где je требало убрзати довршеше појединкх радоаа. Но то није сметало да се развије такмичеше између три чете, међу стручним групама и међу поједикцима. Кроз то такмичешесу се као најбоље малтерџије и могли пстаћи Недељко Фундак и Новица Васиљевић бригадисти прве чете. 15. ХИ они су испунили сзоју норму са 200'/•. Но пребациваше норми код н»их није везано само за овај дан. Они раде на сбим врстама малтерисаша и свакодневно испушавају норму са 250’/». Из друге чете запажени су нарочито Радомир Кривокапић и Митар ТурКзвић. Једаваест балкона уместб иест омалтерисано за један да:/ то улази у радна постигнућа ове јЈвојице бригадиста једног од последших дана друге декаде. А to су постигли тиме „што не праве застој у раду а кад им нестане малтер доносе сами (објашљава секротар бригаде). У бригади као добар радник позната је Марија Јовановић. Она самостално малтерише, Њен рад карактерише не само добро савладана техника, већ и одличан квалитет рада. „Увек пребацује норму,” кажу бригадисти за к>у ииаводе као пример дан 21. XII када је сама омалтерисала два балкона ма да све време није радила само на малтерисању већ и на другим помоћцим пословима. Добар квалитет одлгаса је рада и Драгољуба Ацамовићд и Светислава Келера. Он је у шиховом раду чврсто повезан и за пребацивање норми... О сваком бригадисти можв се много писати. Ниадало не изкенађују речи команданата ових двејуиаших бригада: „Сви хоће тешке послове, сви желе да су тамо где могу највише дати”, Сада у трећој декади већина бригадиста из бригаде „Едвард Кардељ” и 33 бригадиста из бригаде „Вељко Дугошевић” на свим блоковима студентског насеља посталису стручно особље и руководирци радова. Опи добијају оперативне планове и свакодневво се аа радилиштима боре за што брже и шхо боље шихово оствареше.

Вуххца Иокповкћ

Студенти Технолошког факултета на раду у лабораторији

БЕГЕТАЦИЈА ГЛАВНЕ ТАРЕ

Рад Гигоаа Алешммдра. сгудсита Природио-мвтвматичког факултвта Значај овога р>ада јо у томо што се у њему први пут описујв вогетација главне Таре, што су па јрдан оригиналан и самосталан начин изнесене главне карактер.кзтике и особевости ова областц. Аутор је целу вегетацију глакив Таре раздаојио на шум« и ливаде, а даље се посебно заустапио Р а овим тлшовима вегетације. Од шума су описане: асоцијација вукви. Јела, смрча, а затим су описано Ворове шуме. Према грађи подлоге борове шуме су подељепе на шумв велог бора на серпентину. шумв црпог бора на севпентину и шуме црног бора на крвчљаку. Пошто зе гооорио о карактеристикама ових врста шума аутор детзд»0ијр рписује један маши фрагмеит шуме црне јовв и оморике. Све ове изразито шумске фор» машпе описане су у краткој и ја< сној формули и лата је њихоаа динамика и практинни знана! Флористичка (биљпа) карактвризација je строго концизна. а основно у раду Је да биљке нису само констаторане већ су оне прцкаааке у вези са дшботом биљакз у целој оној обдасти. ГГозназаље биљггич , асоцијгпиЈа, њихове динамике v У веои са тим уочавања њихпсе практичнв врвдиести. јесте једно од ооновиих питзња планског шумзрствз, потребног ради свесног управљаља шумом у правцу кориеш*гги ро пруштво. У научном раду су ове главн© уррччтвридтнке вегетрциј« главча Тдро.

2

(Ш#Шнк