Student

5 година рада КУД „Бранко Крсановић"

ХОР, ФОЛКЛОР...

Још 1884 године студенти Велике школе у Београду основали су Академско певачко друштво „Обилић”, које је кроз врло живу делатност постојало све до последн.ег рата, предузимајући, поред честих иступа у Београду, и низ турнеја по земљи и иностранству. Ta-, ко, пред први светски рат „Обилић” је гостовао у Русији. А између два рата био је у Пољској. Грчкој, Чехословачкој и Аустрији, где је, према писању ондашње штампе, пожшео велике успехе. * Између осталог, важно је истакнути имен>а „Обилићевих” хоровођа: МаритЈковића, Маржитша, Ристића, Брезовшека. Милојевића, Србуља и Бондура. „Обилић” је открио и талвнте наших оперских певвча Жарка Цвејића и Станоја Јанковиha. Друштво „Обилић” које је за време свог дугог постојања било понос Универзитета и ужипало поштовање наше публике, престзло је са рздом почетком последшег рата, да би се још прве године по ослобођешу културне традиције универзитета продужиле и сиажно развиле у новооснованом културно-уметничком друштву које је узело име „Вранка Крсмановића”, студента и народног хероја. ♦ * * Везано за напредне традиције „Обилића” КУД „Бранко Крсмаповић ’ почиње рад од'.тах после ослооођења, са самим почетком рада У- ' ниверзитета. Најпре је то био само покушај да се оживи уметничка делатност међу студентима, па ie 1945 год. формирана сетсгтија народних игара, али је она почела са радом У пунијем смислу следеће, 1946 год. Рад те прве секције био ie искључиво аматерски. „Академски хор“, који је такође онда формиран, био је под стручним руководством Мирића, сада диригента Сарајевске опере. Хор је још на самом почетку свога рада стекао велику популареост међу студентима. Почетак рада ових секција био је везан оа великим потешкоћама условљеним разним послератним узроцима, а делом и због неправилног односа омладинских руководстава, која су се на разшш факултетима неправилно .односила према раду чланова, јер су се претпостављала ситна задужеша по факултетима раду у секци]ама. Школска 1946/47 год. не доноси нарочитих промена све до јуна 1947 вод. када се због лоше политике руководства секција довео у питање и сам њихов опстанак. Тако је, нпр. из хора издвојено од 120 чланова 30 људи за слет у Чехословач- jg ку. Као последица недовољног прет- || ходног рада, по]авио се Dacuen и II

тенденција за напушташе рада, поготову што је међу тих 30 било и Љ5-ди слабијих квалитета. У секцији за фолклор ситуација је била боља. Душан Парлић, наш првак балета као стручни руководилац пр>ешао је са изворних игара на стилизацију. Спремио је , Дрмеш“, ~Сватовац“ и „Кокоњеште” То су први покушаји да се са изворних игара пређе на стилиЗациЈУ и користе балетски елементи. Помало нагли прелаз на стилизова, ње игре донео је извесно разочарење и неповерење самих чланова секције, јер се критика није најповољнкје изражавала поводом првих иступања. Кривица за то лежи делом и на тадањем стручном руководиоцу Па«рлићу, јер је унео мното потенцираних покрета, који су у оно време били нешто сасвим ново за неприпремљену публику. Руководство секције је узело курс ка омасовљавању, али се и овога пута наишло на неразумевање код омладинских организација, јер су оне слале људе који нису могли да иду на радну акцију, а, разумљиво је, да такви нису могли одговорити ни потребама за рад у друштву. Из фолклорне секције одлази у бригаду у Чехословачку 10 чланова. Захваљујући Љубиши Лекићу, у фолклору се није пановио случај хора, јер је од остатка формирана група која је отишла на пругу. 1947/48 шк. год. стање се нормализује, а у лето 1948 постаје сасвим стабилно. Одлазак у Праг и на пругу оргапизационо је позитивно деловао. Радни елан је нагло порастао и бритада по своме повратку постаје кичма друштва, јер је колективни живот од месец дана на прузи и заједничког рада у Београду позитивно утицао. Друштво од тада носи своје данашње име. Све је ово нарочито било важно због тога, јер су се почела вршити припреме за Савезни фестивал. Интензивно се радило, јер је конкуренција од стране осталих друштава била јака; „Лола Рибар”, „Јожа Влаховић” и студенти из Љубљане. На фестивалу је друштво показало лепе резултате. Позориште је освојило прво место, а хор и фолклор треће. После фестивала настаје преокрет у раду саих оекција . Оне се нагло развијају, осим позоришне, која се одласком својих најистакнутијих чланова Љубише Павлови-

ћа, Радета Марковића, Софије Јовановић, Михаила Паскаљевића и ДР. у. професионалце скоро рашада. На следећем Градском фестивалу постигнути су зндцајни резултати, нарочито хорске секције под успегшшм руковођењем Калчића, На студентском фестивалу, хором руководи Бабић, а стилизација народних игара дефинитивно побеђује и усваја као пут за даљи развој влемената из изворних игара, који на овај начин долазе до свог пуног израза, После фестивала, у јулу, једна грутга одлази на турнеју од месец дана у Панчевачки рит, Сајмиште, Аутопут и Нови Београд, а у августу друштво одлази на летовање У Дубровник, где се спремало за претстојеђе настутге. Јесен 1949 године доноси преоријентацију у раду, нарочито у фолклору. Линија је била да се факултетска друштва задрже на изворним народним играма, а да се централно универзитетско друштво „Бранко Крсмановић” бави највећим делом проблемима стилизације. У ту сврху друштво узима лва стручна кореографа: Трајчета Симоновског и Брану Марковчћа Koin на основу искустава из КУД „Бранко Цветковић” иде за тим да стилизацију крене новим путевима. Симоновски је узео у рад велику чочечку игру јтз Коњовићеве „Коштане”, „Македонско оро” и „Буњевку”. Хор је, углавном, обрађивао наше најистакнутије класичаре: Мокрањца, Христића, Милојевића и др. У своме саставу хор је имао и квинтет Ko.in је иступао са великим успехом. На 'другом студентском фестивалу друштво се већ афирмира као колектив виооке уметничке вредности. На њему се осетила потреба за сопственим оркестром који је касније и формиран од око 30 чланова. Симфониски оркестар иступа самостално, а служи и фолклору. Још је од раније у оквиру друштва постојала група солиста, али је тек фестивал показао нове изразите квалитете, те се она после њега и организационо формира. У састав солистичке секције улазе чланови Ko.in су се нарочито истакли на фестивалу. ■Са гудачима ie руководио Људевит Пап, а огжестаР преузео Пера Николић проф. на музичкој школи „Станковић”. На другом студентском фестивалу солисти су показали и изванредан успех освојивши од 17 могућих 14 првих места. После фестивала друштво одлази на турнеју по Словенији, где је постигло изванредне успехе. Сада друштво броји 292 члана разврстаних у 7 секција. Поред раније побројаних секција, друштво има још и народни оркестар и ликовну секцију која је са успехом излагала на јесењф изложби Народне омладане Србије, те се од ње очекуј е да ће у будуђем раду стати у ред најбољих секција. У свом даљем раду друштво he настојати да постигнуте успехе пропгири, згчврсти свој пласман и да се што више квалитетом приближи професионалним ансамблима. За то постоје сви услови, од"којих је одлупујући здрава амбиција чланства базирана на квалитету људства, што he омогућити све веће и веђ е успехе у претстојећим наступима. Раде Марковић

Прва фолклор на секција

у драми „Дубоки су корени”

...И АКАДЕМСКО ПОЗОРИШТЕ

I I овембра 1945 годотне ггочело је * ' поково са радом Академско позориште студената Београдског универзитета. Напорним радом, корак по корак, оно je достизало предратни ниво и улогу васпитача, као и тумача схваташа студентске омладине. Градитељи омладагнских пруга, Новог Београда, Аутопута, имали су прилике да пријатно проведу часове одмора гледајући претста.ве овог позоришта. Београдска публика је видела у извођешу овог позоришта „Дубоке корене” и бриљантну претставу „Сумн>ивог лица”, достојну сцене паххгих најбољих позоришта. Резултат трогодишњих напора била је диплома за освојено прво место на фестивалу Народне омладине Југославије 1948 године. Успех Академског позоришта је утолико значајнији што је постигнут у врл» јакој конкуренцији најбољих омладинских позоришних група. После фестивала најбољи његови чланови као Раде и Оливера Марковић, Михајло Паска.љевић, Софија Јовановић, ЈБубиша Павловић и друпн, отишли су у наша реномирана позоришта и на филм. Позориште се је практично поново налазило у фази формираша. Дошли су нови људи које је често требало упознавати са основним елементима глумачког стварања. Кроз курсеве стварао се је нов колектив чији је скромни почетак обележен претставом „Свадбе” од Чехова. Ова дилетантска претстава ипак има завидно место у историји освот по............ зоришта. Она је показала да чланови имају огромну љубав за позориште и да их њен мали усттех после вишемесечног рада кије обесхрабрио. Након те претставе кренуло се напред. Водила се борба за нове људе који су са извесном резервом прилазили позоришту. Знајући то, нова управа поставила је себи задатак: „Организационо потпуно учврстити позориште и припремити претставу која ће бити достојна традиције овог позоришта.” Угграва ie тај задатак и извршила. Петогодашгњицу „Бранка Крсмановића” позориште обележава двема гпремијерама. Пре извесног времена оно је приказало „Ану Кристи”, драму у четири чина од америчког писца Еугена Гладстова o’Нила, а за неки дан ће извести „Поп Ћиру и поп Спиру” од Стевана Сремца. Управа ie затим створила уметничку комисију, Ko.ia ie стварно постала уметнички руководилац позоришта, гтотстрекач и контрола његовог рада. Добар број студената свакодневно прилази ггозоришту и њихов квалитет је задовољавајући. Позорипгге се већ оформило, стекло известан реноме код студената, и од њега надаље можемо очекивати резултате који ће прерастати оквире дилетантизма. У свакодневном раду, који је гсросечно три часа дневно, колектив се толико зближио да схоро претставља прродицу. Здрави другарски односи једико су могли да омогуће успех. Одвојити свако слободно вече није мала жртва, али

Даиило Николић llllllilllllllllllllliniii

она је утолико лакша, уколшсо je оредина у којој се радл пријатнија. Паузе између тпроба увек су испутвене ведрим смехом младих л»уди, који рад осећају као задовољство. Колективне посете позоришта, дискусије после н>их, другарске вечври, заје.днинке шетше чланова у сврху „ловљења типова” за последњи комад све су то елементи који су зближили и све више зближавају људе. Када после успеле премијере угпитате глумтда о његовом раду у току припремања комада, он ће обинно рећи: ~Био ie тежак”. Ако упитате члана Академског позоришта о његовом раду у „Ани Кристи” или „Поп Ћири”, одговориће: „Било је дивно". Јер их за почетак рада везује сећање на лепо проведене дане на мору у одмору и раду на уметности. Овим не мислимо да њихов рад прикажемо лаким, већ како су га они себи начинили таквим. ПетогодиШњицу „Бранка Крсмановића” Академско позориштв дочекује са видним резултатима и са условима да они буду још већи. Уз помоћ Омладинске организациције, Академоко позориште he остати достојан ттретставник студената Београдског универзитета ка пољу позоришне уметности. Услов да се то што пре и потпуније оствари, јесте веће интересовање за његов рад и жеља омладинских руководстава да његови чланови буду најталентованији омладмнци. Тако he успех позоришта бити и ушех Уштверзитета.

У3 ДАН АРМИЈЕ

Чудна нарав Петрашина Ћука

Петрашин Ћук удахну густ мирис топлог сијена већ помијешааот са свј>.жином првог сутона који овдје, у Кобиљем Долу, траје читав сат послије сунчевог заласка, и погледа с прозора суру страну испод растовачке цркве. А, ево га већ Петар Траовић!.., Охо, упријечио карабина вјерна сина! запјева Петрашин, па викну кроз нос, као да Је назеоао: ПоитаЈ Стамена ! Из појате, призидаке уз лиЈеву листоу ниске Петрашинове куће, одговори незадовољно женско гунђање. Петрашин закопча очуване димизе и опаса се широким свилеким пасом, гледајући како Петар Траовић силазк кроз густ пелен, утегнут у ново сукнено одијело црне боје Петрашин пође у кухињу иамјештазући умашћену црногоркЈку капу на голо. успаоено тјеме; скоро се судари са дебелом, тешком женом на вратима кухиње и умало Јој не просу запЈенушано млиЈеко из кабла. ГунђаЈући и облизуЈући по устаљеном обичаЈу сребрну длаку уфитиљених бркова, Петрашин се врати у собу, а његова Стамена, тетураЈући се. тешким ходом реуматичних жена настави да послуЈе по кухињи. А кад Петар Траовић ступи на кућнк праг, Петрашин га дочека с пушком у руци, коЈа се цаклила обилато намазана петролеумом. Помаже вам soi . Ћукопићи! Добра ти cpcha, Перо!... а ну сЈеди ... ДаЈ столицу човЈеку. Стаменв што се вртиш ка пашче око свога репа?! Полако. куме . . немоЈ тако одмах. Ама, како немоЈ, Јад је наша’ у перчин! Тек сад ми вечеру ... Још се нијесу почели скупљати, Петрашине, рече по.мирљиво Траовић прислањаЈући пушку уза зид. Домаћин сједе прије госта. А, веле, сЈутра )е збор у Растовцу, а? упита он. И ја велим да )е рано, уми Јеша се домаћица вЈешајући котао на вериге. Виђи, ђавола! осврну се Петрашин пружајући тоболац с дуваном црноликом куму. Не мјешај се, Стамена, кад људи причаЈу, сто пута сам ти рекао!.. Ама, брате, ово Је све Iедно против другог заратило!.. Нека, чоче. може и жена коЈу прокаменити, насмиЈа се Петар. Али се Петрашину Ћуковићу то ниЈе свиђало; познат )е био Петрашин у Кобиљем Долу као старо чангризало; жена Је, по његовпм, имала само да пази iimmmiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiimiiiiii

кућу и домаће послове, даље он шг)е допуштао да ЈоЈ се шири видик. Женска прича Је за мене магла!.. Копчу не бих дао за сву њмхову а->нлозофију, па да су краљеви мтшистри. Лакс су под капом, па ro ти је, • Г , с ни Петрашин ударајући се по тјемену i и раздражено сијевајући зеленим очима. То Је пЈена коју вода носи. рече. Петар Траозић се помаче да направи мјеста за округлу трпезу коЈу донесе дсмаћица; он хтједе да брани куму, али се забави припаљујући чибук. Кад је поново сио, Петрашину није више било стало до распргве о женској памети. Такав Је Петрашин Ћук уви Јек кад се наднесе над чанак: тала он само згколута очима и почне шмрктати, давећи се обилатим залогаЈима. нема он boi , ни да добро сажваће А кума не нудиш, ђапо ти га не изио! Не уклетва). Стамена, мирније нареди Петрашин, па спокоЈно предложи Траовићу: Примакни се. ГГетре . .. Не могу. Сад сам се насркао, да су ми очи набрекле, рече гост поново се сагнувши огњу, да припали чибук. Једући и даље халапљиво. као да ће му неко отети, Петрашии упита: У колнко he почети скупштина? Само ти полако, имамо кад.., видим да си добру пушку припремио, само ... ’oheiu ли моћи пуцат’, Петрашине. су та три прста? Ја? . . Е. мој кумашине! прекорно га погледа домаћин, па испружи десну руку на којо) Је имао само три прста: палац, кажипрст и мали прст, те му је шака сличила тророгим вилама. Ратовао сам Ја овако још са шта&ом, додаде он-с прикривеним поносом. Ђе <?и их оно изгубио. рече? На Тарабошу, избзд Скадра гу ми Је најстарији син погинуо ... Стамена!.. не шмркћи пдмах .. . лако ли je жени сузе просути . . Велим, носим ja покоЈног Јагоша, рањеног .. метак му прошао испод десне лопатице. Тек се био замомчио несрећник, шеснаест му година, отишао добровољно ... БЈежим Ја уз Једну Јаругу ш њим, свега ме крв облила, кадграна га бру!. право пред нама ~. Рањен ме le син заклонио, Пе T£S-,.?' p J! OBMhy - Мсн и отоијече ова два прста, па то ти Је, а он ни гласа да пушти . .. Боље би било да ми се тад куna ископала. НемоЈ тако, Јадан. дирнут рече Петар Траовић и. устаде. Добрашин ти je здраво. настави он кад кренуllllllllllilllilllllllliiiiiiiiiiiimmkfiimiiiiiii ше уз брдо. А ти си Јак као да нијеси ни четрдесету, а камоли шездесет и ДРУ Г У, превалио... ГТа. опет, кад знаш да ти )е син жив и здрав, лакше ти је. А како ми Је лакше, по богу си ми брат, кад изрод за родитеље и не мисли. Свезала га некаква кучка мађарока. увиЈуша најзадња, па не смије од ње ни писати, поче да псује ГГетрашин замичући кроз пелен за Петром Траовићем, ка превоЈу киз ко)и he сићи преко Мидове продоли у основну школу, на збор. Ама кажи ти мени Пстре пићу, Је ли човЈек онаЈ ко Ја гх>дитеље но ха)е:.. Није, брате, па то ти Је. Помоћи му рикакве не тралсим, самз нек напише двије риЈечи, нека дође Једном годишње на виђење. .. Не дај боже да га негдЈе сретнем, не би се добро провео. . . Ни зло мраву помислит’ не могу, ама ла га неђ е ачкам грдшт би се разговор повео! На каквоЈ Је служби, Петрашине? Финанц, порезник ... неђе код Сомбора. Заћуташе. заузет сваки своЈим размишљањем. Око њих бЈеше потамнио пелен у суираку, пун топлог, горког мирнса, а небо је постало блиЈедо изнад зубаца Оштре Стијене између којих су прилегли ситни облачићи, као бијела Јагњад. и баш кад се на плавоЈ позадини неба, на ивици превоЈа, оцрташе тамне прилике Петра Траов»Фа и Петрашина Ћука, чак и циЈеви њихових пушака, доггрије до њих женски глас из Дола, О, ГГетрашине!. . Петраши-неее! °°Ј ! КоЈи ти Је ђаво? одазза се петрашин незадовољно, раздражен cjeћањем на незахвалнот сина, и спази напрежући вид пред кућом Једног човјека у жутом мантилу с двоЈе дЈеие поред жене. О, врати се одмах!... Ево нам je Добрашин стигао ... Ј ~ КоЈи Добрашин, Јадаа?! _ уздрхтаЛИм глдс °м упита Петрашин махииално iIMIII

• ■ —* Одлом*ак

надносећи длан на обрве, иако је већ пао сутон. Наш Добрашин. Пои’таЈ! Петрашин скиде пушку, збуњен, г.остоЈа неколико часака, па досјетивши се, ваљда, да свакојаких изненађења има на овом свијету, викну из грла: Благо мени данас и довијек! и, срећан до суза, потрча као момак од двадесет година низа страну заборавивши кума ка превоЈу. ~ *-* дох Ј а > Петрашине, на збор... ОбЈаснићу људима ... АЈде, брате, по’итаЈl одобри cpehни отац не окрећући се. Реци тамо да Упишу у баталеон мене и мога сина ... п У шке > РСЦи праве, мушке! зоори, причај што ти души драго! . , лшкрм Д д°к Је држао унуке у медвеЈ>ем загрљају и гледао сина дебелог и снажног, прашњавог, Петрашин Ћук ојешв заборавио све што је малоприје с гњевом говорио. Најзад рече; Па ... па, причаЈ како остадосте живи, Добрашине? .. Не слини, Стамена. но спремаЈ унуцима да вечера Ју... Како пређе с ђецом толики пут? ... Е ’ М °Ј тата, уздахну бивши порезник истЈеруЈући прашину из бијеле качкете ударом по кољену, дугачка Je то прича ... Но, даЈ, мајко, да се прво умијемо_ па ћемо причати. i® Стам ? На посипала сину на плоч нику пред кућом, да се умијс, тепаЈући му сва огрезла у сузама. дотле Је Петрашин цупкао мршаве vhvkc на кољенима, топећи ce од милине. ~ Ђедови соколови, а? Види ти како су им лиЈепи капутићи, мавени; кошуље Једнаке, шарене ... све исто ... Пољуби ђеда! .. Те-ко. Сад Ј а тебе ... и теое... Злато моје сребрно .., Ти си адилорад? . . Оо! .. А ти? Миодраг! .. чек да вас ђедо, гадови Једни, Још једном пољуби... Ј Јд Петрашин Је био преко мЈере задовољан сав се рзстопио, а малишани су се

у загрљаЈу непознатог старца, ооученог у живописну црногороку ношњу; по своЈ приЈшци, бјеше га нелагодно од његових угојених брка и од вон»а ужеглог масла помиЈешаног с горким задахом зноја који се ширио из длакавих груди Петрашина Ћука. ОбоЈица су, крадом, погледали црвени врат, први пут виђеног дједа, суре, већ растрешене брке на коЈима су блистале двије-три ситне капи. Е, Стамена пођетињисмо уколико би човјек рекао: што би!.. Сузе старцу капљу од радости, на друго их не мож’ измамити.., це слини, Стамена, зелени те плам сагорио, брекну он благо на жену, стидеђи се својих суза, па сттусти унуке са крила и, дохвативши пушку. излетЈе напоље. Два узастопна пуцња грунуше у небо, те Стамека поче проклињати; али Петрашин друкчиЈе није могао олакшати уздрхталој души. Већ смирен, он уђе у куђу и поче озбиљно да се распитуЈе : куда су путовали, гдЈе Je жена Добрашинова остала, ко 1е она и одакле Је. Јамачно Је то каква лацманка, закључи Петрашин. Клко се слажете? Задовољан сам. тата. • Ниlесам ти Ја тата. но птап каоблзчи се Петрашин, присlеђаlуђи се полако дугог синовог несјећања. А, видим и то како си задовољан ... Пчстила те самог да се потуцаш са ђецом. .. Друг друга никад не оставља ... Крв Је то маџарска! Немој, оче, боље Је да сачува иман>е и кућу ~. 4 Какво имање? ЧиЈе? Па наше, њено,.. Имала je нешто кад смо се узели.,, нешто смо и прикупили, неколико Јутара ... Зло јутро Је теби свакуло кад си се за њен реп везао, па то ти Је. Не да ти увиЈуша, ни родитеље да видиш. Живимо као самораници, село се с нама спрда . . . Ето, веле. што Је дочекао Јунак црногорски, барЈактар Петрашин Ћуковић. .. Престани, Петрашине, богом те заклињем ... Није дијете ни честито cjeло а ти одмах! постављаЈући трпезу замоли Стамека. СЈедећи на нискоЈ клупи Један до другога, близнаци су, обасЈани пламеном са огњишта, зачуђено посматрали унутрашњост чађаве куђе, пуне дима. ГТетрашин Је склањао очи с њихових грахорастих очију и ланеносмеђе косе, Јер чим их помилује погледом, одмах се разгали и заборави иа, како Je он мислио роди-

тељску дужност да довро изгрди незахвалног сина, чијим се положаЈем он. ипак, поносио, сматраЈући да његов Доорашин ни мало не сличи овдашњим порезницима и финансиским чиновницима који им марљиво претражују кукурузе да ои пронашли скривену баштицу дувана. Док су малишани слатко сокали оиЈелу варенику. Добоаишц 1е стапожем,^ Г l^Л?,н К ? Ишке качамака у млиЈеко размишл»а]ући о нечему као и шегоз отац. За све вриЈеме док су вечерали нико ријечи није изустио, само се чуло усркивањв млиЈека и љутито узнемиреп^™ УЈање Р°Јева мува на поЛИцИ, Жив Јели сте, рече, добро? упита Петрашин послиЈе дужег размишљања. ко се могло вавиЈек. то Је био ~ Уздахну Добрашин замишљекришке жутог качамака у биЈелоЈ вареници. К, оче тако ниЈе било... На припавоп^ а » И ’ да т . е бију * аЈХИ ••• Из камена Ј ис Циlеди, амини воде немамо ви требало, Добрашине. д а нас стока месом ив спашава покрепали би ка пашчад код зла господаоа .. . Дlде Iе Ди в Рже, Јер нам ваља сићи на збор, Какав збор, оче? Пусти дијете да се одмори Iапан замоли мајка. Не крекећи Стамена, нијесдм жабац, поче опет вјечита преггирка. Петрашин обЈасни сину; ТалиЈанцима Је одзвонило. Звр ниЈеси чуо?! А какав Је то збор? АЈде ти еамо. ГГушку спремаЈ, притежи опанке запЈева Петрашин наносепи кроз нос, и. прииЈетивцги да Је жена нешто заустила, брекну; Умукни, Стамена, кам’ти у вилине!. . па скочи и донесе из собе inrtr ieдну пушку за сина. Мени ћеш rmoстријети ође, поред огња, Стамена, Нешто ме пробада испод десне лопатице А т ° даоје штенади нека легиу нз мој кревет нашали се он с унуцима милуЈући их по мекоЈ коси. Петрашинов син видје да се нема куд, пође са оцем уз брдо, Зловољзи- а старац поче из дубине груди пЈесму, itoЈу Је еам смишљао• 'Б.уковићи, то племе познато!.. Испод њих, кроз село, жагорили су људи идући на збор уствника ~