Student

Прилог питању о интернацоналнзму напредног студентског покрета на универзитету

Студенти Београдског универзитета у Ослободилачком рату

Уједињена буржоезија у заједншди Са врховима свих ситнобуржоаских странака подузима дивљачку хајку гтротив јединства наше омладине. Међу најјачим јуришима удружене реакције требало је да буде и напад на Уједињену студентску омладину на Београдском универзитету. Већ на самом почетку школске 1939/40 године ситуација на Универзитету почела ]е коренито да се мења. Реакционарна влада Цветковић —Мачек поставила ]е новог ректора. Тиме ]е био завршен период сарадње студената и универзитетских власти који је тра]ао од априла 1936 године до лета 1939 године. Њега је заменио период налета уједињених снага реакције против јединственог студентског покрет^. У циљу разбијања уједињене студентске омладине реакционарне власти предузимају низ мјера: забрана излажења „Студента", терористички напад октобра 1940 године на Технички факултет, убиства напредних студената 14 октобра 1939 године, када су убијени Мирко Луковић, Боса Милићевић. Живан Седлан и други. А кад ни то није помогло реакци]а покушава једним смишљеним планом оптужити народне студенте на Београлском универзитету за дефитизам. Штампа и разни прогласи реакционарних групица на Универзитету била ]е пуна хвалоспјева о њиховом „родољубљу**. На том плану реакцконарне власти на Универзитету покушали су одржати комеморацију адмиралу Гепрату, о циљем спровођења ратнохушкачке пропаганде. Али ни брутални насртаји на студентске организације и штампе, ни хапшења, масовна мучења у затворима и концентрационим логорима, ни проливање омладинске крви на улицама Београда нијесу могли задржати даљи разво] револуционарног студентског пркрета под руководством Комунисгичке партије. „Расположење и борба радне омладине у фабрикама и школама, на селу и у војсци иако ]ош увек у почетнзм стадијуму, показали су већ прве резултате овог рада, показали су да буржоаска реакција дефинитивно губи у борби „за душе младих" (Иво Лола Рибар: „Комунистичка омладина у борби против империјалистичког рата”) Марта 1940 године одржан је у Београду Мировни студентски конгрес, Конгресу су присуствовали делегати Београдског, Загребачког и ЈБубљанског универзитета. затим скопског, суботичког и сарајевског факултета. Сем тога Конгресу су присуствовали и претставници напредних студената Бугарске. На Конгресу ]е дата оц.јена политичке ситуације настале Другим свјетским ратом и указано на намјере реакционарне владе Цветковић —Мачек у циљу увлачења наше земље у вртлог ратних догађаја, за рачун иностраних реакционарних кругова. У Декларацији Конгреса каже се поводом тога: „Ми студенти уста]емо против такве политике. Ми нећемо да тражимо свој животни пут иза бодљикавих жица и по блатним рововима. Ми нећемо да убијамо нашу младу браћу, синове других народа, ]ер нам они нису ништа скривили. Ми гводједнако волимо сву омладину света, ]ер су они наши другови, они су наша браћа по младости, по идеалима који нас воде, по тежњама, ко]е су нам за]едничке.‘* Студенти Београдског универзитета учествовали су у великим ангиратним демонстрацијама. ко]е су одржане у Београду 1 септембра 1940 године, на годишњицу изби]ања Другог светског рата. Даљи развој напредног студентскогпокрета на Београдском универ зитету ишао је путем све чвршћег повезивања с борбом радничке, сеоске и напредне средњошколске омладине у нашој земљи. Од заједничких приредби и излета све више се прелазило на заједничке иступе у д емонстде ци ] а ма. штрајковима и друтим акцијама. Марта 1941 године реакционарна влада Цветковић —Мачек приступила ]е срамном Тројном пакту. Али народ ]в мислио сасвим супротно. Талас незадовол>ства захватио ]е читаву земљу. Под руководством Паритије организоване су 26 и 27 марта демонстраци]е у разним крајевима наше земље. У познатим демонстраци]ама од 27 марта У Београду студенти Београдског универзитета били су међу првима: у борби против Тројног пакта и фашизма. за народну владу и демократизациЈу земље, за чврст савез са Сов]етским Савезом. На позив наше Партије студенти Веоградског универзитета напуштали су студиЈе и Јавл>али се као довровољци на фронт у судбоносним априлским данима. Њихове риЈечи о љубави према својој земљи и своме народу постале су у тим данима стварност. Иако је стара Југославија 7 првом реду услед издајства владајуће буржоазије. тако брзо капитулирала. то ништа не умањује велику патриотску улогу напредних студената Београдског универзитета у тим данима олбране земље. Фашистичка окупација земље доиела ]е нашем народу, у првом реду нашој народној омладиии на само лајтеже ропство. него и опасност физичког истребљивања. Реакционарна влада на челу са краљем побегла ]е у иностранство. У тим судбокосним данима са народом је осиована његсва Комунистичка партија, да га штити, организу]е за бор-6у против модерно наоружаних фашжстичких армија.

Воћства разних грађанских партија ступиле су од првих дана у отворену службу фашистичких окупатора, док су друга погнула главе и збила се у мишје рупе. Ово је омогућило да наш народ сагледа право лице оних чија су уста у данима непосредно пред рат била пуна фраза о „национализму", „родољубљу“ и др. Путем воћства разних грађанских партија дошла су и воћства, њихових омладинских организација, изразито фашистичке организацијв: „Збор”, „Орнас”, „Словекски југ“ и сл. одмах су се нашлв у службу окупатора, док се воћства „Сокола”, „Српског културног клуба“ и других њима сличних организација прита]иле, чекајући „погодан" моменат за борбу, који ]е ускоро и дошао, али тако: што су се она нашла не на линији општенародне борбе, већ борбе против свог сопственог народа. Тако је наша млада генерација на делу сагледала издајничка лица ових лажних „родољуба” у овако сним данима у којима се налазила наша земља. Али наша омладина није остала сама, са њом ]е остао Савез комунистичке омладине Југославије, у данима када се верност своме народу мерила спремношћу на највеће жртве. Правилна линија наше Партије у раду са омладином, још прије рата била је одлучујући фактор који је опредилио место наше младе генерације У првим данима фашистичке окупације земље. Напредни студенти Београдског универзитета пробијали су се између окупаторских дивизија и преко планина и шума стизали у своје крајеве, да би се нашли заједно са свзјим народом, у његовим најтежим тренгуцима. Тиме су они и на делу показали да су истински део свога народа, а не нека изолована елита. Речи које су напредни студенти Београда упутили студентима Прага, поводом стрељања прашких студената, крајем 1939 године: „Чешки студенти показали су да права народна интелигенција мора стајати у првим редовима народне борбе", добиле су сво]у пуну потврду у борби наших напредних студената. Спроводећи линију наше Партије у припремама за оружани устанак, напредни студенти Београдског универзитета били су у својим крајевима организатори сакупљања и скривања оружја, муниције и др. ратног материјала, одржавања курсева за руковање оружјем, санитетским и другим курсевима. Јуна 22 1941 године Хитлерове фашистичке хорде напале су на братске народе Совјетског Савеза. Трећег јула 1941 године Стаљин је у свом говору позвао народе окупираних земаља на борбу против фашистичких завојевача. Историска је чињеница да је баш 22 јуна 1941 године Централни комитет Комунистичке партијо Југославије издао проглас народима Југославије у коме се поред осталог каже: „Пролетери свију крајева Југославије на своја места у ггрве борбенв редове! Збијте чврсто своје редове око ваше авангарде КП Југослави]е! Сваки на своје место! Непоколебљиво и дисциплиновано вршите своју пролетерску дужност! Спремајте се хитно за последњи и отсудни бој. не дозволите да се пролива драгоцена крв херојских совјетских народа без вашег учешћа!“. Првог јула 1941 године Централни комитет СКОЈ-а издао је проглас младб] генерацији свих народа ЈугославиЈе. „Све за пораз фашистичких разбојника! Све за победу правилне ствари Совјетског Савеза, за ослобођење наших народа“, у коме се поред осталог каже: „Буди свесна омладино јужнословенских народа да се данас одлучује твоја судбина и твоја будућност, Борба совјетских народа и твоја ]е борба... Не дозволите, млади пролетери свих земаља Југославије да ниједан производ нашег рада послужи фашистичким бандитима и њиховим нападима на земљу СовЈета... Не дај, омладино наших села, да плодови твоје земље и твога зноја служе исхрани фашистичких хорди! Само у нашој слози и заједничкој борби лежи залог ваше победе!". Тако Је Комунистичка партија Југославије позвала народ на оружану борбу проглапгпући мобилизацију свих чланопа ПартиЈе и СКОЈ-а. Позиву наше Партије одазвали су се хиљаде и хиљаде чланова Партије и СКОЈ-а и других младих родољуба и антифашиста. У партизанске једииице, већ првих дана оружаног устанка ступило је преко 15.000 члаиова СКОЈ-а. Међу првим борцима наших партизанских одреда налазили су се напредни студенти Београдског универзитета коЈису се потпуно слили са осталом радничком и сељачком омлалином у заједничко] борби против окупатора, а за слободу своје земље. (Наставак у идућем броју)

(Воја Пекић)

ПРЕД ОДЛАЗАК У РИО

Наш предлог: ВЕЛФЛ ВОЂА НАВАЛЕ Бобек лево крило, Минда Јовановић бек

Последљв припреме државне репрезентације још изразиткје су осветлиле неке провлеме, битне за коначни састав нашв репрезентације за светсзсо првенство. Међутим, оне су истовремено указале на мо>гућноот решаваља основких проблема ако се има више смелооги и пречисти са карактером игре коју наша изабрана Једанаесторица треба да спроведу. Ми се тих питања у овом чланку дотичемо. Створити хомогени тим Нмlв лако. Н>ега не могу да сачињаваЈу само Једанаест наЈбољих играча. Нужно Је да се води рачуна о систему који упражњава Ју. Он тражи безусловно покоравање колективу, ЈедноЈ изграђеноЈ, заЈедничкоЈ концепциЈи футбалскв игре, у коЈоЈ се нв угушуЈу индивидуалнв особине поЈединих играча, већ, напротнв, оне долазе до пуног изражаја. Такав тим мора да буде способан за дсследно спропођење одређенсг система (или више система, већ према противнику). А таЈ систем, у своЈоЈ основи треба да будв офанзивна игра. Наше Је мишљењо да њу може остварити следеђи састав репрезентације: МркушиК СтанковиК, М. ЈовановиК ЧаЈковски (Палфи), Хорват П, ЂајиК Огњанов, МитиК, Велфл, Такач (МатошмК Гемеши), Бобек. Да образложимо. Нв сва места, веК само она коЈа су чворна. На пример: > Постављање Минде ЈовановиКа за бека У систему у коме се и халфови Јављају као нападачи а ми заступамо ту гезу од особеног Је значаЈа коЈи Ке играчи, по саоЈим квалитетима, бити бе-

кови и ередн»и помагачи. Они треба да поседују потребпу брзину, да су жилани неизбегавају гужву, добро скачу, играју обема ногама, знаЈу у погре&ном тренутку да ,секу” протииничког играча, буду у стагву, у случаЈу потребе, да држе и противничке полутке. Минда ЈовановиК раслолаже са таквим квалитетима. Али ти квалитети ниеу довољни и за место среджег помагача у оваквом тиму и са оваквом концепцијом футбалскв игре коју предлажемо. Због чега? Схватаље Минде Јовановића се томе супротставља. Оно се своди на то да Је улога средњег помагача „последња” одбрана, крајња, унутар 16 метара. А такво игра-IБв омогућва да се вођа навале слободно креће, празан прима и додаЈе лопту, дакле увек претставља откривеног играча, ефективну опаеност по гол. Улога ценгар-халфа сведена Јв само на разарање. А како на нас, на пример, делује Игра Хорвата 11 На метар-два Је од противничког вођв навале, увек у сташу да „иде на прву лопту’’. Свака висока лопта Је његов плеп. Својом смагом, висином, борбеношћу импонује противкику и улива поверење своме колективу, Но погрешно би било ако се схвати да се игра Корвата своди само на чување вође навале, да он обавља (и схвата) улогу халфа Једино као „разарача”. Хорват ое нв држи тога шаблона. Н>егов начшх игре је савременији, динамичнији. Он вктивно са!рађује са својим халфовима и навалом, он Је и градитељ игре. Његов „акциони радијус" се проширује и утиче на начин игре осталих одбранбених играча. Бекови ниоу више принуђени да држе само крила, дакле да играЈу „човек на човека”, већ постају покретљивији, ииицијативииЈи и бивају у стању, у случају потребе, да онемогуће у акцији и протнвкичке полутке. А шта то зиачи за игру крилних помагача, за офанзивну игру читавог колектива нијв потребно иарочито истицати. И полазећи од те основне концепциЈе, ми и предл&жемо овакав распоред играча у ужој одбрани наше репрезентациЈе. Они ће импоновати сваком противнику, бити у стању да организују одбрану против раоличитих система игре, а да се не поремети Јединство колектива и „нападачки дух” играња наше репрезентације. Навала: Огњаиов, Митић, Велфл, Матошић (Такач, Гемеши), Бооек Заједничке одлике ових играча, кужне за систем коЈи се тражи од њих да га спроведу, а коЈе они поседују, Јесу изврсна техника, брза промена места

(могуКност да се са уепехом игра на више места), играње у „празио’’, пуцвчкв способности. ПокушаЈмо да оправдамо постављање Велфла за вођу навале, Матошиђа односно Такача и Гемеша за полутку и Бобека за крило. По нашем мишљењу ни ТомашевиК ни Фирм нису озбиљни кандидати за вођу навале. Њихов начин играња не одговара покретноЈ игри предложенв концепције. Они имаЈу броЈне недостатке. На пример, Томашевић коЈи према приказаној игри у припремама државнв репрезентациЈе има више изгледа да буде узет за место вође навале, Још увек не зна да прими лопту. слабо игра главом, пуцење му Је врло непрецизно и из наЈпсвољниЈих позициЈа, редовно Је окрснут леђима противничком голу, дуго задржава лопту итд. А због чега ВелфлТ Ни он није без мана. Можда и врло сзбиљних. Прилично Је мек, не кређе се много, нема увек потребну кондициЈу. Али, с друге страие, иесебичан Је, одлично влада лоптом, не задржава Је, у 16 м. изванредно Је одлучан, одлуке у току игрв оу му брзе. Ретко да би ко више од одговарао препорученом систему и средини коЈа га окружуЈе. Уосталом чињенице убедљиво говоре: он Је наш најбољи стрелац. Први Је на листи. Било би чудно када он то не би био и у оваквоЈ репрезентациЈи, Јер Јв ока, нема сумње, далеко бољи колектив од Дипама. #удио Је да уопштв није узет у обзир као кандидат. Уосталом нису предвиђени Још неки, коЈи по нашем мишљењу безусловно долазв у обзир. Три полутке Матошиђ, Такач, Гемеши. Њихове одликв су: одлично владаЈу лоптом, сарађуЈу са крилима. Основна концепциЈа њихове игрв

је напад. И то најкраћнм путем. Ретке су акцнје за припремање гола а да они у њи.ча не уиествуЈу. Зар је, на ир., Црвсна звезда дала мало голова захваљујући убацивању лопте у „празно” и параболама Така-чевим. То су играчи коЈи се много не истичу, „не запажају", публика им не пљеска, Јер Је величина њихове игре и зато ми на н.их и рачунамо у простој али мисаоноЈ и продухс»љеноЈ игри, у схватању да игра читаа колектив и да се систем не састоЈи у бескорисним виртуозитвтима. Чињеница Је да двајица од њих немаЈу велико интернационално искуство, али ако се покушало, на пр., са Живановићем онда се Још увек може и са њима. Десет мннута Бобека на крилу У савременом футбалу крила су реализатори, а често и носиоци свих акциЈа. Њихов начин игре, у грубим потезима, састоЈи се у томе да што краћим путем донесу (или добаце) лопту до противничког гола. Значи косо кретање директно на гол, избегавање „мртвог угла”, брзо ослобађање од лопте, да започета акција, у већини случаЈева од крилних помагача или полутки (дакле, Једног из „четвороугла”), не би изгубила у снази и темпу. Таква игра поставља и услове коЈе играч, одређен за то место, треба да испуњава. Ми имамо више »их коЈи долазе у обзир. Неки су и предложени. Међутим, у овоЈ конкретноЈ ситуациЈи, чини нам се да би наЈвише одговарао Бобек. Он изванредно „улази”, брз Је, вара противника и левом и десном странон, пред собом, кад игра крило, наЈчешће има само Једног играча бека. За нашег најбољег индивидуалног футбалера то ниЈе озбиљна препрека. Бобек досад није играо ниЈедну целу утакмицу на томе месту. Али се он често у последње време, играЈући за „Партизан”, на десетак минута пред краЈ утакмице поЈављивао у улози крила. Сетимо се последње његове игре на том месту против „Рапида”. Наша навала Је постала опаснија и ефикасниЈа, а сам Вобек одједном отскочио и био у могућности да максимално искористн и своЈе индивидуалне особине. Нас не занима разлог томе (недостатак кондипиЈе, тактички потез или што друго). Тек то Је довољно да се учини и брани овакав предлог. Тако би наш „поеледи.и’* (у распореди тима) играч био истовремено и наЈопасниЈи. • • • Овим написом нису обухвађена Још нека важна питања, коЈа задиру у офанзивни систем игре (помагач нападач; игра „четвороугла”: систем двојице воћа навала и друго). Овом се тиму такоће могу наћи замерке. Тога смо свесни. Али за нас Је било основно ла се поедложе Једанаесторица коЈа ће наЈбоље схватнти и дослелно спровести офанзивни начин игре. без великих потреса у одбрани (Јер одбрана у оваквом систему игра другачиЈе него код шаблонскоз споовођења дубл ве система), и имати озбиљне изгледе на краЈњи успех. Вл. М.

Са утакмице Југослааија Француска у Фиренци 3:2, успела интервенција голмана Ибрира

ПРИПРЕМЕ ЗА ТРЕЋЕ ЛЕТЊЕ СТУДЕНТСКЕ ИГРЕ У ЉУБЉАНИ

Футбалска репрезентација Универзитета СД Славија 5:1

Репрезентација Универзитета: Петровић, Узелац, Нешовић, Одановић, Вучићевић, НоваковиН, Томановић (Кокотовић) Даниловпћ, П. Поповић, Перовић (Боlовић), Златановић. СД Славија; Милосављевић, Прваиовић I, Бранковић. Томић, Симић, Јанковић, Првановић*П, Вурдеља Цицак, Влатковић, Зарић. Стрелци: Златаиовић у 60,70 и 84 П. Поповић у 31 и Томановић у 14 минуту за Уииверзитет и Цицак у 61 за Славију. Судија Цветић. У првим моментима, због приличнв врућине, игра Јв била обострано несређена, тако да ни Једна ни друга екипа у овом делу није спровела ниједну зрелију комбинацију. У 14 м. на пас'Поповића, Томаиовић поотиже први гол. Посло овог гола студенти су заиграли борбенијв и успели да постигну преко Поповнћа други гол. Пред краЈ полувремена, играчи СлавиЈе су извели неколико опасних навала. Тада се сигурном одбраном истакао голман Петровић. У другом полувремвну игра Је била иитересантнија, са више зрелих ситуациЈа за гол, шутева и солова. Већ у 2 м. Даниловић није искористио наЈидеалнију шансу: са неколико метара пуцао Јв голману у руке. Сличне ситуације ређалв су се Још неколико пута пред оба гола. Сада навала Универзитета игра боље делује смишљевиЈе и Једноставнијим комбинациlама успева да постигне Још три гола. Једини гол за СлавиЈу постигао Је Цицак из пенала. Победа и пораз кошаркаша у Загребу... Резултат од 28:14 у корист Загрепчанки је сасвим реалаи. Студенткиње Загреба су током целе игре биле надмоћиије и питање њихове победе није долазило у обзир. Игра наших кошаркашица ниЈе задовољила, тако да су у екипи Једино добру игру показале М. Глумац и Турушекова. Игра мушких екипа била Је интересантнија и равноправна. Први део игре завршен Је резултатом 20:7. Друго полувреме обиловало Је сбостраним нападима и великим бројем кошева. Псбедила Је екипа Београда 40:37. ... и одбојкаша у Љубљани Врло добро одабрана екипа одбоЈкашица сигурно и заслужено Је однела победу у Љубљани са резултатом 3:0., (13:2, 15:7, 15:2). НаЈбоља у тиму била'

Је Кончарова која се истицала прецизним и Јаким ударцима. Мушка екипа одбојке и поред вођства од 2:1 у сетовима изгубила Је утакмицу са 3:2. НаЈинтерссантниЈи је био пети сет када су Београђани изЈедна-

Ове недеље

РУКОМЕТ Стадиои „Црвене звезде” 25-V у 8 ч. Машински ДИФ у 10,45 Грађевински—Рударски у 12 ч. Агрономски—Медицински ТЕНИС Игралиште на ТашмаЈдану 22, 23 и 24-V почев од Bч. Првенство Универзитета ПЛИВАЊЕ Базеи Државног инсттггута за фискултуру 23 и 23-У у 17 Ч. Првенство Универзитета ВАТЕРПОЛО Плиаалиште „Севера” 25-V у 8 ч. Црвенство Универзитета чили на 13:13 али захваљуЈући сталоженијоЈ игри екипа Љубљане Је однела победу. У екипи Београда најбољи су билм 'Борђевић, Ефтимовски и Џаџевић. Футбалска репрезентација Универзитета СД „Милиционар” 2:0 Футбалери су однели заслужену победу у сусрету са чланом Српске лиге СД ..Милиционар”. Кроз цео ток игре студенти су били надмоћнији и са мало више ефикасности могли су постићи и већу победу. НаЈбољи у тиму били су Узелац и Нешовић. Голове су поститли Даниловић и Поповић. С. К.

ДВОМЕСЕЧНА УСТАВНА КРИЗА У БЕЛГИЈИ

Пре два месеца дошло је до кризе владе у Белгији. Влада, састављена од хришћанских социјалиста и либерала, разишла се због захтева хришћанских социјалиста да се на белгиски престо поврати краљ Леополд Шкоји је пет година, као квислинг пругеран из земље. Године 1947 донесен је закон којим му се забрањује повратак у земљу. После истицаља тог захтева који је изазвао кризу, четири мандатора безуспешно су покушавали да у току протекла два месеца образују владу, која би то питаше решила. После Ејиасенса, Кастон де Виара и либерала Девеза, мандат за састав нове владе добио је. почетком априла, првак социјал-хришћанскв странке Пол ван Зеланд. Он је образовао владу од самих припадника своје странке, с чврстом намером да на престо врати Леополда Ш. Пол ван Зеланд је одлучио да, уколикз у парламенту не добије већину, распусти парламент и распише нове изборе. Половином априла изгледало је да ће доћи до компромиса између социјал-хришћана, либерала и социјалиста. Пол ван Зеланд, видећи да је политика враћања Леополда Ш на престо скопчана са огромним потешкоћама, привремено је прихватио компромисно

решење свих трију странака, по којем ће се Леополд Ш вратити у земљу с тим да се одмах одрекне престола у корист свога сина. На основу овог предлога дуто су вођени преговори, који су коначно 27 априла завршени потпуним неуспехом, јер су социјалисти потпуно одбацили компромисно решење. Либерали се, међутим, нису одмах отворено изјаснили, али су нешто касније изјавили да прихватају компромисно решење једино у случају да га прихвате и социјалисти. На тај начин социјал-хришћанска странка остала је изолована. Готово једномесечно настојање Пол ван Зеланда да учврсти владу остало је без успеха. 29 априла белгиски регент је распустио парламент, чиме је уставна криза пошла ка свом врхунцу. Мартовски референдум поделио је Блегију национално и политички. Већина Фламанаца изјаснила се за повратак краља, док су Салонци, углавном против. Национално питање све се оштрије поставља и његово заташкавање постаје све теже. Политичке и страначхе борбе добијају претеће размере. То се види и из писања белгиске штампе. Тако, на пример, у свом листу ~Пеплу” социјалисти пишу: „Акосе ствари окрену на зло, они (рзгко-

водство хришћанских социјалиста) могу једног јутра да се пробуде крвавих руку”. И даље: „Ако се Леополд не заустави на фаталној низбрдици, на коју се заједно са н>им навзгкла и његова партија, заметнуће се борба до истраге блока против блока.” Биро Генералне федерације белгиских радника издао је своју „Одлуху о отпору Леополду Ш и реакционарној клици која га подржава”. У тој одлуци истиче се да ће Биро организовати скупове и зборове по предузећима, који ћв имати информативно опомињујући карактер, затим да ће организовати и подржавати генерални штрајк. На крају Биро истиче да је свестан тога да „штрајк доноси беду и економске тешкоће” и опомиње „о-нога и оне који моту даспрече оно што се више не може да отклоки.” Одлука се завршава „нека се губи Леополд!” Међутим, с друге стране, претње социјалиста и Бироа нису сасвим неосноване. То се најболл види и из чланка социјалистичког првака Спака, који је објављен у „Пеплу”. Он не прети само опозицијом своје странке, парламентарном опозицијом и штрајком. Он упозорава и на друге последице. .ЈНико од нас каже Спак није никада прижељкивао побуњенички штрајк, нико у својој души не потхрањује застарели ромаотизам. али су форме борбе. која ће се развити, неограничено разнолике. Парламентарна опо-

зиција може да постане огорчена; одбијање политичке сарадње може да узме најразличитије облике, излиће се и разлиће се сукоби сваке врсте; друштвена супротност порашће, изгубиће онај свој мудри какартер који је имала последњих го-. дина...” ; Ово упозорење Спака говори само за себе. Првак социјалиста и сам се боји заоштравања политичке борбе, јер то може резултирати и заоштравање класне борбе. Окретање маса у лево, заоштравање класне борбе, то је оно чега се Спак, као и његови противници боји, а чиме их он сада рташи. Истовремено, овом изјавом Спак са своје стране и са себе скида одговорност за развој ситуације и догађајв какве он предвиђа, а који за њега није ни најмање повољан. Међутим, тешка ситуација која је вастала у вези са овим шггањем, оштра борба која се развила у вези са повратком Леополда на престо, није спречила социјал-хрншћане да остану при својој одлуци. Вођство социјал-хришћанске странке, које сада држи владу у својим рукама распустило је парламент, чиме се, уставна криза приближила врхунцу. Исход уставне кризе показаћв се после 4 јуна о. г., када ће се одржати избори за парламент. Да ли ће тада проблем Ш, а и друти проблеми који су искрсли током двомесечне уставне кризе. бити срећно решен остаје отаорено питање. А. И.

НАША СПОРТСКА ДРУШТВА

СД Државни институт за фискултуру

Студенги Државног института за фискултуру, поред свог наставног ггрограма, развили су широку и разноврсну делатност на пољу фискултуре. активно учествујући у многог бројним секхцЈјама свог сттортског друштва. Такмичари, чланови друштва, редовно учествују у свим спортским и фискултурним приредбама и постижу све боље резултате. КОШАРКА СЕКЦИЈА НАЈЛТАСОВНИЈА И НАЈБОЉА У ДРУШТВУ Најбоља и најмасовнија секција у друштву је кошаркашка. Под рукр? водством доцента Института Б. Јовановића секција има две мушке и две женске комплет екипе, На свим досадашњим такмичењима кошаркаши Државног института за фискултуру постигли су завидне резултате. Прве екипе се такмиче у Српокој лиги. За кјгп Београдз у част 20 октобра заузели су друго место, а за куп НР Србије четврто. На турнеЈЈ* по Истри (12 дана) играли су са К К „Истра” (Пула) 27:23; против К К ~Рудар” (Раша) 67:14 са К К „Ловран” 59:39; а изгубили само против К К ..Локомотиве” (Ријека) 29:33. Мушка екипа освојила је два пута првенство Београдског универзитета, а женска екипа сва досадашња прг венства. Од многобројних чланова секције истичу се Стајић и Блашковић. АТЛЕТИЧАРИ СЕ ТАКМИЧЕ У ПРВОЈ САВЕЗНОЈ ЛИГИ Атлетска секција броји 30 мушких и 15 женских чланова. Мушкарци се такмиче у Првој савезној лиги и прошле године су освојили седмо место, а такмичарке у Другој савезној лиги. Од чланова добрим резултатима истичу се: 100 м. Матовски 11,3; 400 м. Ропрет 52,9; троскок Гајић 13.30; скок с мотком Мијатовић 3,40: 800 м. Ланц 2:05; Чланице: скок у вис 3. Скрбингаек 142; кугла 3. Скрбиншек 9.45; 100 м. М. Бесараба 13,7 и скок у даљ Ј. Гриб 4.80. I РУКОМЕТАШИ СУ ОСВОЈИЛИ СВА ПРВЕНСТВА УНИВЕРЗИТЕТА Екипе рукометаша такмиче се у лиги НР Србије. Мушка екипа освојила је прво место на првенству Београда за 1949 г. и прзо место у првом делу првенства НР Србије 1949 г. Екипа је такође освојила сва досадашња првенства Београдског у ниверзитета. Секција броји око 30 чланова, од којих се нарочито истичу СтакојсЕлћ, Гајхћ и Фригановић, МЕОГОБРОЈНА ТАКМИЧЕЊА ОДБОЈКАША Одбојка је једна од најјачих У друштву, чије су екипе досада оДРжале врло велик број суорета. У сусретима са нашим најбољим екипама у земљи, одбојкаши су два пута победили екипу „Београда”, једанпут екипу „Спартака”. а били су поражени са минималним резултатом од екипе „Црвене звезде”. Мушке и женске екипе освојиле су прошлогодишња првенства Универзитета. Нај бољи чланови секције су браћа Еф* тимовски и В. Мијатовић. ВЕСЛАЧИ И ПЛИВАЧИ СЕ СПРЕМАЈУ ЗА СЕЗОНУ Веслачи се марљиво прштремају за наступајућу сезону. Тренирају четири пута недељно под руководством тренера Жежеља. Секција броји 12 чланова, а спрема три екипе четверца (две мушке и Једну женску). Најактивкији чланови секције су В. Аубрехт и Лапгговица. Пливачка секција има тридесет чланова. Највећи успех пливача Државног института за фискултуру био Је на такмичењу за меморијал „Бранко Параћ” када су освојили пехар. Иначе, освојили су сва досадашња првенства Београдског универзитета. Међу члановима сегоциЈе најбоље резултате имају: Г. Ладоцки 100 м. батерфлаЈ 1:18,8; Ј. Ладоцки 100 м. слсбодно 1,06 и 200 м. 2.37. Од другарица истиче ое 3. Скрбиншек 100 м. леђпо 1.39 и 100 м. прсно 1:43,2. Чланове пливачке секције тренирају Брадић и Лучић, наставвици Државног института за фискултуру. М. Келић

Одговорни уредниа; Влада Митровић, УреднишЈво иад линистрациЈа Београд, Балванска 4 гелефов 23-464; Чековни рачзгн: .03-9060360; Штампари)а „Ворба" Београд. Кардељева 31.