Student

УИИВЕРЗМППЕТГ ИЕКАА И САЉ.

IЕЖIВO УНИЕГЗИШЛ

Корен готово свих институција задире дубоко у прошлост, у средши век. Интересантно је данас, гад наш Универзитет и Велике школе дочекују свој празник као формирана училишта са разгранатом мрежом факултета на којима се нроучавају многе научне дисциплине неопходне нашој привреди и развоју културе, упознати читаоца са задацима Универзитета те установе од неоцењивог значаја за савремено човечанство. Пут који 'ч прошао Универзитет док није примио £р°ЈУ данашњу физиономију обележен је са неколико значајних етапа. Скицираћемо, у грубим потезима, неке изразите и интересантне моменте из настанка и развоја Универзитета.

Реч угиверзитет води порекло од латинске речи универзитас. Њу су стари Римљани употребљавали за означавањ скупа ствари (упиверзитас релат) или групе лица (уни. верзитас персонарум), чије јединство . има својствону апстрактну индивидуалност о" особеностима различитим од оообина јединица којега сачињаваlу. На по. популус народ има друкчија својства него човек појединап коlи тат чарол сачињава. Упстребљавајући тај појам римнског многобројне професионалнеккто т порације занатлија у сред■ њем веку добиле су назив универзитатес. Отуденти старих училишта у Италији, наЈпре у Болоњи, усвојили су гај уобичајени термтш, те су се кл’*бови, у које су се они уs друживалк, називали огтштим именсм уетгзеозитатес. Тек доцније, <ггалном /потр-бом, ова је реч изгубила оригинално значење и примила ново почела да означава училиште за стицање вишег образовања. Најстарији и познати универзитети (као у Болоњи и Паризу) су се рчзвили *'з манастирских, катедралсгих или приватних школа, апсорбуј>ћи неке карактеристике сваке од њих. је да је црква држала * своЈим све н: ти образовања тога времена. У исто време испољава веома знатна тенденциЈа за еманциповање универзитета од црквепог туторства. Одраз те борбе, која се одигравала и на најпозпатитем и најстаријем училишту у Болоњи, огледа се у продужавању т *чења античких филозофа, што Је црква строго забрањивала. Ов' искре знања у средњевековном мраку распиривали су најистакнутији предавачи Болоње као Азон, Ирнеријус и Планцентин. Црква је забраном одржавања гшедав. њ? названом цесацио. Предавачи i. студенти су се разишли по ра*ним градовима Италије, где су ос швали нове самоуправне школе. Сличан процес се одигравао у Францусхој. У Паризу, престоници Капетовића, су у борбу са претставником епископа ступили „парвипон, тани“ наставници епископске школе на Пти пону, мосту на Сени. Цесацио и овде био узрок оснивању нозих универзитета. Тако су основани универзитст у Орлеану и Ремсу, а тедна група професора и студената Је прешла чак и у Енглеску, где је 1229 године ударила темеље утшверзитету у Оксфорду. Предавања, професори и студенти r Поедавања су одржавали професори разнмх назива и разних степена учености и помоћњ особље репетитори и бакалауреауси. Они у прво време нису имали никакву сталну плату него су их плаћали слушаоци, купујући на тај начин производе Г.ИХОБОГ интелектуалног рада. Овако сакупљени хонорари професо, називали су се у Болон>и колекта, за разлику од саларија стално утврђене плате, уведене тек у ХУШ веку, најпре у Италији. Ректор Дужност ректора није вршио најстарији тли најистакнутији професор изабран од проф сорског колегија. Ректор је био претседник студентског клуба. У Волоњи су постојала два клуба студената. Сваки од ова два клуба цисмонтас и ултрамонтанс бирао је свог ректора, који Је морао да буде старији од 24 године. Ректор је сакупљао колекта, а професори су за узврат били дужнтт да се покораваЈу његовим наређењима, да се обавежу да he уредно одржавати предавања и у том смислу су ректору полагали заклетву послушности. Насупрот клубу студената, професори су образовали своје удружење, свој синдикат колегиЈум. Временом је на професорски колегијум прешло право да бира ректора из своје средине, Колеџи Универзитети у прво време нису имали своЈу посебну зграду. Просторије за одржавање предавања биле су обични станови изнајмљени од приватних кућевласника. У њима није било никаквог инвентара. Студеити су v недостатку клупа били принуђеии да седе на поду или слами, која се зими због хладноће уносила, и ца пишу над својим коленима. Универзитети почињу имати своЈе сопствене зграде тек од XIV века. Студенти су становали или приватно или у специјално за њих одређеним зградама најразличитијих назива: хоспицијум, аула, хал, колеџ, Ту су они обнављали градиво које су чули од предавача на универзитету Често су плаћали ре" генсе су им објашњавали неке партије из прецавања и текстова. Регенси су временом постали бољи стручњаци од професора. Тако су центри -»бразовања у неким местима постали колеџи и настао нов систем наставе праћен редовном контролом рада студената од стране регенса и помоћног наставног особка и строгом дисциплином. Сорбона је била један од најпознатијих колеџа у Европи. Основао Ју је 1257

године фпанцуски геолог Po€jp Д Сорбон. То није био ни факултет ни колеџ у данашњем смислу речи, чећ пре oNi за смештаЈ прк>фесора и сиромашних студената теологије. Колеџи 'у се дг данас одржали само у Енглеској, одакле су пресађени у Сједињене Америчке Државе. Испити Током целих студиЈа полагао се само један зкачајнији испит. Овај завршни испит, којим се признавала вештича вршења предавања, добивала титула мајст°ра учитеља, састоЈао ое и~ два цела. Први део егзашшацио се састојао у коментарисању одређених тавова текста кога Је комисија доктора означила кандидату неколико сати унапред. Колацио 1е јавни део испита. Студен-г Је излагао „кводлибетику” малу reav по сопственом избору и бранио Је пред свима присЈггним. Чувена је била одбрана „теза сорбоника”. Кзндидат који је бранио тезу називао се дефенденс. За време полагања стављана му је на главу специјална капа -- бирета. Он је мо-

рао одговарати на постављена питања од изласка сунца до сумрака свима онима који су нападали његову тезу После завршеног испита стицао је право на ношење одоре ма ; стора-учитеља. Интересантно је да се напомене да је студен има било дозвољено да сами унапред одреде каквим успехом желе да положе испит. Испит је према томе имао три степена тежине. Она т студент који би положио кајтгжи степен испита ригорозум, положио би са одличним успехом био хонорес. На универзитету у Оксфорду испит Је биг замењен заклетвом кандидата да Је редовно пратио предавања и сг-варнс студирао предмете и потврдом те изјаве од стране четрнаест професор Оксфордског уетшерзитзта При краЈу средњег в°ка заведен је испит за докторат промоцио. Испиту присуствовало 12 најистакнутијих цгктора Јпшверзитета. Примљени кандидат је добијао. звање доктора, докторску капу и књигу, прстен ti оскулум пацис (пољубац мира). ОбичаЈ ношења и добијања прсте.,а задржао се на универзитету у Бплоњи. Да б*' стекао право полагања доктората, кандидат је морао да проведе на универзитету најмање десет година за добијање доктората из грађанског и црквеног права, а з- теологиЈу 12 година. Доктори су били ослобођени личног и непосредног одржавања курсева. Одржавали су их преко својих помоћника. Тако се студирало и полагало до зеформације. Реформацијом универзитет утлавном добија данашњу фузиономију.

Стварање Београдског универзитета

VIVAT, CRESCAT, FLOREAT

Борба за проширење Велике Школе и стварање Универзитета, била је сваким даном предмет дискусиЈа, како самих наставника тако и народних посланика у Скупштини. Чињене су разне измене и допуне закона, доносиле се Уредбе, ишло се ка Универзитету. У Јесен 1896 год. тадашњи ректор Јован ЖуЈовић и Љуба Ковачевић, министар просвете израдили су допуну закона о устројству Велике Школе. По њој су факултети, Технички и Правни, проширени додавањем нових отсека. На Техничком су отворени: механичко-технички, грађевински и отсек за архитекте док Је Правни добио судски и политичко-економски отсек. Новим изменама такође је укинуто зван»е суплента, а професори ,qy. били подељенм на. редовне, ванредне и хонорарне. Ова нова одредба је значајна наЈвише зато, што је звање наставника могао да добије само онај. који је раниЈе већ био члан Академског савета. Тиме је освојена наЈзад велика победа доби Јено је право за коЈе се Велика Школа борила, право по коме Министар не може наметнути Школи наставника кога ова не жели Питање стварања Универзитета кренуло je напред, Око седамдесет народних посланика дало Је 18 новембра 1898 год. предлог о оснивању Универзитета, што Је на седници једнодушно прихваћено. Образована је комисија са задатком да изради пројекат закона о Универзитету. Међутим, министар просвете А. Ђорђевић, као да Je кочио брзо решавање овога питања. 27 фебруара 1905 год. потписан је закон о Универзитету, а Велика Школа је истога дана укинута. Као што је ондашњи професор, Богдан Гавриловић рекао: "Једна се светлост морала угасити да би се место ње друга, јача могла појавити.“ * Свечано отварање Главна свечаност отварања извршена Је 2 октобра 1905 у великој

дворана „Капетан Мишиног здања.” Присуствовали су чланови дипломатског тела, претставници Министарства, као и изасланици Загребачког, Софиског. Туринског, Универзитета, претставници Словенског друштва из Прага, Матице словеначке, делегати из Војводине, претставници ТекелиЈанума. У своме говору. први ректор Веоградског универзитета, Сима Лозаниђ, између осталог Је рекао; „Ве* рујем, као у какав природни закон, да ће нам наш Универзитет. кад буде достигао праву висину, потстаћи целокупан живот и да he нам он бити главни чинилац у остварењу наше народне мисли.” Ове речи данас су постале стварност. Vivat, crescat, floreat nostra Alma Matter Колико je оснивање Београдског универзитета изазвало велики од* јек у целој земљи, па чак и у иностранству, доказују безбројни телеграми упућени том притиком. Ево неколико: Беч, Од свег срца честитам данашњи дан, желећи да сјајно просија нова просветна звезда у Српству. Решетар. Беч Vivat, crescat, floreat, на корист Српству. Омладински Гласник. Бјеловар Поносан, сретан српским напретком, придружујем се данашњој велебној слави, кличући: Живило, цветало и напредовало Српско Свеучилиште! Ђалски. Врлика ЗахваљуЈем на указаној пажњи; радујем се данашњој слави, најјачем упоришту културног уједињења! Иво Ћипико. Загреб Наш Пијемонт добива храм у коме ће се уз истину науке морати разгарати луча слободе, једина нада нашег слободног робља Пијемонту.- Веру Јемо, јер га љубимо| Српска академска омладина загребачка.

Карловци Пут нам је истраживање и усавршавање српске природе, а мета cpeha и величина нашег народа и напредак човечанства! Напред у томе правцу! Др. Батут. Мостар Отварање првог Српског Универзитета нек буде сретно по све Српство! Алекса Шантић. Сплит Знајте браћо, да је данас и наше годовање! Мештровић. Анексиона криза и барикаде по улицама Београда Анексија Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске изазвала је велико незадовољство у народу. Великим демонстрацијама. омладина и цео народ, изражавали су своје незадовољство противу тадашње Владе у Србији. тражећи њен пад. Створена је „Народна одбрана”, која је имала за циљ да прикупља добровољце за евентуалне борбе, образована је и концентрациона Влада под претседништвом Сто Јана Новаковића. Међутим, у немогућности Да натера Србију на покорност дипломатским ратом, Бечка влада реши да оружаним сукобом постигне циљ. Повод за рат дао је Гаврило Принцип Као гимназист, он приступа кругу националнв револуционарне омладине и са својим друговима Трофимом Гробежом и В. Чубрановићем, 28 јула 1914 године, изврши у Сарајеву атентат на Аустро-Угарског престолонаследника. Франца Фердинанда, који је присуствовао великим маневрима своје војске. У првом светском рату, који је тада избио, Београд је дао велике жртве. Аустријанци су из Земуна и са својих монитора на Дунаву даноноћно бомбардовали Веоград. Непријатељ

је коначно гтродро у град. По улицама су ницале барикаде. Браниоци су својим грудима заустављали наЈезду, борећи се за сваку стопу земље. Омладинци, професори и студенти Универзитета били су у првим редовима, док су жене и деца доносили муницију, преносили оружје и тиме давали свој допринос општем иапору. Непријатељ је ипак успео да заузме град и целу земљу, али само гтривремено ... За време ових ратних година, Београдски Универзитет је обуставио рад. Аустријанци су прогањали л>Уде, жене, омладинце који нису хтели да се покоре њиховој сили. За време три године тешке окупације. непријатељ је уништио Универзитетске институте, пљачкао скупоценеи тешко набављене апарате, разносио ретке примерке књига, А студенти? Они су били у првим редовима 6орећи се заједно са народом за ослобођење земље. После победоносног завршетка морало се почети све изнова. зитет је био сасвим разорен. Прилив нових студената, свршених матураната бивао Је све већи. У шкцлској 1923-24 години, на Универзитету је било уписано 5.464 студената. Новостворени услови захтевали су да Београдски Универзитет прошири свој рад. Оживљена су сва три факултета. Технички, Правни и Филозофски, а основана су још три, Медицински, Пољопривредно-Шумарски и Православно-богословски. Даљи развој Београдског универзитета био је испуњен дугом и тешком борбом за своја права и слободу наставе. НА УНИВЕРЗИТЕТИМА У САРАЈЕВУ, СКОПЉУ И ЉУБЉАНИ

Нови фанултети и институти

Политика нацииналне неравноправности у староЈ ЈугославиЈи оставила нам Је велике последице. међу коЈима и оне, коЈе су се нарочито одразиле на рад и отварање нових факултета или универзитета у земљи. Нагли послератни развоЈ наше социЈалистичке економике, сваким даном захтевао Је све већи број високо-квалифи кованих кадрова; професора инжењер. економиста. лекара, агронома и других стручњака. Зато се у свим универзитет ским центрима у земљи отварају вови факултети и нове школе. Сарајево и Скопље добили су своЈе универзитети БроЈ студената Је све већи. Од 193*/183.i године, када Је у Београду, Загребу и Љубљани било 16.260 студената, таЈ 6poj се у овоЈ години повећао на скоро 60.000 Школске 1945/46 године у земљи Је биле 36 факултета, док данас тај броЈ износи преко 70. Убрзо he наши универзитетски центри добити студентске градове и на сеља, који се налазе у градњи. Нови факултет у Сарајеву Тежња народа Босне и Херцеговине за ширим образовањем, коЈа се осећала много раније, данас Је остварена, захваљуЈући правилноЈ политици наше Пар-

тиЈе и Владе. Јер. народ Босне и Херцеговине то ниЈе могао да постигне ни под једним раниЈим режимом. Он то није могао да очекуЈе под феудалном турском владавином или под аустро-угарском окупацијом, а нити у условима владавине онвших ненародних режима старе Југо?лавије. Сви ови режими, мање више. имали су Један исти циљ културно, голитичко и економско поробљавање на)Ода и заЈедно с овим његов о одржава>ве у културној заосталости. И зато ниЈе ‘мкакво чудо, што у Восни и Херцеговини пре рата ниЈе било никаквих виших икола, осим теолошкмх, кроз коЈе Је на'од трован а не просвећивак, трован шовинизмом и верским фанатизмом. Данас, када су створени сви услови за неограничени развоЈ научне мисли, омогућен Је приступ на Универзитет сваком ко показује жељу и способност да Је усвоји. Отварање нових факултета у Саоајеву резултат Је правилне политике наше ПартиЈе, коЈа, верна принципима марксизма-лењинизма, остваруЈе равноправност народа Југославије, не само на економском и политичком пољу, него и на културном. Од Правног, Медицинског, Техничког и Пољопривредно-шумарског факултета и Више педагошке школе, прошле године Је створе« Универзитет

у СараЈеву. Данас се он знатно проширио, Недавно су отворена Још два нова факултета: Филозофски и Ветеринарски факултет. Отварање Филозофског факултета, који he претстављати ков извор наставног кадра, од неоцењиве Је важности за народ Босне и Херцеговине. где се недостатак професорског кадра нарочито oceha. (Данас у Босни и Херцеговини раде 23 потпуне гимназиЈе, пре рата 13, 98 осмолетки и нижих гимназиia. 27 средших и стручних школа и 7 рад ничких техникума). До сада Је у овоЈ Републици Једино Виша педагошка школа у ГараЈ%ву, уз novoh факултета у другим републикама, припремала наставнички кадар за средље школе. Предавањем др. Алекоандра Белића „Језик и мишљења”, отпочела јо редовна настава на овом факултету. Сарајево Је добило и Ветеринарски факултет. Отваран.в новог факултета помогли су нарочито Ветеринарски факултет у Београду и Загребу. Југословенска армиЈа Је новоотвореном факултету уступила своју ветеринарску болницу. где he студенти имати могућности да стечено знање на теориским часовима успешно проверв на практичном раду и употпуне. Скопље је добило Економски факултет Процес отварања факултета и стварања Универзитета у Скопљу, текао Je слично као и у СараЈеву. Пре рата Је Скопљв имало само филозофски факултет, коЈи Je био део Београдског универзитета, а похађало га Је 277 студената. Мали броЈ свршених матураната коЈи Је имао матери Јална средства за даљв школовање, одлазио Је у Београд и Загреб, уколико су желели студирати друге гране науке. Тек после ослобођења и МакедониЈа, као и све наше остале републике, добија широкв могућности за свестрани развој. Отварају се редом Један за другим нови факултети: Медицински, Технички, Пољопривредно-шумарски и Виша педагошка школа. НаЈвећа тешкоћа Скопског универзитета недостатак наставног кадра. све се успешније решава уз помоћ факултета у Београду, Загребу и Љубљани и ангажовањем познатих стручњака из привреде. Док је 1946/47 године на Филозофском, Техничком и Пољопоивоедно-шумарском факултету било 33 професора, наставника и асистента, таЈ број Је у 1949/50 години био знатно већи износио Је 103. Уз свестрану помоћ државе, Универзитет сваким даном добиЈа нове просториЈе, гради се студентски град, док око 90% студената Скопља има rrpoсечну стипендију од 2.100 динара После шест година слободног живота МакедониЈа Је добила свој пети факултет Економски факултет. Скопски универзитет, чији су факултети почели да C0 отвараЈу тек 1946 године, већ даје прве стручне кадрове, нужно потребне за развоЈ и напредак НР Македоније. Са филозофског факултета већ Је изашла прва генерацмЈа од 45 дипломираних студената. Проширују се и остали универзитети . Све већи прилив студената на универзитетима и великим школама у земљи захтева и њихово проширење. На ТехничкоЈ великоЈ школи у Београду, досадашњи саобраћаЈки отсек прерастао Је у СаобраћаЈни факултет, осми на ово] школи. Загребачки универзитет Је добио Још Једну академиЈу у рангу факултета АкадемиЈу позоришне уметности, коЈа ћв имати отсеке за глуму, драмску и оперску режиЈу и за сценографију. На териториЈи НР СрбиЈе, у КрагуЈевцу Је отворена Виша педагошка школа. У Љубљани Је ове године подигнуто више грађевина за научне институте као и насеље универзитетских и научних установа. У новим зградама већ раде Институт за хидроградњу. Металургиски и Рударски институт. Зтраде за Још осам научних института налазе се у градњи. На згради за Савезни хемиски институт изводв се унутрашње инсталације. Док ће главна зграда овог института бити завршена идуђв године, у згради за ла_ бораториЈум ускоро ће почети да ради познати научник др. Макс Самец, који ћа тамо наставити своја истраживања о угљу, Овогодишњи план градње биће завршен и на Савезном физикалном институту. У Љубљани he бити такође отворена и дворана за предавања на Електротехничком факултету, док се у градњи налази и Институт за шумарство. Привремена зграда за нови Агрономски факултет биће завршена Још ове године. Сл. Ш. НОВА ПРЕМИЈЕРА АКАДЕМСКОГ ПОЗОРИШТА Академско позориште сада завршава са "рипремањем комада „АНА КРИСТИ” од Еугена o’Нила, тако да he се већ 1 децембра 1950 године одржати "ремијера. Ово he бити прва премијера Академског позоришта у овоЈ сезони. До краја овог семестра Академско позориште даће још једну премијеру.

Скице за портрете далеиих пријатеља

jjj Да Је стари Хелије тих дана погледао а преко ограде својих кола на Дубраву Ј загребачку чудио &и се живости, покре■ ту и шаренилу, а да му топот његових ЈЈ коња ниЈв сметао да чуЈе гласове који м су долазили одоздо мешаЈући се са лу; пом и вревом, чудио би се Још више, ■ чак би збрка Језика довела у недоумиZ ЦУ не ради ли се ту опет Једном о кули Ј која Је требала да буде саграђена до т не&а. Но о томе се Још ниЈе могло заЈЈ кључивати, људч коЈи су били узрок ш збрци Језика налазили су се сасвим при “ земљи, копали су темел»е, а стари Хе■ лиЈе ниЈе могао зиати да су управо ти 5 темељи а не амбиција да се попну међу ■ богове привукли људе овамо да образуZ )У то чудесно шаренило. Z Ипак његова недоумииа Je била опраз■ дана. Готово сваког руменог Јутра, Koje ■ је овде у Дубрави увек било лепо и свеЈЈ же, вагон пионирске железнице би за■ тварао у себи и Норвежане из Бергена S У коме Је три месеца ноћ, и влжирског т црнца Зенона коЈи је тако близу екваZ т ора. Источну границу у овоЈ иитерна■ ционали пионирских кола означавао би

Индонежанин Те а западну Перуанац Хуан који Je у Дубраву дошао са своЈим париским колсгама. НиЈе само збрка Језика била карактеристична за младе људе окупљене на овом месту из тако далеких краЈева. Било Је то и шаренило ћуди, назора, обичаЈа, идеЈа и свега уопште што не чини суштину човекову. (У дане кад су се Норвежани буквално кували од врућине и пажљиво крили од Јупскот сунпа, антилски црнац, бригадир енглеске бригаде се озбиљно бринуо да не назебе.) Ово многоструко шаренило давзло Је нарочиту драж овом скупу, али би она била без величине да све те људе ниЈе уЈедињавао циљ и идеЈа 0 миру, сврадњи и узаЈамноЈ помоћи напредних и младих људи, ПриЈатељи из далека нису нипошто онако типизирани, једнолични, како су их дали наши дописници, увек спремне да даЈу по неку изЈаву о међународним проблемима као да су сви запослени у министарствима иностраних послова своЈих земаља; и са посебним изЈавама (коЈе све личе као ЈаЈе на Jaje) о томе зашто су дошли у Југославију. Прави њихов унутрашњи став и сви сложени мотиви могли су се сазнати само дужим познанством, дубоким и искреним приЈатељством и дугим посматрањем и испитивањем. У ствари сви наши гости имали су потпуно људске мане и врлине и различите, често чудновате скпоности и интересовања. и баш познајући сав сложени живот тих младих интелектуалаца, приЈатеља из далека можемо управо осетити колико Је велик њихов поступак и колико треба ценити њихову љубаа према нашин народима. * * ♦ Вригадир шведске бригаде Олаф се међу своЈим земљацима поносио позиавањем Словена, њиховог менталитета, њихове историЈе чак и њиховог језика. Студирао Је седам година славистику, знао Je толико руски да Је ..већ” могао

Усггомвна из Дубраве загоебачке лета 1950

да чита Горкога и наравно волео га Је. Славистичка знања су му омогућавала да овде онде неки појам у свом рђавом немачком објасни неком словенском речи за коЈу Је (за нас) увек оста Јао проблем да ли Је старословенска, руска или чак наша па искривљепа. вал>а признати да Је од тога, понекад, мало нејасно псстајало још неЈасније. Био Је помалз настран, страсћо се интересовао орнитологиЈом, а ниЈе га интересовала полнтика. Сећам се његовог разговора са Једним нашим другом, страсним политичарем. Из учтивости према домаћину он је одговарао на питања али су ти одговори били често (чак кад се радило и о уиутрашњим шведским проблемима) ~Не знам то“ или „не знам Ја се тиме знате не бавим”. То би увек рекао с неким изразом осећања кривице. Зато Је био велики стручњак у области о којоЈ Је било горе речи. Наш друг М. коЈи Је имао сличне склоности проводио Је с њич сате лутајући по шуми да би овај упознао наше врсте птица. ПриЈатно се оcehao код нас. Колико Је истинске љуб&ви и приЈатељства, признања и дивљења избиЈало из његовог веома наивног умовања; „Кад би у свакој земљи били овакви омладинскк логори и кад би смо свуда одлазили Једни другима у госте, спријатељили би се тако да никад не би било ратова.“ * * * У општој дружељубивости у средини где се прећутно држало за добар тон да се човек налази у друштву, бригадир Зенон Је био упадљив са своЈе усамљености. На његовој високоЈ мршавоЈ фигури чудно се клатила лева рука отсечена изнад зглоба, кад би увек некако журећи пролазио кроз логор. Нисмониквд сазнали откуда му таЈ недостатак али смо сазнали за узрок његове усамљености. Овде треба одмах рећи да Је Зенон био марокански црнац. На излету у СловениЈу Једна наша-другарица Је успела да продре кроз оклоп његове изолованости и неприступачности и ту Је

управо почело његово велико пријатељство са нашом бригадом. У средини француских бригадира био Је апсолутно сам. Или Је ои патио од комплекса ниже вредности или у друштву бригаде „14 Јули” састављене готово искључиво од социЈалиста, нијв био довољно срдачан однос према „обојеном човеку’4 Највероватније Је да Је он бно претерано поносит (та он ниЈе дозвољавао да му ко припали цигарету иахо га Је та операција ста Јала прилично мука) и да се стално бојзо да не буде сувишан, можда му Је француско друштво некад и дало повода за то. Зато му Је наша бригада постала велики пријатељ. Он није могао као многи бригадири бригаде „14 Јули“ да добиЈе годишње отсуство и да га употреби за долазах у Југославију. Једноставно Је напустио посао. Тек од других французЈ сазн?;ли смо колико Је то Јунаштво. Ситан чиновник какав Је он био имао Је мало наде да ће по повратку за краће време, наћи запослење. Кад се после три недеље бригада „14 Јули“ вратила у Француску он Је остао Још Једну смену. Изражавао је читаво време одлучно жељу да остане потпуно у Југославији. о се распитивао детаљно и исцрпно, сан му Je био да студира, Често Је правио посете нашем штабу и то увек око 10 сати. ггогледао би увек кроз прозор и долазио би само ако у малоЈ штабскоЈ просториЈи ниЈе било много света и ако Је унутра био ко од његових добрих познаника. Замолцо би увек за радио и онда потражио гтаницу Монте Карло која Је у то време ииала емисиЈу црначке музике. Тако Је проживљавао своја патриотска осећања оваЈ млади човек коЈи Је хтео да стечену домовину промени за бољу. * * * Знао сам добро шта Је значило кад се с друге стране зграде на којоЈ Је радила ..филозофска чета” чује галама То Је мали Индонежаиин Те долазио у своЈу редовну поподневну посету. Знао сам да

ће се ускоро, овилазећи све групе при- Z влижити и нама, и да hy чути ускоро j н.егову поздравну формулу „Коман са ■ ва“ коју Je неуморно понављао писку- Ј тавим гласом. Овај љупки и добри при- ■ Јатељ остао Je за све нас у извесном “ смислу загонетан. Поред тога што Је ■ много времена проводио са нашим дру- 5 говима, што их Је тражио и готово про- ■ тонио ипак се ниЈе могао наћи неко ко Z ©и знао да каже што о његовом поре- ■ клу, животу поготову нико ко би од ње- Z га нешто чуо о приликама у шеговоЈ до- ■ мовини. (Такви су били уосталом и сви S његови далекоисточни земљаци, о поли- ■ тици и приликама код њих изражавали ■ су се тако да су се њихове изЈаве по " загонетности могле уброЈати у типичну ■ „кинеску мудрост”.) Иначе се он толи- 5 ко спријатељио с нашим студентима о- ■ собито с „филозофском четом” да га Z ни)е мрзело у дане кад би ми радили ■ поподне, да долази 4 км. пешке, да се ви- Z ди са својим приЈатељима, да им мало, ■ готово симболички помогне и да опет Z неприметно нестане. ** * Z У Брежицама на заЈедничком излету Z са нашим иностраним пријатељима би- ■ ли смо сведоци Једне нежне готово лир- ■ ске сцене. У хладу на обали Крке Једна Ј група словеначких малишана опколила ■ Ја Једног нашег госта и певала му сло- Ј5 веначке партизанске песме. ТаЈ гост Је ■ био Флори Јан Н. Американац, студент Z славистике на Сорбони. Сазнали смо до- ■ иније да Је он сам сакупио ову децу Z дуж обале, знао Је словеначки па се сам ■ споразумевао с н>има. Одушевио се овом ■ децом, за то Је имао и разлога, дечаци ■ су разговарали с њим као неки идеали ■ пионира. Исто овако топле симпатиЈе Је ■ имао оваЈ наш пријатељ и за наш фол- ■ клор и музику, Неуморно Је посећивао 5 свв концерте и наступе фолклорних гру- ■ па. Једино што Је тражио од нас биле Z су нотне свеске са народним песмама. ■ Овај иначе необично живи младић који Z Је пропутоаво скоро .читав свет тражио ■ Je да остане у нашоl земљи. * * * Овде се мора завршити оваЈ ма.ти Z фрагменат из галериЈе ликова начпгх ■ приЈатеља из далека. т Грађевина коју су зидали у Дубрави ■ неће допрети до неба али њену ће сла- Z ву разнети читавим светом а то Је исто ■ толико. Z

СКМЗ М. ЋИРКОВИЋ ;