Student

I ГОДИНА ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ

Стварност налаже

и од оваквих студенота створити одличне инжењере ТВШ проблем I године Мере које спроводе управе факултета. ректорат и Организација Народне омладинв на Техничкој великоl школи у новој години, у оквиру рада са студентима прве године, не показују неку огромну забринутост нити појачану бригу. Међутим чињенице говоое да би за то било много разлога. Ево какве су то чињенице. На првој години Технолошког факултета (ко.lи се рачуна далеко на.lбољим по резултатима) после септембавског испитног рока од 174 студента, 71 или 41% студената. дало 1е математику, 61 или 35% физику. Од 174 студента 85 су понављачи, од којих 63 ни после четири испитна рока није дало математику. Од нових студената (89). свега 5 ликвидирало је годину. а 16 дало све матичне предмете. Од 77 студената I године Рударског факултета. после септембарског испитног рока свега 19 или 25% студената положило је математику. а 24 или 31% физику! Од укупног броја положило 1е све предмете свега 8 или 10% студената. а све матичне предмете 18 или 24% студената. Студенти прве године Геолохпког факултета показали су свакако најлопгихе резултате. Тако на пример од 250 студената после септембаоског испитног рока математику 1е положило свега 35 или 14% од свих студената! Са сличним. или Iош горим, резултатима сусрећемо се и на Електро факултету. Од 154 студента, колико их је било на 1 години. положило 1е све испите само 25 студената (од тога 11 понављача). Од укупно 711 испита остало 1е после септембра 310 неположених. До сада је положило математику. статику и физику, тј. наlважниlе предмете прве голине. око 40% студената. Ни један студент прве године Машинског факултета (без понављача) ниlе лао све испите. док их 1е свега 13 положило матичне предмете. Од њих 200 ни1е 111 положило математику. Од понављача 162 или 87% студената ниlе положило математику. а све испите (од 200 понављача) у четири испитна рока „успело 1 * 1е да положи укупно 14 студената. 45 — 50% свих стулената понављаће годину Ако се сви ови подаци мало проанализираlу и ако се претпостави да ће у октобру, који 1е последњи испитни рок за ове студенте. Iош 10% студената ликвидирати годину. (што 1е врло оптимистички рачун), излази да ће 45 ло 50% свих сГУДвната прве голине на свим факултетима Техничке велике школе понављати годину! Наш лист Iе. анализирајући резултате рада на првим годинама Универзитета и Медицинске велике школе. већ дао сво.lе мишљење по питању основних узрока оваквог успеха односно неуспеха. Зато ми у овом чланку нећемо дубл>е залазити у ниједан од оних огаптих фактора и мера коlи су условили неуспех, или коlи су недовољно и лоше коришћени (начин прихватања нових студената. систем стипендирања као стимуланс учења. политички рад са студентима итд.). Ми ћемо бацити на дискусиlу само оне узроке који имаlу специфичан карактер на факултетима Техничке велике школе и оне коlи су за те факултете од нарочитог значаlа. Корев неуспеху треба тражнти у средњим школама Свакако основни узрок лошим резултатима Iесте слаб квалитет средњошколаца, односно њихово. V овом конкретном случаlу —. недовољно познавање математике. Само летимичан поглел на наставу у средњим школама оећи ће нам и зашто је то тако. После рата повећао се огромно бро! средших школа. што 1е условило. пре свега. развлачење већ постојећег броlа наставникз математике на нове школе. Пошто броl нових наставника (дипломираних студената Природноматематичког факултета). нихе могао попунити наставне рупе у наставничком кадру математике, то су таl предмет приморани предавати и они наставници којима он ниlе главни. Логично 1е да се снижавањем самог квалитета наставног кадра морао снизити и квалитет знања средњошколаца. Но то није све. Пре рата потребе за (Пасгавак ва хрутој етравв)

НА ДИСКУСИЈУ

ЗА ИЛИ ПРОТИВ СЛОБОДНИХ РОКОВА

Трећи пленум ЦК КПЈ побудио је жизу дискусију. па и акцију са свих у циљу унапређења нашег школсгва. Разрађујући одлуке Трећег пленума саветовање ректора. декана свих факултета у Београду и претставника Министарства за науку и културу Н. Р Србије у априлу ове године донело је низ важних—начелних одлука о најактуелнијим питањима (дискутовапо је о раду катедри, постављен је задатак растерећивања наставног пр>ограма и планова. задатак консолидације режима студија и сл.). Све те и друге мере претстављају корак у даљој демократизацији живота универзитета и великих школа. Време протекло од саветовања до данас прилично је кратко да би се могло потпуно говорити о конкретним резултатима. Како се те одлуке које за нас имају велику важност задржавају и на режиму студија и ми желимо као студенти, да о томе нешто кажемо. Сматрамо да је режим студија кеопходан. али да схн трпи од извесног шаблона. Да у нашим правилницима има шаблона говоре нам две ствари: на спим факултетима Универзитета, а и на свим годинама појединих факултета' (зашто баш свугде.). постоји р>аздео6а предмета на ~матичне“ и нематичке. Малични ттредмети би требало да буду само они коју условљавају полагање других предмета за које је потребно предзнање из „матичног” предмета, а не и они предмети за које влада мишљење да су ~тежи‘‘ или „лакши“, важнији или „мање важнији“ јер је та подела субјективна и штетна. Редовни предмети који се уче на факултету или су потребни или их треба одбацити као нвпотребне. Мислимо да не 6и требало стварати вештачке ,матичне“ предмете због неког „принципа“. То би требало имати У виду при наредноЈ ревизији правилника. На свим факултетима постоје само три испитна рока: редовни. поправни и условни. Никаквих слободних рокова за сада нема. сем на неким факултетима за апсолвенте. О слободним роковима се дискутовало и дискутује у нашој организацији. Мишљења су често подел»ена. Слободни рокови били су неко време у општој лракси за све предмете и све године, али су показали своју слабост и укинути су. Ми нисмо за тгкву врсту слободних рокова који дезорганизују наставу. За три године од укидања таквих слободних рокова наша настава је врло много напредовала, катедре добиле свеодређенцју организациону форму, а школа донекле устаљен лик. Да би се то постигло било је потребно: повећати материјалну базу студирања, написати и шта\шати низ нових уџбвника и подићи бројно нови предавачки и асистентски кадар. а са друге стране и наша организација требало је да изврши велики напор да васпита своје чланство као марљиве раднике, то све је условило да се правилници о режиму студија теас ове годиие, после овог испитног рока, могу у потпуносги применити. То ће имати. несумњиво, пресудан утицај на даљи развој студија, и поред осталих фактора. имаће велику васпитну улогу међу нама. Јасно да заостали испити сметају подизању квалитета студија. Због тога смо за споовоћење режима студија уз ље-

гову корекцију (не за овај рок) прво: по питању „матичних” и „нематичних” предмета и друго. за увођење, за сада, слободних оокова за све апсолвенте и студенте IV и V године. за све или за поједине предмете. већ према природи самог факултета. Да ли дати слободне рокове и на ранијим годинама? То је сложено питан»е и требало би га решавати најконкретније. прсма самом карахтеру иопита, могућностима катедре, карактеру факултета и сличтго. Тај прхоблем има своју динамшсу која би се мењала зависно од фактора који су већ наведени. Основно је да и овде не би смео да се ремети логички ред полагања испита нити да се прекорачи рок за полагање испита предвиђек правилником. лч) је већ сада слободне рокове IV и V години и апсолвептима? Примс.->.._ пилиика у IV годину улазс само они студенти који имају гголожен одређен број иопита. То су студенти који марљиво и плански уче. Они могу до јануара положити све заостале испите из 1П године, а уколико у јануару IV године стичу гграво на полагање неких предмета те године и њих ће моћи полагати у међувремену до јуна. ПолагаЈве тих испита неће ометати студенте да прате редовну наставу. Уколико постоји одређвни редослед полагања предмета, условљен унутрашњом логиком студија (матични предмети) студенти би св у тим случајевима морали њега придржавати. Они поред тога морају имати положеие предмете које полажу у слободним роковима у времену предвиђвном правилником. На примвр. на Ветермнарском факултету студент IV године имао би право да у међувремену полаже: патологију, патолошку физиологију, интериу клиничку ггропедевтику. У колико та три испита не положи У редовшгм и слободним роковима до јануара, понавл»а. Или друти случај; на Пол>опривр€дном факултету у колихо је студент IV године положио све матичне испите, а у септембру не положи заостале испите у слободним роковима до јануара. он понавл»а годину. Студент који би у слободном року пао на испиту могао би да тај предмет полаже тек после месец дана. Зашто би апсолвенти тоебало да имају слободне рокове толико је јасно и нама и школским управама да то на овом месту није потребно образлагати. Тачно пре годину дана Министарство за науку и културу НР Србије дало је писмену сугесшју Рекоррату да за апсолвенте треба увести слободне рокове. На својој седници од 11. X. 1949 године решено је да се заведу слободни рокови за апсолвенте. Чак је у решењу (јило да се одрже конференције и са апсолвентима. Међутим, као ни многа друга решења власти ово није спроведено у живот на свим факултетима. Таквим ставом се допринело да проблем апсолвената остане и даље актуелан на Универзитету и великим школама у Београду, где имл око 6.500 апсолвената. Интересантно би било кад би се имала месечна сума која се даје на издржавање само апсолвената. А колика је тек штета што они за три и више месеии касније стижу у привреду.

Изговор да професори немају вреи да су заузети па због тога не могу да исггитују у слободним роковима, пред овим нема сиаге. На крају они их морају пре или после испитати. План за полагдње у слободним роковима како за апсолвенте тако и за остале требало би да донесу катедре. односно нзставник према својим могућностима. Сваки наставник може и треба на тај начин. било да је редовни или хонорарни, да усклади своје време и V олређене дане у месецу испита оне кандидате који полажу у слободним испитним роковима. Ми студенти износимо свој предлог о увођењу слободних рокова за студенте IV и у године на дискусиЈу, веруЈући да ће школска упрапа заузети најправилнији став. С друге стране, пак, тражимо да они који доносе одређене законске форме, поштуЈу и спроводе своје одлуке. Кршење тих одлука, као што Је био случаЈ и са решењем о успостављању слободних рокова за апсолвенте, само наноси штету угледу школске управв. Решење о увођењу слободних рокова за апсолвенте Је ишравно и оно би требало да се одмах спроведе у живот и на оним факултегима где то до сада није био случаЈ. Велимир ОЛУШКИ

Приводе се крају радома на згради Академије наука

Дeбатни клубови на филозoфији

Богатство разноврсних и занимљнвих тема

Омладинска организација заузима посебно место у борби за социјалистичку демократију борећи се за демократизацију својих сопствених форми рада. Са једиом од таквих новике сусрешћемо се у области идеолошко-политучког рада. У прош лој школској години основна форма идеолошко-политичког рада били су разни политички курсеви који су, нема сумње, знатно допринели порасту политичко - теоретске спреме студената. Курсеви су допринели да се свака област марксизма-лењинизма џотпуно и систематски проучи и на тај начин створи известан теоретски темељ који Је сваком студенту понаособ омогућио да се у својој даљој личној изгрвдњи креће самосталније и слободније. Тим новим потребама студената одговарају и нове форме идеолошко-политичког рада. Основна форма кроз коју ће се одвијати идеолошко-политички рад на Филозофском факултету биће дебатни клуб. Занимљиво је погледати репертоар плана предавања како централног дебатног клуба тако и његових секцијв, њега карактерише богатство разноврсних и интересантних тема које по актуелности своје проблематике заслужују најозбиљнију пажњу. Ради илустрације навешћемо неколико њих и истовремено истаћи ћемо и проблематику коју оне нужно собом носе. Централни дебатни клуб има у плану за новембар месец предавање са дискусиЈом о уџбенику „Теорије

књижевности” од Тимофејева. Позната је чињеница да се У последње време у нашим уметничким листовима и часописима покрећу извесна важнија теоретска питвња из области уметности (као на пример „Шта је типично”, „Може ли се говорити о социјалистичком реализму”, „Одредба реализма односно романтизма”, итд.). Извесна теоретска неггречишћеност појмова по овим важнигим проблемима несумњиво постоЈи не само у редовима љубитеља уметности, него и у редовима оних који се сматрају позвани ‘да те проблеме решавају. Питање социјалистичког реализма прссто је у последње време постало проблематично. Постоји мишљење да се уопште не може ни говорити о социјалистичком реализму, као што се не може говорити ни о „социЈалистичком ручку” (Бранко Ћопић). Поред тога чине се озбиљни покушаји да се да конкретна марксистичка одр>едба реализма (филозофски институт филозофског факултета). С друге стране, познато јо, да је Тимофејев у своме уџбенику учинио озбиљне погрешке скоро по свим овим горућим проблемима теорије литературе. Пошто је изнео доказе коЈи по њему Јасно говоре о једностраности реализма као методе с једне, и једностракости романтизма као методе с друге стране, даје овакву дефиницију социјалистичког реализма: „У том погледу метод социјалистичког реализма јесте метод који

као да синтетише методе који су му претходили, скупља у себе оно што је најбоље, у њима. претставља нови и виши степен развитка уметности”. Ако се прочита ова дефиниција социјалистичког реализма може се доћи до закључка да у њој постоје извесна места која у најмању руку захтевају озбилшу дискусију. У вези са овом дефиницијом одмах искрсавају три важнија питања за дискусију. Прво, да ли је правилно реализам, романтизам и социјалистички реализам третирати искључиво као методе уметничког стваралаштва, т.ј. није ли то у стилу методологизма који се угнездио у ссвјетској филозофији; друго, није ли то механицизам ако се социјалистички реализам дефинише као синтеза (не дијалектичка) двеју претходних метода (Јефимов је имао предност у томе што је говорио о дијалектичком јединству романтизма и реализма, о дијалектичкој а не обичној, простој синтези) и, треће, да ли се уопште може говорити о социјалистичком реализму као новом методу уметничког стваралаштва? Све су то важни моменти који ће нужно искрснути у дискусији о уџбенику Тимофејева. Према томе, проф. Видо Латковић који ће држати предавање на дебатном клубу има не мали и не тако лак задатак (Наставак на другој страни)

НА СВОЈОЈ СВЕЧАНОЈ СЕДНИЦИ ПЛЕНУМ НАРОДНОГ ОДБОРА ГРАДА БЕОГРАДА, 20 О КТОБРА. ЈЕДНОГЛАСНО ЈЕ УСВ ОЈИО ОДЛУКУ О ГЕНЕРАЛНОМ УРБАНИСТИЧКОМ ПЛАНУ УРЕ ЂЕЊА ГРАДА БЕОГРАДА. ПРЕМ А ПЛАНУ БУДУЋА ГРАДЊА ТР АЈАЋЕ 20 ГОДИНА, А ВЕЛИЧИНА НАСЕЉА ОДГОВАРАЋЕ ПОТРЕБАМА МИЛИОНСКОГ ГРАДА. ПЛАН ЈЕ ПОСТАВЉЕН ПЕРСПЕКТИВНО БЕЗ ПОТПУНОГ РЕШАВАЊА СВИХ ДЕТАЉА. НАРОЧИТО СУ ЗАНИМЉИВА РЕШЕЊА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА. ПРИСТАНИШТА, ВЕЛИКОГ РАТНОГ ОСТРВА, ИЗГРАДЊА НОВОГ БЕОГРАДА, итд. И НАШ СТУДЕНТСКИ ГРАД ЗАУ ЗИМА ЗНАЧАЈНЕ ПОЗИЦИЈЕ У ПЛАНУ.

СМРТ ФАШИЗМУ ГЛОВОЛА НАРОЈПП

ГОДИНА ХП БР. 26 Шг шшј шш ШГ Шј шГШ ШШ!Ш Ш ШЈШјШЈШЈШш ШЈЈШЈВЈВШшШш цена Е ЈШ ЈШр цШШ Ш ШШјјШШ ОРган но срб мј € на иогролском унмвбрзмтбту и велмким шк олалла