Student

ВЕЛИКИ ПРЕДИЗБОРНИ МИТИНГ СТУДЕНАТА И НАСТАВНИКА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

НА НОВИМ ПУТЕВИМА СОЦИЈАЛИЗМА

Говоp друга Милована Ђиласа

На Студентском тргу у Београду прекјуче после подне одржан је величанствен митинг студената и наставника Београдског универзитета и високих школа Преко 20.000 студената мавгифестовало је своју спремност и одлучност да под руководством Партије и друга Тита наставе борбу за социјализам. Митингу су присуствовали друг Милован Ђилас. члан Политбироа ЦК КПЈ. мииистри Савезне владе Милка Минић и Васа Чубриловић, Кони Зилијакус. британски јавни радник, секретар Градског комитета Партије Рато Дугоњић, министар владе Србије Слзбодан Пенезић. ректор Београдског универзитета др Стеваи Јаковл.евић академик Александар Белић и други. Секретар Универзитетског комитета Партије Данило П'п)ић отворио је митинг и поздравио друга Милована Ђиласа и остале, а затим је ректор Велике техничке школе Богић Кножевић говорио о револуционарним тр>адицијама студената Веоградског универзитета и о спремности студената да на изборима 26 марта гласају за кандидате Народног фронта, за Партију и Тита за сзцијализам. Затим ie добио реч друг Милован Ђилас. Бурно поздрављен клицан»ем и скандирањем „Тито ЦК”, „Тито. Партија* 4 . друг Ђилас Је у свом говору рекао: Другови и другаркце, Избори за Народну *lскупштину догађају се у необично сложеним к оригивалним условима Због тога сам сматрао за нужно уколико Је то менн уопште могућпо данас и у оваквој прилвци да баш вама. новој интелигенцији пред коЈом тен стоји живот, говорим више о тим условпма и веким њиховим оригивалним цртама. А тиме he. истовремено. макар и посрсдно. бити указано н на саму важност и карактер ових избора, на дужности будућих посланика и будуће Скупштине. о чему су у изборпој кампањи посебно и исцрпно говорили наши руководиоци. нарочито другови Тито и Кзрдељ. Као што вам Је познато, код аао на изборима не иступа опозиција и не постоје опозпциони кандидати. Поставља се шггање: да ли је то демократски и да ли је под.диктатуром пролетаријата псизбјежно постојање само једке. ..владине” ..листе”, односно да ли су радничкој класи и сељаштву, кад су на власти, „потребне” и опозиционе буржоаске листе? Ово питање је чисто практичног значаја. Радничкој класи и радпим масама којима она стоји ва челу. у нагпој епохи буржоазија је сметња њиховом лаљем развитку и даљсм развитку производних снага. па би према томе њеви кандилати само били сувншна запрека Да ли he радне масе, кад се валазе на власти. допустјгп! иступање буржоазије. зависи од конкретних околности олносво од односа снага, од форие диктатуре пролетари.јата у датој ситуацији А околвости. однос снага и форме ликтатуре пролетаријата, као што се зна, иогу бити најразповрснији. Историске околности које су се сложиле код нас даЈу не само могућност радним масаиа предвођенхм радпичком класом. да своје природне политичке потребе ускладе са својим могућностима и да онемогуће иступање буржоазије на изборима. упркос формалном допуштању тих могућности и њој самој. Ваш те историске околиости су до те мјере код нас оголнле н ослабнле бурхоазију да ви она сама није давао у стању да учини никакав озбнљнији покушај ј а в н о г полнтнчког иступања. Према томе, непостојање опозкциогапс кандидата код вас ннје доказ ведемократичвостн нзбора и чнтавог државног свстема, него обрнуто: то Je доказ снаге радннчке класе и радннх маса, локаз да Је ваша демократија лосљедно народва. досљедва за народ, за огромну већину. Замјератн нам недемократнчвост у тои погледу, то бн бнло као кад бн веко нама ■ народннм масама замјерао што не помажемо бурхоазнју н што против ње воднмо полнтннку ■ ДРУгу борбу. Критнчарн те врсте. *ада бн r њима било н трунке досљедностн, норалн би да крнтнхуЈу саму бурхоазнју због тога пгго Је Фориално право претворнла У стварно бесправље народннх иаса, а еамо нзборво право евнх грађава У •“Р* 80 " радннх маса да бнрају ове ■л* оне претставннке експлоататора. Па j чему Је, овда, карактер н аначај нзбора код нас и у чему бн уошпте требао да буде под днктатуром пролетарнјата? ЗГтоме што онн треба да ЈачаЈу диктатуру пролетарнјата, односно еопнјалкстичку демократнју, стално проширујући њену маоовау основу,

то Јест: демократнзујући Је нзнутра борбом оротнв буржоаске реакције и бирократнзма н увлачењем маса у управљање дрхавом н привредом, развиЈањем њихове ипициЈативе. А сем тога, нзбори потврђуЈу линмју развитка коју мзборна кампања тре-6а да излохн в разЈаснн, Јер је. очевндно. споредво питање да лн he кандидатн бити изабрани, пошто ће у таквим условима н таквом снстему они то у сваком случаЈу бнти. в основно Је питање свЈесне актнвностн в учешћа маса у изборноЈ кампањи на општим питањима, ва питањима лнниЈе развнтка, ва питањима даљег повезивања иаса т ПартиЈе и пародне властн.

Сада се поставља: каква Је ro линија развитка коју масе треба код нас да потврде и на којоЈ греба да се даље активизирају? Koja су основна питања у развитку коЈи се оцртава на основи досадашњих искустава? То су; питање улоге државе у социЈализму. питање националне независности у сопијализму и пнтања даље борбе за социЈалистичку изградњу Разумије се. сва та питања су међусобпо најуже повезана с борбом коЈу данас наша Партија. наше радве масе и пароди Југославије воде против савременог ревизионизма. чији се центар валази у Совјетском Савезу, тачно речено: у ЦК-у СКП(б). Као што вам Је познато. између капитализма и комунизма неизбјежан Је прелазпи период. коЈи се аазива нижом фазом комунизма или социјализмом. Комунистичко друштво ве настаје, дакле, одмах и на своЈоЈ сопственој освови. Нови друштвени одвоси. који се ствараЈу послије обарања буржоазије с власти, још уви Јек веизбЈежно вуку у иногим сво.јим облицима наслијеђе старог друштва. Једно од таквнх наслијеђа јесте и држава прелазног периода од капитализма ка социјализму. то јест диктатура пролетарнјата, со□ијалистичка демократија. Наиме, треба имати у внду да је н днктатура пролетаријата остатак класног друштва. Додуше, карактер и функције ове државе новог типа друкчиЈи су од ранијих државних облика: онз претставља оруђе паснља огромне већине над незватвои мањином и њева историска улога се своди. с једне стране на сламање отпора буржоазије и другнх реакционарних класа и њнховнх покушаја рестаурације старог поретка. а с друге стране на прнпрему свог сопственог одухирања. Марке н Лењин су. полазећи од ековомскнх законитости развнтка ка комунизму, предвиђали да побЈедничкој радвнчкој класн и соцнјалнзму прнјете двнје опасности; од поражене буржоазије с Једне стране, и сопсгвене бирократије с друге стране. Ннје пгго је Маркс захтијевао да чнновницн буду бирави и то само на одређени период, послије чега бн ншлн у производњу. Енгелс ■ Лењнн су више пута нстнцали да о промјеном економскнх односа, то Јест. с ликвндацијом ‘прнватне капиталистичке својмне над средствима за производњу, ве ваступа одиах, лахо и аутоматскн ■ пром Јена политичких односа. Развнтак диктатуре пролетаријата, соцнјалкстнчке демократије. може ■ћж, дакле, у два правца: у правцу одумираша у оном степену j коме Јача сам социјализам. нлм у правцу Јачања ■ претварања биоократмје у прмвхлегнсану касту која живн на рачун друштва као цјелнве, нако му вмше. ва одређеном ступњу развмтка производнмх снага, иије потребна нм за борбу протмв капмталмстичхнх остатака пошто овмх нема, илн мх мма у мјерх вебнтноЈ за развоЈ друштва, нв

за органнзацију производње, Јер слободво удружење произвођача мохе већ само и да руководи процесом пронзводње. Развитак производиих свага у Совјетском Савезу достнгао Је такав степев да им више ае одговарају друштвенн односн, не одговара нм начин руковођења самим процесом производње и начив расподЈеле пронзводних добара. Настала Је класнчва супротност између пронзводннх снага ■ односа у производњн. Алн ова супротност у Совјетском Савезу пије ове врсте каква Је бнла у ранијнм класним друштвеним формацнјама. Јер су односи својине друкчији него у њима. Иако тамо

Још постоје капиталмстички. па чак ■ преткапиталистички остаци, они ае играју б и т н у улогу у друштвеаои развитку, Јер су разорени својински односи ва коЈнма би ти остаци могли да засниваЈу своЈ даљи развнтак Ту се, дакле. ради о новој историској поЈави: о томе да новим, социјалистичким односима својице н новом развитку производних снага више не одговара вачин управл>ања самом том својином и самим производним снагама. Видећи појавне облике тога процеса: увођење неравноправних односа n експлоатапија других социјалнстичких земаља; немарксистичко третирање улоге иођа, Kojie често добија чач и облик вулгарних- историских фалсификата н идолатрије сличне оној у апсолутним монархиЈама; разлике у платама које су веhe него код саме буржоаске бирократије. а којв се крећу од 400—15.000 рубаља; идеолошко форсирање великоруског национализма в потцјењивање и подређивање улоге, културе и историје других народа; пилитику под Јеле сфера утицаја с капиталистичкжм државама; монополисање тумачења марксистичке идеологнЈе и тактике иеђународног радничког покрета н увођење метода лажи и клевета у раднички покрет; занемарквање нзучавања Маркса, Енгелса н Лењина. нарочито њнховнх поставки о законитостима прелазног периода и комунистичког потцЈењнвање улоге свнЈести варочито свијести маса т борби за ново лруштво; тенденциЈе ка фактичком ликвндирању социЈалистичке демократије и њено претварање у голу фориу; онемогућивање борбе мишљења н кочење инициЈативе иаса, то Јест основне производве снаге, а самим тим ■ производвнх снага уопште; ревизију филозофских основа марксизма итд., итд., видећи све то, извлачећи закључке из праксе сукоба ЦК СКП(б) н совЈетске владе и ЦК КПЈ н југословенске зладе и тражећн теоретска објашњења n тих појава н те праксе, многи другови постављају отггање: откуда те појаве, по свему карактеристнчне за класве формације. пгта оне значе и залто н да лн мора да их буде у социјализму? И даље: какви су заправо кори Јени тих поЈава, да ли се у Совјетском Савезу ради о појавн неког иовог класног друштва. Q државном капиталнзму, или о ..скретањима”, супротностима у самом социЈализму. Прије свега, неправилво је стање нечега, а поготову лруштвепог процеса, просуђивати саио према његовим спољним изразима. Само заиста научна аналнза суштине процеса н откривање његових унутарњих заковитости могу људској свијести дати његову стварну слику. У Совјетском Савезу нема никаквих економскнх основа за стварање новс класе. Оно што се тамо догађа н чије спољне манифестациЈе ми видимо, не звачи и не може значити враћање ка капитализму. Ту се, уствари, ради о новим поЈавач *i аоје су настале на тлу и у о-

квиру самог социјализма, Затим, сваки процео треба гледати у н»еговом историском развитку. Почетне полазне основе (социјалистичка револуција и диктатура пролетаријата, национализација капиталистичке својине и борба за социЈалистичку изградљу) исте су и код нас n у СССР. И тамо су биле и овдје су те основе прогресивне као почетне. Али су тенденциЈе развитка до којих Је дошло услијед друкчиЈих општих историских услова и друкчијих услова у објема земл»ама друге. Код љих Је дошло (сем осталог . н због тога што Је СССР дуго' био Једина социЈалистичка земља, уз то Још и заостала, окружена капитализмом. о релативно слабом свјесном улогом маса у борби за социЈалистичку изградњу и релативно слабим спољним н унутарњим снагама револуције) до стварања привилегиоаног слоЈа бирократиЈе, до бирократског централизма, до привременог претварања државе у „силу извад друпггвз”. Код нас тенденциЈе ка господству бирократије такође постоЈе. Јер су оне како смо видјели код Маркса закопита опасност. нужно условљена појава, нужпи остатак старог класног друштва у борби за ствараље новог бескласног друштва. Али код nao те тенденције nefce и не могу поби Једити, Јер су историски услови други, Јер Је однос снага, који се свакодневно миЈења у борби. друкчији, Јер су тендеиције развитка друге ка све веfceM смањивању улоге бирократије, ка све всћоЈ иницијативи маса и стварној да се тако изразимо власти вепосредних произвођача у процесу производње Треба. притом. имати ва уму двоЈе: прво. социЈалистичка држава од самог почетка. то Јест од момента наппопализппије капнталистичке својине, рукује производњом и тиме фактички остваруЈе мовопол руковођења привредом у далеко циновскиЈеи и потпуннЈем облику него што Је то случаЈ у савреиеном капитализму; и друго. пошто су тенленпије ка гослодству бирократиЈе у прелазном периоду законита појава. то су оне фактички нстовремено и стихијан, опонтан процес. И зато нијесу нужни никакви озбиљви напори и никакав „геиијс” да би оне побиЈедиле, довољно Је само обуставити свЈесну борбу против њих па да се државни монопол руковањ а матернЈалном произв о д њ о м нужав у борби против капнтализма н на почетку социЈалнстичке изградње, претвори у друштвени мовопол, то Јест да повуче са собом привилегисану расподЈелу вишка друштвених производа н покушаја монополисан»а свнх облика живота и активности друштва. Међутнм. ако се бирократска стихија обузда свЈесном актнвношћу долазн до укилања монопола руковања. а самим тим н сваког другог ионопола и до оотваривања Марксовог принципа да слободно удружење самих произвођача непосредво н руководи производљом. И наЈзад, погрешно Је нове друштвене поЈаве, баш зато што су иове, просуђивати на основу старих нсториских аналогиЈа илн макар колнко дубокнх књига. Старе књнге могу нам помоћн у обогаћнвању наших метода изучавања, али Је стварно научан и стварно револуционаран само онаЈ рап коЈи па основу друштвене праксе, одпосно на освову нагомиланих експеримената, открива законнтости нових поЈава. Према књигама, оно што се збнва у СССР м о гл о се, али се ннје морало догодити. За дал»у праксу н теориЈу данас Је битно да се догодило, то јест битно Је; обЈашњење о чему се радн н пгга треба чинити да би се социјализам уцркос свему развијао даље. Алн наше идеолошке грешке и слабости не потичу само из погрешног прнмЈењивања добрнх књига на конкретну стварност, него и нз усвајања поједнних погрепших иЈеста нз површних књига као правилних поставкн. Тако ое обнчно узима тао тачна тврдња поЈедивих совјетских теоретичара да је код њмх већ „завршен” прелазни период (или. како се то обнчно каже: нзграђено социЈалистнчко друштво, изграђен социЈализам). па да су према томе н престале функције лржаве унутра, у односу на само ново друштво. РазумиЈе се, таква тврдња сама по себн Је догматска. недиЈалектичка и неисторнска, Јер не схвата борбу за социјалистичко друштво као процес, не узима Је као прелазни пернод ка комуннстичким друштвеним односима, прелазни пеРиод самог комунистичког друпггва, у коме се ново бори протнв старог, а у остатке старог спада и сама државна матинериЈа, него ту борбу узнма као готов. завршен период. у коме су аутоматски. с промЈепом економске основе. већ нестале н све унутрашње супротности. fl најповрпшнје посматрање чнњеница на-

рочито у односу на садашњу стварпу улогу државе у СССР у друштвсном n економском животу чиии наведепе поставке не само догматским и погрешним, него и смиЈешним. Такве поставке, уствари, одговарају бирократији која хоће да скрије пред масама јачање fbenor привилегисаног положаја и која се опирс да оде тамо гдјс Јој је историја и одредила мјесто у музеЈ старина класног друштва. Према свему, оно што се догађа у СССР треба посматрати као к р изу социјализма, као кризу до које је дошло у току социјалистичдог развитка СССР. Та криза није ни почела с Резолуцијом Информбироа. а нити се завршава тиме што he неко теоретски објаснити љен карактер и њене узроке, иако Је ово посљедње нужна претпоставка њеног рјешења. Разумије се, та криза. односво стагнација, апсолутна је само у односу на то шта би се тамо све могло постићи и каквим би се темпом могло ићи ако би била ослобођепа иницијатива маса, а релативна је у односу на даљи развитак производних снага, јер тамо се производне снаге ипак и даље развијају. Резолуција Информбироа је само кључна тачка тога процеса. Она показује као и све што се на њеној лнниЈи догађало прије н послиЈе ibe да бирократски елементи у СССР, који су усталили своЈ привилегисани положај, пгкушавају да рјешења унутарн,е кризе нађу у спољњем свијету, односно привремево заташкаЈу спољним успјесима експлоатапијом и подређигаљем других социјалистичких земаљв. А пошто методи експлоатације и подређивања народа у савременом свијету, који је подиЈељен и у коме на свјетској пијапи Jom доминира капитализам, не могу бити ДРУКчиЈи еего капиталистички, они се аеизбјежно поЈављују као борба за сфере утицаја и хао кочница даљег развитка сопиЈализма. као борба за побједу социјализма само опДје, У onoi мјери и оноЈ форми vxoлико и како то одговара уским. хегемонистимким интересима тог привилегисаног слоја. Отуд Је опо што је непосредпо копигпо том слоЈу зањега теоретски и оправдано и истинито Отуд свс шира и бсзобзириија оријентација на великоруски национализам. на ззостчлогт маса и њихове тампе инстинкте, иаслијеђене из прошлости, коЈе Је увијек потстицала н на које је апеловала и бур жоазија. али коЈи овдје имају нов, друкчиЈи карактер кзрактер бирократске империЈалистичке експанзије и господства бирократије Једне нацијс над другим напијама. Ослањање па нсториску нацг' талнстичку заосталост, у датим условнма, иогућно Је само кол највеће вације, код коЈе су ти остаци наЈЈачи баш зато што је ду-ч> била влалајућа пација. Отуда субјективри идеализам упркое његовоЈ материјалистичкоЈ и диЈалектичкој фразеологији у филозофиЈи и науци у СССР коЈи се и одвиЈа на основи неисториског и недијалектичког проглашавања да код њих вишс неaia унутарњих супротностн. На тоЈ

погрсшпој оспопи се и загнива чмтаза њихова научна методологија * пракса. која нужно запјењује научни рад апологетиком, а револуционарну праксу практицизмом. Принцип те методологије је овај: пошто код нас нема друштвсних супротности, свијест вођа тачно одражава стварност и према томе оно што они гопоре је не само тачно и непогрепшво, него и закон развитка самог друштва. односпо материјалпог свијета. Тако су се унутарња противрјечја између бирократског централизма и непосредних произвоћача. односно народа. неизбјежно развила у условима сопијалистичког окр жења у спољна противрјечја У сукоб између бирократског империЈализма и тежњи народа за слободним и равноправпим животом. Идеолошки коријен свему. дакле, треба тражити у ревизији главног питања марксизма: питања државе тс јест улоге лржаве у прелазном периоду, у обустављању револуционарне борбе. која се на путу ка комунизму мора одвијати како против остатака капитализма. тако и против монополизма бипократије и ирократизма. Просто речено, питање се. да би се схпатила његова сугатина, може свести на сљедеће: да ли развитак у социјализму треба да ое одвија ка јачању монополистичке улоге државе, или с побједом социјализма у економици ка одумирању њених функција. А у чему је. пак, суштина самог бирократизма у прелазном периоду? Очевидно, она није идептична, иако на њега личи, с бирократизмом експлоататорских класа. Важнз црта бирократизма Је, као што је познато. у начину руковођења. Али то није основно. Основно је друштвени однос, који бирократија тежи да оствари према народу. То јо одпос привилегисапих индивидуа, које на економскоЈ основи чоЈу добијају с одређеном функцијом руковања нривредом спонтано присвајају и „права" управл>ања непосредним произвођачима, а тиме и „право” привилегисања свог положаја и према њима. У капиталистичком бирократизму бирократа се осјећао као један мали човјек јер то је стварно и био, пошто Је само служио класи власника; у социјализиу се он осјећа као богомдани геније, позван да командује како то лијепо и тачно често истиче друг Тито народом и да ее послушно покорава само „већем** генију, ономе коЈи Је на вишоЈ бирократској љествици. Ту ндеологија треба да служи бирократи, а не os њој. Онемогућити устаљивање таквих друштвених односа прогресивно Је и историско лЈело у еоциЈализму као и само разби Јање буржоаске контрареволуције. Оно ће отворити нове хоризонте лаљем социјалнстичком развитку. Соцлјализам као економски порелак постае Је историска ствдрност коЈу капитализам не може ни да оспорл ии да (јер нико траЈво не може вратити друштво назад, пошто |е (Наставак на другој страни)

ФАШИЗМУ СЈОБОДА НАРОДУТ OРГ4Н НО СРБИIЕ НА БЕОГРАДСНОН УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА ХП БРОЈ 9 20 МАРТ 1950 ГОД. ЦЕНА 3 ДИН.

ДаЈући свог глас за кандидате Наоодног фоонтагласаћемо за соцшалистичку отаибпну, за њен даљи напоедак и пооцват