Student

НАРОДНА ДРЖАВА - СТУДЕНТИМА

Гиганхски су кеуз?ш којг је паша народна држава учинила у току свог послератног развктка. Пут којим су нзши народи прошли у том периоду, пун је иззанредног, досада ретко виђеног самопрегора и радног херојства, али, захваљујући баш том херојству, тој спрелsности народних маса и правклпој полптици њеног в.оћства, он је обележеп и огромним резултатима, задивљујућим победама шкрпм отаџбиае. Једно од тих пелмких дела јеете и послератни развитак нашег БеоГрздског универзитета. У новим условимз он је добио сасвии лруги значај и циљ. ff зградља социјолизма, потреоа развитка кауке, подкзаље културе и поспете ка вишк ниво, постапили су Београдски ункверзитет, кзо и оне сстзле, у прпе линије борбе. А тлме је оч добио широке и јасне перспекткЕе свог рзззктка. У иародној држави по: стао је Униаерзитст парода. Свестрапом помоћи нзродне влз-

оти и Партије стиорена је ДЈЗтгријалпа база да он ссоје задатке изпрпш да их стално извршава, да се до краја стави У службу народа, пркмајући у CDOie слушаонице све нове и све шире масе младића и девојака, који ће, заткм, своје знан>е и способности ускладити с народнмк иктересима и н>егоз::м стремљењима. Та помоћ народне власти, то ново што народна држава даје данас студентмма, опипљиво је и видљиво, а сваким даном све веће. У току рата Београдски унивезитет претрпео је велику материјалну штету, која је процењена на 335.000.000. предратних дипара. Природно-математички факултет као и 71 научни завод били су потпуно уништени. Технички, Филозофски и други Ф а ’ култети као и 58 научних завода били су теже оштећени, док је 48 таквих завода претрпело лака оштећења. Од 1945 године до данас, међутим, одобрено је и утрошено зз реконструкцију Београдског универзитета 880,000.000. дивара. Изграђсн је порушени део зграде Техничке велике школе и дозидаи један спрат са 23 нове просторије. Физлолошхо-хистолошки институт

и студенти ветерине дооили су нове зграде, на Пољопривредно-шумарском факултету дозидан је нови спрат, газграђен порушени амфитеатар Патолошког ипститута и подигнут још Један спрат, оправљени Су машински лабораторији Техничке велике школе, Астрономски опсерваторијум, Први и Друга интерна клиника, Универзитетске хируршке клинике, Анатомски пнститут и Судско-медицивски завод Медицинске велике школе. Но недостатзк просторија, који се појавио услед пгглог пораста броја студеиата, тнме кије био решен. Зато се приступило и изградњи позих факултетсггих зграда. У току су радови на поднзаљу зграде Шумлрспог факултета, а планог.г јс засада предвиђекз изградљз Иравмог, Екокомског и Саобрзћзјног факултета пз Новом Есограду. У току свор послерзтног развитна Беогрздски ушгверзнтет меазо се и оргакиззцконо, Крајем 1945 годиие од Медпцинског факултета одвојио

се Фармадеутски отсек, који је прерастао у факултет. 1946 године основан је нз Техничком факултету Рударски отсек, кога дзтада на Београдском унивсрзитету пије уопште бкло. Исте године је Електромашннски отсек подељен на два самосталпа отсека, а 1947 годзше осаовап је и Геодетско-мелиочациони отсек. Крајем 1947 године Филозофоки факултет јс подељеп на два Филозофски к Пркродпо-математички, а Економско-комерцпјална висока школа постала је Економски факултет. Тако је у школско,l 1946/47 години Универзитет имзо десет факултета, од којих је само Технички имао седам отсека. Даљи развитак поједшшх факултета, од којих сваки има кли добија своје спецкфичне потребе, поблеме и организацију, диктирао је нову организацкону реконструкцкју. Одлуком Владе НР Србије крајем школске 1947/48 године Техничкн факултет издвојен је у самосталну Техничку велику школу у рангу Универзмтета, док су његови бивши отсеци, сем Геодетског, претворени у факултете. Истовремено су и Медицински и Фармацеутски факултет издвојени у самосталну Ме-

дидинсху пелику школу у рангу Универзитета, а основан је нов Стоматслошки факултет, који је, такоfce, ушао у састав МВШ. Стварање материјалпих услова за бољи рад Универзитета омогућило је прогресивно нарасташе броја студената у свакој новој школској години. Од 1945 године, када је на Универзитету било 11.398 студената, број се до данас повисио скоро три пута (30.151). И ту, у директном збрињавању и помоћи студентима, народна власт чшшла је много. Та брига народне државе јасно се оглоДа у отварању студентских домова, кензи, организовању здравствене заштите студената, дазању стипендија, организацији одмаралишта и летовалишта, итд. Само у току прошле године примило је стипендиЈу 10.436 или 45,60 л /о од укупног броја уписзних, а всћ овс године број се попео на 52®/e. Почетком априла ове године започета је изградња студснтског града у Новом Београду. Већ су завршене четири огромне зграде, у које ће се ускоро уселити 4.500 студената. У своме граду студенти ће имати све услове за удобан живот и учење. Собе су само са два или три кезета, а студентидипломци имаће засебне собе. Но, осим изградње студентског града и етипендирањз 52®/# студената, што 5е основна али не и једива помоћ студеггшма, народна власт је своЈу бригу показала и у другим видовима. Тако Је на име помоћи студентима издато ове године 3,781.038. дииара, а на име позајмице 566.922. динзра. За рад студентске поликлинике, опорзвилишта, бањских и ДРУ гих лечилишта утрошено је око 26,000.000. — динара, а иста сума предвиђа се и за ову годину. Сем тога, очекује се ускоро уредба Савезне владе о здравственоЈ заштити студената, према пројекту које сву боигу о здравствепој заштитл студепата предузима Министарство народног здрзвља НР СрблЈс. Посебна пажњз била Је од стране Здравствено-потпорпог удружења студената Бсоградског упиверзктета потlлои>ена организовању студснтских летоваллтчта иа мору и у Србији, У прошло/, 1948/49 години, летовало је у шест летовалигата на мору и три у СрбиЈи око 4000 студената. Ове годнне планира се организовање летовања за 6.000 студепата. Пет хиљада ће летокати у Бакру, Задру, Пакоштанима, Видииу, Елограду н/м, Сплиту, Трошру. МакарскоЈ, Подгори, Улдиљу, Рисну, Дубровнику и Будви. За око хиљаду студензта, који из здравствепих кли других разлога не могу да летују на мору, организују се летовалишта на Златибору, Авали, Охридском Језеру и на Палићу. СмештаЈ и исхрана студената, а особито болесних, преставл»алн су посебну бригу наших народних сласти. Зато ее уз изградњу студентског града, где ће ресторани задсвољавати све тамо насељене студенте, подиже ресторап у ЗахумскоЈ улици за 2.000 студената и павил»он пз Миријевском путу за 1000 студезата. Осим тога у наЈскорије вре-

ме организоваће се бифеи на факултетима, а у студентским мензама храпз ће се следовати по картама P-l. Болесним студентима велику помоћ пружа дијеталпа менза, а за студенте оболеле од туберкулозе још у прошлој годингј се приступило отварању специјалпог опоразилишта у Мојстрани и грађењу бараке на Авали. У овој годипи број оваквих опоравилипгга ће се повећати. Не мали проблем у развитку Беогрздског унпвеозитета био је оскудан броЈ соцмЈалистичких стручњака, иаставчика и асистената. Али и ту Је, уз помоћ народне влзсти и празилпом ориЈептацијом на младе кадрове. направљен велики корак. Годино 1945 било Је свега 196 наставника и 104 асистснта, што је претстављало свега две трећине од броја нзставника из 1941 године. На краЈу школске 1948/49 године Упиверзитет је имао 570 наставника, 321 асистента и 738 демонстратора. Овај број се стално повећава. али још увек не одговара броју студсната и потребама програма факултетскв наставе на Универзитету. Ксдовољан број наставника, а нарочито асистената, у неколико Јс надокнађен радом демонстратора, што претстављз нову форму стручног рада у послератном развитку Београдског и осталих угошерзитета. Уз то j© велику тешкоћу претстављао и недостатак уџбеника. Године 1945 било је свега 46 уџбенина и 85 окрипата за цео Универзитет. Но у току последње три го-

дине издато 416 уџбеника н 114 скрипата, што претставл»а позећање од 9 пута у односу на 1945 годину. То све скупа говори о изванредном развитку нашег Универзитета у материјалном и унутрапш»о-организационом погледу. То говори и о посебној бризи народне државе пре-

ма студентима, чији се услови учења, а и животни стандард уопште, подиже паралелно са развитком нашв привреде. У таквим услозима Београдски унмверзитет иогао је да испуни своЈ осногшп циљ, да

врати свој дуг содијалистичкој отаџбинн, и н»ој да висококвалификоване кадрове. То је Београдски ушшерзитет учинио и данао чинм. Од почетка рада на Универзитету после рата до данас дипломирало Је

2500 студената. Са Београдског универзитета у току ове четири године изишло је 359 дипломацз са Филозофског факултета, 191 са Природно-математичког, 303 са Пољоприредно-шумарског, 555 правника, 78 ветеринара, 256 лекара, 269 еконоииста. 75 магистара фармације и

317 инжењера грађевинаца, мапшнаца, архитеката, технолога и едектротехничара. Сви они данас у нашој социјалистичкој пракси примењују знање стечено на Универзитету. Сем тога, у овом периоду су хиљаде студената учествовале на добровољним радним акцијама, посећивале наше сел»ачке радне задруге, одржавале предавања и својим животом уопште укључивале ce у свеопшта настојања и напоре нашхх народа, пружајући тако подршку вашој Партији, Централном комитету и другу Титу у великој борби за социјализам, за правилне односе међу државама, за срећнију будућност, којом они руководе. Својим изласком ва изборе за Народну скушптину ФНРЈ 26 марта 1950 године опи he то још Једном показзти. Bаспитати у школама повог, | смелог и одважног социјали- | стичког човека, чија су схва- i |таља широка и разноврепа, коме су [туђи бирократизам и укалупљеиост [мисли. Да би то постигли, морамо i ииатп такав паставнички кадар коЈи he моћи да васпита свсстрапо развиЈеног човека градитеља и браниоца социјализма. Такав на- , | ставпичхи кадар ћемо добити сзмо ] упорном борбом против бирокатских метода у школству и настави. У борби за слободап идејни развитак на основу социјалистичке деиократије и смелог развијања иницијативе. То ћемо постићи размахом идејне борбе, свестрашш рззвијањем иницијативе, слободном пзменом практичпих искустава и схватања [ на линији борбе за изградшу социјализма у нашој земљи. На тај начин ће и наша борба против буржоа[ ске декаденцијс, против реакцио-1 нарпих и контрареволуционаршгх i схватања и метода бити много успе[пгаиЈа и бржа. Борба против реакдионарних и контрареволуционарних i схватања подразумевз и борбу против реакционарног утицаја клера iна школску и предшколску омла'[ дину. Та борба мора се такође у пр['вом реду водити путем појачаног 1 идеолошког, политичког и културног рада, уз правилно коришћење и помоћ школа и школских установа. (ИЗ РЕЗОЛУЦИЈЕ Ш. ПЛЕНУМА ЦК КШ О ЗАДАЦИМА У ШКОЛСТВУ)

(Ш Одговорни уредник ВЛАДА МИТРОВIГЋ отуаент гграва У ролнжитио н адиганнстрацнЈж Београд, Балкавска 4 Тглефонт 23-4в4 Чоковнн оачт 103—9000350 Штампаркја „Борoв“ Београд. Карпел>е*а 31