Student

СПРОВОЂЕЊЕ ОДЛУКА III ПЛЕНУМА ЦК КПЈ

НОВИ ПРАВИЛНИЦИ О РЕЖИМУ СТУДИЈА

Ових дана на Универзитету и великим школама, одкосно на свим фаасултетима ;|онета су правила о упису, редовном похађању предаван>а и полатању исггита. Ова правила зкатно ће решити питања стал> ног и систиматског учења и везиванл студената са наставом. На тај начин правила ће допринети да се собољша кваЈЈитет студија, На факултетима су и досад доаошена прввипа о похађашу предаван»а и полагању испита. Али, оиа ое нису доследно сттроводила у жи»от и често су се мењала. То је долазиЈго услед тога што су досадашв>а правила била и сувише крута, а често пута и нереалиа. Она нису била прилагођена конкретној ситуацији и специфичним условима студија ка поједкшш факултетима. Међутим, ова правила одражавају реалне могућности студеиата. У садашнлш условима када су, преко отудентсзсих домова. ресторанац стипендија и| слично, створени сви неопходни материјални услози за солидан рад сасвим је природно да се од убеђивања пређе на обавезивање студеиата да редовно похађају предавања и урвднч полажу исгште. Недопустиво је и даље трпети на вашим факултетима таквв студенте јавашлије, који не посећују предавања и ке труде се да на време полажу испите. Они не осећају моралну одговорност пред својим народом, који му пружа свв да би постао стручњак толико потребан нашоо земљи. Правила су својом оштрицом усмерена баш на сузбијање и дефинитивно ликвидирање оваквих случајева. Ступањем на снагу ових правила регулишу се питања студирања у складу са новостворемим условима, са нужким мерама оштрине и стротости према свима хоји запостављају учење. Велика предност садашњих правила је у томе што су скоро на свим факултетима предмети подељени на основне, који чине скелет студија и уже, стручне предмете, Џрема правилима основни предмети могу имати два (у изузетким слу- . чајевима три) испитна рока, а ужв стручни предмети највише пет рокова. Шта то значи? То значи да основне предмете треба положити У јунском испитном року. док heoenтембарскк рок за те предмете бити похтранки. Самим тим правила обез_ беђују студентима да тежиште рада баце на основне предмете. Она им помажу да се оријентишу када и које предмете треба на.јпре спремати и полагати. Тако се неће више догађати, као пгго је то досада био случај, да на факултетима има највећи број враћених студената баш са друге године, пзшто су У првој годагни нису знали оријентисати и тежкште рада бацити на тв основне предмете. Да би се постигла сталност и систематичност у учењу, тгравила свих факултета као обавезно постављају похађање предавања, семинара, консултацпја и вежби. Велика нажња обраћа се семинарским радовима као мегоду за нродубљивање градива. Питање семинарских радова углавмом је обавезно за свв фагкултете. Негде. као на пример на Економском факултоту. студепт je дужан да напише семинарски рад из једног од предмета XII или IV године, док Је на Правном факултету дужан да на свакој годатни етудија из једног предмета изради семинарски ред, У циљу што ефикаснијв помоћи студентима у учењу и бољег савлађивања градива правилв прописују обазезне колоквијв из поједоших предмета за све редовне студенте. Како би за време и по_ сле завршешлс студија могли користнти страну литературу, правила скоро свих факултета обаввзују студенте да уче два (или евентуплно један) планом предвиђеиа страна Језижа. Поред стручних предмета, ка свим факултетима уведен је као обавезан и предмет марксизамленлпшзам, који треба положити у тооку студија. Такође се као обавезан гтредмег поставља и предвојничка обука. Али, ма колмко да се правилима ка најбољи начин решавају питања студирања, она сама но оеби потпуно ве решавају ствар. Правила само погстичу и пружају правну подлогу за практично мере од којих све зависи. Да 6и се она доследно справодила у жлвот пзтребан је свокидашњи рад, контрола и евидекција. како од стране деканата факултега тако и од студентских оргакизација. Тада се неће дешавати кзаеснв грешке приликом cnpoвођења правила хао штз Је то био случај на Екоиомском факултету. Тамо је Декааат, и поред тога што у правила о испктима лепо етоји: „Ко у јунгасом и септембарскзм испитном року не положи све основ. не предмете не могу му се оверити испити дотичне годиив”. не раоматрајући појединачне случајв, донез одлуку да ce свим студентима, који су поднели молбе, одобри упис дотичнот семвстра.

Како изучавати политичку економију

Изучввање џолитичке економлје као оаставног дела мархсизма-лешшшма има ограман значај за правилно васпитање ооциЈалисгичке ивргелиг€нци|Је. Без познавања политичке екоиомиЈе не може ce добро схватити наша социјалистичка изградња, специфични путеви и методе те изградње. Њено познаввње je потребно свахом студенту без сбзира на каквом he се послу налазити после завршенлх студиЈа, дајући му широке перспективе у раду. Ово нарочито важи за псхлитичку економију ооцијализма. Она је код совјетских економиста постављена на сасвим иотрешним основама, na је баш зато на нама да помогнемо њено брже изграђивање на тај начин што ћемо служећи се диЈалектичхим методом уопштавати богато искуство наше социјалистичке изградње. И поред њене огромне важности за сваког студеита, политичка екоиомија се за сада изучава само на Бкономском, Правном, Пољопривредном и Шумарсхом факултету и на Новинарској и дипломатској високој школи, као и иа једном од стсека Филозофског и Природноматематичког факултега. На основу стечеких искустава са тих факултета, могу се извући корисии закључци у погледу учења овог тано важног предмета. Постоји прилично рђава ггракса учења политичке вкономије ход највећег дела студената. Учи се из равних малих брошура, површно се јури само за ,дефикицајама”, тако, да се долази до таквих упрошћавања која више немају иигчег заједкичког са оаом науком. Политичка економија ср са таквим скраћеиим излагашима и изаученим „дефиницијама” не може да учи, Јер дефиниције могу само довести до неразумевања. Маркс их je зато избетавао у својим радовима, Енгелс у предговору 111 свесци „Капитала” објашњава колкко је то тражење дефиниција погрешно и колкко (шЈе био у драцу 11. Фајерман хада их je покушавао наћи код Маркса, па кажв да Фајерманове примедбе упућвне Марксу почивају на неспрразуму, „...да Маркс хоћ е да дадв дефинициЈу тамо где излаже и да се код Маркса уопште смеју тражити готове и Једном за свагда утврђене дефиниције, Разуме се само по оебк да су тамо гдв се ствари и њихови узајамни односи не схватају као стални већ хао ггроменљиви и мисаони одрази њихови, појмови, исто тако подложни промени и преображају; да се не сабијају у чауре хрутих дефиншшја, него да се излажу у њиховом историском односно логичном процесу формирања.” („Кашггал, Ш свеска, стр. XVIII XIX). Уместо тражења хратких дефиниција, треба приступати темел>ном проучавању сваке економске категорије, сваког закона, јер he једино од таквот учења бити стварна корист. Најчешћа је појава да ое не учи из Јгзворног материјала, из дала класика марксизма-лењинизма, већ из разних слабих уџбешвка и брошура. Обично се учи по преведеним совјетским брошурама. Међутим баш оне претставЈвају најгору вулгаризациЈУ политичке ехоиомије, поред тога што имају и читав низ грешака. НаЈважнцје категорцје хао што су на пример роба, новац, вредност, вишак вредности, капитал итд., даЈу се у облику разиих врло поврцхних дефиниција Кузњецов, ва пример, после једног окраћеног и сасвим неубедљивог објашњења капитала изводи дефииицију коју истиче на средоину кругшим словима да je кагоггал вредност која доноси вишак вредности (А. Кузњецов, „Капитал и вишаас вредкости”). Студенти учећи по тој брошури науче ту такозваиу дефинициЈу капитала и сматрају да je то све што има да се каже, док је то само један деа Импвриј ализам се чешће учи из истоимене брошуре од А. ЛеоигЈева. Међутим, то je толико слаб материјал, да се одатле не виде ни ссновие особености империЈЛизма,

ни делозање поједииих закона, и не опомиње се општа криза капитализма иако је Леонтјев тај ред писао у тоосу Другог светског рата. Чак нема иикадЕВих сређеких нових статистичких података, што бк бар донекле дало извесну слкку о империјализму. Служсђи се таквим материјалима, студонти неће моћи стећи никаква озбиљна знања из политичке економије, па према томе ни наоружати се за каскиЈи рад у пракси. Политкчку економиЈу треба пре свега изучавати на изворном материјалу првенствено на Мархсовом „Капигалу”. Постоји попрешно уверење да .ДСагштал’' пружа материјал само за изучавање капитализма. „Капитал” ниЈе Маркс написао вао уџбеник за капитализам. он Је у њему дао материјал за разумевање и нредкапиталистичккх формација и социјализма, Ако се на „Капитал- ’ тако гледа, оида се и рад на њему мора друтачије поставити. Дрилихом проучавања „Капитала” треба одмах правити изводе ае само за капитализам, већ издвојено бележити и све где Мархс гонори о томе како he поједаше категорије и Сгоједигас закони капитализма изгледати у социЈалистичком друштву. Овакве белешке необично ће хорионо служити ход цроучавања гголитичке екоиомијв социЈаЈшзма, баш зато што је она до даиас неизграђена. Поред тога што нам „Капитал” пружа најбољу, најсвестранију анализу историсиог развоја економских закона и квтегорија, ои нам служи да упозиамо и усвојимо Мархсову методу, едкосио Марксов качин примеие дијалектичког и историскот материјализма иа објашњење развитка друштва. Указујући баш на овај значај изучавања .ЈКагоггала” Лењик каже у своме раду о Карлу Марксу; .Лајдубља, најсвестранија и најподробниЈа потврда и примена Марксове теорије јвсте његово ©кономско учење”. (Штампако хао увод у прву сввску „Капитала” страна XXI). Упозиавање Мархсове методе У изучавању политичке економије омогућићс нам »е само да правилно усвојимо оно што је Маркс дао, већ ће нам помоћи да се сналазимо у проучавању социјалистчхе прахсе, првеиствеио нашв земље а и осталих земаља којв градав ооцијализам. Даље, многе економске категориЈе и захони хапкгалЈСша делуЈу у преображеном виду и у социјализму. Ало их темељно не проучимо У „Кашггалу” већ их површно упознамо из разних ненаучних и вулсебе да касзтоје не можемо разумевати социјализам. Како се може, на примвр, разумети преображено деловање закоиа вредности у социјализму, ако се добро нв познаје његово деловаше у капитализму? Може ли ce разумета шта се то изменило код робе и новца акр се ше зна добро Марксова анализа робе и новца нз „Капитдла”? Све то, разуме се, није могуће. Зато је „Капитал” осковии материјал не само за изучавање гихлитичке еканомије капитализма, већ за изучавањв полипгчке екошжиЈе у целини. | • Империјализам се мора хтзучавати из Лењина. Лешинова студија о империјализму је логкчан наставак Марксова „Капитала”. Но У томе се треба чувати грешке у коју већина студеиата пада кад посматрвју шшеријализам као нешчр одвоЈено од капитализма, хао засебну друиггвено-вкономску формацију. ИмпериЈализам је само највихпи стадиј, оамо последња фаза капитализма, према томв у њему делују сви они закони хоји делују у читавом капитализму. С обзиром да је Лењин писао своЈУ студију пре 30 година, студенти морају за каснији период, нарочиХо за општу кризу капитализма, користити разне мање радове. То су углавном преведене совЈетске брошуре (Менделсов, Лиф, Вигодсхи, Кузминов, Васиљева итд). Овај допунсхи материјал којим ce студенти служе често може довести * до погрешног гледања на империјализам, од чега се треба чувати. Ово погрешно гледање може да дођв услед тога што се у (наведвним и другим) совјетсхим брошурама о империјализму даје најчешће не оамо крајње нулгаризована, већ и сасвим погрешна оцена импермјаЧигајући их, човек сгиче утисак да Je услед паразитазма и труљења које постоји у ммлеријализму оолппуно захочен сваки развитак произвадних свага, да техника уопште не напредује, да ce сви проналасци уништавају и томе слично. Мвђутим, све oee појаво треба схватата оамо као тенденци-

Ју, а не као нешто тто се апоолутао јавља у свахом саучају. Највећу опасност за схватање претставллју поједагкамне цреведене брошуре из ооцијадизма. Пражса социЈалистичхе изградње у СССР-у проглашена је за нешто што је законито ea све услове, све земље и сва времена. Свака њихова сгтецифичност проглашена је за закон (на пример национализациЈа землл). Иако се већ 30 годиua у тој земљи гради социјализам, они ни до данас нису дали објашњења ва многа питања. Тек скоро су се сложкли да постоји землЈшша рента и у социјализму. Нико се ниЈе усудио да нам да објашњење социјалистачке трговине, већ сви npeписују оно Стаљиново, да је „социјалистичка трговиаа, трговина без капиталисга великих и малих, без шпекуланата великих и малих”, а што није никакво, а најмање научно објашњење трговкнв У социјализму. Позвато стање хојв постоји код њих у друштвеним наукама уопште, у политачкој ексжомији социјализиа посебно, не пружа нам хориста ход изучавања из њихових радова у којима Је ревизија ухватила дубоке кореае, При цроучавању политечке економиЈе социјализма треба стога поћи од класика марксизма-лењикизма, а иајвише нам материјала од њих даје Лењин. Ове опште поставке класика треба изучавати примвњено на вашу праксу изградње социјлизма уз теоретско образложење хоје је до данас код вас дато. У томе изучавању треба показивати научне смелости, али се чувата поврцгаих тумачења и вулгаризовања. Читаву политичку економиЈу мо* рамо схвгтггџ као науху без којв Је немогуће разумевата нашу социјаЈИlСтичку изтрадњу и без које je тешко у њој учествовати.

Радмкла Стојааовжћ

асистент Пксагамокот факултета

Кроз наше ФАКУЛТЕТЕ

Ha свечано} конференцнјм Народне омладине актива 111 године Архитектонског факултета рас-1 прављало ce о резултатнма тгредиЗборног такмичења и уједно заказано ново такмичење у част i Првога маја. Корисгећи искуства из досадашн»их такмичен.а одлрчено је да се приликом састављан>а пропозиција уочи најважнији i I задатак у овом периоду. те да се [ њега детаљно рвзради. Како је У i ; стручном раду ПХ године Архи- [ тектоноког факултета најважниi }и задатак завршавање графич- i [ ких радоцр, то he завршење гра[ фичких радова до ттрвога маја i бити кајважнији задатак у так- i мичењу. (А. М.) • • • Актив IV године Агрономског > факултета добио је у трајно вла- i сништво I®)елазну заставицу i гредске конференције Народне омладине за град Београд. То призиаље дошло је као тхлод за- i лагање целог актива. Предавања је похађало 87*/*, i ввжбе 99 •/•, курсеве 9в% студеката. Обавеза за јунсаси испит- , ни рок је 539 испита. Актив ра- ' тара био је иницијатор за узима- Ј ње обавеза да се благовремено заврше студије и најавио такми- ' чењв друтим аасгивима на годи- ] ни, а сам се обавезао да he са i 45,5*/e завроиити студије у на- ' редном јунском ровсу. (В. М.) • • • Чвггврта година Државног ми- ] стиггута за фмскултуру одржала ] je свечану конференцију на којој i су подељене чланске карте Народне омладине и узете обавезе j за рок дипломирања, Од 50 огу- i двната чланова Народие омладк- ] не. 46 су дали обавезу да he иа | време дипломирати и то: у црвом i i дипломском року у септембру 11, у јануарском 34, а у јуноком ро[ ху један студент. Четворица нксу дали обавезу из оправданих, ј здравствених. разлога. Студентски дипломски радо- i i ви обрађују разне теме из обла- ј 1 сти појединих спортова, педаго- i [ шко-методолошког рада. То ће i бити допркнос проширешу и до- ] пуки стручне ллтературе о фн~ i [ зичком васпитању и спортовима ј у нашој земљи. (3. П.)

ЈАВНА ДИСКУСИЈА НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ

Поштовање међународних уговора

Научна група за међународво јав_ нз право ва Правиом факултету организовала је в ов. мвс. јавну дискусију о питању поштовања међународашх уговора Реферат је поднео друт Милан Вереш, студент ттрава 111 године. Ово Је била прва дискусија коју је организзвала ова научна група. Научна група за међународпо јавно право коЈа броји 18 сгудената нарочито је унапредила свој рад у послвдње време, у другом семестру, тазсо да Је она сада једна од најбојких група ка Правном факултету. Научни радови су раздељени свима члановима ове групе, а досзда су прочигаиа три свршвна рада хоја су третирала актуелне проблвме из спољне поЈвгтке. Радови су углавиом раздељени по стручнзсти чланова групе; студенти друге годинв обрађују Btane историске проблеме (историја дипломатије) док студенти треће к четврте тсдиив обрађују проблеме кво ка пр: Савет безбеднхти, Југословенски предлот декларацијв о правима. итд. • • • До краја школске године биће завршено још шест научних радова. Друг Вереш у свом рвферату детаљко Је сбразложио гграви карактер тзв, принциш Pacta aund вег-

vanda који говори о томе да уговоре, склопљене међу државама треба поштзвати, јер је то један од услова за правилан одног међу њшга. У уводу свога реферата он је варочито потцртао актуелност к значај поштовања међународних угзвора у савремемим условима како у охвиру ОУН, тако и нарочито у жавама. Поштсдаање међународких уговора је један ад тошњих првваципа међунарздног права, али не зато што је то један постулат који је ван дискусије, већ зато што је то нужан прикцип међународаог права који регулише односв међу државама. Инсистира се ва материјалној друштвеноЈ условљености овог принципа, а не на нехом постулату, аксиоми и првенствено истини. Иначе ое смахра да Је овај принцип једнз позитавно правило међукародног нрзва које се штити Једном специФпчнјм санкцијом. Али и поред тог* што се овај прикцип призвдЈе, мвђукародна пракса је показала да је и ревизиЈа овог прошципа могућа. Маржсисти се позмвају на динамичиост развоЈа међународних однзов. зато Је апсурдно непфати могз ћност ре- _ визиЈ« уговора. Посебно рвволуционарпе промене изисхују зтказ извесни.х политичких уговора при-

мер 1917 годинс игд. (иако не :sjcc на пр. екоишскзос односа или утовора о ненахтадању са суседима). Међутим у даљем рвавоју сацијалистичке државе могу, а и морају извесно време да живе упоредо са капиталистичким земљама. У овим условима попггзваље уговора биће шихов заједкичкн језик у правном смислу. Друтош речима чиљеница да историски развој некада намеће погребу јрениаиЈе негира принцип попгтваља међународних уговора. Ошгрица питаља сасгоји ое овде у томе како да се ревизија изведе на један правни начин, тј. шта је мерило и грашеда за дозвољвност ревизије уговора и који је начик за то (ироцедура). У данашњим међувародним односима ово се посгавља у два вида. Прво поигтовање уговора у оквиру ОУН значи јачаље снага мира и спутаваље империјалистичких тенденција великих сила. Повеља ОУН тражи попгговање уговвра. Могућност ревизије формално ј« предвиђена. Друго, ггоступвк СССР-а и н»егпвих оателита према ФНРЈ једностран је и самовољан и као тахав иедопуств и са гледашта досадашњег међунадодног права; са ооцијалистичким међународним правом 'звзкво понашаље је потпуно неспојиво. Ревизија међу ооцијалистичким земљама је могуђа саио уз обострано, заједничко уовглашавање ннтвреса обе социЈалмсжчке земље и социјализма уооште. Послератки развој показује учестало хршење разних међународких обавеза што се проширује ина односе међу соцкЈалистичким земљама од којих Је једкнз ФНРЈ доследно очувала склад шмеђу со_ цггЈалистичких ттринципа и ооција- листичке праксе, О друштвеаој условљености и правном карахтеру приншша пмнтоваља међутвродних уговзра могу да се нзведу два закључка. I. Pacta suađ servanda нкје принцип који Је сам ххо себи својствен међународном праву, зато што }е то јцдна независна аксиома, већ је то ттрмицтиг коЈи чини суиггину међународног права. Јер је тз нужан израз правког регулисаља екоаомсккх и политичких веоа међу државама. Оао правило не постаје правио да би се удовољило опстакку „међунарздне заједнице" као такве. већ зато што је то изисхивао ствараи интерес држава. IL Неоспоран је правки карактер начела Уговор претсгавља сагласносг воља страна утоворкица да своје уговзрне обавезе иатуљавају, Оае су дужае да то чиае, Јер закључење уговора звачи првћутно или изричито прихватање позитмвне норме међународног права Facta sund

eervanda за које стоји специфична сашсција обзиром на карактер мвђувародног права. Морамо одбацити буржоаска схва_ таља да се утовори поиггују само због мпралних обзира, али не можемо негмрати улогу морала у међународким односима међу ооцијаЈтсггичЈОШ земљама. ПосматраЈући суштину и ци»вве сарадње међу сацијалистичким државама. цролетерски морвл може да итра све иеhy улогу. Огав Владе ФНРЈ према саојим обавезама првтставља пуно осећањв ооцијалистичкв моралне обавезв према осталим озцијалистичким ДРжаввма. СовЈегски став непфвњВ принципа социјалмстичког морала у пракси сведочи о несоцијалисжчком карактеру савремене совјетске политике, а но о асадом значају социјалистичкор морала за сгаарањв и Јачаљв новог социјалистичког међународиот права. У условима унутрашњих прогивуречносги у СССР-у које су ое одразилв на сгтутавање ооцијалистичкв демократије r»o и у хегемонистичком односу ххрема осталим ооциЈалистичким земљама показада се веоправданом тврдња совјеттасот правног теореткчара Е. Коровива да Је ,царочито чврсга оовЈетска реч х вема у свету чврнЉих утоворних обавеза од обавеза СОСР-а, а узрок њихове чврстине Је у специфичности социјалистичке државе. Код совјетскв ооцијалисгичке дрхавв нема и не може fenrn (?l) побуда за кршеље уговора...” итд, Пракса односа СССР-а према социјалистичкој Југославији демантовала је ове ттоставхе, Јер за опставах ових правилзгих теоретских принципа потребва су: социјалистичка пракса и дела. Анализа суштине спољне функциЈе експлоататорскв државе као х искуСтво из међународие полигикв указују на ираве узроке х ва потенцијалнв хотућностм крпкња у- 1 говора. Међутим, за социЈалисгхчкв зечље намеће се следећи закључах: тек по својој суштини. а не Само формално, нови одноом међу ооцијалистичким земљама нао и по својој садржинм нова сгтољна фувкциЈа социЈалистичкв државе створићв пуну и реалну могућност примеве У прмоси принципа поштоаања међународних утовора. Оакј прхнцип he бити Један од вигалних принцииа новог социјалкстичког међународног права које и може настати на бази нових ооцдолкспгаакх односа.

„Свсгозар Марковић“ јс најлепша и најугоднија студентска читаовица У Бвограду. Сзаког дана пува је студсиата који учв ■ спремају мсхите. tbeua бнблнотевд расоолаже ввликим бројем домаће и стране лмтературе На сджцк селерни део читаонмдв.