Student

три значајне годишњице

МАРКО МАРУЛИЋ

„Марулмћ њој је прво рухо дао”, каже у своме сонету „Хрватска пјеславни наш песник Владимир Прошло је пет даша откада је рођен Марко Марућ г^ Ја Ј€ поетска реч, иако још не сасвим сигурна и вешта, удариИ пут резвоју ,^ т атске поезије, а његово име Се још увек с великим поштовањем и пијететом. Као творец првог књижеаног дела штампаног на народном, хрватском језику отпирне епске песме „Јудига” Марко Марулић је личност од великог значаја за иашу хултурну историју. То потврђују припреме за свечану прславу годишњице његовог рођења и бројни литерарни написи објављени по нашим новинама и часописима. Биографски подаци о Марку Марулићу прилично су оскудни; чак ни записи Марулићевог савремениха и пријатеља Фрање Наталиса Божичевића не пружају потпуну слику живота песника „Јудите”. Марулић је рођен крајем 1450 гоУСплиту. у племићкој породици. Школовао се, као и сви синови Угледних људи у оно време, у Италији, на универзитету у Падови, пошто је претходно завршио прву латинску хуманистичку школу у Сплиту. Марулић је свој живот провео као и сви обични људи у обавл»ању својих свакодневних послова, бринући се за своју имовину и приходе и бавећи се уз то и књижевним радом. Покушај буржоаских историчара да се Марулић прикаже у мистичном и религиозном светлу, као човек издвојен од људи и живота, демантовали су баш неки ставови из Марулићевих дела из којих се јасно види његова повезаност са животом и стварношћу свога времена. Било би, међутим, исто тако погрешно тврдити да Марулић није био привржен кршћанској религији, која Је била један од темел>а његовог погледа на свет као последица средњевековно-религиозног и моралистичког васпитања. Али Је он често знао да се уздигне изнад тих уских догматских погледа и схватања живота. Време у коме Је живео и стварао Марулић спада у тешке и сурове дане наше историје. Сплит је дуго година био под експлоататорском влашћу Млечана; а онда се приближава турска најезда несигурност и страх од дивљих и окрутних завојевача који су већ били под Клисом. У то доба развиЈа се у Сплиту и другим градовима Далмације млада грађанска класа. Дух хуманизма и ренесансе коЈи се ширио из 'Италије, ухвативши прво корена у Дубровнику, распростирао се по целој Далмацији. Тиме су били захваћени сви људи оног времена, његов утицај нијв могао Да избегне ни Марулић. И пре Марулићеве појаве било јв у Дубровнику и друтим местима песника који су писали на хрватском и, Још више, на латинсхом ' језику. Али општи значај и вредност Марулићевог дела и њетова повезаност с временом у коме је живео стављају га испред свих љегових претходника Марулић је био човек велике ерудициЈе и културе; у нашим, па чак и у европским књижевним крутовима, сматран Је за једнот од највећггх латинских писацв. На овом јзику Марулић јв дао велики број прозних и песничхих дела (најпознатија су ~Де институционе бене вивенди” и „Евангелистаријум”) верско-дидактичког карактера у духу средњовековне књижевности, од којих су нека доживела велики број издања код нас, а наронито у иностранству. Дело по хоме име Марка Марулића живи и данас, његов највећи и најболш песнички рад, Јесте „Јудита” „Истррија свете удовице Јудит у версих харвацки сложена”. Ово дело које је Марулић завршио 1501 године, тако да га могу ~ра

зумети и они, ки нису научни књиге латинске алити дијачке”, објављено Је тек 1521 године и имало Је велики успех у народу; до Марулићеве смрти (1524) изашла су три издаша! „Јудита” је епска песма састављена од шест певаша, са укушго око 2.000 стихова, У њоЈ Је опеван један мотив из Библије, е.ти са јасно уочљивим алузијама на савремену стварност о потреби отпора и борбе народа против турских освајача. Иако у „Јудити” има доста религиозног баласта, на више месга у њоЈ снажно избија права, исгмнска поезија надареног песника, Сликовит и пластичан песнички израз у реалистичком посматрашу људи и природе који се местимично Јавл>а у овом спеву чини његову вредност већом и значајнијом. Песничка техника „Јудите” доста је компликована (Марулић употребљава четвороструко римоване два-

наестерце), али се њен творац и ту показао на приличној уметничкој виоши, Поред „Јудите” Марулић Је на хрватском језику написао еп мање вредности „Сузана”, редиговао „Љетопис попа Дукљанина” и испевао велики броЈ набожних песама. Једна од најзначајвијих свакако је песма „Добри науци” за коју је Марулићу дао повод нечасан и недостојан живот свештеника по манастирима: „У њем мнози стоје не да душу пасу, нер, пут да разгоје, тер тило распасу. Одлуку кимају служит богу^ вирно, нер ласт да уживају, тер да јим Је мирно”. Марулић у своме поштењу, и поред религиозних убеђења, није могао да затвори очи пред стварношћу

и истином. Песма „Добри науци" сведочи најбоље о томе. Наше културно наслеђе има у Марку Марулићу једног од својих веома значајних претставника. Марулић је био хуманист, човек пр*гвржен људима и животу, и увек је више волео, како сам каже, препоручујући то и другима, „доброту без учености, него ли ученост без доброте”. Био је, такође, упркос неких конвенционалних схватања, човек свога времена, са доста широким видицима и животним интересовањима. По томе, и по оним најснажнијим и најчистијим поетским акцентима из „Јудите”, Мару* лић нам је, и У размаку оД пет столећа, и данас још увек драг и близак. И такав ће остати. м. и. в.

375 година од рођења МИКЕЛАНЂЕЛА

„Био је то наЈвећи прогресивни преврат што га Је човечанство до тада доживело, доба које је захтевало џинове и рађало цинове, џинове по иоћи мишљења. по страоности и карактеру по многостраности и учености” (Енгелс о ренесанси). Један од највећих, ако не и највећи претставник ове епохе џинова, џшг страсти и многостраности иако се скромно потписивао само као вајар, Јесте Микеланђело Буанароти. Мало место Капрезе слави ове године 375 годишњицу његовог рођења. које Је пало баш у доба кад је скршена сила феудалаца и натгредно грађанско друштво почело са оснивањем националних држава. Дошавши на власт. млада се буржоазиЈа латила свега што 1е могло да њена богатства повећа. и настаЈе до тада невиђени процват културе и уметности, заснован на сачзгваним споменицима античке Грчке и Рима. Син малог чиновника Лодовитса, Још у раноЈ младости оллази да станује код Једног каменоресца у Саи■шнану. Тамо се запажа његова Јака склоност ка обрађивању камена. Ускоро одлази да учи школу код Фран циска из Урбина, који је младеж Фиренце поучавао писмености. али буде ускоро истеран, Јер Је све време проводио V цртању. И ако против своје воље, отац Је морао најзад да пристане да га да на занат код фрескосликара Доминика Гирлалдија. Ту је израдмо своЈ први рад, копиЈу једне графике немачкор маЈстора Шатауера. Запажен од Медичиа. тадашњих господара Фиренце, узет Је у вајарску школу која Је радила у дворишту манастира св. Марка у Фиренци. основану од Лоренца Медичиа, који сада поста Је мецена. Преко МедичиЈевих долази у додир са претставницима науке, уметности и књижевности. Анђело Полициано и Пико дела Мирандола упознавали су га са грчком антиком. Један од првих његових оригиналних радова Је „Борба кентаура са Лапитима”. који Је израдио у своЈоЈ 18 години. После смрти Лоренца МедичиЈа, долази у Рим где ради за цркву. Вудући слободног духа бежи из Рима, али се ипак ниЈе могао потпуно да отме јаким традициЈама. те 1е до краЈа живота радио за цркву. Он Је у камену овековечио своЈу епоху. Грађанин и републиканац по уверењу, слободоуман какав је био, он Је непрестано терорисан од цркве која 1е хтела да га искористи за учвршћивање свога пољуљаног ауторитета и ствараше једне апсолутистичке папске монархиЈе. Његово Је вајарство хришћанског бога очовечило. а човека обоготворило: дао је фигуре незадрживе снаге. све у покрету, али „заустављеном покрету”, пуне страсти и живота.

Грандиозна снага и усковитлани покрети -изиенада даустављени. на кулминативној тачци. претстављају самог Микеланђела: шегове узвитлане страсти и слабу вољу и сумњу у све, Та ужасна противречност јв основна карактеристика облика које је дао, напора који се истежв до границе својих моћи. тамо се зауставља као да не сме или неће да иде до краЈа, да победи, То је као кад затегнути лук стоји у руци стрелца, али, пре но што полеги отрела, он се као предомишља, застајкује. и као да хоће да га испусти можда зато што 1е циљ коме треба да полети његова стрела сувишв далеко, негде међу звездама. Због тога камене мишице његових хероја дрхте као да су од живог меса. Такав је његов „Победник”, који као да се плаши или сумња у своју победу, такав ,1е и „Давид”, такве су фигуре на гробовима Медичиа, такве су фигуре његових робова. Његов 1е „Мојсије” исполинска снага која се плаши себе, а Христос и Богородица из „Страшног су* да” најбоље су оличење снаге и сумње. експлозије страсти и мира воље У чијем се процепу Микеланђело налазио.

Таква је ипдивидуалност мотла тако и да ствара. Његови следбеници су га подражавали, али без његове душе давали су „мртве џинове”, бескрвие масе, којима 1е једино Микеланђелов прст могао да удахне живот. Овај највећи вајар, али и сликар („вајар у сликарству” у Сикстинској капели у Риму), и архитекта са црквом св. Пегра у Риму. и песник нежних сонета, титански снажан и болећиво нежан, вечито у борби са самим собом и светом, оставио је човечанству дела од највише уметничке вредности.

Микеланђело: Роб

ЈОХАН СЕБАСТИЈАН БАХ

Рођен Јв 16В5 годиме у Ајзенаху у Немачкој, као син општинскор музичарра Амброзијуса Баха, Кахо је већ у десетој години остао без родитеља, узима га код себе старији брат Јохан Кристоф, органиста У Ордруфу. Пут Баха као музичара био је одређен и тиме, што је Нгвгооа породица од старине давала музичаре и познате уметнике. Код брата се показао као врло вредан и даровит ученик и кријући од њега свирао и најтеже композиције. По смрти братовљевој. у своЈој петнаесгој години, одлази као сопраииста у Линебург, где на њега утиче чувени органиста Георг Бем. У тежњи да што више развије своЈе музичко образовање. одлази у ;!

Хамбург да слуша славног органисгу Рајнхена. 1703 буде постављен за виоликисту у хапели кнеза Јохана Саксонског у Вајмару. Променивши много места најзад буде 1723 постављен за кантора и капелника Томасове школе у Лајпцигу, где је остао до смрти 1750 године. Име Баха обично се везује за црквену музику. Уствари његово дело претставља завршетак Једне и почетак друге. модерне епохе у музици, Јер док га за његова живота знају само као ненадмашног мајстора на оргуљама, његов се огромни утицај на већину великих музичара осећа тек у ХХХвеку и он тиме чини почетак модерне музике. 'Не могавши да иде у Италију, његова је музика задржала све особине немачког духа. што га је и учинило неразумљивим његовим савременицима, поклоницима италијанске школе, те после смрти његова дела падају у заборав. Тек 1829 год. Менделсон у Берлину изводи његово „Страдање по Матеју”. што буди и остале музичаре, те га сад готово сви васкрсавају и постају његови ученици, као, поред већ поменутог Менделсона. Вагнер. Брамс. Шумзн. паиЛист, ипочиње издавање његових дела. Бах је све своје стваралаштво подвргнуо оргуљашком стилу. и у обради једноставних црквених протестанских песама достигао савршенство, пгго је узрок да Је његова толико коадпликована музика ипак прло приступачна народу. иако се он третира као црквени музичар. Његово музичко дело носи све елементе које је хасније музичко

стваралаштво обрађивало. У својим „Страдањима” он је дао јединстве* ну синтезу епских и драмских елемената, спој епске ширине и пластичности са драмским сукобима и лирском финоћом. Компоновао је ораторијуме. мисе, кантате, прелудије, псалме, харале, мотете и ту, заједно са Хендлом, претставл»а' врхунац стваралаштва на том пољу. Поред ових, дао је и друга дела високе уметничке вредности као клавирске и оркестарске композиције (свите, уввртире, симфоније). затим, композиције за камерну музику. У своме стваралаштву Вах сједин»ује све позитивне резултате различитих школа и стилова. обрађује све врсте свога времена, дајуђи им нов садржај, али је при том остао дубоко националан и везан за традиције своје земље и свога народа. Религиозна форма његових композиција испушена је хуманистичким мислима. стога је она, ма како била компликована, блиска и разумљива народу. Чврсто везан за традиције грађанске и протестанске музике, он из свога стваралатптва искључује сваку црквену мистику и поповштину. и религиозну фабулу реалистички схвата и тума»ш Та веза са старим мотивима и тра дицијама и увођење нових схватан»а и тумачења, омогућило му је у историји музике једно од највиших места у харманији и полифонији.

Ј. С. Бах

ОДЛОЖЕН ЈЕ ФЕСТИВАЛ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ

Према одлуци Централног комитета Народне омладин« Србије Фестивал омладиве Србије, који је требало да се одржи од 10 до 19 новембра је одложен. Од предвиђеног програма оствариће се једап део и то само програм који ће извести културно-уметничка друштва Београда. Тако ће бити отворена изложба ликоваих радова и одржаће се неколико вечери народне песме и нгре, ипструменталне и вокалне музике и приказаће се пеколико драма. Од њјсх две ће извести Академско позориште Централиог културно-уметшпког дру штва „Бранко Крсмаповић”. Поред овога оргапизоваће се и састапци младих писаца-почетника са старијим књижеввицима.

Албума младих УМЕТНИКА

Аца Јовановић: На Сави

Студенти читаоци „Филма" пишу.

„Филм" и филмска критика

Ми ко(ји читамо „Филм” често пута примећујемо да се на његовим страиицама штампају осврти и критике појединих филмова западнокатжггалистичког порекла. Свако може одмах да уочи противуречан став према сличним критикама у нашоЈ дневној штампи и часописима, а често се пута и директно напада на поједине оцене у тим листовима. У томе критичари из „Филма“ често пута иду тако далеко да отворено исмејавају сваког оног коЈи покуша да нешто каже о филму изван „Филма”. У таквим случајевима обично се узима форма заштите одбране филма од нефилмских људи и њихових мишљења, што код сваког читаоца оставља мучан утисак. О чему се уствари ради? Ослобађајући се појединих шаблона кроз које смо пре три године гледали и оцењивали све филмове запада, ми из дана у дан гтокушавамо да нађемо свој став гпрема тим филмовима. У томе је маЛго учињено, само ипак ииЈе на одмет ако приметимо да је „Филм” на путу да оде у другу храјност. Читајући полемике са критичарима из дневних листова примећуЈе се да критичари „Филма”, редовно стоје мање или више, уз овај или онај амерички филм, истичући његово маЈсторство у режији и његову технику. Критике у „Филму” обилују оваквим и сличним реченицама: „Али поклањаЈући много пажње, и не запостављајући ни најмању улогу, редитељ је начинио интересантну сцену”. Или; „Некомпликован, нефор>сиран, лак хумор у овоЈ филмској причи о огтасности, снази и триумфу, чист, јасан и миран развоЈ радње учинили су од филма спектакл коЈи се радо гледа". Или: „инсистираЈући искључиво на занимљивости фабуле и амбиЈента, режија је начинила филм интересантним" итд, А да будемо краћи изоставили смо да свака од ових фраза почин>е са констатацијом да филм погрешно третира стварност и да нема уметничких квалитета. Ово што смо навели ипак не би претстављало велику грешку када се не би овакве оцене истииале као битне и стављале на место закључка, а чињенице, које говоре о слабом уметничком нивоу филма, узгред набацивале и комбиновале тако да добијају другостепени значај. Колико је то штетно за нашу младу филмску уметност, коЈа крчи себи пут, и око коЈе се Још воде празне дискусије о томе да ли Је она уопште уметност или није, можемо да илуструјемо ако само кажемо да овакве оцене слабиЈих филмова, претстављају велики аогуменат у рукама људи коЈи покушавају да докажу да филм није уметност него фабрикациЈа забаве и „интересантних сцена“. Замислимо на коме би уметничком нивоу стајала књижевност да су се критичари њени служили оваквим рецептима, закључујући да Је један роман интересантан и ако не поседује никакве уметничке квалитете, и наопако прихазује ствар-

ност. Заиста, фшм још нема својих Шексггира, Толстоја, али ве!l има своје Џон Фордове, Дмитрике, Ајзенштајне и Васил>еве, на чијем се примеру могу да уче филмски радници. А данас када ударамо темеље нашој филмско.l уметности, овако благ критеријум према слабијим филмовима потпуно Је непотребан и. штетан, тим више што је данас наше филмско тржиште преоптерећено стандардним енглеским и америчким фмлмовима, а због декаденцв и ревизионизма новијих оовјегских филмова, наша филмска уметност приморана је више него икада да истражује позитивно наслеђе америчког и совјетског класичног филма. И да кије све то тако, ипак се не би смело, за љубав истине и добро уметности, тако неодговорно односити према покушају протуривања, под маском стваралаштва, обичне робе. У последњем (петом) броју „Филма”. објављен је дугачак осврт на филм „Нежно срце” где се још на почетку закључујв да' је филм „пародиЈа на викториЈански роман средином 19 веха“, а очигледно је било да Је режија више форсирала „интересантне сцене”. Нажалост у истом броЈу „Филма” писано је (и ако објективно и солидно) са два пута мање речи о Дмитриковом филму „ДаЈ нам данас“ него о филму „Нежно срце“. Губљење критерија пред западним филмовима одразило се дубље у принципијелним питањима нашега филма, као на пример шта недостаје пашем филмском сценарију. Тако у чланку „Избор теме“ А. Вучо у првом броју „Филма” каже следеће: „Досадашња прахса учи нас да слабости и недостаци највсћег броја наших сценарија леже у непознавању специфичности филмске уметности, и то баш оне специфичности коју треба познавати Још приликом избора теме.“ Иако после тога следи примедба да Је тешко одредити границу где престаЈу слабости зависне само од избора теме, а почињу опе коЈе се поЈављуЈу као резултат њене идејне обраде, писац примевуЈе да сс „изоор теме одражава и на њеној обради, на костуру филма, на филмској радњи, на драмској напетости филма и на његовим драмскнм и конструкционим размерама“. А мало даље у истом чланну: „У досадашњим нашим филмским сценаријама писци ннсу приликом избора теме довољно водилн рачуна о специфичности филмске уметности”. Ово инсистирање ва спољним и формалним елементима филма, и потчињавање њима ве би требало да буде пут наше кладе филмске уметности. То све, и поред свихограда коЈе писац наводи, претставл»а осиромашење пашег филма, јер се одводи пажња уметнцка од главног, од идејне и уметничке обраде живота која претставља чворну тачку код евакога уметничког стваралаштва, па и филмског. То је линија коЈом би и шшх фклмови постали само иптересантниЈи, еа овог или оног гледкшта, а никако велика уметничка дела. И поред констатације да свако реално збивање може послужити као тема за уметничко уобличавање. писац закључуЈе ипак да постоје поделе, ,ЈРранице” за разне теме. » мало доцаиЈе јаеније се изражава уводећн вов, непотребан и формалистички термин „филмска тема“. Није тачвода постоЈе филмске, позорипгае н романснерске теме, него постоји живот и стварност, који се могу ва оваЈ или онаЈ начин уметнички уобличити. А да Је то тачно можемо навести пример ивогих филмских радника коЈи су од на око везнатпих догађаЈа створили велику драме. Вредност филма „Крадљивци бицикла” и „РаЈ Америка” ниЈе у ФилмскоЈ теми, него обратно, што св она уопште не осећа. а гледалац ужива у уметничкоЈ претстави живота, у веродостојности и поетнчности свакидашњег. Теорија о „филмскоЈ теми”, „филмскоЈ радњи* 1 и претерано инсистирање на специфнчностима филма иепосредви су одраз утицаја коЈе и поред свих наст«lан»а врше на наше филмске раднике слабији филмови западноевропске производње а протнв ко*а треба у првом реду да се бори и лист филмских радннка „Фнлм”. X, К.

Печалбари

дозрева трешња повијених грана гл у води кисну врбе жалостиве, с комадом проје пошо је тог дана и отац у свет. у даљине сиве. Пролеће 1е било... Знам. у давном априлу марама крај села ми засени. У плавоме небу голубовом крилу растанак ми дође ко облак с Зесени. А у касне сате, кад шуме борови. и немир заигра развигор в?х трава на уморне душе не падају снови, у грозници бола тишти грозна јава. А када се жалост кроз сузе излила и туга на село као магла пала, сетна се песма у ноћи извила, „Америка, пуста останала... ,, \ Јесен је. Кад стоеЈе капљу више не тугујем. Ал' док на успомене ромин»а киша септембарска, Ја тужну песму из детињства чујем „Пуста останала земља печал барска...”

Раде НИКОЛИЋ