Student

КУЛТУРА - УМЕТНОСТ

Клуб младих писаца У HOBOЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ

Пред припрему академског позоришта Замисао поставке „АНЕ КРИСТИ“

ИЗЛОЖБА ЛИКОВНЕ ДЕЛАТНОСТИ НАРОДНЕ ОМЛАОДИНЕ СРБИЈЕ

КИНОГРАФИЈА „Лудост срца"

кроз разие форме рада (књижсвне вечери. дпскусије, гостовања итд.). свој основни задатак популарисан-е кн.иженнотп и идејно-политг.-.чко Bacmrraite студената клуб је постигзо јшз резултата, чиме 1е свака!ко потврдио потребу nocroiajLa. У цечгру његових успеха пеоспорно стоји зборник радова чланооа Клуба, ко. ји је, под насловом „Посме. приповетке, осе)и’ изашао one годпле Та књига има више<груки зпачај. Пре свега, то је д«»*тменат који речито говори о рач»енрокости и квалитсту оствареЈва мла.-шх писаца, то ,1е и јединствен и засада, нажалост, јоп усамлен мрм\'ер издакан>а књижетгих сграр&ња студената јодиог Учиверзитета да и не говоримо о ње овим друтм особинама, на пример о рет гтздто великом броју сарадника итд Заједно са успелим конкурсом Клуба и низом наступа и лискусија, зборник ггретставља уопех у раду ваших младих писаип v току прошле школске гатш>е Паоавно, у ролу Kpvfia било 1е и нечих слабости. нарочито две; ичвсчша успавацост у раду на теоретском узллзању младих писаца и као резултат тога, несналажљивост и скучепост у раду са књижевним почетшнгима Место секци.ја уметничка к«*мигијд У ова два месеца нопе школске године Клуб младиу писаца Београдског унпверзитета показује стремљење ка виш»л. На самом почетку Клуб Је извршио неколико кореиитих измена у систему свога рада. Место прошлогсдкшњих двеју секција и I*vrae комиоије, Клуб ове године има само уметничку комисију, док су ухинуте позоришно-филмска секгшја. која прошле године није показала iexy озбиљнију norpeCv свога постојања. и литерарна, с тим да се У окпиру Клуба повремено држе дискусије о неким значајнк им филмским или позоришким делима. Литерарна секција, која )е прошле године била основа читавог рада. укинута ,1е да би ње« рад стваоно био рал читавог Клуба. Све што се прошлих година радило у оквир> ове секције од сада he се радити у оквиГјКлуба. Овв Ј-гзмене су постввиле као проигирел»в делан>а уметничке комисије, к««ја отсада ттреба да руководи целоКЈ гним уметничким радом. Као јодан од главних злдатака ове кслдкмлје поставља се вас;тита» е у;,’,етнич ког критерија младих писаца што he ce постићи здравом и spenoiM критиком и п pvn пдж Iиј елштм олабирањем радова за књижевне вечери. Све ове мер* биле су повод и измени дужтости и права чланова Клуба и само доследним спровођењем постављ«тих задатака, нарочито у раду уметничке комисије, Клуб ће успети дисшотлински да учврсти своје чланство и да онемогући сваки почтшаЈ уношења хизма, коЈи се често Ја*»л»а као коб књижевних клубова и секција младих писаца. Упис у Клуб због биоскоиских карата Други, исто тако крупан корак, Клуб Је учинио ревизијом члансгва. Досада, па и прошле године, у Клуб се уписивао свако, чак и онај ко нема никакве везе са књижев«ошћу. Томе су нарочито допринела погр>ешна схватања о масовности Клуба и извесне привмлегије чланова. Радило се, наиме. о томе да Је посто Јао принцип да се у Клуб може уписати ко год хоће, без обзира испуњава ли извесне услове, а како је бивша позоришно-филмска секција чешће набављала карте за биоскопе и позортгагта, дошло је до масовног уписа студената. коЈи су Једва неколико пута дошли на састанак, подигли карте и изгјФили

се У неповрат. Поред тога у литерарно! секциЈи Је постојао и известан број посматрача и „почасних” чланова, коЈи су само били на списку, а коЈи се. наЈвећим делом. уопште нису поЈављивали на састаншша. Ове године клу6 је стао на станопиште: мање, а бол>е. Тиме he се подићи квалитет радова чланства а то he истаћи и ауторитет самога Клуба. С друге стране. Клуб he имоти само активно чланство и моћи he да му посвети више пажње. Спровођење овог начела никако се не може тумачити као затварање врата. Напротив. Клуб као услов за спој рад тражи интересонање студситске омладине и приступ и сарадња су његова насушнп потрсба, али се чланство Клуба добиЈа само после читања оргина.тгаих ралова на једној од књижеввих вечери. Разнопрстап и обимап теоретски рад У току ове школсже године Клуб ђо нарочиту пажњу посветити млађим члановтша Између осталог рад ђе се нарочито оснивати на теоретском и идеолошко-политичком васпитању. С обзиром на нека важна питања књижевности наше епохе, Клуб Је већ добио неке сугестиЈе за организовање ширих дискусиЈа о актуелним проблемима наше савремен«> књижевности (на пример, о идејности уметничког стварања, о типичном, итд.) Да би те дискусиje донеле што здравији плод предузете су нвке мере: повезивање са Удружењем књижевника Србије и са катедром Југословенске књижезности на Филозофском факултету и тесна координација рада са Централмим клубом младих писаца У Београду. Сва ова насто Јања карактеришу нови систем рада Клуба, који у центар своЈих проблема поставља питање теоретског уздизања својих чланова. Овако разноврстан и обиман рад свакако захтева н извесне услове. Гостовања, која су до недашш била Један од најјачих оближа рада Клуба, ове године he се, из материјалких разлога, свести на миишмум, али се никахо не могу укмнути. Ових дан а Управа Клуба диокутуЈе о могућностима ттосете младом сарајевском Универзитету, за кога би ово гостовање значило повод за оснивање слнчне институције. Уколико дозволе обЈективне матери Јалне могућности Клуб ћс. поред овог гостовања покушати да прошири своје просторије да употцуни свој оскудни инвентар преко потребним стварима. Али све то већ прелази граншде овог чланка. чија Је основна намера да У најсажетијеи облику изнесе перспективе рада Клуба младих писаца у новој школској годиии. П. П.

Са радом на увежбавању комада почело се још у августу, за време летовања у Биограду на Мору. У сумрак, после весело проведеног дана окупљале су се у просторијама месног народног одбора две групе девојака и младића, да раде на постављашу два позоришна комада и io: „Ане Кристи” од америчког писца Еугена o’Нила и ,Поп Ћира и поп Сггира” од Стевана Сремца у драматизацији Косара. На мору су извођачи упознати са делом и личностима коЈе he тумачити; учио се текст, изналазио подтекст и карактеристике личности из комада У Београду је рад настављен у октобру. Јер се у септембру није радило због испитног рока. Сваке вечери по неколико сати посвећују студенги чланови Академског позоришта, раду у позоришту. И док глумци на пробама врше коректуре својих улога, чланови техничке секције улажу много напора да обе претставе што боље опреме. Декор, реквизита, костими све Је то већ спремно. остаје само Још мали број проба до премијере. У позоришту влада претпремијерска ужурбаност и нервоза. Кроз кратко време појавиће се Академско позориште пред публиком са резултатом свога рада. Прво he се истуггити са комадом „Ана Кристи”, а нешто доцније he бити изведен „Поч Ћира и поп Спира”. • * • Писац „Ане Кристи” је код нас, нарочито код шире публике, скоро сасвим непознат, па да бизмо колико толико упознали публику са шим, рећи ћемо неколико речи о његовом стваралашту као и поставци „Ане Кристи” у Академском позоришту. Еуген Гладстон o’Нил родио се 1888 године у Њујорку. Отац му је био глумац. У младости напушта положаЈ чиношшка у једној капетанији да би удовољио својој жељи за путовањем и упознавањем непознатог света. Путовао је много. На својим путовањима је за сво време живео и дружио се са обичним морнарима. Тако је упознао њихов живот, психу и језик и то касније уметничким уобличавашем верно преноси у своја књижевна дела. С морнарима је провео добар део свога живота, те стога они заузимаЈу централно место његовог стваралаштва. o’Нил је члан Института за књижевност америчке Академије за књижевност и уметност и члан Ирске књижевне академиЈе, а 1936 годипе је награђен Нобеловом наградом за књижевни рад. Шегова драма „Крис Кристоферсон”, написана 1920 године, доживела Је у позоришту неуспх али доцније прерађена, под насловом „Ана Кристи”,

продрла Је на многе светске позорнице. Играна је пре рата и код нас у Београду и неким другим позориштима. „Ана Кристи” писана је у периоду када писац није био још сасвим подлегао религиозном мистицизму и симболистичком правцу у књижевности. Својим делима из тог периода писац испољава љубзв према потлаченнма. Он доказује да се код тих људи, које Је живот учинио суровим, налазе, можда и више него код других, љубав према људима и упорност у борби са недаћама. Али он не види узроке беде својих јунака. нити изналази пут за шено решење, већ само констатује. Сматра да виша надземаллка сила утиче на њихов живот. Колектив који ради на реализацији „Ане Кристи” видео је у овом делу, пре свега, упорност и жилавост обичног, простог. радног човека са мора у његовој борби за оствареше срећнијег живота кога на крају и остварује. Академско позориште трудиће се да својом претставом „Ане Кристи” каже и оно што Је писац прећутао, да живот, ма како био тежак и суров, има у себи вредности због којих треба живети. О’ Нилу је често замерано што се „Ана Кристи” завршава хепиендом. Нека позоришта у својим реализацијама „Ане Кристи” одба-

„Лудост срца” енглески филм у режији Чарлса Бенета има помало застарели мотив, освежен и модернизован елементима више техничке природе, доста вештачки, чак и симетрично компоноваи. Депојка Лидија Гарт, пошто је ослепила оставља вереника Пола ВандЈера и одлази у манастир традиционалио решавање разочарења у живот. Не нашавши тражени мир у њему враћа се у свет и одмах сусреће Пола за ког се и удаје. Стара аристоиратска породица Вандјер није баш одушевљена тим браком, нарочито отац, који је за сина желео савршену жену. Лидија се у замку ВандЈерових oceha орећном, али са сталним осећањем нгког необјашњивог страха У суседству живи Верити Фелон, девојка привлачна и одлучна, која оцу Половом импонује, али и препредена и покварена. Она почиње, под маском оданости, да сплеткари, а касније долази и на помисао да

цују читав четврти чин. да би се трећим чином комад трагично завршио. Међутим О’ Нил каже. да трагичан завршетак не би одговарао карактерима шегових јунака и њиховој борби за опстанак. Академско пооориште је стало на гледиште писца Ц настојало је, ослобађајући дело елемената хепи-енда .да у својој претстави „Ане Кристи” покаже, да срећан завршетак резултира из упорне борбе људи за своју будућност. ♦ • • Редитељ „Ане Кристи” је Миленко Моричић. студент Академије за позоришну уметност, сченограф је ДеЈан Настић, студент Архитектонског факултета. Нацрте за костиме је дала Данка Павловић као гост, а нацрте за маске Мића Поповић такође као гост Главне улоге тумаче: Душан Пантелић, Гордана Петровић. Драгиња Савић, Александар Главацки а епизодне улоге играју: Вранимир Живојиновић, Миодраг Миленковић, Благоје Хостовски, Крста Катзфић и Павле Деспотовић.

убиЈе Лидију и покушава да је удави. Лидија напушта дом Вандјерових, операцијом стиче вид, враћа се Вандјеровим, чини се и даље слепом, код Вандјерових затиче Верити која покушава опет да је убиЈе, сазнаје ко је прогони. Отац Полов прима је за снаху, она одлази да тражи Пола, налази га и настаЈе ћарру end, који је још потпунији тиме што гине Верити. Изнеди смо садржај да би се видела велика сличност између више филмова ове врсте. Он је компонован по клишеу авантуристичких и сензационалних романа где свака епизода доводи пажњу до кулминацијв* и претсказује решешв следеће. Почетак и крај се у томе подударају,-тако да су неке сцене истоветне ,у чему можда једино заостају за совјетским филмом „Три сусрета”. Техничка решења су на висини. Сама операција очију није дата кроз радњу, већ описно. Успео Je опис долажеша у завичаЈ Полов, давањем Једног широког покретног пеlзажа. Маргарета Локвуд као Лидија Гарт, нешто својим изгледом, а више итром потсећа на 'Ингрид Бергман у „Плинској светлости”, само што Локвудова има, у складу са улогом. више чврсгине и самопоуздања. Н»ена глума слепе девоЈке је врло једноставна и са мером. Из ше као лика зрачи сва топлина и чистота идоалних девојки. Пол Дипи као Пол ВандЈер дао нам је помало превише сентименталног и размекшаног романтичног идеалисту, врло постоЈанот и верног. Верити Фелон Је уопешно остварење основне карактвристике л«ка; елеганције и привлачности У синтези са препреденошћу, инквизиторском одлучношћу и рафинираним лицемерЈем. ОваЈ и овакав ансамбл могао је дати много већа остварења, али Је затр крива режија, а пре свега сценарио који је шаблонизованом фабулом већ унапред сузио и могућност ширих замаха од стране глумаца. Аутори највећег дела радова ка onoj изложби су сууденти Академије ликовних уметности и АкадемиЈе за примехкену уметност; ссм њих изложили су своЈе радовв и неки студенти нашег униварзитета и, naj jaa. чланови ескција разхтих културно уметничких друштава Срби Је. Већина излагача на овоЈ изложби позната Је и са ранијих изложби те се од изложбе до изложбе можв иратити разоo.| мнотих од њих. И ова изложба. као и већина изложби код нас. носи обележЈе отсуства фигуралних композиција. Само се наЈсмелиЈи (нажалост. не и најбољи) усуђују да упуств у решавање овог тешког проблема. Љубиша Петровић, кога смо пра две године упознали као доброг графичара а на ЈунскоЈ изложби АкадемиЈа и као доброг пејзажисту богате палете, изложио Је „Скицу за композициЈу" и остварену ту композициЈу. СпаЈајући коректан цртеж са богатом скалом боЈа, ххетривић Је дао за његове могућности данас, успело остварсње. Но. међутим, та композиција има доста озбиљних недостатака повучен скажном жел»ом за стварањем колористичких ефеката, стављзјући боЈу широким потезима четке, он Је занемарио психолошку обоаду ликова. Петровићев „ПаЈзаж из Стуленице’’ и ако Је дат више као скица, успео Је. те Је Једно од бољих дела та врста на изложби. Слично Је и са „Пејзажом из Вачке". Други излагач фигуралних композициЈа Је Саша МишићПалежански. Његова композициЈа „Смрт Хасанагинице”, као и скица за композмцију „Мучење старог Вујадипа’' на премашују остварења аматера почетника и више су резултат смелости аутора, него ли знања и талента. НаЈбоље радове су дали сликари и ранијо познати и запажени. Маринко Бензон Јо изложио „Аутопортрет” и веома успео портре „МоЈ отац”. На овом последњем Бензон је у сликарском noступку био мното доследнији него обич-‘ но у обради материје и инкарната у довршавању слике. „Акт” на коме Бензон није показао довољно знања у сликању ногу у скраћењу, био Је и ранија излаган; цртеж угљем „Портре” (портра девојке) je Једно од најсугестивнијих Бензонових остварења до сада излаганих. Карловарис Је и сшога пута изложио неколико врло успелих акварела, међу којима се истичу пријатно декоративан „Задар” и пуно простора „Пољв”. Стојан Ћелић Је дао добре цртежо баЈцом „Дубровник” и тушем „Вран>иц”, као и веома успео уљем „Портро девојке”. Овај последњи, и поред тога што су руке портретисане остале недовршене, .спада у наЈбоља Ћелићева оства рења. Славољуб БогоЈевић Је изложио више пејзажа. Интересантни су његови радови акварелом и угљем: „Зимовкик на Ади”, "Охрид П” „Дереглије” и нарочито успели „Охрид l” и „Света Софија у Охриду” на тим радовима БогоЈевић Је потпуно спровео материјализацију сликаних објеката, дао дубину, простор и атмосферу. Сасвим супротног карактера су му радови уљем „Савски мост” и „Парламенат”. На. овима, наро- чито на „Парламенту”, Богојевић се уопште не бави проблемом материјализацијв објекта, већ га, пре свега, интересују пикторални ефекти. Овим својим сликама oii te, nu маниру, приближио некима од каших стариЈих умегника (н. пр. Продрггу Милосављевићу). Док „Београдски пеЈзаж” Младена Србиновића не прелази ниво просечних радова сличног карактера, портре „Моја тетка”, излаган и на ЈунскоЈ изложби, претставља врло озбиљно, психолошки продубљено и доследно материјализовако остпарење. Миливој ОлуЈић дао Је врло богат у колориту „Пејзаж”, али по оштрој концвпцији не много оригиналан —, овај рад у многоме потсећа на сличне радове Аралице. Велики броЈ радова припада разним врстама графике. НаЈвећи део графичких радова припада аматерима, којим Јо овакав начин рада и много приступачнији. Запажени су пејзажи Божидара Лазара и Драгољуба Перића. и ако радови обојице у многоме потсећаЈу на цртеже Љубе Ивановића на кога се они, очигледно, угледаЈу и подражавају га, Ратомир Руварац, до сада више познат као бакрорезац изложио Је овде несколико врло импресивних и сугестивно присних дрвореза и ликореза, међу којима Је нарочито успео рад „Другов.и”; рањени борац кога друга двојнда носо међу собом Је поновно враћање, са ор«ихмналним решсњем, на ову веђ више тгута третирану и но увек успелу тему. Милош Гвозденовић Је дао неколико веома успелих студиЈа дечијих глава. Свега су три ваЈарска рада на овоЈ изложои портрети Лењина и Горког, . без потписа аутора и „Портре М. 1Г„ студента”, рад Александра Зарина. Прва два су прилично неуспела решења, те Јо питање нису ли овде изложени еамо услед недостатка вајарских радова. ‘Заоинов рад Је веома успео, спада у његова боља остћарсња, али Је већ излаган ка IX изложби УЛУС-а, те ниЈе ништа ново и невиђено. НиЈе ли излагање Једном већ изложених радова (што хтаје случај само са Зарином) у извесиом смислу и потцењивање овакве Пзложбе. Сама изложба је прилично аљкаво аранжирана. Каталог изложбе ниЈе штам. пан а са радова су врло често отпали натписи, што онемогућава посетиоцима добИјањо потпуне претставе о радовима. А то се, са мало труда, могло избећи, Миле КУЈУНЏИЋ

Премијера у Југословенском драмском позоришту »АНТИГОНА«

Успеси којо јо постигло наше позоришта у својој послератноЈ делатности условили су да Савезно драмско позориште обогати свој репертоар извођељем Софокловв „Антигоне" и тиме по први пут претстави нашоЈ публици Једно ремек-дело Јелинског генија. Проблем реализациЈе на нашоЈ сцени Једног дела временски а и по духу толико удаљеног од нас, претстављао Је за режиЈу и цео колектив изванредно тежак и одговоран задатак. Удахнути живот давно умрлоЈ прошлости, па Је тако оживелу приближити нашем човеку да je он осети као да живи у њоЈ, претставља многоструко тежак задатак. Епоха V века пре наше ере Је У тешким и све Јачим сукобима између класе робовласничког племства и младе робовласничке демократиЈе, коЈа Је. потпомогунута све (»чим а н е>. v ријалистичког учења. нагло Јачала. Њима се насупрот стављала разна мистичка идеалистичка учеља везана за религиlу и мит, а коЈима се настоЈало да се врати поредак власти робовласничке аР *Продирање' нових друштвених снага заснивало се - на идеолошком плану - на тековинама науке и филозофи Је. док се реакционарна идеолотја кормстила највећим делом лим предањима као вечним божлји. КС развојни процес те борбе материјализма са идеализмом, односно сничке демократије и родовске ар:" крациЈе да се наЈбоље пратггти кроз дела три највећа грчка трагичара. ате . Сва троЈица узимаЈу из Хомера мате ријал за своје трагедиlе. Али док наЈ сгарији од њих, Есхил. страсно• опева религи Ју. одлази у дубоку прошлост и уноси источњачке елементе у свзда схватања, дотле његов следбепик «-о-фокле, иако Је Још увек религиозан, његова религиЈа носи дух мирног конзервативизма, без оне лирике одушевљења шеговог претходника. Трепи, најмлађи, Еврипид на религиЈу гледа

врло скептички: судбином његових људи не управљаЈу више ђудљиви богови, већ сами људи. Он Је дао извесну, ма да уздржану критику самих божанстава. Но, да се вратимо Софоклу. Он Је ипак био дубоко религиозан, осеђањем везан за веру. Он се њоме не одушевљава, не бори се за њу. али божије законе, ма какви они били, сматра за свете и њима се мораЈу људи безусловно покоравати. Код њега то смирено осећањв вере тече нормално до часа кад неко удари на њега. Тада испод мирне површине избиЈа сва његова страственост коЈа руши све пред собом. Тегова „Антигона” Је наЈбољи пример за то. Она Је спремна на многе компромисе: Антигона се не би успротивила КреонтовоЈ наредби када би у питању био муж или син. јер би могла другог сина и мужа да добије и њен грсх пред боговима. што првог ниЈе сахранила. не би био тако велики. Али брата не сахранити кад су ЈоЈ родитељи мртви. те због тога не може другог добити значи пасти у непоправљив грех и она ту не може да попусти. На таЈ Је начин Софокле сестринску нежност кроз религиЈу подигао на ступањ страсти и створио Један од наЈлепших ликова у светскоЈ књижевности. У томв и Јесте суштина његових трагедиЈа: у њоЈ се не боре људи различитих схватања, веђ људи чиЈа су схватања прешла у крв, постала део њих самих, део њихове природе коlа од првог тренутка зна шта хође и непоколебљиво и нагонски иде напред до трагедиЈе. па и после ње делује као персонификаци]а божиЈих законв. Такви љули када их сретамо у животу изгледаЈу прилично хладни, уздржљиви и одмерени. Али, то само до онда. док их пуштамо на миру. Међутим. испод тог смиреног лика криЈе ое вулкан осеђања и страсти. Он Је у вечитоЈ противречности са самим собом; противречности спољких манифестациЈа и унутрашњих импулса страсти.

Оживљавање таквих ликова на сцени, дочараваше те удаљене епохе претставља за режију заиста најозбиљнији задатак. Наши су редитељи све те елементе имали у виду. РежиИа Је у сво Јој концепцији истакла све или бар већину њих. Ми из претставе то наслућуЈемо, можемо претпоставити Још много других ствари коЈе Је она хтелз да изнесе нг. сиену. Међутим, чини нам се да се Је на претстави могло да запази да Је режиЈа ишла Једним методом коЈи, нарочито за стаоу античку трагедију, ниЈе наlприкладниЈи. те се за последицу добио Један Јак интелектуални доживљаЈ, али нв и у истоЈ мери емотиван... рационална и интелектуална анализа дела, писиа. суштине трагедиЈз, друштвеноисториских услова итд.. изгледа да Је у извеснсм смислу декомпоиовала дело и претставу. Тражешем и проналажењем успелих глумачких и сценских детаља дошло се до ефеката коЈи потсеhaly на добро смишљену и исконструисану позу. Они су. нарочито из даље пер-спективе, врло приЈатно деловали као рељефи на фризовима грчких храмова. Све то као да 1е самоме себи било циљ ПостоЈи достч велики распон и несклад између унутрашњег дожипљавања и спољиих маниФестациЈа ко<е су биле у превази. Сцена Је потсећала на добар механизам нави Јен руком редитеља који се у длаку тачно одвиЈао и постављао фигуре на унапред одређена места беспрекорно тачно и еигурно. Као сликарску композициЈу било Је ванредно пријатно гледати те призоро који су били маЈсторски извођени. Међутим, ако би се затвориле очи, сав Је таЈ ефекат нагло падао, и узвишена и свечанз лирика трагелиЈе у оеиитаииЈамз глумаца ниlе се осеђала: лепи визуелни детаљи били су прикачени споља и нису деловали као рефлекс унутрашњих преживљавања, нису били испуњени животом, већ потсеђали иа стилизоване увојке косе.

Идући тим путем, режија Је дошла до тога да и онако прилично магловиту фабулу античкв трагедије није успела да јачв истакне. Од гледаоца је претстава изиокивала напор да се уживи у дух и боју епохе. Разноврсност и шаренило Je помало пстенцирано на рачун свечаног и замраченог акцента античке трагедиЈе, За успелу реализациЈу античке трагедиЈе нужна Је сарадња већег броЈа редитеља. нужно Је дубље и потпуниЈе изучавања услова места и времена од стране читавог ансамбла. усваlање осећањем духа епохе и локалне боЈе, коЈи би затим спонтано израсли на сцени у претставу коЈа би била живи организам речи и акције. Услед особине античке трагедиЈе да у њо) радња ниЈе тако разноврсна, потребно је било нарочиту и специ Јалну пажњу обратити на текст. Међутим, са извеснии изузецима, он ни)е довољно оОрађвн. Овде није било помоћних елемената да ce користе, већ Је тлумац био упућеи искључиво на себе, стога се и прибегло коришћењу у наЈвећоЈ мери спољних изражаЈних средстава коЈа су понекад и код понеких прелазила у занатски манир. То Је све условило да смо на моменте имали да се преоштро не изразимо за преосетљиве уши извесну псеудокласичну хладноhy у игри глумаца, нека помало расх.тађена осећања и страсти, унутра недовољно проживених, али споља гласно исказаних. нешто што звучи као лира Луки Јана Мушицког. Антигона живи по вечним и неписаним бсжиЈим законима коЈи су од онога света, која исменине разлоге за поштозањо владарске паредбе схвата као изговор. а њу саму као биће коЈе се брипо за Креонта и његове законе, а ие за непнсане божије закопе, који су нико ие* зна када настали. Она Креонту, коЈи Је персонификација земаљских закона говори; „Не свиђа ми се реч твоЈа ни Једна". Антигона хоће да угоди ..они ма доле”, lep њима треба угодити наЈвише. То Је њен поглед на свет. То 1е код ње чак и нешто више него поглед иа свет. „Та твоја помоћ не би ишла од срца", каже сна Исмени., Ниlе довољно иешто еамо сгхватити, нешто признати дз ппстмји. Хор каже; „Страсна крв у Антигони", коментаришући њену одлуку да умре за божиЈе законе као страст коЈа се не можв никаквим

разлозима спречити. Она признаЈе да је прекршила цареву наредбу и по појмовима писаних закона учинила велики грех, али се тада поЈављуЈе страсни геволт њеног нежног сестринства и њене религиозности показује да Је њено дело драго богговима. Њено признање Је само оптужба за Креонта, али у исто време и наЈстраснија молитва боговима. Она Креонта не убеђуЈе разлозима. она говори целом сво Јом природом. МариЈа Црнобори сво Јом креациЈом додирујв 1 те чаробне нити античке трагедиЈе. Заслугу за то на првом месту има њен таленат. Онз Је успела да нам у неколико сцена да претставу лика Антигониног. Иако помало романтично и без више класичне уздржаности, она Је успела да гледаоце привуче у далеку прошлост. Тачно Је да није бацила публику у занос, али је то иањим делом њена кривица, а веђим услед општих недостатака рада на комаду из чиЈих оквира она ниЈе могла, па чак ни смела да изађе. Њен Је ход на сиени префињен и виртуозан са снажним осећањем покрета, коЈи су местимично и потенцирани, да по каткад балетски делу Ју. Исмену Је тумачилз Ссња Хлебшева. Њен Је лик у трагеаији Софокле поставио као позздину за Још пластичниЈе истицање Антигоне. Хлебшева га Је помало сладуњаво и разблаженог дала, и гштањс је да ли Је његову основну карактеристику ухватила. Исмена Je плашљива, али воли Антигону и њени су псступци више везани за Антигону него за њу саму. Она одбиЈа да учествуЈе у чину Антигонином да би и њу одвратила, али када ову сеуђуЈу, хоће и она да се жртвује. ТаЈ се битни елеменат у интсрпретациЈи Хлебшеве пиЈе осетио, иако се понегде могао да наслути. Креонт као носилац нових схваташа овоземаљских и материјалистичких, да су град полис и његови закони наЈвеђа светиња за грађане и да cpeha и напредак зависе од њиховог свесног извршавања, пада под ударцима божиЈих закона. Он Је антитеза Антитони; они ry претставници та два схватања света. Он ради све по уверењу. по злоавпм разуму и тек кобна прсрочанства ТивесиЈина буде у њему уепсвчну пелигиЈу чиЈи се пламен. са гпзгедиЈе као последице гњева богова због повреде њихових закона, све јаче разви Ја. МиливоЈе Живановић своЈим Креонтом

нијв у довољноЈ мери оцртао лик. КРд њега је он више скица коју треба разрадити. Он Је лику дао извесну основну линију којом се креће на сцени, али му недостаје елемената да би био прави Креонт, цар Тебански. Хемон Стеве Жигона Је одвећ сентименталан и плачеван. тако да пре потceha на иеког уцвељеног витеза, него на лик из Антике. Он ја по Софоклу негдв између Антигоне и Крернта, али ближи Антитони. Он Је нека вариЈанта њеног лика коме није својствен буран гнев коЈи му је Жигон дао, већ гнев тих, али пун презираша. Посебну би пажњу требало посветити хору. У АнтичкоЈ трагедиЈи он има огромну улогу, о чему не мислимо говорити. Међутим, хор Је на нашоЈ сцени био заиста најслабије место претставе. Изузев приЈатног деловања шаренилом своЈих костима и доброг постављања у сценском простору, он ништа друго није лружио. Његове су све реакциЈе билв намештсне. НаЈлепше текстове он Је Јед ноставно декламовао без икаквог глумачког образложеша, те су они падали на радњу као етикета, коЈа Јој Је кад маше хад више одговарала. Оп пева о сунцу, човеку, љубзви. али све на исту ноту, те ниЈе претстављао скалу ocehaња која прате драму, већ Је од ње примао извесне рефлексе као зид од сенки. Сценограф Мило Милуновић решио Je сцену Једноставним и мирним линијама класичног стила. Можда су му боЈв биле мало Јаче тониране, што се Још више примећује на некима од костима (Хемон нпр.. па и Исмена донекле). Маске Карла Булића биле су доста уједначене. лежерне и у складу са осветлењем коЈе }е нарочито успело за времв гогора ТиресиЈиног. За време два сата претставе ми смо осетили дах Антике коЈи нас Је једним краЈичком дотакао. Нисмо га до краЈа осеткли, Јер се сувише смело зашло у Антику, Сам је колектив требало хроз Шекспира привести постепено Автици. и то наЈпре Еврипиду коЈи Је вигве „овоземаллки” и ближи нама како птумцима тако и публици. Ова he претстава даљим уиграваљем отклонити неке лд гвоЈих недостатака л иослужш и nauioj публици као увођење у античку трагедиЈу.

Радлша Илић

ИСПРАВКА у прошлом броју нашег листа ОД 15.X1.1950 године поткрале су се следеће техничке грешке: У последњем пасусу чланка „Први овогодишњи наступ „Бранка Крсмановића” треба да стоји: „Берислава Рак, изразито драмски сопран, кристално звонког гласа...” итд. Бисерка Катушић... публици се претставила тачкама „Визија” од ШкерЈанца и аријом из Вердијеве опере „Трубадур”.

ПРОДУЖЕН КОНКУРС ОНЛДДИНСКИХ НШЧКИХ РДДОВД Централии комитет НО Србије продужује конкурс омладинских музичких радова објављен маја месеца ове године до 10 децембра 1950. Пошто су за овај конкурс до данас приспели и неки радови који су до сада већ извођени, што конкурс није предвиђао, дошло се до захључка да he обзиром на ову околност бити боље ако се конкурс огласи за јаван, односно без цифре. У вези са овим, извештавамо да ће се до продуженог рока примати без разлике и они омладински радови свих музичких облика озбиљног карактера који су ма на који начин приказани Јавности или музичким стручацима од дана објављивања овог конкурса, што значи од маја 1950. Све оно што пре овога времена не би било потпуно непозиато јавности неће се узимати у обзир. Поред тога, потребно је да учесници конкухх:а уз свој рад, ако је дело већ извођено, доставе где је, када и у којој форми извођено. Ово исто треба накнадно да учине и они који су већ послали своје музичке композиције. За награђене или похваљене радове даће се јавно стручно образложење комисије. 14 новембар 1950 год, Централни комитет Београд Народне омладине Србије