Student

ВИШЕ БРИГЕ У ОРГАНИЗОВАЊУ УЏБЕНИКА И СКРИПАТА

; Тешко је говоригги о квали- ■ Ј тету студија а да се не дотак- ; ; н<Ј проблем уџбеника. И не мо- ■ ; же се рећи да досад нису от,- ■ ■ клошене многе организационе и Ц ; идејне слабости. Наши профг- ; ; сори улагали оу и улажу напо- 5 ; ре да њихови уџбеници буду на . ; вишем научном нивоу, а изда- ; ; вачко предузеће НР Србије ■ ; „Научна кшига”, у својој доса- ; ; дашњој делатиости. постигло је 2 ; озбиљне резултате. Тако је оно 2 ; дорад издало. за потребе нашег 2 | Универзитета и великих школа 2 ; 256 штампаних уџбеника и пре- 2 ; ко 370 скрипата. У току месецз 2 ; априла у издању „Научне књи- 2 ; ге” изићи ће још следећи уџ- 2 ; беници: Органско-хемиска тех- 2 ! нолошја. Лившиц електричне 2 ; машине I (ТВШ), Преглед че- 2 ! шке и словачке књижевности I. 5 ! Педагогија од Груздијева, И- I сторија енглеске књижевностч I (Филозофски). Акушерство ©Д ■ 1 Барјактаревића. Основи ошпте 5 патологије од др Јакшића. Ме- ■ дицински ггодмладак (МВШ). ■ Свињарство од Прибићевића ■ (Пољогтривредни) и Физичке <у ■ собине ветра у Београду од Ми- ■ лосављевића (Природно-мате- матички). У току месеца маја • студенти Медицинске велике ■ школе добиће Атлас централ- јј ног живчаног система и Анато- ; I мттју централног живчаног си- ; I стема, од ггрофесора Шљивића. | и Анатомски практикум (ноге), ; I од проф. Радојевића. Даље ће ; I изаћи: Агрикултлтона хеми ја са ; К' исхраном биља од Николића ; 4 (Пољопривредни) и Приручник ■ I за хемиско испитивање матери- ■ 4 јала од Вајагића. 2 Колектив „Научне књиге” у- ■ лаже велике напоре да у што ■ већој мери задовољи потребе 2 студената. Међутим. треба има- 2 ти у виду да ово издавачко! предузсће штампа и разне дру- 2 ге књиге и часоттисе и публи- 2 кације за потребе ван Универ- 2 | зитета и скоро сваког лана пу- 2 I шта у пЈХ)дају по једну књигу 2 I или Једна скрипта. Но. ~Науч- 2 I на књига” наилази на прилич- 2 I но велике тешкоће у своме ра- • К ДУ. Највећи број уџбештка и 2 I скрипата предају се предузећу 2 1 за штампање и умножавање К баш у месецима фебруару, мар- ; [ п и априлу. непосредно пред • С испите. Факултетске комисије • С за уџбенике досада нису водиле ■ С рачуна да се матери Јал за ; С штампу предајс током годттне. ; С То Је дсводило ло тога лч про- 2 С шле године. у аегусту. септем- ; ■ бру и октобру. није било ника- ; С квог посла, три гештетнера с* ; С била неискоришћена. а оздни- ■ С ци седели без посла С друг п ■ С стране. није било неког оеда по 2 С коме би се штампали уџвеници 2 Р или умножавала скоипта Е Ради правилниЈе расподеле 2 С материјала за штампу, факул- 2 С тетске комисттЈе за уџбенике 2 С требало би да готов материјал 2 С предаЈу предузећу и преко ле- 2 С та. када Је .Лаучна књига” наЈ- 2 С мање оптерећена. Поред овог, 2 С потребно би било формЈтрати на 2 С Универзитету и великим шко- 2 С лама комисиЈу за уџбеште. ко- С С ја би била дужна да води ра> 2 Р чуна о приоритету штампања 2 С уџбеника или скрипата. ■ Издавачка делатност „Нзучне 2 2 књиге”, Једштм делом, зависи од • 2 благовременог лобијања плани- ■ 2 раног конптгента хартиЈс. 2 2 Али, иако Је предузеће према 2 плану за први квартал требазо" 2 да добије још почетком Јануарз 2 2 више од четтгри вагона харти- ■ 2 Је ол Главне дирекциЈе графич- 2 2 ке индустриЈе НР Срби Је. оно 2 Р Је тек половттцом фебруара до- ■ '• било свега 15 вагон. Та харти- 2 |2 Ја није била довољна да се ис- 2 • гтуне закључени уговор»и са • !• разним штампаријама. Петнаест ■ |; до двадесет уџбеника са сло- ■ ;■ женим текстом Још увек Је че- ■ ; кало само на штампу и повез. ■ ; Најзад. после учесталих ин- ; ■ тервешшЈа, Графичка инду- • ; стрија Је нспоручттла планирз- ■ ; ну хартиЈу. Тако Је предузеће • ; добило могућност да у току о- ■ ; вог месеца штампа следеђе уџ- • С бсниКе ; Електричне мреже, Те- ; С °Риски сснови телекомуника- ; С чиоке технике. Збирку руских ; С те кстова, Плантграње народне • 2 гтривреде I део и др. ■ С _ Д° овога не би лошло да Је ■ С било више предусретљивости од • 2 стране Грзфичке индустриЈе и ■ 2 насто Јања издавзч- ■ 2 ког предузећа ..Научне књите" ;

КOНСУЛIАЦИIЕ - ПОГОДНО СРЕДСIВO ЗА ПОБОЉШАЊЕ КВАЛИIЕIА СТУДИЈА

У једном од ранијих бројеШва нашег листа било је речи о самосталном раду над кн»игом. Надовезујући на то, ми у овом чланку разрађујемо питање консултација као једне од форми учења за подизање квалитета знања. За ових неколико година организације Народне омладине на факултетима служиле су се разгогм формама рада на подизању квалитета знања. У почетку су основни методи и форма били кружоци и уопште групно учење. Изучавању материјала на принцштима марксизма-лењинизма прилазило се први пут тако широко и тај је рад захтевао учење у групама. Већина тих проблема Је решена и сада је основ изучавања постао цндивидуални рад студената. Уџбеника има више, а у недостатку њих, студенти се служе скриптама и својим белешкама. Међутим, то ипак није довољно. Данас св од студента тражи много впше. Тражи се удубљивање у проблеме, детаљно разрађивање разних спорних питања, а то индивидуални рад у целости не може пружити. Уџбеници врло ретко дају свестрану анализу предмета. а пракса јв показала да Је немогуће спремити испит квалитативно на висини са знањем из скрипата и белешки. Ту долази до изражаја колективан рад, рад у консултацијама. У чему је њихова суштина? Консултације су Једна од форми учења коЈе подижу квалитет знања и омогућују да се предмет студиозно и детаљно обради. Онс не искључују индивидуални рад, систематски рад над књигом. Консултације су допуна тог рада, његово продубљивање. Код савлађивања материјала готово увек остаЈу питања нсдовољно „ирожвакана”, остаЈу места о којима се не зна довољно. Разлог томе су: уџбеници који често не обухватају све проблеме које обухвата дотични предмет, нејасне формулације, недовољно коришћење примера и чињеница да је некоме разумљивији овај, а некоме онаЈ део. Ни}е редак случај да мноти проблеми кису ни третирани онако и баш на начин како се објашњава на ггредавањима. Тада се осећа потреба да се на неки други начин знање утврди, употпуни и добије целина. У тсм се случаЈу студенти каткзд служе неком другом књигом коЈа се бави истим проблемима, а ређе извсрном литературом. Често се дешава да друге књиге нема, да се изворна литература не може користити, Јер се не позна.је Јеакх. Тада помажу консултације. Када су основни појмови и катеторије јасне, када Је суштина предмета схватљива. коисултације су форме којима се подиже квалитет, употпуњује и учвршћује градиво. Ипак, након систематског рада и изучавања неког предмета остаЈу необјашњена штгања, остају проблеми, односи коЈе појединац сам за себе ниЈе у стању да схвати и да нађе правилно решење. То нарочито важи за тзв. теже предмете. Потреба консултације за те предмете Је очита и јасно је да је немогуђе без њих спремити квалитетан испит. Професор на консултациЈама обЈашњава сва неЈасна питања, дохументујв их примерЈгма, решава проблеме, разрађује их, понавља неколико пута да би и последњи студент схватио и да таЈ проблем престаје да буде за њега проблем. Али консултације не би биле консултације и не би послужиле својој сврси и намени када би на њима професор тумачио, објашњавао, понављао, када би само он говорио, а студенти били пасивни слушаоци. Консултације користе само онда када св на њима развија дискусија по свим питањима коЈа су из било коЈег разлога спорна, кала се води борба мишл ења и тим путем долази до Једино правилних закључака и решења. Студенти анализираЈу, дискутују; стичу способност одељивања битног од небитног, уче како се треба доследно борити за своЈе правилно становиште и како га тре*ба одбрашгги. Консултације су и средство за обнављање градива, нарочито пред испите. Да би се неки проблем боље схватио, да би се разумела његова суштина, он с» објашњава од почетка. од основних поставки и и принципа, индуктивном методом, ошт закључцима који су раније донесени. Тиме се проблем упрошћава, постаје ЈасниЈи и једноставнији. а тахође и репродукује све што се раниЈе научило и схзатило. Студенти на тај вачин не само што утврђују, употпуњују и продубљују знање које су стекли, не само што обнављају, него и контролишу своје знање. Они на консултацијама виде у коликоЈ су мери савладали матери Јал, шта им Је меЈасно, недовољно објашњено. шта још морају прођи и то им даЈе могућност ла створе план за дал»е уобличавање, заокружавање и схватање предмета. Тада им консултације служе као

сугестија за даљи рад, као потстрек за савлађивање целог градива, као стимул за систематско учење и детаљно спремање за гспит. На консултацијама се студенти спремају за полагање испита. Они уочавају шта Је битно, шта треба нагласити у излагању, на којим се констатациЈама треба зауставити и детаљније их објаснити, које поставке треба подвући; уопште виде какав је метод и начин испитивања. То Је веома важно. Јер се не ретко догађа да студент, иако Је учио, није у стању да нађе и изрази оно главно, оно опште, типично за тај поЈам, проблем или поЈаву, него се губи у ситницама, детаљима и споредним чињеницама, коЈе за срж предмета немају одлучујуђу важност. Цело то излагање говори, подвлачи и наводи на то да Је основ за ефикасни рад консултациЈа прилремање за њих. Бескорисно је и губљсње времена долазити на консултације због „дисциплине”, зато „Јер и други долазе” итд. За консултациЈе се треба спремати снстематсхи, јер се Једино тада постижу резултати. Немогуће је суделовати у

њиховом раду, бити активан учесник, ако се не познаје предмет дискусије. Неспремање за конс>’лтације а долажење на њих штети не само оном који тако губи врсме, него и осталима. јер се због њега понавл>а оно што је друтима јасно и што знају. Тиме се релгети правилан рад консултација и оне губе од свсг суштинског значаја. Консултације нису и не могу бити обавезне. Оне су форма рада која много користи учењу и сами студенти осећају и предлажу где и за који предмет их треба створити. На кра Ју. консултациЈе не могу илтати добре резултате. оне не користе, ако не постоји веза измећу професора и студената, ако лрофесори не помажу рад консултација. не сугерттрају шта треба проћи, на чему се задржати, шта подвући, успште како предмет схватити и објаснити га. Без узајамног рада, без договора, пртшремања и схватања суштине, консултације п'бе од своЈе целпне и сврхе, немаЈу очевидне користи и штсу потребне. В. Ст.

НА АГРОНОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ УЗЕТЕ СУ ОБАВЕЗЕ ЗА ЈУНСКЕ ИСПИТЕ

25% студената одустало од колоквија

Око 30% студената IV годнне дипломираће у Јуну На Агрономском факултету одржане су конференције актива на којима су узете за јунски испитни рзк. Студенти I године обавезали су се да ће у Јунском испитном року полагати 4 матична предмета (не узтшајући у, обзир студенте коЈИ/ нису положили неорганску хемиЈу у Јануарско-фебруарском року) Друга гздина имала Је велики броЈ заосталих исттита, због чега Је У протеклом испитном року од 290 студената понавл»ало 83, а 22 ће полагати накнадмо испите у току овог месеца. Обзирзм на броЈ испита на која се спгче право полагања у овој години, обавезе би требале да буду веће. НаЈвећи броЈ другова обавсзао се на полагање 4 испита (од 9 на коЈе стиче правз полагања), а арло мали броЈ обавезао се на полагање 5 или 6 испита. На Ш години сви су студенти узели обавезе, где на појединпа долази 4—5 испи_ та. Студентима IV година претстоЈи полагање великог брзЈа испита. Но

Декаиат П рироЈно-математачког фа• култета доиео је јогп арошле тодшие оллуку према којој студеити 111 тодиив ■Теодошкот отсека треба да полажу колоквиј ид стратитрафије. Та одлука је тим важиија када зиамо да је овај аредмет иајтлавнији на тој тодини и да колоквиј служи, пре света, као фор• ма помоки студентима, као иачин како Да се врши ефикасна контрола свсге* матскот рада сваког студента иа савлађивалу обаведног традава. Меl)утим. како Ј€ та одлука спроведе.иа у шивот и схватање њене важности са стране етудената иајбоље одражава чилеинца Да је око 25 9 /» студената одустало од полагала колоквија. НамеИе се питале у чему лежш узрок овако високог процента одусгалих, дру• гим речима, студената који су пали иа колоквију, јер се само тако може и мора гледатн на њих. Основиа слабост колоквпја из стра• тиграфије је у томе што вије добио карактер дамста озбнљнот исаита, испи • т л који даје оцеиу залагала и саилађивала пређене мтерије свакот студен' та понаособ. Одга!)ање рока за полатање од јуна прошле тодиие има своје оправдале. пошто је ведика потешкока да се уз четири тодишла исаита подаже ш овај колоквиј. Али, одгакпњем полатпња нај ■ пре за фебруар. аа затим за март поститло се то да се са потцењивалем тледало на колоккнј, а, самим тим, и резултати који еу поститиути ие моту ни у ком случају да буду задовољавајући. Добар део одговорности за слаб угпех, илн боље речено, за успех иа ко • токввЈу пада и иа Комитет Народне О' младине; атнтацкја за квалитетно спре• мале тог предмета, за његово право• времеио полатале. ниЈе спроведеиа ус • пешио. Јер, крајњи резудтат тог олу• стајала од колоквија јесте да 294$ студената 111. тодине долазн, будуки да им се одустајање бележи као иеспрем• иост. па јуиски испитни рок из стратиграфије са недовољном оцеиом, што се. иикаио није смело доаустити. в. к.

и порсд тога око 30% студсната обавезало се да ће диттломмрати у јуну ове године. На овоЈ години највеће обавезе узела Је опште.производна група (еконохи) где иа студента долази 6—7 ислита. Од 41 студента, колико броЈи ова група, 13 се обавезало да ће дипломирати у Јуну ове годиие. Ова група пока. зала Је такоће на4бол>и успех у годвшн>ем искитном року.

М. Благојевић

ИДеолошко-васпитни курсевн

Огромна већина студената показује добар успех на испитима

На Увшверзттету ш шелпким агколама у јеку су пспити ка курсу шлеоаотко' васаштие взтралње Исторвја КПЈ. Према лосалпш&вм реаултатшма успех је прилвчшо лобар. Слутаоци су ве • кишом изашлш иа испит и олтоворима воказали да су у току ове тодиие иитеизивио радили иа идеолотко-васпитиој изтрадњш и изучавању материјала. Међутим. има једаи део слушалаца, којш је одустао од испита. ОрташшзацшIе по факултетшма треба да настоје да у будуће, иа овим и друтим курсевима буде што мање одустајања.

Ветеринарски факултет

НА ВЕТЕРИНИ СУ ДОСАД ПОСТИГНУТИ ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ

Испити на курсу историја КПЈ на Ветеринарском факултету почели су крајем прошле недел»е, а трајаће до 18 о. м. Карактеристично је да је куро и поред стрзжијег критеријума оцењивања квалитет знан»а ове године много бољи, што је резултат како активног учешћа слушалаца курса у консултацијама и редовног посећивања предавања, тако истз и доброг рада предавача и руководства курса. Према досадашњим резултатима најбољи је четврти актив где је досад полагало преко 80«/* слушалаца (један број слушалаца налази се на вежби ван Београда). Од осталих добрим резултатима се истиче други актив. У припремама за жпите. окоправилне расподеле материјала, иаро_ чито су се истакле шеста групп четвртог актива . и четврта група другог акпгва. Тај материјал се до_ тицао улоге коју наша Партија има у реконструкцији наше пзљопривреде, посебно улоге коју ветеринарство треба да одигра у Петоголттшњем плану. На тај начин проблематика курса им је постала још ближа, јер се непосредно длтицала њихове струке. Од чланова Народне омладине, по показаном успеху, исгакли су се Жттвојин Сретеновић (II актив Борис Зенцов и Рад. Марковић (IV актттв). м. с.

Пољопривредни и шумарски факултет

ПРОСЕЧНА ОЦЕНА НА КУРСЕВИМА ЈЕ 8

Прошле недел»е почели су испити на свим курсевима историје КШ на Пољопривредном и Шумарском факултету. Десет дана пре испита

објављен је тачан распоред полагања, тако да је сваки слушалацимао довољно времена за последње обнављање материјала. Но. иако, испити још нису завршени, из досадашњих резултата, могу се уочити извесни моменти о којима треба водити рачуна убудуће. Досада су углавном полагали слушаоци који су у току године редовно припремали материјал и често дискутовали ннг консултацијама. За њих испит није претстављао никакву тешкоћу. Већи део оних слушалаца, који су у току године говорили само кад би их предавач прозвао, Одложили су испит за последњи дан. А и оки који су изишли на испит показали су врло оскудно знање. Тако је на курсу бр. 12 један слушалац рекао да је Информбиро формиран 1928 године. Поред тога на неким курсевима осећа се тенденција за неизлажење на испит. Тако је на курсу бр. 12 од 61 уписаних слушалаца полагало свега 16. Првих д на, слушаоци који су изишли на испит показали су врло добро знање. Средња оцена на курсевима бр. 14 и 28 је 9. Просечна средња оцена на свим куресевима је 8. М. Р.

Правни факултет

НАЈБОЉЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОКАЗАЛИ СУ СТУДЕНТИ ЧЕТВРТЕ ГОДИНЕ

На осам курсева историје КПЈ на Правном факултету завршени су испити. Најбољи успех показали су слушаоци четврте године. За н»их је карактеристична врло озбиљна припрема. материјала. Готово ниједан слушалац није се ограничио само ка основку литературу. Резултат тога

оу врло зрели одговори који су слушаоци на испитима давади. Ме-, ђу н.има се нарочито истичу Андрија Шаховић, Бранко Никач и Лазар Васиљевић, ■> • , , И на осталим курсевима резултати су прилично добри. Али било је појединих студената који су врло неозбиљно и неодговррно пришли курсевима и сасвим неспремни изишли на исгште. Тако се десило да неки отуденти као: Волков Наташа, Матејић Александар и Голуббвић Милица нису зцрли најосновније ствари из историје наше Партије. Чак ни на питања када је одржан Пети конгрес КПЈ или пак када су одржана заседања АВНОЈ-а они нису знали да одговоре. Ово јв тим горе што се та ггитања проучавају у Историји народне власти, што је њихов предмет на факултету.

Економски факултет

НА ЕКОНОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ ИМА ОДУСТАЈАЊА ОД ПОЛАГАЊА ИСПИТА

Испити су почсли: и на Економском факултету, . Још гтре почетка испита извршенв су све потребнв ггргатреме. Сваки курсиста' је благовремено упознат са материјалом и роком полагања. Благовремено јв спроведена агитација за обнављањв градива. На курсевима КПЈ, на четвртој години од 90 курсиста на исгтит Је изашло 72, а. положило.је 70. Резултати испита показују да је материЈал солидно гтриттремљен, што се видело из веома добрих одговора. Средња оцена на испитима јв Свега два слушаоца нису положила курс, што је резултат њиховог веозбиљног прилажења припремању матери Јала и нередовног долажења на консултације и предавања. На истом курсу код апсолвенатз, постигнути су још бољи резултати. Од 28 уписаних курсиста исгогг полагало 24. Средња оцена курсист?а ' Је 8,58. За слушаоце коЈи су из оправданих разлога одложили испит бић« формирана посебна комиомЈа за иакгнадно испитивање. Б. Б.

ФАШИЗДО •* СЛОВОДА НАРОДУI ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА XII БРОЈ 13 17 АПРИЛ 1950 ГОД. ЦЕНА 3 ДИН.

На изложби ликовних секпија. академија, од вајарских радова истиче се фигура радпика, статуа монументалног формата П Крстића „Са изградње”