Student

У овом броју доносимо

- Злслеџна примена U&paa к&иниииса Auuf\a џа Зелике шнале „Влацса Панић" - ц#ппице са села Јлаарра, а иаа ње? Аlеђунарарне teae наислл апррената Јесењи крас Хџмар

ДОСЛЕДНА ПРИМЕНА

Нека запажања о спровођењу Правилника о режиму студија

Почетком ове школске године rrpви пут је најдоследније спроведен Правилтшк о режиму студија. Ово је врло зиачајан догађа.ј за Универзитет. јер добрим делом омогућава подизање квалитета, како насгаве тако и самосталног рада студеката. Спровођење ове. у основи адмиаистративне мере. омогућиле су две ствари: стално подизање материјалие базе сгудирања и васпитни рад организације међу студентима. Само сггровођење није нова ствар, како то сада mihoto нерадници желе да претставе. Већ је три године како се, истигна доста млако. спроводи тај оистем на нашем Универзитету. Млако, јер је све досада, а делимично и сада, изиграван на разне начине. Ако Правилник није ,дтробио” деканат онда је, „пробиЈен” на интервенцију наше органиаације, или Ректората. То је довело IДО компр>омитовања како самог Правилника, тако и органа школске управе. па и неких руководстава наше организације. Оштрије стгровођење Правилника У Ј ан У а РУ. нарочито на неким факултетима. довољно ie iacno. ггоред осталог, показало да ће се Правилник у октобру ове године стриктно сгтровести. Истина и овог пута је било извесних отступања, без сумн>е мањих, но ни она се нису смелз дозволити. Правилник, ттретставља гтроцес даљег подизања студија. rrpe свега на тај начин што пптпомаже да се са Универзитета отстране, како лоши тако и неспоообни људи. То ће. с једне стране, ослоболити радна места за добре стуленте, растеретлти всистенте и наставнике бриге о ленлвцима и омогућити им да посвете већу пажњу добрим студентима, ослободити наставни савет бриге коју су му на разне начине задавали баш ти нерадници (приморавали га да губи време у решавању разних њихових молби и молбица итд.) Погрешнlo тумачење потребе наше земље за стручним кадром служило је као параван свим нерадгаицима. Често су се чула и још се чују причања „њима су потребни кадрови Правилник се не може и неће оггровести”. То ie био аргуменат њихових интервенција на разним установама. Тобоже. ми губимо у њима „драгоцене кадрове’’. Ово схватање одразило се и на други начин. Владало ie уверење да. уколико има У једно} грутти или на jejiHoi годинтт више кандидата за понављање. утолт-гко су мањи изгледи проноћења Правилника у живот. То су нерадници широко користили, крили се иза тога. преувеличавали бројеве и проценте оних Ko.iin треба да понављају. Чак су и неки деканати томе подлегли. (Природноматематички и Филозофски). Таквим весптма наседали су и неки руководиоци Народне омладине. Често се чуло: ..Уколико се спроведе Правилник, 50%, 60%, 70% студената те године или отсекапонављаће годину”. Таквих случајева наравно није било, па и да је било Правилник би се спровео. У ствари проценат понављача је далеко мањи. На пример, од 1356 студената Ветеринарског факултета, понављало је свега' 329. По годи Нама то изгледа овако: од 431 студента тгрве године понављало је 178, од 419 студената друге године понављало је 119, од 253 студента треће године понављало је 7, а од 263 студента четврте године понавл>ало је 25. Карактериотично је да је број понављача далеко већи на првој и ДРУгој години, него на старијим годинама. То се лепо види и из примера Шумарског факултета. На првој годгши овог факултета понављало је 45 студената, а изгубило право на студирање 32 студента. У другој години понављало је свега 6, а у трећој години свега два студента. Слаби ђаци су, дакле елиминисани још у првој години. На Економсхом факултету од 1496 студената које обухвата Правилник понавља 456. На Филозофском 480, а ка Природно - математичком 430., И овде је карактеристично да на првим годинама понавља највећи број студената. Исти је случај и на Агрономском факултету. Од 312 понављача, 244 су са прве 64 са друге, а' само 4 са треће године. Број сгудената који су изгубили право на студирање стоји у истом сразмеру у односу на године. Из овога можемо повући неке »акључке: Применом правилгчаса најгори студенти губе право даљег студирања још у првој години. На тај начин опадају случајни сапутници појединих факултета, што омогућава боље услове студирања оним студентима који су стекли право на' даљв студирање. Број понавллча биће у старијим годинама све мањи. Уштедиће се држави велике своте које би се издавале као спшендије нерадницима. Из горњег такође произилази и закључак да наша организација мора свој рад усмерити у том правцу да објасни својим члановима постојање оваквог система као услова за боље учење, да код њих васпитава радне навике, како би се раскрстио и са последњим остацима миш.љења' да се факултет и без напора може завршити. Но и поред добрих страна приликом спровођења правилника, ми смо и раније, -а нарочито у јануару и сада, имали и крупне штете. Уписи на факултетима су закаснили, а на неким су vć формално још до прв нвколико дана трајали. То је условило да су предавања и вежбе почелв са закашњењем од месец и

СНаогавак на другој сграни)

Изборна конференција Народне омладине ТВШ

НЕПРЕКИДНО УКАЗИВАТИ НА ПЕРСЕПКТИВУ О НАШЕМ РАЗВИТКУ

У присуству 251 делегата одржана је 12 о. м. изборна конференција Народне омладине Техничке велике школе. Конференцији је присуствовала Љубинка Крешић, члан Градског комитета Народне омладине за град Београд. Извештај о раду Комитета поднео је друг Радивоје Марковић. На крају конференције извршен је избор Комитета Техничке велике школе и надзорне комисије. Делегати су послали телеграме ЦК КПЈ и другу Титу и ЦК Народне омладине Југославије. Конференција је протекла врло живо и су избор Комитета и слање телеграма одушевљено поздрабкли.

У извештају о раду Комитета Народне омладине, који је Конференцији поднео друг Радивоје Марковић, између осталог се каже: „Основна разлика између капиталистичког и социјалистичког стручњака није у стручном знању. И један и друти могу да буду подједна* ко велики стручњаци. Основна разлика међу њимв је у погледу на свет, у схватању своје улоге у ДРУ* штву. Капиталистички стручњак руководи се својим личним интересима и према шима подређује све остале. Социјалистички стручњак треба да се руководи друштвеним интересима и да у њих уклапа своје личне интересе. То он може да чини, јер социјализам доноси за собом материјално и духовно обезбеђеше сваке поједине личности. То сазнење да ће са изградњом социјализма бити омогућен богат материјални и духовни живот сваког члана ооцијалистичког друштва, треба да уђе у свест сваког нашег будућег стручњака. А тај живот биће богатији утолико више уколико више резултата буде давао поједини члан општој заједници. Такво сазнање даваће несумњиво велики потстрек у нашем свакодневном раду, особито У учењу. Зато је дужност наше омладинске оргакизације да непрекидно развија код својих чланова перспективу о нашем развитку и да их упознаје са резултатима социјалистичке изградње. То, упознавање не сме да буде сувопарно. Није довољно да ми кажемо колико је нових централа и фабрика подигнуто, колихо се подигла иидустриска производња и повећала електрична енергија. Потребно је објаскити колико he то подићи благостање народа, ојачати одбрану земље, смањити културну заосталост. Потребно је много више уносити код чланова Народне омладине одушевљења за све оно што се ради и гради у нашој земљи, развијати то одушевљење, изазивати понос према величанственој борби коју води наша Партија. Једино ћемо на тај начин моћи да развијемо револуционарни полет толико потребан у нашем свакодневном раду, једино ћемо на тај начин успешно да васпитавамо чланове Народне омладине. За то васпитање ми треба да се служимо и светлим примерима иј борбе студената на Универзитету пре рата, као и херојским ликовима бораца ослободилвчког рата, међу којима је и велики број из редова техничке интелитенцбје. Ми треба да васпитавамо чланове Народне омладине на примеру нвше славне Партије, треба да им објашњавамо њену данашњу историску улогу, улогу доследног борца за даљи рвзвитак социјализма у свету, за очување и победу идеје марксизма у међународном радничком покрету, за мир и међународну сарадњу, за слободу и независност малих народа. Таквим вавћитањем \ти ћемо моћи да бтворимо од наших чланова Народне омладине добре социјалистичке стручњаке”.

ПОДИЗАЊЕ ТЕХНИЧКЕ КУЛТУРЕ СТУДЕНАТА

Пошто је референт даље говорио о идеолошкополитичком раду и неkiim проблемима студија уопште, дотакао се и питања техничке културе студената. Између осталог рекао је: „Посебну пажњу требало би обратити питању подизања техничке културе код наших студената. Наиме, на неким од наших факултета има практичних предмета. који се књишки изучавају. често само из прибележака или из скрипата, а да нема могућности да се предавања употпуне практичном наставом. Због тога се дешава да поједини студепти чак и пројектују извесне ствари, за које незнајукако у ствари изгледају. Има код нас и одличних ђака односно оних који на испитима показују одличне резултате који се при ступању у творницу приликот.l летње праксе или другом приликом врло тешко сналазе. Тачно је, да када je човек нешто теориски добро

савладао, он ће се и у пракси лако снаћи. Али је тачно и то да се све оно што је апстрактно научено. без везе са праксом, врло лако заборазља. Уз то чешћим додиром са разним машинама, уређајима, инструментима итд., студент се на њих навикава. код њега се развија љубав према њима и на тај начин студент се још у школи добро припреми за практичан рад, који га очекује у привреди. Због тога је требало користити сва средства ко)а нам стоје на расположењу, када Ce ради о практичном употпуњавању наставе развијању техничке културе. Морало би се пре свега много већа пажња обратити стручним екскурзијама и пракси. У погледу стручних екскурзија још се није одбацила она расипничка тенденција дугих путовања, која се претворе у провод на Бледу или Опатији, а мање на саму корист у стручном погледу. Требало би нарочито корлстити могућности за стручне екскурзије у Београду и околини, јер ту вису потребна нарочита материјална средства, а и не ремети се редовна настава на школи. Не може се, заиста. ничим оправдати кад студент електротехнике V године још није видео термоелектрану, а такви се случајеви код нас нађу и на овом и на другим факултетима. ОРГАНИЗАЦИА НАРОДНЕ ТЕХНИКЕ РАЗВИЈА ЉУБАВ ПРЕМА ПОЗИВУ И СТУДИ-

ЈАМА

Исто тако велике могућности за повезивање теорије и праксе ствзрзју се у друштвима и клубовима Народне технике. Има примера да

су поједини студенти. Ko.in су на испитима показали и нешто слабије резултате кроз рад у Народној техници, повезујући оно што су научили у школи са праксом. постигли лепе резултате у давању сопствених конструкција од велике практичне вредности. Свакако да he они и у пракси бити бољи стручњаци од многих. KO.in на испитима показују можда и боље резултате. али који се ограничавју на учење а каткад само из свеске и скрипата само онога што је нужно за испит. Организација Народне технике може много допринети развијању љубави према позиву и студијама, ато је једна од основних ствари за успех у сваком послу. Зар ie мали 6poi студената чак и на нашим старијим годмнама који се шгкада не одушевљавају својим послом, који врло

мало мисле о томе шта he радити и како he радити када заврше факултет. Због тога 1е нарочито важно развијати љубав за позив. за технику код студената на млаћим годинама. Пракса прве године Рударског и Геолошког факултета показује баш то да су студенти, коlи су са вољом и љубављу пришли послу положили испите, а и да је Iедан добар део студената напустио факултет, а известан број жтгвотарио без интересовања за свој позив. Због тога се много бољим коришћењем свих расположивих средстава. пре свега правилнијим коришћењем школских лабораторија и завода и омогућазањем студентима да се што дужебаве у њима, а затим преко екскурзија, праксе. рада у Народноl техници развија смисао и љубав за технику.”

IV Партиска Медицинске велике школе

Прекјуче, 11 новембра 1950 године, одржана је IV Партиска конференција Медицинске велике школе са следећим дневним редом; 1. Извештај Комитета о раду и задацима 2. Реферат о проблемима и задацима Медлцицске велике школе 3. Избор верификационе комисије, кандидационо-изборне и комисије за закључке 4. ИзвештаЈ верификационе комисије 5. Дискусија по рефератима 6. Извештај кандидационе комисије, избор комитета и ревизионе комисије. На конференцији је изабрано ново руководство. Материјале са конференције донећемо у идућем броју.

Душан Ђурић-Зинаја Секретар Комитета КП на М. В. Ш.

ОДЛИЧНИ И ТАЛЕНТОВАНИ СТУДЕНТИ - ПОНОС УНИВЕЗИТЕТА

- из извештаја о раду Y ниверзитета који је поднео Конферснцији друг Ненадовић

Конференција Народне омладине Универзитета одржана је 12. о. м. у физичкој сали Природно-математичког факултета. Та сала заузима посебно место у историји Београдског универзитета. У њој је. често пре рата напредна омладина Универзитета одржавала састанке, приредбе и конференције. Ту је често иступао и говорио Иво Лола Рибар и други народни хероји студенти Београдског универзитета, Одатле се често полазило на штрајк, организоване демонстрације. Конференцији је присуствовао и поздравио је ректор Универзитета др Илија Ђуричић. У дискусији је учествовао и друг Андрија Крешић, секретар Универзитетског комитета КП Србије. Извештај о раду Универзитетског комитета поднео је друг Александар Ненадовић. Конференција је изабрала 29 чланова пленума Универзитетског комитета и 5 чланова надзорне комисије, и донела закључке. Са конференције су послати телеграми ЦК КПЈ и другу Титу и ЦК Народне омладине Југославије

Наша организацпја треба да васпитава људе којима су радне навике прва и најлепша особина, који извршењу својих задатака. и посебно савлађивању својих студија, ггрилазе с младалачким жаром и љубављу, који, да се тако изразимо „љубоморно” краду сваки делић времена да би се спремили за ча-

стан позив коме су се посветили. Разумљиво је да сви нису такви. Има и нерадника, таквих са којих још увек нису озбиљно почели да се одлепљују остаци старог: лен»ост, свакојаки ситни нагони и страсти, па чак и изразито шпекулантске тенденције код појединаца да се лако дочепају звања и бољих услова за живот на рачун других. Таквима у првом реду треб а највише помагати да се тих остатака старог. класног друштва што пре отарасе а ретким изузецима, који у том смислу претстављају најтеже случајеве, треба показати отворена врата организације која их, док су такви, не може трттети. Напротив, одличне и талентоване другове ко1и и по стручним. идеолошким и лругим квалитетима претстављају узор социјалистичког студента, треба далеко више истицати, на њиховим примерима потстицати друге. А таквих је, као што ie познато. на стотине дала и даје наша организација и они као огледало њених великих усттеха служе на понос читавом нашем Универзитету. и не само њему. Организација треба више ia 4yie и зна о студентима као што p v на пример: Олушки Велимир. студент V готине Ветеринарског факултета члан Партите и члан бироа Универ ■иггетског Комитета, без заосталих 'лспита, са просечном оценом 9.6. Радишић Ненад, студент Ш године Полкнтривредног факултета. члан Партије и члан бироа основне пар-

тисже организације, без заосталих испита, са просечном оценом 10; Ћирковић Сима, студент Ш године Фидозофског факултета, члан Партије, без заосталих испита, са просечном оценом 9,8; Александар Фире. студент Ш године Правног факултета, члан Партије и члан оделења за агитацију и пропаганду факултетског Комитета, без заосталих испита. са просечном оценом 10; Ристић Ђура, студент П године Ветеринарског факултета. члан НаРодне омладине, без заосталих испита, са просечном оценом 10; Николић Миодраг, студент IV године Економског факултета, члан Народне омладине. без заосталих испита, са гтросечном оценом 9,3; Марковић Јован, студент Ш годи* не Природно-математичког факултета, члан Партије, без заосталих испита, просечна оцена преко 9 и многи други, у свим организацијама факултета, школа или академија. И не само то. Нису само они доказ великих успеха наше организације. Често наши другови, окупирани низом проблема Koie свакодневно решавају. тешкоћама са којима се боре или забринути због појединих озбиљних заборављају на значајне успехе Koie ми у савлађивању тог основног задатка постижемо: 538 дипломираних инжењера агрономије, стотине дипломираних ветеринара. физичара, хемичара. педагога, правника, економиста итд.. зар то иису и наши успеси зар то Hnie драгоцен гтрилог Haiuoi согтита.тистичко! земљи и њеHoi привреди. Слабости има, и то врло озбиљких. али крајности у њиховом приказивању и оцењивању могу само штетити а не кориптмти нашим напорима да их савлатамо. Пошто је даље у извештају истачнута важност постављања и решавања лојединих задатака, несувек правилно састанака и дискусија које су понекад бледе ч cvee, у извештају се даље каже: У многим организапитама iom ните ’ошло до изражата схватање количо ie то озбиљна сметња читавом т ашем раду. Овде се. ггре свега, ра•м о политичкоl страни тога шп-а-

'Насгавак на друтој страни)

Александар Ненадовић, новоизабрани секретар Народне омладине Универзитета

Поводом југословенских резолуција у ОУН Пораз квинтета

У досадашњем правном механиаму ОУН, по питању сузбијања *гресије, постојале су велике рупв које дипломатским маневрисањем агресор може користити. У задње време је пракса то потврдила. Југословенска делегација дала је иницизативу за решење овог критичног, можда најкритичнијег проблема међународне заједнице. „Југославија је рекао је француски делегат ставила прст на тај проблем да би затворила празнине у одбрани против агресије". 9. новембра је Политички комитет изгласао југословенски предлог резолуције „о дужностима држава У случају избијања непријатељства“. Велико признање малом народу. Но, и не само предлагачу. Много је „малих'* једнако мислило. а мало „великих** другачије захтевало. Тачније, једини „вел Ики". Уз обавезни квартет следбеника. Совјетски Савез се нашао насупрот 51 земље, које су прихватиле употпуњену југословенску резолучију. Прихватањем предлога наше делегације пољуљаће се куражност сваког могућег агресора у будућности. Механизам примене наше резолуције брзо разоткрива arpecopa. Никакви софистички памфлети неће га сакрити. БЛЕФ СА „ПРОТИВПРЕДЛОГОМ" И КОРЕКТУРА 1933 У случају избијања непријател,ства зараћене стране су обавезне: прво, да у року од 24 сата изјаве да су спремне обуставити ватру, и друго, да то потврде практичним мерама, да повуку трупе са туђег територија, с изјавом да су спремне за примирје. Јасно је да ово не искључује могућност агресије. Али, arpecop he бити познат. И одговарати за агресију; у случају продужења агресије изазваће против себе акцију снага Уједињених народа. Дакле, ризик је велик. ски Савез, са својим обавезним сапутницима, није могао прихватити овакву јасноћу. Југословенска резолуција имала је совјетски „противпредлог“, који говори о дефиницији агресије, о томе што се не сме послужити као повод за напад на неку државу Уствари, јако провидна опструкција. Никакав противпредлог југословенској резолуцији, јер она говори о мерама за обустављање непријатељства. Совјетскв резолуција набраја веђ признате ствари. Дефинира агресију као бомбардовање и упад на територију друге земље, уттад у њен ваздушни простор или територијалне воде, поморску блокаду њених обала и лука. Све је то прихватљиво. Само, независно од југословенске резолуције, а не уместо ње. Агресор he се прихваћеним мерама ухватити на делу. А совјетске дефиниције врло су еластичне примене. Узгред речено, ова дефиницкја претендује на понављање дефиниције о агресији уопште, коју је Литвинов предлагао још 1933. Међутим, та је понекуд коригирана. Као неактуелно избачено је место, где се као агресија сматра „помагаше банди на територији друге државе, помагање тим бандама да се инфилтрирају" итд. Још су по неке ствари „заборављене**; уз поморску блокаду лука и обада, која је класифицирана као агресија. нема ни речи о копненој блокади. Coeјетски предлог није успео надоместити југославенску резолуцију блеф је уочен. Лицемери су још једном ухваћени на делу. Било је и конструктивних амандмана југославенској резолуцији, и многе од ших уважила је наша делегација. Ревидирани механизам резолуције постао је прихватљив за све чланице ОУН. Сагласношћу већине, југославенска резолуција „О дужностима држава у случају избијаша непријатељства" претставља такву снагу, која he спречити, а у случају избијања сукоба, лако казнити сваког агресора. Совјетски гласачки квинтет одбио је подршку нашо] резолуцији. Јасно. Но, овог пута не само зато што је Југославија иницијатор. Они су иступили и с „аргументима". Један од ших говори да је рок од 24 сата за давање изјаве о спремности обуставе операција предугачак. Аии недавно је та иста делегација СССР тражила да се за случај неке агресије ванредно заседање Генервлне скупштине може сазвати тек хроз 14 дана. Ту је претрпела пораз, исто као и у овом случају фарисејски инсистирајући на другој крајности. Вило је још „аргумената". Једну је одрецитовао послушни члан квинтета делегат Псљске. За југославенску резолуцију мисли да има тај „недостатак да не говори о дужностима држава пре избијања агресије". Не. то није задатак југославенске резолуције. А и таквих идеја имала је југославенска делвгација на V заседашу ОУН. Алц, захваљујући упорном инсистирању совјетског блока, југославенски предлог „о правима и дужностима држава" је ликвидиран, скидањем с дневног реда. ЛЕГИТИМНОСТ ПОВЕЉЕ ИЛИ. Југославенска резолуција велики је прилог решењу ћор-сокака, у који могу да упадну Уједињени народи услед евентуалног неслагаша пет великих сила у Савету безбедности. Наша делегација је у том смислу гласала за проширење овлашћеша Генералне скутшггине, где не постоје привилеговани положаји (као у Савету безбедности вето „великих"), већ снага већине може укротити необузданост поједннаца. (Наставак на четвртој страни)

ОРГАН НО СРБИ | Е НА БЕОГРАДСКОМ YHHBEPSHIETY И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА ХП БР. 29 џ БЕОГРАД, 15-ХМ9SO ГОД. Џ ЛИСТ ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ НЕДЕЉНО џ ЦЕНА БРОЈУ 3 ДИНАРА