Student

Изборна конференција Универзитета

(Наставак са прве стране)

*»а, о неттосредној вези ових појава ов основким задатком организације, њеним свакодневним васпитним радом међу члановима Народне омладиие. Ми смо и раније истицали, и у одређиваљу својих задатака тиме ce и руководили, да суштина читавог рада наше организације може бити изражена једном једином речи: васпитање, у свим облицима и правцима (стручно, идеолошко-политичко, културно, фисхултурно итд.), а у тако схваћеном систему васпипгног рада не смеју изостати горе наведене појаве које су у нахпој средини типични остаци старог и против хојих се најупорниЈе треба борити. Резолуција Ш Пленума ЦК КШ дала је, порвд осталог потробан смисао и перспективу таквом схватању наших задатака на Универзитету. Она Је Јасио одредила путеве нашег развитка у складу са општим принципима изградње социјализма а самим тим пружила нам вивпе могућности да се правилно оријентишемо у томе раду. Пред Универзитет и пред све школе РезолуциЈа поставља Јасно формулисан основни задатак: „Вастгитати у школама новог, смелог и одважног социјалистичког човека, чиЈа су схватања широка и разноврсна, коме су туђи бирократизам и укалупљеност мисли” (Комунист бр. 1 1950, страна 1). Ако критички, анализираЈући свој досадашњи рад, пођемо од овако формулисаиих задатака, морамо констатовати да наша омладинска ортанизација на Универзитету нтцје увек, у свакодневноЈ пракси, са таквим политичким смкслом деловала и одређивала своје задатке. Није пре свега било ширине v том раду и схватања да на изглед и „ситна” и „неважна” питања и те како могу бити корисна за васпитни рад у н»оЈ. Зар ниЈе тачно да један део чланства омладанске организациЈе у пракси свакодневног рада препуштамо самима себи констатујући дз су аполитични или оцењујући поступке поЈединаца као аполитичне? То питање се по нашем мишљењу можв овако поставити; да ли у наше време, посебно у овим условима наше борбе. уопште може постоЈати аполитичан студент кли аполитични студената? Мц мислимо да не може, и да такво оцењивање људи и њихових поступака највећим делом крије иза себе само политичку незрелост неких наших другова у организациЈи, Јер и наЈмања на изглед „аполитичност” и те како политички делу Је. Ево наЈпростијег примера: на састанку актива или групе ћуте или понеки између њих разговараЈу међу ообом о томе како оваЈ или онаЈ „даса” из руководства или организације добро или рђаво прича. Разговарате после састанка са неким из руководства. а он вам обимно каже: „знаш, они врло ретко дискутују то су аполитични људи, иначе чешће долаче и плаћају чланарину” Ми треба да будемо начисто с тим да отсуство васпитно-политичког утицаја наше организације значи постојање туђих утицаја на људе и то почев од појединаца дегенерисане и преживоле малограђанштине са улице до остатака класног неприЈатеља који ту и тамо безуспешно покушава да ровари у организацији. То значи. да је нама потребан такав политичковаспитни рад коЈи полази од к »н-кретне ситуациЈе сваке организациЈе и факзлтета. од њеног *'-а-става. од досада постигнутог степена развитка итд У нашој организацији живе и раде у огромној већини студенти, којима је слобода, независност и социЈалистичка будућност наше земље постала саставни део борбе за лични развитак и vcneuino студлрање. апи још увек има поЈединаца коЈи таква обележЈа нису стекли или. бар за сада. са мало услсша да их стекну. Такав закљумак обазезуЈе нас да васпитни рад, нарпчито v односу на онаЈ део чланства v организацији коЈи v сппм ра Јпитку нптвише зао стаје, далеко шире поставимо и боље организујемо Под тим. кап највалсниЈе подразумевамо следеће: 1, Отклањање сваког шаблона како у његовом планирању тако и У свакодневноЈ пракси; 2, Борба против уског политикантског практицизма. коЈи, као правило, само штетно делује, а за такпу иницијативу организациЈа и појединаца која омогућује да тим радом буде далеко више него досада обухваћен сваки члан организапиЈе а и сваки проблем организациЈс. па макар да је он карактеристичан само за Један Једини случаЈ; 3, Стална брига и иницпјатива руховодства. од групе Народне омладиме до Универзитегског Комитета, коЈа прати и помаже такав рад при чему та помоћ мора бити искључиво инструктивна, помоћ коЈа потстиче, уопштава и преноси кскуства организација и појединаца. Уместо сувопарног препричавања и фразирања, овако постављен рад треба да доведе rrpe света до оживљавања састанака и дискусиЈа коje будемо одржавали. да омогући ону потребну ширину о коЈо) смо на црАд говорили. Истина, то неће и не може доћи само по себи Зато 1е и потребно пре свега велико залагање руководства. а и организација v цедини. А да све ово не би било празно теоретизирање, ми ћемо п<»кушати на једном примеру да га кон* кретизујемо. Узмимо актив, састанке и дискусиЈе коЈе он организ -је. на пример акткв Једне године Шумарског факултета (пример је узет сасвим случаЈно). Уместо дуге, апстрактне и често досадне приче о лику социјалистимког иижењера шумарства, боље Је да неко (pvko* водство или поЈединци, па и група чланоава актива) спреми реферат о томе кахо таЈ ттк изгледа н« учвњу, у дому, мензи, на ултгци. на састанку итд са конхретним примерима из рада и живота поЈединих чланова тога актива. Показати у таквом реферату,

опет на конкр>етним примерима. је лн достоЈно социјалистичког студента и, на пример будућег инжењера шумарства. ветеринара или економиств свеједно ко га, да разбија прозор у дому утгропашћује тгвентар и школска учила тиме што за седењс приликом вежби употребљава фиЈоку из цртаћег стола (што Је случаЈно примор баш са Шумарског гћпкултета; или на други начин. прави неред и пуши на часу или за!едно са наставником, показуЈући при томе такво отсуство ошите културе које се ретко сретало и у craooi школи; Да за годину дана потроши 20 или више хиљада државног ноаца. а не положи ни Један испит у јунском року итд. По неки пут на тако организованим састанцима није рђаво поразгпварати и о озбиљним недсстацимз домаћег васпитања са којим се можемо срести код поје* динаца. Јер, шта показуЈу ако не то, примери као што су: да у студентском дому можете наћи и оне који заједно са ципелама леже на постељини; или чак и овакав призор кога су грађани Београда имали прилике да посматрају оучи Првог маЈа ове године; Један студент који станује у дому „Иво-Лола Рибар” опрао Је своје панталоне и обесио их на прозор који је окренут према главноЈ улици заЈедно са првомаЈском заставом која Је на истом прозору била истаKHjnra. И кад Је због протеста пролазника јер се вода са панталона цедила њима на главу, милиционер дошао да интервенише, —сж се нашао увређе« и оштро Је реаговао на сва указивања своЈих другова из ссбе; или. да се, пролазећи улицом поред дома у коме живе студенти не изненадите, ако вас неко полије водом са прозора као што се десило код дома „Милован Ђилас” и то ником другом него Једној италијанскоЈ делегацији коЈа се налазила у Београду; или, кад уђете У собу где станује по неколико студената да поЈедини чах и не говоре међу собом, да се и због наЈситнијих ствари као деца свађаЈу, итд. итд. Ови примери, који показују отсуство чак и домаћег васпитања код појединаца, само Још Једном потврђују колика Је потреба за једним широко постављеним и добро организованим васпитним радом, колико свако теоретизирањр без везе са свакодневним проблемима ггз живота организациЈе и њених чланова, без давања политичког смисла и значења тим поЈавама само наноси штету организациЈи, Борбу коју тако поставл»ешш васпитним радом води и Још одлучш!Је треба да поведе наша организација. треба схватити као саставни део општих напора Партије да изгради нови лик нашег човека. Бво шта о томе каже друт Ђилас: „У борби за социјализам нама се не супротстављају само свесни класни пепријатељи, него и свакојака заосталост некултурност, примитивност. незнање, сујевјерје, рђаве навике. Борба против свега тога јесте, уствари, саставни дио идејне борбе за социјализам”. и даље „Социјализам сам по себи значи тако огроман скок од ново да претпоставља упорну борбу против свакојаке заосталости. Ту је огромно поље рада за нашу народну ПартиЈу, а она Је тако заорала прву бразду на њему”. (Партиока изградња. бр. 1-3 од 1949 г.) И ми смо, другови, тек заорали прву бразду у том раду иако овај цитат друга Ђиласа датира од Јануара 1949 године, што значи да резултати коЈе смо до сада постигли у гом правцу нису такви да би с њима могли бити задовољни. Овако схваћен васпитни рад у омладинској организацији захтевз од свих наших руководстава, почев од Укиверзитетског Комитета до руководства групе Народне омладине. далеко веће залагање и одговорност Слушајмо ове недеље

Технолошки факултет

15. XI. 1950 год. и Улога личности у историји”, референт Славејко. Сала 170, почетак у 20 час. 16 XI. 1950 год ..Улога државе у прелазпом периоду", референт Богомир Антонијевић Почетак у 20 часова, сала 170

Машински факултет 17 XI 1950 год, „Карактер наше народне револуције”, референт Стевановић. Почетак у 20 час.. сала машинског ин» ститута. 17. XI. „Улога Партије и њен однос према држави”, референт Јовица Ристић. Почетак у 20 час., сала машинског института 17. XI. „Бпрократизам као друштвена појава”, рефе* рент Раде Марковић. Почетак у 20 час.. сала машинског института. Грађсвински факултет

15. XI. „Да ли се преко ОУН може обезбедити мир у свету”, референт Владета Жугић. Почетак у 20 час. сала СС.

Рударски факултет 17. XI, „Бирократизам као друштвена појава”, рефе рент Муриз Османагић. Почетак у 20 час., сала 56.

ДОСЛЕДНА ПРИМЕНА

(Наставак са прве стране)

више дана, (На пример предавања и вежбе на V години Ветеринарског факултета.) Значи, семестар је скраћен. До тога је дошло због врло великог броја молби које су наставшгчки савети решавали. Ту је било случајева и неједнаког тумачења Правилника, колебања, одступања, па и спорости. Сматрамо да би томе убудуће школске управе требало да стану на пут. Рок уписа се нв смв ниуком случају продужавати. Многи студенти су користећи могућност подношења молби по месец и више дана, били неуписани, а корисгили су све студентске повластице, Нису се уписивали јер су тражили све могуће начине да заобиђу Правилник, што им је често и успевало, Требало би укинути подношење молби за' упис у онај семсстар за хоји студент нема одређени број испита, После одређеног рока, накнадно би требало да се решавају само оне молбе студената који траже да им се брише назив понављача, како би узкивали сва права као и непонављачи из те године. Оне пак студенте који се у редовном року не упишу не би требало сматрати више редовним студентима.

Другу ствар коју би школсхе управе могле да спроведу је укидање апсолутног губл>ен>а права на студирање. Оним студентима који су се нашли у тој ситуацији, треба одузети сва студентска права, изузев оних да полажу испите које су редовно слушали и оверили. Кададостигну оно због чега су изгубили право на редовно студирање треба их примити за редовне студенте. Школске управе ће вероватно, и донети такву одлуху. Основно је, дакле, за све чланове наше организације да схвате да никаквих отступања у погледу спровођења Правилника више неће бити, па чак 'ни у случајевима да и 90% студената једне године понавља. Велимир Олушки

ЗАКЉУЧКЕ

Ма oснову извештаја о раду Универзитетксог Комитета и дискусије. VI Конференција Народне одржана 12 новембра 1950 г. доноси следеће

к imileoeHunla vceaja извештаЈе о раду Универзитетског Комитета и у целини олоб2вна његов рад од У до данас. Конференци а констатуЈе да j e ор>анизациЈа Народне омладине Универзитета значајне успехе У mrvmnhpihv Рбзолуииlв ш Пленума ЦК КПЈ о школству. Велики успеси ПартиЈе и наших народа у борби за изградњу социЈалистичког лотштва очување независности и слободе наше отаџбине, обележени су и У нашоl организациЈи њеним сталним идеолошким стручним и организационим Јачањем. Ти успеси утолико су већи што су постигнути у тешким условима нашег друштвеног развитка. Ворба наше ПартиЈе за остварење пуно! социјалистичког демократизма У свим областима нашег економског. политичког и културног збивања. потстакла Је и организациЈу Народне омладине на Универзитету на Још пожртвованиЈи и У П °Р* савлађивању њених задатака. И успеси коЈе Је постигла организаииЈа Наоодне омладине Универзитета нису мали. Они се огледају у резултатима прошпогодишњих курсевТ на коЈима Је преко 7 хиљада студената нашег Универзитета^интензи вн о* проучав ало ИсториЈу ПартиЈе и проблеме Народне РеволуциЈе као и поЈелина општа теориска питања из марксистичке науке; у организовању Јавних иступа дискусиЈа о семипарским и другим научним радовима студената, К.роз све те и друге облике у нашу организацију почео се све више уносити дух критике и народне омладине на Универзитету. постављаЈући у први план проблеме студирања. успела 1е дз већина студената схпати учење као свој основНИ * ЗахваљуЈући овим постигиућима, наша организациЈа има све услове да и надаље угпешно решава све проблеме у раду.

Имаlући у виду сву озбиљност и тежину задатака, у оваквим условима неше изградње, конференциlа поставља пред све своје организације следеКе ЗЗД9ТКOI 1 Још интензивније развиlати идеолошко-политички рад кроз разноврене форме. попезуlући ra сз основном проблематиком развитка наше земље и основним зчдацима наставе и студирања на Универзитету Борити се да сва питања коЈа се тичу мећународног и нашег унутрашњег рачвитка. ла проблеми изградње социЈапистичко демократиЈе код нас, оуду кроз конкретне мере које ПартиЈа у том циљу спроволи, - на време и правилн . обЈашњене сваком члану организациlе. Оштро и благовремено реагуЈући на сваки покушаЈ неправилног или непријатељског тумзчења поЈедини* питања. подиз политичку свест и будност студензта ?. УстаЈати против свега што спутзва људе а омогућити да у организациЈи Наролне омладиие доћу до потпуног изражаЈа такве особине њених чланова као што су младалачки пплет, патриотска свест, љубав према науци и позиву коме *. Подизање квалитета студиЈа мсновнм ;е чаш задатак из кога произилазе сви остали конкретни задаци организациЈе У првом рсду водити рачуна о стручном васпитању о квалитету студирања и у том смислу пгедузети: а> проблемв гтулирања решавати стално кооч снак>>лневне задатке opraнизациЈе RpaJa сузбити штетну праксу и схватање да На Р°®” е омладине треба да покреће и води неке посебне. Фор**е РаД« њене спремању испита или учења уопште. Сву пажњу усмерити у правцу

дневне бриге да студенти поштују и максимално користе већ утврђене и у пракси оовољно проверене школске форме рада (семинари, колоквијуми, вежбе, сарадња са катедрама, итд). Борити се за пуну садржину тих школских форми, )ер се само максималним коришћењем свих могућности које нам оне пружаЈу може доаи до солидног знања, а то значи до подизања квалитета наших студиЈа у целини; в) непрекидно, са опште политичким и другим питчlњима, конкретно лостављати и претресати однос према студи Јама сваког поЈединпа. развиЈаЈући код студената ocehai одговорности и потстичући основни фактор за успешно студирање индивидуални рад сваког студента; г) подизати углел олличних и талентованих студената и настоЈати да буду ослобођени разних ситних послова и да од професора добију веђу помођ. За њихово популарисање користити нашу штампу. очигледну агитациЈу и друга средства. Насупрот томе жигосати сваки нерад и поЈаве аљкавости, коЈе су недостоЈне члана Народне омладине. 4. ОрганизациЈа Народне омладине )е дужнв да се много више брине о ван»рмиском васлитању студената и кроз све форме своЈе активности развиЈа Југословенски социјалистички патриотизам и спремност наше омладине за одбрану тековина И.зродне револуциЈе и мирне изградње социЈализма. Посветити много више пажње организацмје Народне гехнике. планинарства. сму ' ,а^^ а SKeV ЉУДИ s Културно образовање студената треба да организуЈу Комитвти и активи Народне омладине. полазећи искључиво од интересовања студенат; П оугаос£их веpvkoboле v припремању разних приредби, концерата. предавања, ДРУгарских ве чери и игранки итд.. отстрањујући штетну праксу да се културно уздизање студената одвм)а само кроз рад културко-уметничких друштава. ОогзнизациЈа Народне омладине Универзитета треба да води рачуна Да fioнашање студената и друштвена забава буду ослобоћени остатака малограђанштине и Народне омладине пажњу лосветити раду факултетских Комитета Народне омладине и у том циљу предузети следеће; редовно треба да планира своЈ рад. ангажуЈући сваког члана Пленума на поЈединих задатака. На састанцимз Пленума расправља о проблемима коЈи ге тичу рада читаве организациЈе на Ф акултету . nole' б) у Комитетима укинути свако секторисање. а задатке Р ас "° л п noje диним члановима на дужи или краћи период, кчко би се остварило колективно руковођење по свим питањима; в) помоћ Комитета секретари Јатима актива и група Нароаие омладине не смв па се сгоди само на обилажење састанака. Комитет треба добро да упозн стање у активу или групи. њихове проблеме или слабости. и «а основу тога зу)е им помођ - заЈедничким састанкгм са секр-тариЈатом актива или групе да вањем сугестиЈе и лредлога за организовање разних предавања и ша поЈелиним пчтањима. на коЈима he иступати и чланови Комитета. личним додиром са члановима секретари Јата актива и група. итд. 7. СекретариЈати актива и група Народне омладине т Р ева воде Статут Народне омладине у погледу дужности и права “ а *° г ° г е £|” е ' На састанцима актива или група члановима давати временски одређен . сваку поЈаву професионалног ..задуживања . гнотм гамо на Сузбити праксу да се рад актива и група Народне ° мла^” е ”° ли гастанке. већ га богатити различитим другим формама - предавањима, Дискусм оним састанцима. излетима. фискултурним приредбама и Ј™” е Т о? увек од интереса студенатв и специфичности факултета коме припала таЈ акти или група Народне омладине. «. КонфепенциЈа ставља у задатак свим оргаиизаииЈама Наролне омладине на Универзитету да се наЈактивниЈе заложв на доследном епровођењу ових закљу чака новембра 1950 r . V! КонференциЈа * Народне омладине Универзитета

ЗАЧАРАНИ КРУГ НА ТВШ

На свим факултетиМА Технич ке велике школе, зoо> великог ирилива студената, али ■ звот недовољна оргмнизације, свакодиевна Је појава да студенти немаЈу довољно столица за обзв љање наставе.

Пред 29 новембар Дан Универзитета

Од Лицеја до Велике школе

Велкке школе у Србији XIX века После првог устанка, када је велики део Веоградског пашалука био ослобођен неогракиченог отоманског господарења и експлоатисања турских спахија, становкиштво је у великом броју почело да насељава села и градове. Новој држави било је потребно више културе и писмености од оне која је дотле долазила од попова и калуђера по манастирима. Иван Југовић оснива прву велику школу • 30 августа 1808 године, један од најдаровитијих и нај знамекитијих Срба у то време, Иван Југовић, отвара прву Велику Школу у Београду и прву у ужоЈ Србији. Све чаном отварању присуствовали су сви чланови Правитељствујућег Совјета, Карађорђе, наставници, ученнци и ђачки родитељи. Том приликом је Доситеј Обрадовић одржао свечани говор у коме је, између осталог, рекао: „Ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу од сужанства душевнога, т. ј. од незнања и слепоте умне.” Професори ове школе били су учени и знаменити људи тога доба: Југовић, Радоњић, Војиновић, Милзггиновић и др., а предавали су предмете: историја, земљопис, рачун, немачхи језик, статистика, стилистика, државно и народно право, моралне поуке итд, Међу првим ученицима ове школе били су Вук Караџић и Лазар Арсенијевић Бата Лаха. Овај последњи у својој историји српског устанка, описао је ову школу, за коју каже: „Да није имала нарочитог устројства и за коЈу су љубав к отечеству и потреба земаљска. написале штатут У глави Правптељства и у души и срцу професора.” Тадашња прва Велика Школа имала је великог утицаја на културни живот тек ослобођеног народа, као и на све гране народног живота. Упркос свему, она је 1813 године пропала. По Вуковим речима, после тога „учење књите било се повратило сасвим старо”. • Поново отворена Велика Школа премешта се у Крагујевац Укидање прве Велике школе није утушило тежњу народа ка даљем

културном развоЈу. 1820 годииеВук саветује кнезу Милошу да оснује једну школу у којој 6и 15—20 ђака учило разне предмете, историју, землаоггис, граматику, рачун и права. Међутим, на томе је и остало. Десет година каониЈе —, по наредби кнеза Милоша; Димитрије Исаиловић отвара поново Велику школу у Београду. 1833 године она буде премештена у КрагуЈевац и тада доби нови назив гимназија. Гимназија Је имала пет разреда: најмлађу, средњу и најстарију граматихалну класу (што је одговарало разредима првом, друтом и трећем), и две класе човечности, реторику и поетику. Вук, иако је отварањем гимназиЈе културни напредак кренуо напред, није био потпуно задовољан. Твжио је за нечим вишим, за спровођењем просветне реформе у земљи. У једном писму о« саветује кнеза Мштоша да отвори три велике шк»ле у Србији: једну у Шумадијгг, друту доле преко Мораве, а трећу горе преко Колубаре, затим једну Пјравну гимназију, а потом посгепеио лицеум и универзитет. ЛицеЈ Једренским миром 1829 год, Србија је добила самосталну унутрашњу управу и судове, те је то навело кнеза Милоша на мисао да Је потребно што пре у Србији да спреми учене људе за службу држави. 1830 године долази до оснивања Велике школе, до установљења Министарства просвете (1838) и најзад до писма хнеза Милоша од 19 јуна 1838 године министру просвете у коме предлаже да се Крагујевачка гимназија „возвиси” на лицеј. Није прошло ни пуких пет месеци, а октобра месеца отворен је Лицеј. Кнез Милош је желеђ да се у новој установи предају науке, као и по европским школама те врсте. По наређењу минстарства у првоЈ годиии (која је у почетку посто Јала као једкна), училе су се науке: филозофија, ошпта историја, чиста математика, стаггистика, немачки језшс и цртање. Наставно особље уто време било је малобројно, скоррникакво. Све предмете предавала су двојица професора АнастасиЈе Теодоровић и Петар »Радовановић, док

је цртање учио један учитељ —Никола Алковић.

Први ректор 1839 године у јесен, створен Је и друти разред (друга година) коме су били придодати нови предмети: физака, прахтична геометриЈа и француоки језик. Све веће ширење лицеЈа изискивало Је само по оеби и нову управу по угледу на остале стране школв ове врсте. Постављен Је први ректор АтанасиЈе Николић. Стање 3 Лицеју није било задовол>авајуће може се чак рећи да је било скоро бедно, Поред слабог наставног особља, школа није имала потребнв књиге, збирке, лабораториЈе и др. Школске књиге могле су се набављати Једино са пристанком министарства, Овом, донекле очаЈном стању, доприносили су и сами rrpoфеоори као и ученици, јер су и Једии и други са недовољном спремом долазили у лицеј. Интересантна Је једма мала статистика из првих година лицеја. 'Из извештаЈа колико је ученика завршило годишње, види се да Је мали број оних коЈи су положили испите. Школске 1839 и 1840 год. положило је испите 14 студената, 1840/41 год. —11 студената а 1841/42 год. само 3 егудента. На захтев професора, који су тежили за бољшт условима рада, 1841 године лицеЈ би премештен из КрагуЈевца у Београд. Првх закон о уређењу јавне наставе 23 септембра 1844 године изашао је први закон под именом „Устројеније јавног училишног наставленија”. По његовим главним одредбама, Лицеј има два одељења филозофиски и правословни. Професори морају бити људи учени и морални. Ректора је бирао Савез, а министарство одређује које ће предмете коЈи професор да предаје. Сваки професор је морао преко ректора подносити мшгистарству своја предавања на одобрење. Овим су законом такође укинуте и батине као средство за кажњавање. Година 1848 Знаменита година 1848 утицала је и на тадању омладину Лицеја. Од те године осећала се већа живост у културном уздизању целога народа. То се нарочито одразило на тадање студенте. Одушевл>ење за борбу, слободу и права народа, захватило је професоре, учене људе и књижевнике. Свуда се ocehao живот пун наде и самопоуздања. По угледу на • неке енглеске универзитете, који имају свога претставника и у парламенту, и ЛицеЈ је послао претставника Исидора* СтојаноВића у Скупштину, која је била сазвана у Крагујевцу. Даље ширење Липе|а 1848 године донесен Је и нови указ по коме Лицеј добиЈа три оделења: „правословно, јестествословно -техническо и обште”. Савет бирз ректора на три године, набавља књиге, бира профеооре итд. Овим новим законом није се много добило. Професора Je и даље било мало, а предмета много, Један професор Је, на пример, предавао вишу математику практичну геометрију, механику и архитектуру и био Је у ствари једини наставник технике у школи. Да би наставници уредно држали своје часове, згстановљена је одредба по којој, ако наставнизс не дође на час, а не извести рексора о томе. има се од плате одбити онај део који му за тај час припада. Како се Лицеј све више разгранавао, осетила се потреба за неким већим телом које he водити рачуна о овој школи. Стога је 16 Јанауара 1853 године установљено звање „Главног инспектора школа”, коме су прописане и дужности. ОваЈ инспектор Је имао да присуствуЈе сед(Наставак на четврто) страни)